uvodnik Voja i Petko Radoš Glišić

Juni je protekao u znaku Svetskog fudbalskog prevenstva u Nemačkoj.

Naši junaci nisu fudbaleri, već naš selektor i naš premijer.

Svaki na svoj način doprineo je, u skladu sa svojim mogućnostima, da, po tradiciji, uprskamo stvar do kraja. Ne zna se ko je prednjačio: Petko ili Voja? Ako moramo da se odlučimo – biće da je Voja ponovo naneo više štete.

Po čemu se razlikuju a u čemu su isti?

Isti im je stil komunikacije s narodom – pismeni.

Petko je aktivniji, jer svoje sastave pred novinarima čita sam, dok Voja svoje sastave šalje e-mailom preko agencija, ali u slučaju SP napravio je napredak, obratio se preko šefa kancelarije za medije.

Voja je doprineo da kolektivno izgubimo od EU, pa i od Finske sa kojom nismo bili u grupi, dok je Petko ostao na tri poraza (samo jedan od neke članice EU).

Obojica su pokazla zavidno nepoznavanje pravila igre u koju su bili primorani da se uključe. Mora se priznati, Petko dobrovoljno a Voja pod pritiskom i nekako nevoljno, zapravo onako kako on to ume.

Obojica pričaju o određenoj strategiji i taktici, ali na terenu - ništa od toga. Mi igramo neku svoju igru, bez obzira da li je protivnik svetski prvak ili debitant iz Afrike. Naš princip je i dalje – udri čime stigneš, i nogama i rukama – kom obojci, kom opanci, što rekao mudri Dobrica Ćosić.