šah

Ostvaren san

Dr Zaven der Hazarjan (Foto: Vuk Nenezić)

Valjevski šah klub „Sv. Nikolaj” uspešno je okončao borbu za plasman u Prvu saveznu ligu ubedljivim osvajanjem prvog mesta na turniru u Vrnjačkoj Banji sa četiri boda više ispred drugoplasiranog Borca iz Čačka

I ova generacija valjevskih šahista, kao i ona pre više od pola veka, biće upamćena po ulasku VŠK-a u Prvu saveznu ligu. Ekipno prvenstvo Prve lige centralne Srbije, u Vrnjačkoj Banji, donelo je dugo očekivanu radost Valjevcima, koji su u najjačem sastavu doputovali na turnir. Jedinog pravog takmaca VŠK je imao u Borcu iz Čačka. Posle derbija 2. kola, Čačani su poklekli nakon trijumfa Mihajla Stojanovića protiv Dragana Paunovića, i izgubili sa 2,5:3,5. „Kaznena ekspedicija”, kako su Valjevce ubrzo prozvali, predvođena Viorelom Jordakeskuom, Mihajlom Stojanovićem i Draškom Velimirovićem, posle 6. kola preuzela je vrh tabele, koji nije napuštala do cilja.

Valjevski šahisti su pregazili INA Dizajn iz Novog Pazara i Slobodu iz Užica, koji su pojedinačno uspeli jedino da osvoje po pola poena, a zatim je nastradao i Zadrugar iz Boževca. Istini za volju, uverenost u uspeh VŠK-a vladala je i pre početka turnira kada se, nakon otkrivanja spomenika šahu akademskog vajara Mila Jevtića, u neposrednoj blizini klupskih prostorija, karavan iz Valjeva zaputio prema Valjevcima uvek taličnoj Vrnjačkoj Banji.

Na prvoj tabli za VŠK „Sv. Nikolaj” nastupio je moldavski internacionalac, Viorel Jordakesku (1977, Kišinjev, Moldavija), velemajstor sa rejtingom 2.606 bodova, istovremeno i najveće pojačanje u ekipi. Čvrst, pouzdan, odličan ekipni igrač, Jordakesku, koji na svetskoj rejting listi FIDE zauzima 121. mesto, u toku šampionata pokazao se toliko moćan, da će Valjevci sa njim biti ozbiljni takmaci i u elitnom društvu, Prvoj saveznoj ligi.

Na drugoj tabli za VŠK je igrao kapiten ekipe, Mihajlo Stojanović (1977, Beograd), trenutno 15. igrač u državi sa rejtingom 2.522 boda. Tokom šampionata mladi Stojanović je igrao stilom kojim je sebi već obezbedio počasno mesto u istoriji Valjevskog šaha. Kao pravi vođa tima stalno se borio za inicijativu i često je nametao oštre pozicije. Očigledno da Stojanović „sve vidi i sve zna” ali mu je najjače oružje bila fantastična priprema.

Na trećoj tabli, za VŠK „Sv.Nikolaj”, kao i prošle godine, nastupao je legenda jugoslovenskog šaha Draško Velimirović (1942, Valjevo). Jedan od najboljih jugoslovenskih velemajstora svih vremena, dugogodišnji selektor državne reprezentacije, igrao je maestralno i lepršavo. Uvek raspoložen za borbu, Velimirović je sve vreme napadao, igrao oštro i kombinovao zanimljivo. U 4. kolu, u pravoj lepotici, u varijanti Škotskog gambita, u 29. potezu, primorao je na predaju svoga protivnika Aliju Muratovića (INA Dizajn), koji nije imao rešenje protiv Velimirovića, kao ni čuveni Paul Keres (SSSR), koji je u identičnoj poziciji daleke 1961. godine uspeo da izvuče remi!

Na četvrtoj, a povremeno i na trećoj tabli, Valjevce je „pojačao” novopečeni velemajstor Vladimir Kostić (1953, Valjevo). Iskusni klupski igrač, Kostić je pokazao dobru tehniku i u pozicijama u kojima je bio prinuđen da „cedi vodu iz kamena” i vešto manevriše. Najprijatnije iznenađenje šampionata bio je Borko Lajthajm (1976, Zemun). Željan igre i dobrih rezultata, Lajthajm je sa osvojenih 9,5 poena iz 10 partija bio najuspešniji igrač u Vrnjačkoj Banji. Ubedljiv i nemilosrdan, siguran i nadmoćan, na petoj ploči, bio je noćna mora za suparnike.

Na šestoj tabli, povremeno i na petoj, igrao je Milan R. Božić (1960, Valjevo). „Spiritus movens” ekipe, sjajan organizator, veliki drug i nesalomiv borac, Božić je znao da kazni svaki propust u igri protivnika. „Zlatne rezerve” bili su Nenad Popović (dve pobede iz dve partije) i Mihailo L. Vujić (jedna pobeda iz jedne partije), koji tek u narednim sezonama treba da pokažu svoj raskošan talenat i šahovsko znanje.
Pri dnu tabele našla se mionička Ribnica sa kvalitetnim timom, koji po snazi odgovara upravo ligi u kojoj igra. Predvođeni Venclom i Miletićem, Mioničani su „gubili dah igre” u poslednjem satu meča da bi na kraju zauzeli, nezasluženo, pretposlednje mesto. Mioničanima treba odati priznanje na izvanrednoj borbenosti i pokazanim rešenjima.

Posle svega, valja naglasiti da se mečevi na ovako visokom nivou igraju baš ekipno. U kasnim večernjim satima, u štabu Valjevaca, u „Vidakovića vili”, analizirane su varijante, pripremani noviteti i razrađivana strategija za naredne mečeve. Za narednu, prvoligašku, sezonu VŠK „Sv. Nikolaj” ima već formiran kostur ekipe sa kojim će, najverovatije, konkurisati za sam vrh tabele. Ove godine, Valjevci su pokazali da nisu spremni za bilo kakve kalkulacije i da se protivnici moraju dobro namučiti kada se nađu za šahovskom tablom sa raspoloženim VŠK-ovcima.

Podsećanja radi, Valjevski kraj su već pohodili ruski šahisti, naročito nakon raspada SSSR-a. Od 1998. godine u Kvalitetnoj ligi Srbije, nastupali su im Komjakov za Ribnicu iz Mionice, i Rogozenko za Ubski šah klub i im Titov za Bobovik. Uzgred treba napomenuti i to da rukovodstvo valjevskog prvoligaša, predvođeno dr Boškom Đukanovićem i predsednikom Lukom Aćimovićem, smatra da će VŠK „Sv. Nikolaj” najozbiljnije konkurisati za najviši plasman i u renomiranom takmičenju, te da će sa odgovarajućim pojačanjima sebi krčiti put ka Evropi. Dosadašnji šamionati pokazali su da najskuplji klubovi, sa najvećim brojem velemajstora u svojim redovima, po pravilu, ne osvajaju šampionsku titulu.
Ljubav prema šahu, odanost klubu i homogenost ekipe, najveći su kvalitet VŠK-a i takva tradicija treba da ostane na radost brojnih ljubitelja drevne igre na 64 polja u Valjevu i okolini.