uvodnik Život je svetinja Radoš Glišić

Dobro je da taj Mart jednom prođe. Sa njim nikad nismo imali sreće.

Učini se da se sve važno, viže žalosno nego srećno, događa nama baš u martu.

Da nam možda nisu zvezde pogrešno raspoređene u martu, ili smo sami nekako u martu poludeli i obnevideli, ili nam prvo pravo sunce zaklanja pogled, ili nam mrak pada na oči uvek u martu - ko bi to znao?

Tek ovaj - 2006. godine htede da nas dokrajči.

I poplave, i klizišta, i sahrane, i godišnjice sahrana, i minuti ćutanja, i nekoliko repriza minuta ćutanja, i proslave obeležavanja svega i svačega.

Jedino ne činismo ono što bi trebalo - da ćutimo kad svaki živi stvor zaćuti.

A kad progovoriše, sve misleći da mudro besede, da normalan čovek zanemi. P&P (Patrijarh i Premijer) unisono – SMRT JE SVETINJA!?

Streljani premijer sa ekrana - luta još vitak sa srebrnim lukom - lako, kao u pesmi - ŽIVOT JE ČUDO!
Eto rešenja zagonetke zvane ova-situacija-u-kojoj-smo-se-našli.

Vojo, brate, manje zbori - da nam ručak ne zagori. Potpuno.