prva strana

Petak, 22. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Jun 2006 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

pisma

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

biti valjevac

Leksikon VA mitologije (V)

Redakcija

Podstaknuti Leksikonom JU mitologije, iz kojeg smo u januarskoj svesci Revije preštampali poneke jedinice, počelo je u ovim novinama pravljenje unekoliko sličnog pregleda valjevskih fenomena iz druge polovine 20. veka. Verujemo da će ova zamisao mnogima biti bliska i podsticajna. Bliska ne samo ljudima koji žive (ili su živeli) u Valjevu, već i Lajkovčanima, Ljižanima, Mioničanima, Osečancima i Ubljanima. Uzdamo se da će ovde narednih meseci nastajati zanimljiv i u mnogo čemu neočekivan pogled na ljude, predele i pojave od pre nekoliko decenija.

KOŠ KLUB – U drugoj polovini šesdesetih i ranih sedamdesetih prošlog veka, na glasu je bio Koš klub, odmah uz mali stadion (kasnije će to biti prva i jedina sportska hala u Valjevu) iza Zubne poliklinike. Šmek tom malom lokalu od svega dva-tri stola, a leti nešto više na platou ispred, davali su njegovi gosti i naravno „gazda” Dule Petara. A posebno „mali od kužine” – Šiki. To i nije bila prava kafana, nego nekako adaptirani stan u kome je bilo udobno u neudobnim stolicama, prijatno i sa ponekad neprijatnim gostima, neobavezno i zabavno upravo zbog neke opuštene atmosfere, ograničenog asortimana pića, a jela u stilu – naći će se nešto ako si baš gladan. Pamte se sedeljke uoči Prvog maja, kada su studenti dolazili iz Beograda, i direktni odlasci na uranak – obavezno na Zdravljak. (Radoš Glišić)

Image 1263 CRNJANSKI – Jedini boravak tog pisca u Valjevu dogodio se 12. maja 1970. godine. Za njegovo književno veče u Domu kulture velika dvorana je bila prepuna, a pažnja prisutnih takva da je iznenađeni Crnjanski pomislio da smo svi mi Valjevci odličnog zdravlja kad za sat i po vremena niko ni da se nakašlje. On je čitao svoj putopis „Naša nebesa”, odlomak iz druge knjige „Seoba” i poemu „Lament nad Begradom”, a još ponešto iz njegovog opusa Milica Janevska i Voja Brajović. Gimnazijski profesor književnosti Mirko Bojanić je imao uvodnu reč o zanemitom piscu, Zoran Joksimović je vodio tu uzbudljivu priredbu. – Kad smo Boća Milosavljević (onda uposlen u Domu omladine) i ja u beogradskoj kafani „Vltava” dogovarli sa Crnjanskim njegov dolazak među Valjevce, on se naročito interesovao ko će njega da doveze i hoće li ta vožnja biti bezbedna. Tog zadatka primio se Milenko Radović. Miloš Crnjanski je proveo u Valjevu puna 24 sata (spavao je u „Narcisu”) a uz varljivo pamćenje jedina trajna svedočanstva o tom događaju su lep članak u „Napredu” Zdravka Lazića i dve fotografije što ih je snimio Radoš Glišić. (Z. R.)