Drumovi će poželet Turaka

Medijska slika Srbije i Valjeva u mnogo čemu su slične. Zajednički imenilac, nažalost, ogleda se ponajpre u tome da su se, za mnoge (naivne) nenadano, po svemu sudeći vratila „Slobina vremena”, kada su se po „Šešeljevom zakonu” o javnom informisanju svakodnevno održavala suđenja poslenicima javne reči. Ne pamtimo da su se u Valjevskom kraju novinari ikada u ovom broju povlačili po sudnicama čak i u situacijama kada su, po službenoj dužnosti, pratili najzanimljivije procese. Posebno, međutim, zabrinjava činjenica da je, maligno čak, porastao broj međusobnih razmirica meću novinarima (i „novinarima”), koje se, takođe, sve češće završavaju sudskim epilogom.

U vrhu te tužne rang liste svakako su dešavanja u „Napredu”. Tu je gotovo nemoguće izbrojati koliko je tužbi, sa koje strane, zategnuto. Šnjur je povukao advokat Spasoje Radović, pravni zastupnik Jovana Bugarskog, novopostavljenog direktora i urednika jedinog valjevskog nedeljnika, zbog koga (ili čega) je 8. jula i počeo štrajk u „Napredu”. Radović je u pravosudnim krugovima poznat po tome što „tuži redom”, a „poslastica” su mu zahtevi za izuzećem sudija, tužilaca i sudova, čak krivične prijave protiv nosilaca pravosudnih funkcija u svakoj situaciji koja ne korespondira sa njegovim viđenjem prava i pravde. Ne popušta ni druga strana („Zla godina naterala orla…”), uz pomoć svog zastupnika Zorana Milića, svojevremeno odličnog krivičara u valjevskom Opštinskom sudu, a sada ništa manje lucidnog advokata. U toj (međusobnoj) ćeraniji stiglo se, Bogu hvala, i do Vrhovnog suda Srbije.

OMLADINKA UDARNICA – Ako je prava u zemlji Srbiji, makar pravda bila i spora (ali dostižna), sve su prilike da će štrajkači dobiti zadovoljenje. Utisak je da će nesrećni Bugarski, sve nek mu se posreći i čitav mandat, tek doći „mečki na rupu”. Mnogo toga je sumnjivoga, izgleda, potpisao (!), što će teško moći da odbrani pred iole ozbiljnim deliocem pravde. Dovoljan je samo podatak da je izvesnoj Jadranki Vladić, od početka štrajka, sa računa „Napreda”, a preko Omladinske zadruge, već isplaćeno preko 200.000 dinara na ime honorara! Teško je shvatiti kakav je angažman te omladinke u pitanju, tim pre što se osnovano sumnja da ona išta i radi u tehničkoj pripremi „Napreda”. Da li gđica Vladić „pokriva” nekog drugog, ili neke druge (koliko li ih je), verovatno će utvrditi nadležni. Da li je tu država, i koliko, zakinuta za (neplaćene) poreze, stvar je Poreske uprave i njene policije.

Tek, glodur i direktor „Napreda”, postavljen bez podrške kolega, kao da ne shvata da će, kada za to dođe vreme, oni što su za to plaćeni gledati jedino to ko je potpisivao (finansijska) dokumenta. To, ko je kome šta rekao, predložio, preporučio, čak naredio (pretpostavljamo usmeno), potpuno je nebitno! Odgovornosti, dakle, u krivčno-pravnom smislu, neće biti ni za mlađanog opštinskog funkcionera Đorđa Milićevića i njegove iskusnije drugove iz SPS-a (koji još leče rane iz višemesečnog štrajka Radio Valjeva, 1992), ni za predsednika lokalnog parlamenta Miroslava Vukovića i načelnicu Opštinske uprave Milenu Pavlović i njihove jurišnike iz „Nove Srbij(ic)e”, ni za Dobrog Doktora, valjevskog gradonačelnika, koji od bilo kakve odgovornosti ionako beži kao đavo od krsta! Neće, naravno, odgovarati ni specijalni N. N. saradnici i savetnici Jovana Bugarskog (imena im se, naravno, znaju, ali oni svojim ništačkim postupcima ne zavređuju da budu pomenuti), kao ni zastupnik Spasoje Radović – ukoliko nije prekardašio sa uzimanjem novca za svoje usluge, mimo odredbi važeće advokatske tarife. Podaci na osnovu kojih su pisani ovi redovi, javno su obelodanjeni na javnim protestima štrajkača „Napreda”. Nema razloga da im se ne veruje – reč je o ozbiljnim ljudima na ozbiljnim životnim iskušenjima, koji su svakodnevno imali uvida u promene na računu „Napreda”, zbog čega im je, makar i izokola, prećeno da mogu odgovarati za odavanje poslovne tajne, što je kažnjivo po statutu njihovog preduzeća.

KOLATERALNA ŠTETA – Svojevrsna kolateralna šteta u „Napredovom” štrajku mogla bi biti koleginica Branka Osmanović, koja je pre toga već izgubila posao u tom nedeljniku, a i radni spor u prvom stepenu pred Opštinskim sudom u Valjevu. Njoj će se, 19. oktobra, ponovo suditi u Opštinskom sudu, ovoga puta pred Većem sudije Vesne Janković-Herceg. Za klevetu, tužili su je „Napred” (!) i direktorka i urednica Olga Petrović, koja ju je i isterala sa posla. U toj tužbi, kao uostalom i u obrazloženju rešenja o otkazu, ostajemo pri tome, reč je o povredi lika i dela gđe Petrović, što Krivični zakon Srbije, koliko nam je znano, baš i ne sankcioniše. Šansa Branke Osmanović moga bi biti u tome da novi direktor Bugarski, kome je od prvog broja priskočila u pomoć, odustane od tužbe u onom delu koji se odnosi na „Napred”. Naravno, ukoliko se Bugarski dotle „održi u sedlu”.

Zbog „Napreda”, podsećamo, tužen je i Branko Antonić, glavni i odgovorni urednik Radio Patka i član Upravnog odbora ANEM-a. Njega Jovan Bugarski, u tužbi koju je pisao advokat Radović, tereti za klevetu i uvredu izrečenu 22. jula na protestnom skupu pred zgradom tih valjevskih novina. Početak glavnog pretresa u valjevskom Opštinskom sudu, sredinom septembra, odložen je zbog zauzetosti Antonićevog advokata Zorana Milića. Postupajući sudija, Mirjana Novaković naknadno će zakazati novo ročište.

U Lajkovcu se sudi Draženu Milosavljeviću, direktoru i uredniku Radio Pruge, kao i Mileti Saviću, predsedniku izbornog štaba DS, po tužbi za klevetu, koju je Opštinskom sudu podneo „crveni baron” Dragan Marković, saradnik i „istomišljenik” Slobodana Miloševića, dugogodišnji direktor Zemljoradničke zadruge i u dva navrata predsednik SO Lajkovac. Marković je u drugom krugu izbora za predsednika Lajkovačke opštine, u septembru i oktobru 2004, poražen od Vladana Čolovića (DS), pa mu sada smetaju saopštenja za javnost Izbornog štaba demokrata i njihove tvrdnje da je upropastio Zadrugu i opštinu, te da je protiv njega, posle 5. oktobra 2000, podneto preko 70 krivičnih prijava. U tom sporu Markovića, kao advokat, zastupa partijski drug Milorad Ilić – Mića Kaplar, predsednik Valjevske opštine sa najdužim stažom u njenoj istoriji do sada (1992-2000), koji je uzeo otpremninu od nekoliko hiljada evra u „Jugopetrolu”, gde se sklonio posle Petooktobarske uje po Srbiji, a advokatsku kancelariju otvorio u stranačkim prostorijama SPS-a, u jednoj od soba nekadašnjeg legata partizanskog prvoborca Andre Savčića, čija je vesela majka Višnja svojevremno tu kuću poklonila KPJ.

Milosavljeviću se spočitava da je, kao čovek sa fakultetskim obrazovanjem, pre objavljivanja, morao da proveri podatke na šta ga obavezuje Zakon o javnom informisanju Srbije. Kako stvari stoje, pitanje je da li će mladi sudija Nenad Stefanović, koji na posao u Lajkovac putuje iz Valjeva, uvažiti Draženovu odbranu da je svim učesnicima u izbornoj trci, opet po važećim zakonskim propisima, morao da obezbedi iste mogućnosti za promociju čak i u zakupljenim (EPP) terminima, te da stavovi lokalnog DS nisu i njegovi lični stavovi. Bude li Milosavljević osuđen, budu li novinari po Srbiji redom suđeni po mnogobrojnim tužbama „i ovih i onih političkih moćnika”, ozbiljnog novinarstva, posebno istraživačkog, više biti neće („Drumovi će poželet’ Turaka…”). Biće, doduše, golotrbih devojčica, što sagovornicima mikrofone u grlo turaju. A to svakoj vlasti, pa i aktuelnoj na svim nivoima, baš „konferira”!

UTUK NA UTUK – Pred Opštinskim sudom u Valjevu u septembru je počeo glavni pretres po tužbi Dragana Ilića, sportskog novinara Radio Valjeva, protiv te medijske kuće i njenog direktora i glodura Mije Stojkanovića. To je, na neki način, nastavak prethodnog sudskog spora, u kojem su tužilac i tuženi imali obrnute uloge, a svojevremeno je okončan tako što su Radio Valjevo i Stojkanović odustali od tužbe. Ilić sada traži pravno zadovoljenje za pretrpljen duševni bol, narušen ugled i izgubljenu zaradu tokom višemesečne suspenzije sa posla zbog čega je on bio na bolovanju. Njih dvojica su, inače, bili jedini kandidati za novog direktora i urednika Radio Valjeva na prethodnom konkursu. Ilić je tada, iako već viđen kao novi rukovodilac na kvoti SRS, u poslednjem trenutku „pušten niz vodu”, a Stojkanović za v. d. direktora postavljen „najduže na šest meseci”.

Na novom konkursu, o kojem će se, ukoliko bude kvoruma vladajuće koalicije u klupama SO Valjevo, (najverovatnije) odlučivati tokom oktobra, jedini kandidat je Stojkanović. Njegove šanse su (možda) dodatno umanjene zbog „radnog incidenta” sa koleginicom Brankom Đurić, posle kojeg se ona za lekarsku pomoć obratila u Urgentnom centru Valjevske bolnice i sada je na bolovanju. Intervenisala je i policija, koja je Stojkanovića najpre tražila na radnom mestu, potom i na kućnoj adresi, a Radio Valjevo je, tim povodom, krajem septembra pohodio i Milan Ostojić, republički inspektor rada iz sedišta Kolubarskog okruga.

Koliko nam je znano, policija je intervenisala i u slučajevima navodno nekorektnih postupaka Dragana Popovića, producenta TV studija RTS-a u Valjevu i člana Uprave UNS-a, u komunikaciji sa Zoricom Vesić-Mitrović, dežurnom urednicom programa Radio Valjeva, 28. juna, odnosno krajem avgusta na „ratnoj lokaciji” nedeljnika „Napred” u Goriću, kada se Branka Osmanović „fizički samoodbranila” od Popovićevih „ničim izazvanih izliva novinarskih znanja i umenja”. Nije isključeno da će i ovi slučajevi konačan epilog dobiti na sudu. Po krivičnim prijavama Dragana Popovića, neko i to bude zabeleženo, pred Okružnim državnim tužilaštvom u Beogradu, dobrano je odmakao postupak gonjenja Aleksandra Crkvenjakova, bivšeg generalnog direktora RTS-a i Milene Vučetić, jednog od rukovodilaca Tehničkog sektora Nacionalne TV kuće, zbog navodno štetnih ugovora o saradnji sa Regionalnom TV Valjevo (TVA) u vremenu kada je tu medijsku kuću vodio Nebojša Andrić.

Najzad, policija je krajem septembra, po ko zna koji put od 8. jula, boravila u redakcijskim prostorijama „Napreda”, na Desankinom vencu. Ovoga puta po pozivu Jovana Bugarskog, kome se učinilo da novinar Slobodan Ćirić, inače član Štrajkačkog odbora, ima „sumnjive namere” i eventualne „teritorijalne pretenzije” spram „njegove ličnosti i tela”. Izjave su uzete na licu mesta, očevici su svedočili, pojedine svedokinje plakale, vinovnici upozoreni na mogućnost primene represivnih mera.

„’Ebi, ‘ebi – ima suda!”, odavno je znano u našem narodu. Doduše, prema istom izvoru, Sud može doneti i „rešenje da se ponovi ‘ebenje”…