prva strana

Petak, 6. Decembar 2019.

Revija KOLUBARA - Jun 2006 > pisma

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

pisma

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Ulični govor

Odgovor Ljubomiru Mihailoviću

Zorica Milinković

Poštovani čitaoci Revije Kolubara,

Obraćam se vama zato što je sud javnog mnenja veoma važan za našu ustanovu. Naši poslovi su javni i podležu analizi. Svaka kritika nam je važna, jer nas opominje i podstiče na bolji rad. Spremni smo da prihvatamo savete, da učimo, da se korigujemo i budemo bolji.

U majskom broju Revije objavljen je tekst g-dina Ljubomira Mihailovića o književnoj večeri koju je organizovala Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” o našem pesniku Sretenu Kušakoviću. Uradili smo to iz najplemenitije potrebe da se setimo jednog Valjevca koji je bio veliki pesnik, a kome nije odato dužno poštovanje. Da je duže poživeo i da je neko na vreme uočio njegov talenat, možda bi ta greška bila ispravljena.

Ali, nije sporan Kušaković, niti su sporni ljudi koji su pozvani da te večeri govore o njemu. Sporan je, po mom skromnom mišljenju, g-din Mihailović, koji nije našao nijedan pozitivan detalj te večeri. Obrušio se na govornike i slušaoce. Za prof. Lomu je napisao da je „došao nepripremljen”. Profesoru Univerziteta u Beogradu, vrsnom poznavaocu teorije književnosti, poetike, pa i Kušakovićeve poezije, ne bi se smelo pripisati da je došao nepripremljen, jer on to sebi ne bi dopustio. Kako se to porađa na carski rez i koluta „ludačko-slikarskim očima”, koje je g-din Mihailović uočio kod našeg akademskog slikara mr Romanovića, pitanje je za sve, a ne za g-dina Mihailovića? Ja pitam našu javnost da li imamo pravo da omalovažavamo ljude i unižavamo ih u njihovoj uzvišenoj profesiji? Za bibliotekara Ostoju Prodanovića, čoveka koji se godinama bavi književnom kritikom, g-din Mihailović kaže da je „is...” Možemo mi da raspravljamo kakav je on kritičar, ali zašto se neko drugi nije latio tog posla, pa radio to bolje od njega i onda kritikovao. Nedopustivo je za jednog intelektualca da koristi ulični govor, ma koliko se on trudio da mi objasni kako je to pesnička sloboda. Tu pesničku slobodu može da stavi u svoju poemu i to je u redu, ali u časopis... Uputiti toliko niskih udaraca nije fer, niti džentlmenski. To što je pripisao bibliotekarki da gricka semenke na književnoj večeri, to je najmanje. Ali i to mora da se zna da je izmišljeno. Konkretnije bi bilo, po mom uverenju, da je došao u Biblioteku, ponudio se da nam pomogne oko realizacije i koncepcije ove večeri. Dopuštam da mi ne znamo mnogo, da mnogo toga ne umemo, ali smo raspoloženi da prihvatamo dobre saveta i da sarađujemo s kvalifikovanim i stručnim ljudima. Možda bi to g-din Mihailović mnogo bolje uradio od nas.

I nije problem kritikovati Biblioteku. Ovde su pomenuti ljudi koji su nam pomogli u našoj plemenitoj nameri, a nepravedno su izloženi podsmehu jednog čoveka. Baviti se novinarstvom nije igrarija, to je veoma važan i odgovoran posao. Ne smemo olako prihvatati i davati u javnost proizvoljna mišljenja. Ipak, nadam se da Valjevci znaju da nije sve tako crno-belo.

S poštovanjem

Zorica Milinković, direktor Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović”