Draga Jonaš

Borislav Vujić

Ogrešio sam dušu, jer još nisam ništa opširno pisao o Dragi Jonaš, čuvenoj spikerki radija i televizije. Pomenuo sam je dva-tri puta, ali to nije ni mrvica od onoga što je Draga zaslužila svojim radom.

Draga ovako objašnjava svoj talenat za taj posao, nimalo lak, ali može dobrom radniku na tome poslu da obezbedi veliku popularnost: – Ja sam ćerka Bogoljuba Ilića, trgovca, koji, kada je prestao da radi u vreme velike ekonomske krize, tridesetih godina dvadesetog veka, dođe u valjevsku opštinu i zamoli za neki posao. Razmisliše opštinari, pa mu predložiše da se primi dobošarske uloge. Znači da sam ja nasledila njegov vanredni dar za sličan posao. Jer šta je drugo spiker nego vrsta javnog radnika na prenošenju vesti. Druga su vremena bila kad je od oca postao dobošar. Stao bi na dvadesetak mesta u gradu, i počeo čitati razne naredbe, uredbe i vesti važne za građane Valjeva. Tada nije bilo ni radija ni televizije, pa je građanima dobro došlo da bar na taj način dobiju vesti.

Bogoljub je bio načitan, uvek je malo šale unosio u vreme kada je saopštavao narodu vesti. Bilo je i smeha. Za vreme okupacije čitao je i naredbu nemačke komande da se sve uniforme, pravljene za vojna lica, donesu u komandu mesta, inače će onaj ko to ne učini, biti strogo kažnjen. Kad završi čitanje, čika Bogoljub kaže, naravno tiše nego kad čita vesti i saopštenja: „Oboj, prekroj, pa se nikog ne boj!”

Draga je rođena 1922. godine i dočekala je okupaciju sa nepunih 20 godina. Međutim, nekome je palo na pamet da dobije poene na tuđoj muci, pa je tako Draga uhapšena noću između 16. i 17. februara 1942. godine. Doterana je u veliki valjevski zatvor. Posle nekoliko dana, nas stotinak tada uhapšenih prebačeno je u Tadića magacin u Tešnjaru, a zatvorenice su ostale u dvema sobama u prizemlju novog zatvora. Već 24. februara smo crnim autobusima Gestapoa prebačeni u šabački logor, osnovan u leto 1941. godine.

Nema smisla da pričam kako je ko prošao. Draga je dobila takve batine, kakve nisu dobili ni mnogi muškarci.

Komandant logora, jedan Nemac, debeo i naduven, govorio je na svom jeziku, dok nam je njegov govor prevodio Kuferšmit, podoficir u službi nemačke tajne policije Gestapoa: „Serben, protiv vas nisu ustanovljene nikakve krivice, pa vas posle dobijanja dokumenata večeras puštamo vašim kućama. Ali pazite, ako još jednom dođete ovde, nećete izaći, jer drugi put uhapšen znači da si i prvi put bio kriv”!?

Nešto posle 19 časova svi smo pušteni kućama. Ostali smo u Šapcu, jer nije bilo redovnog saobraćaja, osim jedne linije u 6,30 časova ujutro. Iz Obranovca smo krenuli vojnim vozom za prevoz stoke i oko pola deset smo bili u Valjevu. Nije bilo nikoga na stanici, osim jedne policijske patrole na čelu sa Dragićem Mitrovićem, šefom političkog odeljenja Predstojništva policije.

Draga je učila gimnaziju u Valjevu. U prvom razredu, kod razrednog starešine čuvenog matematičara Ivana Balkovoja, bile su mnogo poznate ličnosti: Ljubina Joksimović, koja je u braku sa Nikolom Šamijem dobila sina Zorana, sada predsednika Skupštine zajednice Srbije i Crne Gore; Jovanka Ilić, kasnije učiteljica, udata za Branu Matića; Nada Ilić, koja je streljana u šabačkom logoru kao zarobljena partizanka; Milka Milošević, koja je takođe streljana kao partizanka Račanskog odreda 25. maja 1943. godine na Banjici; Radmila Spasojević, nosilac Partizanske spomenice, koja je posle nekoliko hapšenja puštana na slobodu; Borivoje Lazić, koji je kao komandir partizanske čete ubijen u blizini Mladenovca. Draga je 1937. godine, kao učenica I-7 razreda Valjevske gimnazije, dobila treću nagradu o Svetom Savi.