prva strana

Sreda, 18. Septembar 2019.

Revija KOLUBARA - Novembar 2005 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Nezaposlenost je problem Srbije

Darija Ranković

Intervju dr Jovana Tomića, predsednika Valjevske opštine dat Radio Patku, 7. oktobra, povodom prve godišnjice svog predsednikovanja. Prenosimo ga u širim izvodima

Šta je nova vlast uradila za godinu dana? Koliko ste zadovoljni učinjenim otkako ste prvi čovek Valjevske opštine? – Oni koji dođu posle mene, dobro bi bilo da dođu što pre da me spasu svega ovoga! Nisam zadovoljan onim što sam učinio ukoliko i većina sugrađana nije zadovoljna. Ipak, realan sam – nije učinjeno mnogo, bar ne ono što su građani očekivali. Pre svega, nadali su se da ćemo naći posao za 10.000 nezaposlenih Valjevaca.

Zašto niste našli posao bar za nekoliko stotina?

– Problem nezaposlenosti je problem Srbije, a ne samo Valjeva. Možda bi ga lakše rešili da je to samo naš problem.

Svi u predizbornoj kampanji obećavaju nove investicije, oživljavanje privrede, nova radna mesta, perspktivu za mlade. Onda dođete na vlast i kažete – ne vredi, veliki su problemi. Šta ste učinili za valjevsku privredu, ima li novih investicija?
– Kod nas se godinama dešava proces propadanja društvenih preduzeća. Veliko je pitanje možemo li sada da ih revitalizujemo. Kontaktiram sa kolegama iz ostalih opština. Nažalost, nigde nije bolje. Mi imamo dodatnu nesreću, a to je „Krušik", koji je bio gigant i zapošljavao preko 8.000 ljudi, danas je u situaciji da ne može da opstane. Ne samo da ne proizvodi ono što treba, već proizvodi probleme!

Dr Jovan Tomić (Foto: Ljuba Ranković)

Šta je sa novim investicijama. Prethodna, DOS-ova garnitura dovela je italijansku fabriku čarapa „Golden lejdi", fabriku izolacionog materijala „Austroterm", potpisala ugovor sa slovenačkim „Gorenjem". Koja je kompanija za godinu dana vaše vladavine došla u Valjevo?

– Pozitivno je to što su predstavnici bivše vlasti potpisali ugovor sa „Gorenjem” ali i sami vidite koliko traje faza od potpisa ugovora do otvaranja fabrike i početka rada, više od godinu dana. U ovoj zemlji je, izgleda, sve usporeno. „Gorenje" bi trebalo da počne da zida fabriku u martu sledeće godine, ali postoji problem saobraćajne veze sa obilaznicom.

Ali, s kim ste Vi bar započeli pregovore, ako niste i ugovor potpisali?

– Eto, finalizovano je to sa „Gorenjem”. Počinje i Gradska toplana...

Priča o Toplani počela je pre 15 godina!

– Dobro. Postoje pregovori da se oživi jedan deo Stefila, Fabrika ambalaže…

A sa kim pregovarate? – To je tajna, ideja je još uvek u povoju. To bi trebalo da se reši u narednih nekoliko dana ili nedelja. Stoga neću reći s kim pregovaramo. Postoji mogućnost izdvajanja FLM, to je jedina fabrika koja sada dobro posluje u „Krušiku”. Moji saradnici i ja, zajedno sa direktorom, pronašli smo tom čoveku teren gde će da gradi fabriku. Nažalost, u krugu „Krušika”, kojima 126 hektara zemljišta, nije se našlo mesto za gradnju takve fabrike. Ovo kad govorim hoću da kritikujem i Vladu Srbije i zakone. Proces privatizacije je usporen, nama je gajtan oko vrata, treba samo da se zategne! Kad sam išao u Beograd da se izborim za privatizaciju „Srbijanke” i „Stefila” objasnili su mi da privatizacija treba da traje godinu i po, dve.

Da li ste se izborili?

– Nisam! Ne može! Njihov odgovor, u ministarstvima i Vladi Srbije, protumačio sam kao nedostatak dobre volje!

Da li sada bolje razumete prethodnu vlast i njihovu nemoć kada su u pitanju privredni problemi?

– Nikada nisam govorio da su oni nesposobni, u politici sam dugo i nikada ne kritikujem paušalno. I oni su bili u sitaciji u kojoj smo mi danas. Verujem da su kao savesni ljudi radili koliko su mogli. Za mene je posao opozicije da kritikuje, ali argumentovano. Od kritike sa strane i stava ovih partija da neće ući u SO Valjevo niko, neće imati koristi. Ovo su naši zajednički problemi, zajedničko propadanje, i samo ih zajednički možemo rešiti. Doći će neko i posle mene, biće izbora, možda uskoro, a možda i za godinu dana. Ti koji su danas u opozciji treba da se potrude da stvore sebi uslove da im sutra, kada dođu na vlast, bude lakše. Kod nas se u politici, nažalost, uvrežilo stanje neprihvatljivog – nećemo da prihvatimo ono što predloži vladajuća stranka pa makar svi propali. Čak i u vreme kad sam bio ljuta opozicija u SPO, 1990/91. godine, podržavali smo sve pozitivne predloge socijalista, a ovi danas neće.

Kao predsednik Opštine, kao dominantna ličnost i prvi čovek u gradu, dosta toga rešavate zajedno sa saradnicima. S obzirom na to da je malo toga rešeno, zaključujem da nemate dobre saradnike! Dokaz za to je i izlaganje opštinske menadžerke Divne Novaković na nedavnom skupu biznismena u „Grand hotelu" u kojem je ona govorila u budućem vremenu…
– Ne bih se složio sa tim da nemam dobre saradnike. Jer ako su oni loši, onda sam loš i ja koji sam ih birao. Slažem se sa vama u tome da nije dobro govoriti u budućem vremenu, ali sticaj okolnosti je takav da se nekad promeni čak i očigledna mogućnost – desi se nešto nepredviđeno i već planirano ne može da se uradi! Znao sam da od fabrika neće biti mnogo koristi, društvene fabrike su u nadležnosti Vlade Srbije i tu ne možemo da utičemo, zato sam se u nekim svojim obećanjima i ograđivao. Naši odnosi sa Republikom su takvi kakvi jesu, neko ko je veštiji, ili ima nekog svog, ponešto može i da uradi. Ono što smo mi mogli jeste da razvijemo turizam jer Divčibare su čista industrija.

Šta ste uradili za Divčibare?

– Počeo je da se gradi put preko Rajkovića. Ove godine biće urađeno 3 km puta, onih 8 km radićemo na proleće. Znači, imaćemo put do Divčibara. Ja sam nedavno razgovorao sa Nemcima, koji bi gradili hotele i sportske centre na Divčibarama. Oni su se na startu požalili da nema puta. Dakle, moramo pre svega raditi put!

Da li ste im dostavili planove jer znamo da je na Divčibarama problem građevinsko zemljište, ne zna se šta je i koliko opštinsko?
– Tačno je da je problem zemljište i ja sam tražio da se odredi šta tačno može da se da u zakup i to još radimo…

Zar za godinu dana niste mogli da rešite problem zemljišta na Divčibarama, koje su, kako rekoste, čista industrija?
– Ima stvari koje ne mogu tako lako da se reše. Ne treba upropastiti zemljište, ne treba napraviti greške preizgrađenog Zlatibora, gde su ljudi sada željni da vide šumu i livadu. Treba iskoristiti ono što na Divčibarama ima, poput hotela „Balkanija", koji treba što pre obnoviti. Ali sudski postupak o „Balkaniji" traje godinama i tu ne možemo mnogo da učinimno. Moj prijatelj, Nemac, čvrsto mi je obećao da će sa svojim saradnicima doći za nekoliko nedelja da se konkretno dogovorimo. Još jedan plan na kojem radimo je povezivanje Divčibara sa Petnicom. Napravićemo put do Divčibara, na njima još jedan ski lift, pa će turisti posle skijanja za pola sata moći da se spuste u Petnicu. Možda nabavimo balon za pokrivanje olimpijskog bazena, u toku su pregovori sa nekim ljudima iz novoosnovanog valjevskog Biznis kluba.

Da li je razlog nerešenih problema u Valjevu i Valjevskoj opštini vaša neprirodna koalicija (na vlasti)? Svi (koalicioni partneri) traže nešto za sebe, mesta malo a zahteva mnogo!
– Ta, kako vi kažete, neprirodna koalicija sa radikalima i socijalistima živi u mnogim gradovima u Srbiji, ta koalicija vlada i u republičkom parlamentu. Da li mislite da bi republički parlament opstao, pa i Vlada Srbije, da nije pomoći socijalista i radikala? Sreća je da ima dobronamernih ljudi, koji shvataju ozbiljnost situacije. Radikali nikada nisu bili na vlasti (u Valjevu) tako da mi ne znamo kako bi oni vladali, zašto im ne pružiti šansu. Socijalisti su bili na vlasti, bili smo nezadovoljni, i ja sam bio protiv režima Slobodana Miloševića i hvala Bogu da je došlo do promena.

U čemu se današnji socijalisti razlikuju od tih, hvala Bogu smenjenih? Konkretno, po čemu je Selimir Manojlović danas drugačiji od Selimira Manojlovića 2000-te?
– Znate šta, ima ih mnogo u DS-u, koji su sada opozicija a bili su na vlasti, i to su bili u vreme Broza. Ako se već vraćamo unazad, da se vratimo za sve!

Ali, ovde nije reč o bivšima iz DS-a, reč je o Selimiru Manojloviću? – Ima velikih promena i kod njih, socijalista. Moramo shvatiti da su i socijalisti i radikali građani Valjeva i ove države. Ako i dalje budemo bili jedni protiv drugih, nećemo daleko dogurati! Ako nezadovoljstvo naroda poraste, a ja sam se borio za smenjivu vlast, pa ako kažu da Jovan Tomić nije ispunio njihova očekivanja i predlože referendum za moju smenu, prihvatam i povući ću se! Ili, neka opozicija uđe u Skupštinu opštine, a jedna trećina odbornika može da pokrene pitanje referenduma. Ja ću se zahvaliti i u tom slučaju ću se povući!

Šta je, i šta će biti sa „Napredom"? Tri meseca zaposleni štrajkuju, „Napred" izlazi „u ilegali". Čitate li „Napred", uočavate li razliku između onog i ovog „Napreda"?
– Čitam u „Napredu" samo ono što me interesuje, nemam vremena da sve čitam. Štrajk zaposlenih u „Napredu" je u najmanju ruku neprijatna pojava. Ja sam na jednoj sednici Skupštine opštine glasno rekao da ne treba menjati one koji su dobro radili. S mog stanovišta, Olga Petrović je bila dobar novinar i urednik. Ne treba smenjivati ljude samo da bi se dobila mesta po kvotama, ali smena u „Napredu" je urađena po zakonu.

Jovan Bugarski je izabran po zakonu, ali je po zakonu i štrajk zaposlenih. Kako to da oni tri meseca štrajkuju, a ništa se ne dešava?
– Nemam pravo da utičem na odluke Skupštine opštine, ono što mogu je da rzgovaram sa predsednikom SO Valjevo i odbornicima. Znate, ima tu i ljudske tvrdoglavosti. Dok je Jovan Bugarski bio novinar niko se nije žalio na njega, sada odjednom nije dobar. Novinari „Napreda" nude nagodbu da bude izabran neko treći – ni Olga Petrović, ni Jovan Bugarski. Sad ja vas pitam, a šta i ako taj treći bude neki novi Jovan Bugarski, pa se opet ne svidi zaposlenima? Ja nikada ne bih prihvatio da budem direktor ako me neće kolektiv.