Stvaralački podvig

Valjevo i Valjevski kraj dali su mnogo ljudi zaslužnih za srpsku kulturu. Doprinos koji joj je dao poznati kulturni poslenik Miloš Jevtić jedinstven je i sadržajem i oblikom. Miloš Jevtić je u srpskoj javnoj reči utemeljio novi govorni žanr–dijaloške biografski usmerene radijske portrete, od kojih su mnogi dobili i oblik knjige u kolekciji Odgovori. U njegovoj poznatoj emisiji Gost Drugog programa Radio Beograda bilo je osam stotina razgovora, a u kolekciji Odgovori poslednja do sada objavljena knjiga nosi broj 150. To su brojke koje su same po sebi upečatljive. Ali posebnu pažnju zaslužuje sadržaj objavljenih razgovora i knjiga u kolekciji Odgovori.

Miloš Jevtić (Foto: Ljuba Ranković)

U čemu je njihov glavni smisao? Verujem da neću reći samo svoje mišljenje ako kažem da se emisijom Gost Drugog programa i kolekcijom Odgovori gospodin Miloš Jevtić primio nadasve važnog zadatka predstavljanja široj javnosti ličnosti koje po njegovom mišljenju predstavljaju srpsku intelektualnu elitu (pored onih koji su kao strani slavisti zaslužni za proučavanje srpske kulture), i za njeno predstavljanje svetu, uz neizbežnu mogućnost da njegov izbor ne mora u svakom pojedinom slučaju imati opštu podršku. Kolekcija Odgovori nije samo galerija portreta poznatih ličnosti, iako u njoj s razlogom ima dosta i takvih, nego su sagovornici Miloša Jevtića često i ljudi koji, po prirodi svoga posla, ili svoga karaktera, podalje od očiju javnosti rade predano neki posao od posebnog značaja za srpsku kulturu.
Zemlja koja se razvija promišljeno, i svaki takav narod, vodi brigu o svim svojim društvenim slojevima, od kojih je svaki na svoj način važan, ali su posebno važni oni koji se po logici stvari vide kao glava naroda, kao njen um i njeno lice, po kojem svet taj narod prepoznaje, i po kojem narod sam sebe prepoznaje.

U stabilnim i jakim zemljama negovanju elite posvećuje se posebna pažnja i to je deo tradicije razvijenih civilizacija. To se čini počevši od načina odabira najboljih učenika i studenata na prestižnim školama, do načina njihovog školovanja, stvaranja povoljnog ambijenta da se sposobnosti pojedinaca najpotpunije razviju na korist celoga društva, pa do sistematskog, promišljenog i stalnog predstavljanja takvih ličnosti i njihovog rada svojoj i svetskoj javnosti.

U manje srećnim narodima to nije tako skladno organizovano (s opravdanjem ili bez opravdanja što je tako) nego tu ima više nepotrebno izgubljenih darovitih ljudi i plodova njihovog rada. A kako stoji s njihovim predstavljanjem široj javnosti? Kod nas se, na primer, nijedna institucija time ne bavi sistematski, nego tek poneka i ponekad, pa i tada uglavnom onima iz svoje delatnosti. A teško da ijedan pojedinac može sam steći dovoljno dobar uvid u život i rad najvećih srpskih biologa, medicinara, hemičara, slikara, istoričara, lingvista, slavista, kompozitora itd. Niko ih ne može dovoljno dobro upoznati bez pomoći onoga ko bi pouzdano otvarao vrata radnih kabineta i domova takvih ljudi, ko bi zainteresovane nenametljivo, ali sigurno uvodio u život savremenika čije će delo verovatno živeti duže od njihovih bioloških života. Eto toga prevažnog posla poduhvatio se Miloš Jevtić, i obavlja ga pola veka s mnogo dobre volje, pripremanja, znanja i umenja, svestan da će, nažalost, uvek biti i onih koje nije stigao da predstavi svojim čitaocima i slušaocima, ali da je to razlog više da ne posustaje u svom blagorodnom poslu i dobrim namerama.

Kolekcija Odgovori primer je izdavačkog poduhvata osmišljenog i u celini i u pojedinostima. Ko su sagovornici Miloša Jevtića? To su predstavnici različitih oblasti nauke, umetnosti i kulturnog života uopšte (uz ponekog predstavnika poslovne elite koja je na neki način u vezi s kulturom). Tu su i lica koja šira javnost dobro poznaje, ali i oni koji se toj, široj javnosti prvi put predstavljaju tako podrobno. Kada bi u kolekciji Odgovori bili samo prvi, stepen novoga bio bi za većinu čitalaca srazmerno manji, a kada bi to bili samo drugi, interesovanje dobrog deo potencijalnih čitalaca moglo bi oslabiti. Ovako su tu i jedni i drugi prema mestu koje imaju u kulturnom životu svoje sredine.

Drugo, u kolekciji Odgovori zastupljene su, s jedne strane, ličnosti čiji se stvaralački opus umnogome zaokružen, a, s druge i oni relativno mlađi, koji su već stekli ugled u stručnim krugovima, ali čije pravo vreme tek dolazi. Miloš Jevtić takvim izborom sagovornika predstavlja čitaocima kolekcije Odgovori kako ličnosti koje već jesu prepoznatljivi deo srpske intelektualne elite tako i one koji to sve više postaju, što celoj ediciji daje dinamičnost srazmernu procesu u kojem se starija i mlađa pokolenja sustiču i postupno zamenjuju na zajedničkim kulturnim poslovima.

Treće, kao što sam izbor reči „kolekcija” podseća na zbirku nečega što zavređuje posebnu pažnju, tako i njen naziv Odgovori u fokus stavlja sagovornike gospodina Jevtića. Iako odgovora nema bez pitanja, u prvom planu ovde su upravo Odgovori, a pitanja su tu da podstaknu što bogatije odgovore. Takva pozicija Miloša Jevtića u odnosu na njegove sagovornike vidi se i u načinu na koji se oblikuje odnos imena i naslova na koricama knjige i na impresumu knjiga kolekcija Odgovori. Ime Miloša Jevtića, kao autora knjige, dato je manjim slovima, a ime njegovog sagovornika daje se kao deo naslova, odnosno podnaslova tako da bude naglašenije preporučeno pažnji čitalaca.

Četvrto, naslovi knjiga u kolekciji Odgovori očigledno su brižljivo odabrani. Oni, pre svega, sadrže neki karakterističan podatak o sagovorniku Miloša Jevtića, bilo u vezi s njegovim poslom ili s njegovom ličnošću ili biografijom, npr. Beline Cvetka Lainovića, Uporišta Aleksandra Despića, Ispovesti Vasilija Krestića, Adrese vremena: najnovije upitanosti za Vladetu Jerotića, Vertikale Jovana Mićića, Mostovi Miodraga Jovanovića, Snaga prostora: Razgovori sa Nikolom Hajdinom, Rukopis vremena: Razgovori s Ljubomirom Simovićem i dr. U naslovu je često glagolska ili apstraktna imenica, a lingvisti dobro znaju da je glagolska imenica kondenzovani izraz čitave rečenice, zbog čega su naslovi knjiga u kolekciji Odgovori po formi vrlo sažeti, a po značenju vrlo bogati.

Peto, i fotografije na koricama odabrane su tako da se na najbolji način uklope u koncepciju knjige i da kažu nešto karakteristično o sagovornicima Miloša Jevtića. Mnoge od njih pravi su biseri umetničke fotografije, što to važi i za dizajn korica, a to nije ni čudo kada se zna da se u izboru fotografija za korice Miloš Jevtić rukovodi mišljenjem ljudi kojima je likovna strana dizajna odlično poznata.

(Foto: Ljuba Ranković)

Šesto, razgovori u kolekciji Odgovori imaju odmereno datu ličnu notu, počev od objavljivanja na samom početku knjige pisma Miloša Jevtića svome sagovorniku sa zahvalnošću što je pristao na razgovor, i uzvratnog pisma Milošu Jevtiću od njegovog sagovornika. To nije prosto razmena ljubaznosti nego se tu često nađu podaci koji slikovito dočaravaju atmosferu prijateljskog odnosa između Miloša Jevtića i njegovog sagovornika, i uvode čitaoca u razgovor koji sledi. Taj lični okvir ima svoj drugi deo u završnim rečenicama razgovora, i na zadnjoj korici, gde uvek vidimo zajedničku fotografiju Miloša Jevtića i njegovog sagovornika u prijateljskom razgovoru, a iz zahvalnosti koju Miloš Jevtić ispod te fotografije iskazuje svojim saradnicima, vidi se da je svaka knjiga njegovih razgovora nastala zaslugom više ljudi koji su se kao prijatelji našli na istom poslu da podrže Miloša Jevtića u objavljivanju još jedne knjige u kolekciji Odgovori.

Tu je i veoma važna izdavačka podrška, u čemu je „Beogradskoj knjizi” kao najčešćem izdavaču kolekcije Odgovori ne retko dragoceno bilo suizdavaštvo s beogradskim „Partenonom” i valjevskim „Kejom”.

U samoj strukturi razgovora jasno se vidi da on obično ima ustaljeni tok koji ide od kratkog predstavljanja radne biografije sagovornika preko pitanja o detinjstvu i školovanju, o učiteljima i uzorima, do kasnijih razdoblja životnog i profesionalnog razvoja i sve do vremena u kojem se razgovor vodi, pri čemu se ne propušta gotovo ni jedno aktuelno pitanje, npr. savremeni trenutak nauke ili umetnosti kojom se bavi sagovornik Miloša Jevtića, problem naziva jezika i statusa srpskoga pisma, naučne i društvene perspektive, pitanja o ugroženosti životne sredine i dr. U knjigama kolekcije Odgovori obično se daju dva razgovora, između kojih je ponekad i poveliki vremenski razmak, a poređenje takvih vremenskih preseka daje priliku da se napravi jasniji uvid i u doba u kojem živimo i u lične životne i stručne faze razvoja sagovornika Miloša Jevtića.

U formi razgovora, s merom opuštenog, ali nikada površnog, Miloš Jevtić u svakom pitanju nudi grozd potpitanja, koja su uvek i sama po sebi informativna, kao što je uvek indikativno i to kako sagovornik pravi izbor na koja će pitanja odgovoriti, a koja potpitanja, zbog ograničenog vremena i prostora, ostavlja samo sa naznakom odgovora ili bez odgovora. Kada se ima u vidu izuzetna raznolikost profesija onih s kojima razgovara Miloš Jevtić, i njegova redovna odlična obaveštenost i o sagovorniku i o sagovornikovom poslu, jasno je da je svaka knjiga kolekcije Odgovori uzoran primer temeljne pripremljenosti za vođenje intervjua. Zato ne čudi što je kolekcija Odgovori postala i predmet naučnog istraživanja – u formi magistarskog rada čija je izrada u toku na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Deo razgovora koji se odnosi na lični život Jevtićevog sagovornika uvek je ilustrovan fotografijama u raznim životnim dobima i u raznim situacijama i okruženjima sagovornika, što njegov ljudski lik čini čitaocima bližim i prisnijim.

Kolekcija Odgovori, iako ima formu razvijenih intervjua, po sadržaju je istovremeno i vrelo naše kulturne memoaristike. Istorija kulture jednog naroda, kao što znamo, piše se na osnovu dostupne istorijske građe, kojoj se zatim daju naučna tumačenja prema proverenim metodološkim kriterijumima. Međutim, memoaristika je dvostruko važna u osvetljavanju kulturne istorije. S jedne strane, ona donosi niz pojedinosti kao dopunsko svetlo, koje može da dopuni ili ublaži neizbežnu shematičnost opštih istorijskih ocena. S druge strane, uvek je korisno, a i vaspitno važno, imati uvid u žive primere ljudi koji su se posvetili nekim važnim umetničkim i naučnim misijama i koji su u tome ostvarili lepa dostignuća. Miloš Jevtić je za nas razgovorao i razgovara sa stotinama kulturnih poslenika i pregalaca. Predano nastojeći da što širem krugu ljudi približi pregnuća svojih sagovornika, on i sam ostvaruje stvaralački podvig koji se stalno upotpunjuje. Zbog toga gospodin Miloš Jevtić zaslužuje punu zahvalnost svih svojih sagovornika, slušalaca kao i čitalaca kolekcije Odgovori.

(Reč na predstavljanju edicije odgovori u Valjevskoj gimnaziji)