prva strana

Utorak, 12. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Jun 2006 > ljudi

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

pisma

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Helikopter

Hvatanje Bore Keca

Ljubomir Mihailović

Neko mora da je oklevetao Boru K., jer su, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra došli da ga uhapse. Njegova supruga i kuvarica, gospođa Mila K. (svojevremeno najlepša u prvoj smeni Valjevske gimnazije), donosila mu je svakog dana doručak, jutarnji poljubac i lepe vesti oko 8 časova, ali tog jutra nije došla. To se još nikad nije desilo. Bora K. pričeka još jedan časak, pogleda sa jastuka u tmurnu budućnost koja se nazirala iza prozora i staru ženu koja je stanovala prekoputa i koja ga je sad posmatrala nekom za nju sasvim neobičnom radoznalošću, a zatim, začuđen i gladan, on zazvoni.

vel Toga trenutka se iznad Valjeva Lepog začuo zvuk helikoptera. Gospodina Boru K. nešto štrecnu ispod rebara. Pčele u njegovim košnicama, gore u selu Bobova podno Medvednika, se uznemiriše, a vrapci mali Valjevci, u krošnjama lipa onih niz Kolubaru se utišaše. Zvuk helikoptera se približavao. Ogromni insekt, gvozdeni vilin konjic, zloslutno se vrteo nad gradom i frktao u svim pravcima. Onda se pojavio drugi, pa treći...1 Ležeći dotad bezbrižno na belom jastuku Bora, g-din K., se toga trenutka malo kao namrštio.

Istovremeno, u prestoničkom predvorju smrti, gore na VMA, jednom zastavniku u penziji, dakako pčelaru2, priviđa se kako na pragu njegove kuće na periferiji Valjeva trepće specijalac sa sudskim nalogom i čarapom navučenom preko glave. Pod čarapom je vruće. Murijak se znoji, oseća svrab. Kroz prorez za oči kao vidi kako žena penzionisanog pčelara Kosana, još od devojačkih dana naviknuta na oficirsku ograničenost duha i blagodeti komunističke poslušnosti, u slonj motion tehnici pada u nesvest. Dok bulji u specijalca i tone u mrak Kosani se ukazuje penzionisani zastavnik, kako gore na VMA bespomoćno trza nogama3.

Kosana je još putovala kroz maglu, kada Gospodin Bora K., poznati valjevski švercer i kurafte-tehnik, đipi iz kreveta, protrlja oči i proguta kaščicu Đipikura4 sa ladnom vodom. Naprežući vid i pokušavajući da prodre u neizvesnu budućnost Bora, g-din K., se zagrcnuo...5, dok se budući gradonačalnik Valjeva, Peća Mazgić kleo da je, sve promatrajući život iz paralelne stvarnosti, sa terase kafea Casablanca, lično video kako iz jednog helikoptera, punog murijaka, nad Valjevom Lepim, izviruje mlad čovek, nekakav Jočić iz Beograda tamo, i da je taj imao velike podočnjake.

Sedeći u svojoj fotelji do guše zaglibljen u neistražene predele i donekle estetizovanu zajebanciju srpske proze, R. B. Markovič, izranjajući kao Nesi iz Loh Nesa, jednom u sto godina, samom sebi je (pošto sa ostatkom sveta i suprugom Emilijom sve ređe komunicira) rekao: Gospodin je, moliću, na jednu storonu zašiljen!6

Dragoljub opet, g-din Žarkovič, inače šef družine koja se u tamo srećnom svetu i Cosa Nostra zove, a u Serbiji Times, čekao je da mu neki Todor iz Valjeva tamo Lepog pošalje izvešće: Džaba se obadaju po Petom Puku, okolo kule Nenadovića i Kineske ambasade. Trebalo je odmah da u Tešnjar odu, napr. Knez Jovice br. 14 i da pod krevetom Bore, gospodina K., pronađu onoga za koga svaka šuša u Kolubari vamo Gornjoj pouzdano zna da je odavno u Rusiji.

Odavno se vala celo Valjevo čudilo, a druga polovina i krstila, kako je moguće da valjevski g-din, kuracbigaznaoštaje, Bora K. prodaje onolike količine meda kada se lepo zna da mu je od oca ostala samo jedna, da izvinete, košnica sa dve pčele (Ruku na srce, briljantni i neuništivi Neša Šonja, u murijačkim krugovima nazivan i Bora Vujić, a u kafanskim – valjevski Hegel, tvrdi da su obe imale brat bratu po sto kila, ni grama manje), naravno i ne sanjajući da je dotičnog gospodina lud pop krstio.

Bora K. otvori prozor i na vedrom nebu iznad Valjeva Lepog ugleda helikopter. Dok je onaj penzionisani pred Rajskim dverima još uvek uzaludno otresao nogama, niz lice Bore, g-dina K. se skotrljala jedna suza. Verujem da bi neki bolji stilista na ovom mestu bez pardona doturio: ...u kojoj se ogledala velika nepravda haške logike.

* * *

Istoga dana, samo 24 časa kasnije, u fantazmagoričnom ambijentu kafane Kralj Marković, izvečeri u tajnosti, proslavljano je veče Marka Kraljevića7. Nedostajali su Musa Kesedžija i Žika Kraljević, a bili prisutni: advokat valjevski Aćim Lukić, konsiljero Demokratske stranke, poznat po tome što uspešno falsifikuje sudske presude, pa i one najstarije, pisane mastiljavim plajvazom, kao i glasačke listiće; Jege harmonikaš, neuporedivo bolji od Fazana, ali još uvek lošiji od Ace Šogote, direktora preduzeća Samo Sloga Srbina Spašava; Strina-Jebiga, koja je češljala pičku naopako; šef sale, inteligentni Z. Jokić, koji je blagovremeno, još pre početka, iz kafane isterao dvojicu potencijalno rizičnih gostiju, valjevskog Kralja Duvan-čvaraka, Sl. Batočanina i nekog fol pesnika i vokalnog solistu, Ljubomiša Pačetu zvanog; novinar Džane, trač-maher, ne obazirući se na političeski odnos snaga (holesterol – 8.41, trigliceridi – 5.01) uništavao je praseću glavu i žestoko lumpovao (Caj, Caj, Cajka iz Novoga Sada i Čep, čep u slavinu); marveni nadrilekar Drpušić sa brkovima (Niko nema što Srbin imade); neki Cigojner sa violinom i jedan koji je spavao zagrljen sa kontrabasom; valjevski Berluskoni, Rajko Kondom je sve snimao mobilnim; par lokalnih svaštojeda; bivši načalnik Okruga, Radomir Stevanović, inače šef cele parade; bar pola redakcije revije Kolubara, sa glodurom Zrankovićem na čelu; izvesni guslar, koji nije znao nijednu poštenu pesmu, pa su neki Todor i onaj Džane steli da ga biju pred sve gostima; lično predsednik Okružnog a i Opštinskog suda; pesnik, g-din Mladenović sa epskom poemom o Čiča Draži; jedna sa velikim šeširom a takođe i sisama, bog i duša, Isidora Bjelica i niko drugi; ona je non-stop pičkarala Dinkića i one homoseksualce iz Nar. Banke; etnolog Mile Nedeljković; frulaš Miljko Ivanović (063/29 71 352); iako se oko njega širio opojni miris srpskih livada, odmah je postignut konsenzus da bi mu onu frulu trebalo u dupe nabiti; Mlađa Ilinčić, koji u stvari nije bio prisutan, ali će se sećati svega bolje nego svi oni koji su bili prisutni; Dragiša Runda Simić sa petoro dece (Ljulja nana Rokana, Rokan tuče nogama); najposle, retki su mogli zapaziti i nekog mladića sa brkovima i generalskom kapom, kako svu noć izviruje ispod šanka i sa guslarom zapeva: Radovane, siđi sa planine!8

Osoblje valjevske bolnice „Dr Dragiša Budlin” na čelu sa nadrilekarom Drmatovićem i kolom bolničkih sestara te noći je bilo na oprezi.

1 Hor seljaka na valjevskoj dole pijaci se uskurčio: Dabogda vrat slomio!
2 Koga su i u široj familiji svi zaboravili, ali u Den Haagu - niko.
3 Prestonički doktori dežurni na VMA, svaki u mislima sa svojim problemima i svojom švalerkom, gurali su pčelaru gumena creva u dupe i uvozne igle u omatorelo telo. Uzalud je veseli jatak pred Rajskim dverima do predzoru otrsao nogama. Nikako!
4 Vrsta mandže koju je od meda i najlepših devojačkih snova, spravljao lično i personalno, a najčešće je ženama prodavao.
5 Mnogo kasnije u najboljem valjevskom kupleraju Bulevar dva poznata valjevska škarta i trećepozivca iz Baba-Julinog puka, kupler-majstor Slob. Mića Gajić i večiti Džabalebaroš Neša Šonja, za Boru Keca će tvditi da je prošle godine za lepu platicu kupao mrtvace u nekom staračkom domu u predgrađu Minhena, dok drugi opet, oni kurmaheri iz kafea Casablanca, sa najpoznatijim valjevskim ponavljačem i najgorim centrom KK Student, Peđom Mazgićem na čelu, tvrdiće da je te cele sezone Bora, g-din K. džepario na trajektu Kamenari - Lepetane.
Priča se da su Borin ortak i prc-kolega, Vlada Felini i Bora imali neistražene odnose i sa bandom onog Hajduka Bojovića, dok mnogi seljaci gore u brdima, poviše Valjeva Lepog, šapuću kako su ta dvojica u društvu Save Savanovića i valjevskih poreznika rujno vino i krv sirotinjsku pili. Al ko bi seljaku još verovao!
Njegova pak žena, Mila Kec, po čitavom komšiluku će rasprdeti kako njen dragi cedi med u selu Bobova, sa nekim važnim faktorom, a ja ću lično misliti da je bio u redovnoj inače  švaleraciji u nekoj srpskoj banji za nerotkinje.
U Muriji valjevskoj pak, biće zabeleženo da je ta 3 meseca ležo u Zabeli.
Ako za njihovo zdorovije budeš steo da upitaš, nigde drugde, rođače, do u podzemlje beogradsko ne treba da odeš. Ta su dvojica čaklaisala sve živo od Studentskog doma na Novom Beogradu do Cvetkove pijace.
Ne mogu da tvrdim, al smem da se zakunem, da su ta dvojica kradene stone lampe i med iz Bobove preprodavali širom Evrope.
Valja istaći da ona dva škarta od svoje pretpostavke odustajala nisu.
6 Dragi prijatelju i uvaženi moj, R. B. Markoviču, ne znam zašto se u ovom, po srpsku prozu veoma rizičnom času, sećam Vas, i da li mi možete verovati, da me, pišući ovaj tekst, veoma Vaše gospodstvo tronulo, ma i velika tuga skolila. Budete li me, u neizvesnoj budućnosti strevili, Gospodine moj, uveravam Vas da to nikako ne mogu biti onaj ja, nego neki tovarišč koji se kroza ovaj život s pomošću malog vinjaka i velikog srca provlačio. Poznato mi je i doboga milo da veoma intensivno na ovome svetu još uvek dišete.
7 Videti tekst izvesnog Todora, beogradski nedeljnik Times, br. 801 od 11.05.2006.
8 Za otoga momka se tvrdi da sa izvesnim Borom K. iz Valjeva gaji pčele i proizvodi Đipikur. Te da su ga oni helikopteri džaba tražili.