biti valjevac

Stanari Sinđeliđevog bloka

Branko Vićentijević

Sinđelićev blok u Valjevu, kao jedan od prvih modernijih stambenih blokova sa komfornim stanovima, preduzeće „Krušik” gradilo je za svoje stručnjake u delu grada omeđenog ulicama Sinđelićevom, Hajduk Veljkovom, tada prugom uskog koloseka Beograd-Valjevo (tom trasom sada ide „dupla traka”, Ulica vladike Nikolaja) i rekom Ljubostinjom, te baštama u dubini dvorišta kuća čije je lice bilo u Ulici dr Pantića. Useljen je u oktobru i novembru 1954, pa su prošle godine „starosedeoci” obeležili 50. godišnjicu življenja u tom naselju na adresi Sinđelićeva 46, što počinje od kuće i uvek lepo uređenog dvorišta pokojnih sudije Ilije Gojkovića i sina mu dr Milivoja – Miše, neuropsihijatra. Najpre je, na nekadašnjem Petkovića imanju, gde je bila velika ciglana, podignuto devet zgrada na sprat – tri sa po dva, a šest sa po jednim ulazom, dok je „desetka” građena nekoliko godina kasnije. Uz „Krušikovce” u njima je stanovao tek poneki oficir JNA, a poslednjih godina na nekoliko zgrada podignuta su potkrovlja. Led je probio arh. Vlada Simović, koji je prvi osmislio potkrovlje za svoju stariju sestru Cakanu, iznad roditeljskog stana na prvom ulazu zgrade 46/4.

Blok je projektovao „Krušikov” inženjer, pokojni Borislav Marić, sin geometra iz Bihaća, koji je do svoje prerane smrti početkom 70-tih godina prošlog veka stanovao u zgradi 46/5, koja je bila prva useljena, zajedno sa suprugom Mirom, sinom Zoranom i kćerkom Ljiljanom. U toj zgradi, u prizemlju stanovali su Negovetići (Mata, Cana, Edvard i Zoran) i Ristanovići, a na spratu, uz Mariće, i Perići. Od prvih stanara „petice” u njoj je danas samo Mata Negovetić – gđa Cana je umrla, a sinovi Eda i „Lokac” su u Beogradu. Ristanoviće su docnije zamenili Teodosići (Miodrag – Tole, Divna i Gradimir – Gagi). Tole je umro, gđa Divna je u Gagijevom stanu, u Ulici dr Pantića, a Gagi se vratio u Sinđelićev blok, gde u roditeljskom stanu, posle prerane smrti supruge Borke, živi sa sinom Đorđem i njegovom porodicom. Na spratu, posle Marića, koji su se odselili u Sarajevo, bili su Stjepovići, pa Radojičići (u njemu je i sada Milojka), dok su Periće „nasledili” Majstorovići. U potkrovlju stan ima Dragiša Jovičić Poštar.

U „jedinici” (46/1) prvi stanari, u prizemlju, bili su Glišići i Baltići, a na spratu Đinđići i Gligorijevići. Glišići – sada pokojni Milorad „Grof” i Milena, sa decom Radošem i Smiljom su se doselili iz Andre Savčića 14, iz kuće (do ulice) nekadašnjeg predsednika Valjevske opštine Marka Babića, koju je u poratnim godinama kupio, sada pokojni, Milomir Aleksić iz Komanica. Radoš je novinar Radio Beograda i urednik Revije „Kolubara”, živi u Beogradu. U braku sa Radom (rođ. Koprivica) ima sinove Strahinju i Vuka. Dr Smilja je udata za sudiju Mirka Žeravčića, imaju Ognjena i Tamaru. Glišići su se docnije preselili u novi stan na Titovom trgu (iza Robne kuće „Beograd”), a u tom stanu u Sinđelićevom bloku sada žive Petrovići.

Bogislav Gisa Baltić, viši (zubni) dentista kao i pokojni mu brat Branko, odselio se u Kraljevo, odakle je u taj stan došao (sada pokojni) Ljubiša Jovanović sa suprugom Kosarom i decom – Draganom „Bucom” i Ružicom (ud. Stevanović). Savo i Vera Đinđić imali su kćerke Radmilu-Belčiku (ud. Ješić) i Zoricu (ud. Vidojković) i sina Vojkana, koji u braku sa Ljiljom Terzić ima sina, a pre toga bio je oženjen Oliverom Madžarević sa kojom ima dve kćerke. U tom stanu sada su Radivojevići – Zora, udova pok. Dragomira, i sin joj Mikan, sa porodicom, dok je Zorina kći Dara udata za Đoku Ajdukovića (žive u nekadašnjoj Ulici 7. jula, sada Jovana Dučića). Gligorijevići – Branko „Doktor”, inače pravnik, i Mirjana, apotekarica, tu su živeli sa kćerkama Ljiljanom (Stojanović, ud. Panajić), koja je sada u Johanesburgu, i Jasminom (ud. Ristić), arhitektom u Beogradu. Taj stan je, posle otkupa, pre nekoliko godina prodat.

Na prvom ulazu zgrade 46/2, u prizemlju su starosedeoci Popovići (Ješa, Olivera-Vera, Vlada i Vesna) i Krsmanovići (Vasa, Dragana, Miško i Rada). Umrli su Ješa Popović, Vasa i Dragana (rođ. Lazić) Krsmanović. Miodrag i Rada (ud. Anić) Krsmanović imaju svoje stanove, u naseljima 27. novembar i Sretena Dudića, gde žive sa svojim porodicama. Njhov stan sada se izdaje pod kiriju. Na spratu su Rakići i Milutinovići. Pokojni Mića i Borka Rakić imaju sinove Dušana i Dragana. Dragan ima svoj stan, Dušan je sa porodicom u inostranstvu, a u tom stanu sada je njegova Ana, udata za dr Ivana Popovića. Pokojni bolnički apotekar Milutin i supruga mu Cveta (Milutinović), koji su se 1960. godine doselili iz Čajetine, imaju tri sina – dr Voju, dečjeg hgirurga (već u penziji) i sjajnog muzičara, u mladosti talentovanog atletičara i fudbalera, te doktora mašinstva Dula i Zlatka, zaposlenog u valjevskom „Telekomu”. Vojislav u braku sa stomatologom dr Anom (rođ. Dragojlović) ima kći Ivanu (ud. Ratković) i znatno mlađeg sina Luku, dok Dušan, u braku sa Jelicom – Lelicom (rođ. Živković) ima sina Darka. Pre Milutinovića u tom stanu živeli su sa svojim porodicama Đorđe Stojiljković, potom i Momčilo Čenćan, koji su ostavili traga u valjevskom boksu.

Na drugom ulazu „dvojke” prvi stanari, na prizemlju, bili su Milovići i Lazovići, a na spratu porodice Tasić i Seničanin. Posle Milovića u tom stanu su docnije živeli Vujovići, pa Anastasijevići, Trajkovići (doselili se iz „desetke”), poznati valjevski fudbaler Peca Pajić (sa suprugom Zorom i sinom Aleksandrom „Lolom”, takođe igračem Budućnosti, koji je sada u Nemačkoj), posle teške povrede kičme u saobraćajnoj nesreći, i Mitrovići. U stanu dr Milana Lazovića docnije su bili Aničići (Ljubomir i Vida, sa decom Julkom, Mirjanom i Mitom – odavno su se oselili u Beograd), pa Vučinići (Jovan i Vera, sa Nebojšom, Nevenom i Nadom). Kod njih je stanovao, a kao gimnazijalac i maturirao 1967, Jovanov sinovac Milovan, sada u Novom Sadu. Nebojša je sa porodicom u svom stanu, Nada sa kćerkom, iz braka sa košarkašem Milanom Đuricom, živi u Beogradu, a u Sinđelićevom bloku su Nevenka i njen sin Igor Trifunović Trifke, laborant.

Pokojni Bora i Branka Tasić imaju kći dr Biljanu i sina dr Zorana, stomatologe od karijere u Novom Sadu. Njihov stan je sada prodat. Jova Seničanin je bio poočim, takođe pokojnih, Branka „Zeca”, profesora Tehničke škole, i Gordane Đurić, čiji je otac Miodrag bio sveštenik. Gordanin sin Miodrag, iz braka sa pokojnim Zoranom Teodosićem, ima sinove, talentovane košarkaše Jovana i Miloša, koji su sportski „prohodali” u Sinđelićevom bloku i na obližnjem terenu KK Student, u „Rupi” pored Ljubostinje. Kao član FMP-a iz Železnika, Miša je član juniorske reprezentacije SCG, koja je nedavno u Beogradu osvojila titulu prvaka Evrope. Gordana je u drugom braku bila udata za pokojnog učitelja Stanoja Avramovića, a stan u Sinđelićevom bloku prodat je kada su Teodosići odlučili da se, zbog sportske karijere sinova, presele u Beograd.

U zgradi 46/3, prvi stanari u prizemlju bili su Janjići (Miloš, Vera i Slavica) i Živkovići – pokojni Gruja i Olga, Časlav i Jelica (ud. Milutinović). Na spratu, najpre su bile porodice Pavlič (Joško, Nada, Zvonko i Dragan) i Drašković (Jova, Marija i Zlatko). Posle Pavliča u tom stanu bili su Savići (Gligorije, Mila, Sreten i Gordana), pa Jankovići – Dragica (rođ. Pavićević) i Dragan. Zanimljivo je da su Savići i Jankovići tazbina, u dva braka, Vladimira Ladaveca, svojevremeno golmana i trenera Budućnosti i direktora „Stefila”. Vladika u braku sa apotekaricom Gordanom (Savić) ima sina Branimira „Žuću”, a sa Ljiljanom (Janković) sina Miloša. Draškoviće su „nasledili” Gavrići (Dragan, Slavica, Mikan i Ljiljana), koji su se kasnije odselili u svoju kuću na Kosančića vencu, pa Krsmanovići (pokojni Mile i Nada i kći im Mika). Krsmanovići, poreklom iz Višegrada, pre toga su stanovali u zgradi 46/9, gde su sa njima tada živeli još sin Aleksandar (oženjen nekadašnjom rukometašicom Vukicom) i mlađa kći Biljana (udata za poznatog fudbalera i nekašnjeg selektora „plavih” Slobodana Santrača). Aca Krsmanović je odlično igrao mali fudbal i klikere, a bio je i pasionirani golubar. Njegovi „čapar” i „tekirka” bili su tada nadaleko čuveni. Aca živi u svom stanu, u soliterima u Sinđelićevoj, dok su Santrači godinama na Banovom brdu u Beogradu. U potkrovlju ove zgrade stan sada imaju Preradovići.

„Četvorka” ima dva ulaza. Na prvom, u prizemlju, starosedeoci su bili Kostići (Mile, Vera, Aca i Gordana) i porodica Miše Bugarinovića, utemeljivača „Krušikove” fabrike akumulatora. Vera i Mile Kostić su umrli, Gordana sa suprugom Dragomirom Jevtićem (najstarijim od tri sina pokojnog Tiosava, direktora nekadašnjeg „Progresa”), sudijom Trgovinskog suda i kćerkom živi u Naselju oslobodilaca Valjeva, dok je u roditeljskom stanu ostao Aca sa svojom porodicom. U Bugarinovićevom stanu su potom bili Petrovići (Staniša i Bosa sa blizancima Goranom, sada urologom u jednoj od zemalja Skandinavije, i Jasminom, ud. Maravić. Bosa u drugom braku, sa matičarem Vitom Mitrovićem, ima kći Gordanu). U tom stanu sada su Jovanovići, Vladeta i Ljubica. Njihova kći Violeta, neobično nadaren arhitekta, prerano je umrla pre nekoliko godina, a sin Ivan je novinar u Radio Beogradu.

Na spratu su Simovići (Radiša, Rada, Cakana, Vlada i Kaća) i Marčetići (Draga, Mara, Mira i Snežana). Radiša „gura devetu banku”, Vlada je u SAD, Cakana je u potkrovlju iznad roditeljskog stana (odgajila je i unučiće), Kaća sa svojom porodicom živi u stanu, u bloku zgrada omeđenih Pantićevom i Nušićevom ulicom. U Marčetića stanu je Snežana (ud. Protić), sa suprugom Gavr(il)om, nekada sjajnim biciklistom, i sinovima Nemanjom i Dragomirom. Mira živi u svojoj kući, u Pavićevića avliji u Ulici dr. Pantića, a iz braka sa pokojnim Ljubinkom Jovanovićem – Ljubom Jajetom ima sina Peđu i unuka Dimitrija, talentovanog plivača Valisa.

Na drugom ulazu zgrade 46/4 Sinđelićevog bloka, na prizemlju su živele porodice Zagorac (Jova, Mica, Rade i Ruža) i Popov (Radica, Vera, Duško i Mile; sa njima je bila i Radicina majka Danica – Danka). Od Zagoraca, živa je samo Ruža, udata u Trstenik, dok su Radenkova supruga i sin u svom stanu u „Kolubari 2”. U tom stanu sada su Crnobrnje (Nenad, gimnazijska profesorka fizike Olivera, sinovi im Ognjen i Nemanja). Mile Popov je sa porodicom u stanu svojih pokojnih roditelja, dok Duško godinama živi u Zemunu i retko dolazi u Valjevo.

Na spratu, do pre koji mesec, živeli su Ivanovići – Vladan, kći mu Mirjana (ud. Krivokapić) i unuk Uroš. Poodavno su umrli Vladanova majka Milja, koja je živela sa njima, i supruga Draga (rođ. Janjušević), dok Mirjanin suprug Velibor Krivokapić radi u Beogradu, u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, gde ima i stan. Ivanovići su sada u novom stanu, u Zlokućanima. U drugom stanu na tom spratu, najpre su živeli Trećakovići, pa Štulići i Nikolići, a potom Jelići (pokojni Franja i Vinka, sa kćerkama Ljiljanom i Mirjanom). Taj stan je, posle smrti Franje i Vinke, kupila Slavica Petrović, kći Žike i Marice, koji su u nekadašnjem stanu Šobota (u zgradi 46/6). U potkrovlju su izgrađena dva stana. U dovršenom žive Neškovići – Milan i Milena (rođ. Višić), sa sinom Milošem, gimnazijalcem.

Stanari „petice” popisani su na početku teksta, a u zgradi 46/6 najpre su živeli Đikići (Milan, Milka, Lala, Radovan i Dimitrije) i Timotijevići (u prizemlju), a porodice Spasojević i Šobot na spratu. U stanovima u prizemlju potom su bili Brankovići (Žarko, Ljubica, Gordana i Aca) i Uroševići (Mihailo, Cveta, Brana i Mira). Brankovići su se odselili u svoju kuću u Brđanima. Od Uroševića, Mihailo i Cveta su umrli, Brana je odavno u Beogradu, dok je Mira (ud. Stojaković) i danas u roditeljskom stanu, sa sinom Ivanom i njegovom porodicom. U susednom stanu su, sve do svoje smrti, živele Bosa i Nada, sestre pokojnog valjevskog prote Žike Lazića.

Iz svog stana na spratu, Spasojevići (Milovan, Rada, Peđa i Sanja) će se docnije odseliti u porodičnu kuću na keju Kolubare, u Ulici Mirka Obradovića kod Stare autobuske stanice. Peđa „Mazgić”, nadimak dobio po pokojnom ocu Milovanu, dugogodišnjem direktoru Pijačne uprave, u braku sa Gordanom (rođ. Matić) ima sina Dušana, studenta dramaturgije, dok je Sanja udata za dr Tomu Antonijevića „Mozga”, stomatologa. Imaju kći Draganu, žive u Borči kod Beograda. U stanu Spasojevića kasnije će biti, do preseljenja u zgradu 46/10, a potom i odlaska u Beograd, oficir Đuro Ćelić, sa suprugom Maricom i sinom Milanom. Tu su sada Petrovići, Đorđe i Jelica, deca pokojnih Miće i Nadice.

Pokojni Mirko Šobot, poreklom Grmečlija, bio je visoki oficir JNA u Komandi grada. Njegov sin Slavko, arhitekta, oženjen Valjevkom, živi u Zaječaru, a supruga Jana i kći Nadica odavno su se odselile u Beograd. Sa Šobotima je živeo i Mirkov najmlađi brat Ilija, koji je u Valjevu tada učio Tehničku školu, a potom studirao mašinstvo u Beogradu. U njihovom nekadašnjem stanu sada su Petrovići – Žika i Marica, čija je kći Slavica kupila stan Jelića u zgradi 46/4 (drugi ulaz). I na „šestici” je minulih godina podignuto potkrovlje, koje je porodica Mizdrak prodala kćerki Snežane (rođ. Bošković) i Žike Lazarevića, bivšeg direktora „UNIP”-a. Zanimljivo je i to da je u vešernici ove zgrade godinama bio „Mazgićev” (pravi) sto na kojem se stoni tenis igrao „od jutra do sutra”. Prve rekete „softaše”, pokrivene sunđerom, imali su Zoran Marić i Voja Milutinović.

Nastavak ovog teksta objavićemo u novembarskom broju. Nadamo se da naše nastojanje, pomognuto nesebičnom pomoći nekoliko „starosedelaca” iz Sinđelićevog bloka, neće nikoga povrediti. Dakako, spremni smo da svaku, zaista nenamernu, grešku ispravimo, a neophodne dopune sa zadovoljstvom objavimo već u narednim brojevima Revije „Kolubara”. Pamćenje i sećanje ipak su „kvarljiva roba”.