prva strana

Utorak, 20. Oktobar 2020.

Revija KOLUBARA - April 2006 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

pisma

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Zvone nova zvona

Ovog proleća sa nove Valjevske crkve oglasiće sa šest zvona

Ljiljana Ljiljak

Bilo je toplo popodne 2. marta, kada su stigla još dva zvona za desni zvonik na hramu Vaskrsenja gospodnjeg, na ušću Gradca u Kolubaru. Uz pomoć krana i „Jablaničinih” majstora ono manje, od 150 kg, lako su podigli i stavili ga na improvizovano postolje pod kupolu zvonika odakle se već duže vreme svako jutro, u sedam sati, oglašava ono srednje veličine od 300 kg. Ono od 600 kg, najveće i najteže, podiže se poslednje. Na svakom od njih natpis donatora. Za posvetu na najvećem, starešina Valjevske crkve, prota Veroljub Mladenović kaže da je lepa i poučna: „Hramu Svetog Vladike Nikolaja svesrpskog u Valjevu/ Slava Bogu, hvala precima, a za zdravlje potomcima/ Braća Vidoje i Vladisav Vujić/ Valjevo, 2006. godine”.

Podizanje novog zvona (Foto: Ljuba Ranković)

Sva zvona poklon su braće Vujić, rodom iz sela Grčića kod Bačevaca na Drini, prvih ktitora ovog hrama u izgradnji, koji za Uskrs treba da dobije i zasvođenu centralnu kupolu. Biće, saznajemo, ukupno šest zvona. Za levi zvonik treba da stignu pred Uskrs, kako bi se na praznik oglasila i „da se tako uključimo u proslavu jubileja vladike Nikolaja ako već nismo hram mogli da završimo, da bar zvonima objavimo verujućem narodu kada počinje bogosluženje”, kaže prota Veroljub Mladenović dok brižno prati podizanje zvona sa sveštenikom Sretenom Mladenovićem, predsednikom Odbora za izgradnju hrama.
Da li će prostor nad Valjevom plaviti melodijska „tonska skala” ili spontano, rukom zvonara (crkvenjaka) odmeravanje jačine i boje tonova šest zvona, ostaje za neku novu priču. „Ni za Svetosavski hram na beogradskom Vračaru nije se prihvatio predlog da se zvona oglašavaju određenom melodijom”, upućuje nas građevinski inženjer Vladimir Spasojević, predsednik Valjevske crkvene opštine, pred odlazak u Kijev, u studijsku posetu valjevskih hodočasnika čuvenoj Lavri. „Možda tamo, kaže Spasojević, dobijemo odgovor”.

U zvoniku proba - kako se čuju zvona. Ali, ponajpre, da se utvrdi dokle dopire njihov zvuk i kolika ona treba da budu za drugi zvonik. Za najveće u levom, bat je težak 20 kg, kaže nam Nemanja Neša Kremenović, sin vlasnika livnice „Ligrap”. Iz te poznate livnice, iz Belosavaca kod Topole, saznajemo da će za novi hram kod „Merkatora” na Novom Beogradu u ovaj dan preneti zvono, koje je bilo na „posluzi” u tek izgrađenoj crkvi kod porodične kuće Velimirovića u Leliću. Iz te livnice do danas je izašlo preko 200 zvona, što se oglašavaju sa zvonika stotine crkvi. Od 20-tak radnika, deset ih radi na livenju zvona, poslu koji se vekovima „pa i danas radi po starim knjigama”. Liju se u pesku, materijal je isti, sa 20 do 21 odsto kalaja... Samo se danas struja koristi za topljenje, a tehnika pomaže da se brže urade šabloni – kaže Neša.

„U livnici je izloženo zvono i od dve tone, to treba čuti. Tako su i Valjevci, kad su ga čuli, odustali do manjih”, dodaje. Veli da nije gledao „Rubljova”, a svi ga to pitaju zbog priče o dečaku livcu. Pitamo ga za ukrašavanje, da li se i to traži? „Traže, ali ja, iskreno govoreći, to ne preporučujem, nisam pristalica. Mnogi misle da ikone na zvonima podsećaju na katolički stil, a ja opet mislim da zapravo nije u redu udarati po ikonama. Svaki ornament na zvonu menja i umanjuje jačinu zvuka. Zato preporučujemo da zvono bude što čistije. Eto, ta slova donatora, to je u redu”, dodaje mlađi Kremenović.

Dole, pred crkvom, osluškujemo prvo javljanje zvona. Lep, moćan zvuk. Počinje kiša, pa se sklanjamo u radničku baraku u kojoj šef gradilišta Matija Janković telefonom odgovara ženi, koja sa vrh Užičke džade pita: „Šta se to desilo kad tolika zvona zvone, da nije patrijarh, ne daj Bože, umro?”. Matija viče: „Luda ženo, to zvone nova zvona!”, a nama veli: „To je doživljaj, ne može da se ispriča!” Telefon neprekidno zvoni...

Prota Veroljub Mladenović i sveštenik Sreten Mladenović sa najmlađima iz livnice kolima odlaze na Poparski vis, da čuju dokle zvuk dopire. A tri zvona plave prostor celog grada, odbijaju se od nabujale Kolubare, nadjačavaju buku pravog pljuska. Ljudi sa kišobranima zastaju i osluškuju: - „Lepo ih je čuti”, kažu kroz osmeh.

Nakon nekoliko dana saznajemo i to da su za drugi zvonik naručena tri veća zvona, od 200, 400 i 800 kg. Cena je, iako se o njoj nerado govori, doskora bila 10, a od nedavno je 12 evra po kilogramu.
Inače, u livnici Kremenovića, u Valjevskom kraju izlivena su zvona za crkvu u Dupljaju, čiji je ktitor Zoran Stanković. U Popučkama, u crkvi koju su podigli vernici, postavljena su takođe dva, zatim jedno zvono u maloj crkvi pored doma Velimirovića u Leliću, i šest velikih zvona za novi valjevski hram, koji nosi ime vladike Nikolaja Velimirovića, a posvećen je Vaskrsenju gospodnjem. Za sada, tačno u sedam sati, oglašava se samo ono prvo. Dok ne dođu i preostala tri, da se trajno postave i usklade.