Klanje vola za kilo mesa Branko Vićentijević

Drugarica mira - Drug Radojko, što mu tepaju Rade da bi, valjda, delovalo beogradskije, priznao je da lokalna vlast u Valjevu teško preživljava „na aparatima za veštačko disanje i dijalizu”, ali je izrazio optimizam da bi ona (vlast) i u takvom stanju mogla da „ozdravi za desetak dana”. Obradović je, naime, prema našim izvorima, svojim stranačkim kolegama objašnjavao da je Vlada Srbije, čiji je premijer DSS-ov predsednik Vojislav Koštunica, dosta uradila i za Valjevo i Valjevce, te da bi je trebalo podržati ulaskom u lokalnu koaliciju! Bez obzira na to što su u Opštinskom odboru DSS-a, od novembra 2004, kao i u ostalim valjevskim opozicionim strankama (DS, SPO, LS) sve vreme bojkota rada SO Valjevo ponavljali priču da je lokalna vlast nelegalno i nelegitimno konstituisana, te da oni (DSS) neće u kolhoz sa socijalistima i radikalima, nije isključeno da u samom odboru ipak pobedi struja, koja se, izgleda, zalaže za kohabitaciju.

Naši izvori tvrde da pojedinici, koji su i u periodu DOS-ove vlasti (2000-2004) imali koristi od učešća u vlasti, ponovo agituju za primicanje Novoj Srbiji i njenim partnerima e da bi i sami sebi opet priuštili „čalabrčak” vlasti, masti i slasti. Šta više, navodno pripremaju i kadrove za preuzimanje pojedinih funkcionerskih i direktorskih mesta!

Sve ovo je, gostujući na TV Cronic, i priznala i demantovala narodna poslanica Milica Vojić-Marković, koja se mnogima dojmila, ne bilo primenjeno, baš kao JUL-ova profesorka Mira Marković. Možda su se neki drugarice Mire i uželeli, a možda ih je na takav utisak ponukala demokratičnost stavova gđe Vojić-Marković. Kod nje je gotovo sve, manje više, bilo u prvom licu jednine („moja partija...”).

U DSS-u je, inače, u toku velika unutarpartijska akcija testiranja i ocenjivanja članstva, a šta će iz toga (pro)izađi tek će da se vidi. Čest gost Valjeva, što državnim što partijskim poslovima, proteklih meseci bio je ministar pravde Zoran Stojković. Sa ministrom su i novinari posetili „Skadar na Bojani”, adaptiranu zgradu Okružnog zatvora na levoj obali Obnice. Doduše, predstavnici sedme sile su se bar pola sata mrzli na asfaltu, ispred zatvorskih zidina, čekajući da u to zdanje prvi uđe ministar Stojković. Doduše, bili su ljubazno dočekani, dobili su čaj sa bromom, kafu bez broma, sok, kolu... A unutra – toplo („grejanje je jedino što vredi”), video nadzor ćelija, spiskovi pritvorenika na kojima su i neke poznate valjevske face, dežura se i u paru (muško-žensko)!

Lobiranje – Ministar je, zajedno sa predsednikom Izvršnog odbora stranke Jovanom Palalićem, boravio i na stranačkoj konvenciji za Kolubarski okrug održanoj u hotelu „Narcis”. Tu se baš okomio na demokrate (DS), koji su dan pre toga u Beogradu održali Izbornu skupštinu. Nije štedeo ni predsednika im, ali i predsednika države Borisa Tadića, spočitavajući „žutima” da je u Centru „Sava” samo nedostajalo da zapevaju „Druže Tito, mi ti se kunemo”. Ministar nije zaboravio da pomene ni „najradikalniji deo (DS-a)” sa Čedom Jovanovićem na čelu (LDP). Nigde, doduše, osim ličnog stava da se sa „radikalima ni u čemu ne slaže”, nije se suprotstavio Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Možda i zbog toga što mnogi misle da je ona najjači koalicioni partner DSS-a i da će Vladu Srbije spasti pada ukoliko je neko od sadašnjih koalicionih partnera izda (SPS, G-17 plus, SPO).

Demokrate su izabrale novo rukovodstvo sa Borisom Tadićem na čelu. Među potpredsednicima nema Sloba Gavrilovića iz Čajetine, koji se i za Đinđićevog vakta umeo da uzjoguni pa da bude isteran (ali i vraćen) iz stranke. Nema ni bivšeg ministra Ace Vlahovića, koji je, posle tajnog glasanja, ispao „višak kandidat”, ili je, možda, samo bio manje proniciljiv od Gavrilovića, te nije shvatio koliko je lobirano za Dragana Šutanovca? Žensko potpredsedničko mesto pripalo je Vidi Ognjenović pošto se Ružica Đinđić zahvalila na kandidaturi. Šta tek reći za bivšeg zamenika predsednika DS-a i premijera Srbije, Zorana Živkovića, kome su skupštinari svojim glasovima dodelili 41. mesto, a u Glavni odbor je ušlo 40 članova! Vreme će, naravno, pokazati ko je klao vola za kilo mesa. Tek, Valjevci nisu loše prošli – Milovan Marković je (p)ostao član najužeg stranačkog rukovodstva (Predsedništva DS), a Slobodan Ilić je i dalje u Glavnom odboru.

Konzervativci – U G-17 plus se pripremaju za izbore, kad ih bude i ako ih bude. U valjevskom „Grand hotelu” je, uz pomoć eksperata engleske Konzervativne stranke, upriličen seminar budućih članova biračkih odbora. U Srpskom pokretu obnove (SPO) kao da tinja stalni raskol između onih koji su za to da se bude u vlasti i onih koji bi da budu ono što bi po vokaciji i morali biti – opozicija vlasti, koju podržava SPS haškog pritvorenika Slobodana Miloševića. Kolateralna šteta bi mogla biti Blagica Kostić (rođ. Stojanović), mionički kadar, koja se svojom voljom našla u poslaničkom klubu sa kolegama iz SDP-a i disidentima iz svoje stranke. Optužena je da ju je „kupio” Bogoljub Karić. Znajući je „od malih nogu” ne bismo poverovali u optužbe dela stranke, koji, kako je rekla, predvodi „struja šminkera” sa Vlajkom Senićem na čelu.

Blagica je mandat republičkog poslanika dobila kada je Vuk Drašković izabran za ministra spoljnih poslova državne zajednice Srbija i Crna Gora. Važi za osobu blisku Vuku i Dani, stranačkim poslovima boravila je i u SAD na počecima višestranačja u Srbiji, a u Beograd je stigla preko Kragujevca, gde je studirala i sarađivala u „Našoj reči”. Najmlađa je kći Gine i, sada pokojnog, Milivoja (od Popovića iz Struganika, sinovca čuvenog mioničkog bojadžije Pavla) Stojanovića iz Rakara. Njene sestre Snežana (sada u Beogradu) i Dragana (ud. Selenić) uspešno su igrale rukomet (posebno Dragana, u Valjevu i Šapcu).

Drugarica Željka – Drami štrajkača valjevskog „Napreda” ne nazire se skori završetak. U pripremi decembarsko-januarske sesije SO Valjevo, na kojoj je iz trećeg pokušaja usvojen budžet za 2006, bila je dogovorena smena Jovana Bugarskog, direktora i glodura jedinog valjevskog nedeljnika (pred privatizacijom). Na sastanku šefova odborničkih grupa, u februaru, tu tezu zastupali su drugovi Selimir Manojlović (SPS), novoizabrani potpredsednik lokalnog parlamenta, i Marko Živanović (Nova Srbija).
Usprotivio se, kažu, „nezavisni” odbornik dr Boba Gvozdenovića, a ulje na vatru dolila je Željka Milićević, drugarica potpredsednica Opštinskog odbora SPS-a, tvrdnjom da je Izvršni odbor Opštinskog odbora SPS-a protiv smena direktora pojedinih javnih preduzeća i ustanova (dakle i Bugarskog), te da je u ovom trenutku važnije baviti se izveštajima o radu u 2005, odnosno programima za 2006. godinu. Ta teza je, potom, kao zvanični stav IO OO SPS, objavljena i u „Napredu”, gde je drugaricu Željku, za vreme štrajka svih zaposlenih, drug Bugarski zaposlio kao sekretaricu redakcije.

Drug Selimir je, vele, ostao zatečen i zatražio je da se dodatno obavesti o tome šta mu se zaista dešava u partiji čiji je član! Seirio je, naravno, drug Mika (Jokić), predsednik valjevskih narodnih socijalista (SNS). Manojlović je dobio „tesnu” većinu na naknadnoj sednici Opštinskog odbora, samim tim i „poluodrešene” ruke jer njegove aktivnosti naknadno mora verifikovati Izvršni odbor Opštinskog odbora! Dotle će „topli Zeka” petkom u „Napredu” objavljivati čitulje „Milojci” ili „Jovanci” uz sijaset drugih pravopisnih, gramatičkih, stilskih, suštinskih i inih grešaka.