Štampa u Srbiji o evropskim integracijama tokom 2005. godine

Na petu godišnjicu od smene Miloševićeve vlasti i početka demokratskih promena, Srbija i Crna Gora potpisala je Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Ovaj bitan događaj izazvao je znatnu pažnju medija.

Neki od euforičnih naslova iz štampe u Srbiji glasili su:

EVROPO, STIŽEMO! (Blic, 11-X-2005)
EVROPA NAS HOĆE, OSTALO ZAVISI OD NAS (Blic, 11-X-2005)
SCG JEDNOM NOGOM U EU (Danas, 4-X-2005)
VELIKI DAN (Danas – Vikend, 8-X-2005)
PREGOVORI SA EU KRAJ SRPSKE EKSTREMISTIČKE PRIČE (Evropa, 13-X-2005)
OKTOBARSKA EUROFORIJA (NIN, 6-X-2005)
BOLJI ŽIVOT ZA SRBIJU (Politika, 11-X-2005)
BEOGRADU SE OTVARA EVROPSKI PUT (Pregled, 3-X-2005)
U EVROPI SMO SVOJ NA SVOME (Večernje Novosti, 11-X-2005)

Bilo je, međutim, i opreznijih:

START TRKE S PREPONAMA (Vreme, 13-X-2005)
SA HAGOM NEMA TRGOVINE (Večernje Novosti, 5-X-2005)
ŠTAP I ŠARGAREPA ZA PUT U BRISEL (Pregled, 11-X-2005)
O USLOVIMA NEMA POGAĐANJA (Politika, 4-X-2005)
PRVO HAG, PA EVROPA (Glas Javnosti, 11-X-2005)

U periodu kada se, nakon ovogodišnje uspešno usvojene Studije o izvodljivosti i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, može zvanično reći da je zemlja učinila prve formalne korake ka, kako se kaže, 'evropskoj budućnosti', možemo se podsetiti i pisanja štampe o istoj temi iz jednog mnogo ranijeg perioda.

Pre čak 17 godina (1988) tadašnja Jugoslavija već je pravila izvesne korake u približavanju ujedinjenoj Evropi, tada još Evropskoj zajednici koju je činilo 12 zemalja (sad ih je u EU već 25).

„Probuđeni interes za 'evropsku' Jugoslaviju može se, naravno, objasniti dugotrajnom ekonomskom i političkom krizom koja, međutim, još nije ugasila svijest o tome da je tu, nadomak naših vrata, sve mnogo lakše i bolje. EZ nema ni dugove, ni inflaciju, ni 'Agrokomerc', ni ustavne promjene, a nema ni Jugoslaviju” (Start, 6. februar 1988).

Iako list napominje da je 'direktno priključenje Jugoslavije dvanaestorici zasad samo ideja za razmišljanje', već tada dogodili su se neki konkretni pomaci u međusobnim odnosima. U istom broju objavljen je i tekst pod naslovom 'Jugoslavija u Evropskom parlamentu':

„Ali, ovih siječanskih dana 1988. Jugoslavija je na velika vrata stupila na pozornicu Zapadne Evrope. Na osnovu iscrpne analize o ekonomskim, socijalnim, pa i političkim prilikama u Jugoslaviji (...) evropski su zvaničnici temeljito razmotrili i usvojili Rezoluciju o ekonomskim i trgovinskim odnosima Evropske zajednice i Jugoslavije.”

Ubrzo posle toga počeli su ratovi i sve socijalne i ekonomske posledice koje su doneli.

Svaka bivša republika, a sad država, tražila je i traži svoj sopstveni put.

Slovenija je 2004. postala član Evropske unije zajedno sa drugim postkomunističkim zemljama Centralne Evrope, te Turskom i Maltom. Ove godine Hrvatska je počela zvanične pregovore o pristupanju EU. Makedonija je nešto ispred Srbije i Crne Gore, Bosna i Hercegovina nešto iza. Stav zvaničnika Crne Gore i Kosova je da žele da budu nezavisni i da iz tih pozicija pregovaraju sa EU. O tome tek treba da se odlučuje.

Među novinskim analizama aktuelnog stanja u SCG i procesa evropskih integracija ovog oktobra zapisano je i sledeće:

SRBIJU SAVLADAO „TRANZICIONI UMOR” – „Ni posle više od četiri godine tranzicije u Srbiji ne postoji reformska politička orijentacija koja bi predstavljala podršku sprovođenju ekonomske tranzicije i institucionalnih reformi u zemlji. Drugim rečima, „danas u Srbiji ne postoji politički konsenzus niti oko jednog ključnog pitanja tranzicije”. Ova konstatacija izrečena je na skupu koji je Centar za liberalno demokratske studije organizovao na temu „Četiri godine tranzicije u Srbiji”.

Zaključak eksperata CLDS jeste da osnovna pokretačka snaga tranzicije u Srbiji nije u zemlji nego van nje. Nemoguće je izbeći i ocenu da je posle početnog reformskog entuzijazma, s početka 2001. godine, Srbija brže nego što su mnogi očekivali zapala u „tranzicioni umor”, i da željeno članstvo u EU predstavlja najznačajniji pokretački mehanizam tranzicije u Srbiji. Ali, želja za priključenjem EU, što je opredeljenje i stanovništva Srbije, najčešće je praćena očekivanjem višeg standarda, što su domaći političari i te kako koristili tokom proteklih godina retko kada pominjući da u paketu sa tim idu i ozbiljne i veoma bolne ekonomske i institucionalne reforme.” (Danas, 11. oktobar 2005)

Bilo je, međutim, i optimističnijih tvrdnji:

MAGNET EU – „Zapadni Balkan stiče novi imidž – magnetskom privlačnošću standarda i vrednosti EU, pre svega, uprkos još vidljivim otporima onih koji profitiraju u 'magli'”. Ovdašnji kutak Evrope, dugo sinonim za nemoguću politiku koja je dovela i do krvavog raspada SFRJ, ali i kao asocijacija na zaostalu ekonomiju, nasilje i korupciju obnavlja stare trgovačke veze, a političke rane i etničke podele ustupaju, uz izuzetke, sve više pred pragmatizmom običnog života. Koji je, uostalom, samo jedan, jedini.” (Politika, 18-X-2005).

O tome šta predstojeća faza odnosa sa Evropskom unijom konkretno znači, piše nedeljnik Vreme:

START TRKE S PREPONAMA – „Pregovori o asocijaciji i pridruživanju će biti kombinovani sa svojevrsnim monitoringom, procenjivaće se da li su institucije dovoljno stabilne da garantuju demokratiju, da li postoji vladavina prava, da li se poštuju standardi zaštite ljudskih i manjinskih prava, da li se razvija tržišna ekonomija, da li je zakonodavstvo prilagođeno onom u EU-u, da li postoji efikasna javna uprava, a naročito nezavisno sudstvo.
 
Pored procene o usklađenosti zakona, procenjivaće se i ono što se dešava na terenu, a očito je da to može biti povezano i sa političkim okolnostima ne samo u zemlji već i u okruženju.

Traži se, na primer, konstruktivan pristup održanju Bosne i Hercegovine u duhu Dejtonsko-pariskog sporazuma (to je posebno pomenuo Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije, zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom, očigledno motivisan političkom krizom u RS zbog reforme policije). Traži se da se uspostavi regionalna saradnja, da se pokaže sposobnost za mirno rešavanje sporova i, što se najčešće, a često i jedino pominje, puna saradnja sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ren je upozorio da se Evropska komisija neće kolebati da prekine pregovore u slučaju izostanka saradnje s Haškim tribunalom. U vojvođanskoj skupštini je dodao da pregovori mogu biti suspendovani i ako Evropljani zaključe da se u Srbiji krše manjinska prava.” (Vreme, 13-X-2005).

U nedavnom intervjuu za praški Transitions Online, Oli Ren, komesar za proširenje EU rekao je da 'Beograd ima ključnu ulogu u regionalnom kontekstu Zapadnog Balkana'. On kaže: „Znamo istoriju Jugoslavije i istoriju raspada Jugoslavije. Ja očekujem da Beograd ima sličnu jaku, samouverenu ali ne preterano samozadovoljnu ulogu u regionu. Ja dolazim iz Finske. Mi u nordijskim zemljama imamo dugu istoriju konflikata. Šveđani i Danci su se međusobno ubijali pre više stotina godina u Kopenhagenu ili u Stokholmu. Potrebno je pogledati kakva je uloga Švedske u regionalnoj saradnji u prethodnim decenijama – samouverena ali uz poštovanje drugih partnera. Ja verujem da bi Beograd trebalo da preuzme takvu vrstu uloge u budućnosti. Samouverenost, ali bez težnje ka dominaciji, to je deo filozofije evropskih integracija.” (TOL, 13-X-2005).

Dakle, pred Srbijom i Crnom Gorom, zajedno ili odvojeno, dug je put u procesu približavanja Evropskoj uniji, a za to je potrebna profesionalna spremnost državnih institucija, vlasti, civilnog sektora, ekonomije, a isto tako i medija, koji bi na pravi način – razumljivo, ali sveobuhvatno – trebalo da informišu građane o ovom periodu bitnih promena. Mi smo napravili kvantitativnu analizu onoga što su štampani mediji pisali tokom 2005. godine, u periodu od januara do kraja septembra. Ranije analize, kao i svi tekstovi objavljeni u ovoj godini dostupni su na njeb sajtu projekta.

Pisanje štampanih medija o evropskim integracijama i Evropskoj uniji tokom 2005. godine
Problematika priključenja SCG Evropskoj uniji obeležava politički, ekonomski i kulturni život našeg društva već nekoliko godina unazad i, shodno tome, predmet je velike medijske pažnje. Ipak, specifičnost političke situacije u zemlji, uslovljena prošlim događajima (ratovima i suđenjima za ratne zločine) i aktuelnim (nerešeni status Kosova i Crne Gore) čini da je pisanje o evropskim integracijama specifično povezano i sa gore navedenim temama.

Projekat „Evropske integracije u srpskoj štampi” nastao je u saradnji Ebart /Medijske dokumentacije (njnjnj.arhiv.co.yu) i Narodne biblioteke Srbije. Cilj projekta je da se na jednom mestu napravi lako pretraživa digitalna arhiva izvoda iz domaćih medija na teme evropskih integracija i priključenja SCG Evropskoj uniji, kao i bibliografija svih publikacija na pomenute teme u periodu od 1995. do 2005. Arhiva je dostupna na njeb-stranici projekta njnjnj.digital.nbs.bg. ac.yu/eu.Ebart/Medijska dokumentacija napravila je digitalnu bazu izvoda iz medija za 2005. godinu, a predstavljene su i medijske analize štampe za 2004. godinu. Baza se ažurira dnevno. Bibliografija publikacija „Evropske integracije u srpskoj štampi 1995-2005”, izrađena u Bibliografskom odeljenju NBS, ažurira se mesečno.

Za ovaj projekat izabrane su tri grupe tekstova:

– Tekstovi koji se bave funkcionisanjem Evropske unije, njenim institucijama, odnosima među državama članicama i proširenjem Evropske unije.

– Tekstovi koji se bave odnosima Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom i procesima (zakoni, propisi, inicijative i slično) koji bi trebalo da vode procesu približavanja Evropskoj uniji i načinima na koje ona funkcioniše.

– Tekstovi koji se tiču Haškog tribunala, Kosova i odnosa između Srbije i Crne Gore regulisanih Ustavnom poveljom. Poslednja grupa tekstova uvrštena je jer su ove tri velike teme ocenjene, kako u zemlji tako i u dokumentima EU i izjavama evropskih zvaničnika, kao centralne za proces približavanja EU i evropskih integracija.

Tekstovi vezani za Hag i Kosovo su među najzastupljenijim u štampi u Srbiji, i u 2004. i u 2005. godini, i to ne samo u ovom izboru tema, nego i u poređenju sa ostalim političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i sportskim događajima.

Analizom su obuhvaćeni dnevni i nedeljni listovi: Blic, Danas, Glas Javnosti, Kurir, Politika, Dnevnik, Srpski Nacional, Večernje Novosti, Evropa, Ekonomist, Vreme, NIN, Nedeljni Telegraf.           

Broj tekstova po mesecima (primetna je tendencija opadanja ukupnog broja tekstova u periodu od aprila od avgusta – zbog manjeg bavljenja temama o priključivanju SCG EU, Haškom tribunalu itd). U oktobru (koji nije uključen u ovu analizu) broj tekstova je ponovo porastao – do polovine meseca bilo je više od 1200 tekstova, koliko je objavljeno tokom celog avgusta.