Prinudna uprava u Valjevu? Branko Vićentijević

 
Valjevo je, po svemu sudeći, bliže prinudnoj upravi i vanrednim lokalnim izborima nego novoj sednici lokalnog parlamenta. Takve naznake, koje su stizale iz Nove Srbije (NS), najjače stranke koalicije na vlasti, gotovo da su se potvrdile na sednici SO Valjevo, 23. juna, koja nije odmakla od (bezuspešnog) početka ni posle gotovo tri i po sata mučnih natezanja, prekida, naknadnih dogovora i konsultacija, svađa u kabinetu „prvog spikera” Miroslava Vukovića (NS). Novo viđenje zakazano je za 3. jul, ali je, navodno, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije dogovoreno raspuštanje SO Valjevo, uvođenje privremenih mera (prinudne uprave), izbor petočlanog Privremenog veća koje će preuzeti ingerencije lokalnog parlamenta, a potom, u roku od tri meseca, i raspisivanje vanrednih izbora.
Pokušajima da se nastavi 14. sednica, prekinuta 31. marta, nisu pomogla ni tri novopostavljena „Galanc”-ova klima uređaja u velikoj sali SO Valjevo, što je moguće i jedini konkretan učinak ove koalicije (NS, SPS, SNS, SRS, PSS i dva nezavisna odbornika prethodno isključena iz SPO i PSS) za bezmalo dve godine mandata. Nezavisni odbornici dr Slobodan Gvozdenović i Miloš Alimpijević ni ovoga puta nisu dozvolili smenu Miroslava Rasulića, direktora JKP „Valjevo”, tajnovito započetu 31. marta. Tada za nakane Nove Srbije, uz novinare, izgleda nije znala ni Divna Novaković (PSS), pa je Rasulićeva smena, zbog nedostatka kvoruma, propala. Ovoga puta, u skupštinskoj sali nije se pojavio gimnazijski profesor geografije Lazar Nenadović (NS), Mihailo Jokić (SNS) je zbog zdravstvenih problema izašao iz sale, a kada su to učinili dr Boba i Miško, bilo je jasno da se sa 25 odbornika ne može raditi (kvorum čini 26 od ukupno 51 odbornika, uz napomenu da 22 predstavnika opozicije iz DS, DSS, SPO i LS rad SO Valjevo bojkotuje od novembra 2004. godine).

Zbog stranačke nediscipline, Nenadović je brzometno iskljčuen iz Nove Srbije – 13 članova Opštinskog odbora bilo je „za”, uzdržan je bio novi potpredsednik Nenad Kuzmanović, a protiv je glasao jedino odbornik Dušan Milivojević. Kažu da je Dule „Mačak”, igrom slučaja zet pokojnog Slobodana Miloševića, prognozirao kako je on sledeći „za odsterl” jer se često ne slaže sa stranačkom politikom.
Indikativno je da se u sali nije pojavio Dobri Doktor (DD), gradonačelnik dr Jovan Tomić. Nije bilo ni njegovog zamenika Zorana Ilića, ni načelnice Opštinske uprave Milene Pavlović, ni jednog člana Opštinskog veća osim radikalskog „plaćenika” Dragana Ćele Stojanovića na stalnom radu u SO Valjevo. Možda su bili pod utiskom  takmičenja na bazenima u Petnici, gde je DD plivače pozdravio ribolovačkim pozdravom „Bistro!”.

GENIJI – Da li će Valjevo dobiti prinudnu upravu, što je trebalo uraditi i ranije da je bilo pameti i zakonitog ponašanja beogradskih „legalista”, a sada je posebno gura stranka ministra finansija Mlađana Dinkića, biće jasnije koliko 3. jula. Moguće je i da je priča o navodnim dogovorima u Vladi Srbije, koju je inače Milica Vojić-Marković (DSS) odmah demantovala na VTV-u, smišljena kao poslednji pokušaj mirenja rogova u koalicionoj vreći. Čini se, ipak, da je ovoga puta zaista „pukla tikva”.

A šta nas čeka ako kvoruma za rad ne bude ni 3. jula? Na to pitanje precizniji odgovor moći će da se da već po imenovanju članova Privremenog veća, koje će, ako je suditi po sličnim situacijama diljem Srbije, biti sastavljeno od dva predstavnika DSS, te po jednog viđenog člana NS, SPO i G-17 plus. Naravno, SPS se bori da uglavi Selimira Manojlovića i tako se održi (u životu) na političkoj sceni Valjeva do vanrednih izbora, ali je to izgleda neizvodljivo taman koliko i ideja da bi u Veću trebao da se nađe i predstavnik DS-a.

Bojimo se da će se stranke „vladine koalicije”, po običaju, opredeliti za genije, a njih ima u svakoj političkoj partiji, pa će nam se tek oni „napiti krvi”! Jer, posla je i previše, a aktuelna vlast je i jednostavne stvari u svom funkcionisanju zamrsila „k’o luda pletivo”, o onim komplikovanijim i da ne govorimo, dok su pojedina javna preduzeća dovedena „do majkaća”.

Na to upućuju i poslednja imenovanja direktora sa republičke kadrovske kvote o kojima su odlučivale stranke koje su u Valjevu opozicija. Tako je, moguće poslednju „DOS-ovu direktorku”, Radmilu Marjanović, koja je ispunila uslove za penziju, u Valjevskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje zamenila Dijana Tripković (DSS). Mlada Kninjanka, valjevska snajka, udata za Peđu Tripkovića, unuka nekada čuvenog crevara Miće Ignjatovića, u fotelju je uskočila iz Finansijske službe PP „Vujić”, što nije nevažno (odavno, po mnogo čemu, živimo u „Vujićevu”, a ne u Valjevu), ali i kao potpredsednica Opštinskog odbora DSS, što je još važnije, te članica Upravnog odbora Zdravstvenog centra. Biće da je to suština unutarstranačke akcije popisivanja, testiranja i disciplinovanja članstva „Čuvarkuća”!

 POSTROJAVANJE – Uz to, G-17 plus, koji je lokalnu vlast s pravom prozivao i zbog zapošljavanja svojih članova u javnim preduzećima, na radna mesta u zgradi nekadašnjeg SDK-a postavio je svoje čak i za portire! A kako G-17 plus „postrojava”, čak i u Valjevu gde nema odbornika, videlo se nedavno kada je na stranačku tribinu u „Zlatibor” dolazila Verica Kalanović (ona dama što ju je Miroljub Labus bio suspendovao sa mesta predsednice Izvršnog odbora, zbog lobiranja za Dinkića, pre no što će „poginuti” na sednici Glavnog odbora). Odazvali su se i zvani i nezvani, i znani i neznani. Tek, bili su tu, slušali, pitali, aplaudirali. Za ne daj Bože.

IGRA KOLO – A po nekim junskim događanjima nije se slutio ovako neslavan kraj crveno-crne koalicije na vlasti. Tako je na Druge trojice proslavljena gradska slava Valjeva. Ono, jes’ da lokalni čelnici i visoki im čimbenici ne znaju kako nam se koja ulica u centru grada zove, pa su deo Čika Ljubine kod „Grand hotela” prekrstili u Knez Miloševu, a nerado govore i o tome zbog čega nije bilo uobičajene akademije uoči Duhovskog ponedeljka.

O tome su odlučivali sveštenici Valjevske crkve, koji su, bez prisustva javnosti, opštinskim glavarima objasnili da je ovo godina jubileja svetog vladike Nikolaja, pa da stoga za akademijom nema potrebe jer je centralna svečanost već (bila) održana u Leliću. Pritom niko nije objasnio, a niko valjda nije ni pitao, šta je starije – vera pravoslavna i SPC, Valjevo i njegova slava, ili vladika Velimirović i deo sveštenstva Šabačko-valjevske eparhije koji svetoga Nikolaja svojata do privatizovanja i neukusa! Sve ovo, sigurni smo, zna i Miroslav Vuković, predsednik Odbora za organizovanje gradske slave, ali ni on nije pokušao da stvari postavi na svoje mesto. A i kako bi ako ga arhijerejski namesnik valjevski, prota Ljubisav Adžić, oslovljava baš očinski sa „Vuče”.

A onda je u Joševi, rodnom selu Glavne načelnice Milene Pavlović (rođ. Jeremić), proseklo put, pa opravilo veselje. Pošto su se Jeremići i Nestorovići (predsednik MZ je drug Vojkan iz Nove Srbije), izjavili Omiljenoj TV, drug Marko (Živanović) povede kolo. U kolu i Velika Mala (Glavna načelnica), pa drug Vojkan i drugova (Novosrbijanaca) još (što bi rekao „preblagi Todor”). A cigansko ćemane sitno gudi na debelu žicu, tu je i „mečka” (bas)... „Sam’ to čine”...

SALTO MORTALE – Nezavisni odbornik, ginekolog „lake ruke” dr Boba je napravio salto mortale. Sa skupštinske govornice, 23. juna, izvinio se onima što ih je prethodnih meseci grdio, a opučio po „svojima” iz koalicije, koju je svojim glasom, iako izabran na listi opozicionog SPO, u novembru 2004. prihevtao na aparate za veštačko disanje. Jes’ da je trudnoća poodmakla, valjalo je sada kiretažu uraditi iako je neželjeno dete uveliko bilo na putu!

Dr Boba je, dosledno sebi, sa mnogima razročio prijateljstva, u medijima i van njih (RTV „Marš“ je, naravno, izuzetak). Tako zove i na svoje pres konferencije, tako mu se redakcije i odazivaju. Jedina nepoznanica je na čijoj će listi biti na mogućim vanrednim lokalnim izborima, može li nadskočiti nivo „statističke greške”. Jer, i na lokalnim izborima 2004, kao perjanica liste SPO-a, u svojoj izbornoj jedinici, tamo gde je odrastao dobio je desetak glasova!

PORAZ KOMUNISTA – U sporu pred Opštinskim sudom u Valjevu o vlasništvu nad zgradom nekadašnjeg Opštinskog komiteta (legat partizanskog prvoborca Andre Savčića), socijalisti (SPS) su porazili komuniste (SKJ). Mladi sudija Radivoje Jovanović, ocenio je prvostepenom presudom da komunista Branka Loza iz Kotora (živi u Obrenovcu), koje u Valjevu predstavlja penzionisani trgovac Obrad Kojić, nisu dokazali kontinuitet sa SKJ, koji se raspao na 14. kongresu u Beogradu, u januaru 1990. godine. Ispostavilo se, izgleda, i to da Andrina majka, Višnja Savčić, tu kuću nije KPJ ostavila testamentom, sa uslovima za situaciju šta biva ako te partije nekada više ne bude, što je takođe bio osnov za donošenje presude na koju SKJ, koji će pravdu tražiti i u Strazburu, ima pravo žalbe Okružnom sudu u Valjevu. Socijaliste je, kao advokat, zastupao Milorad Ilić, valjevski gradonačelnik sa najdužim stažom do sada (1992-2000), a komuniste advokat Mića Đuričić (DSS).

Pravo žalbe ima i Srpska radikalna stranka (SRS) u Valjevu na prvostepenu presudu Opštinskog suda, kojom je sudija Milka Džoković odbila zahtev javnog pravobranioca da Valjevska opština, na osnovu zaključka vladajuće većine sadašnjeg odborničkog saziva, povuče tužbu za povraćaj zgrade Doma radikala u Tešnjaru. Sud je ocenio da je takav stav u suprotnosti sa osnovnim postulatima pravne nauke, pa je rešenje doneo postupajući po službenoj dužnosti. Radikale je zastupao odbornik, advokat Veran Panić (svojevremeno u SPS), a opštinski pravobranilac Gordana Marković, koja se nigde i ničim u ovom sporu javno nije oglasila, još nije podnela ostavku niti je smenjena sa te dužnosti!

VOJNIKOVA SMRT – Vest dana 25. juna bila je da se u valjevskoj ksrani obesio vojnik Marko Dejović iz Užica. Tragediju jedne porodice uvećalo je sklepano saopštenje o tom slučaju Ministarstva vojnog, koje ne zna da se valjevska kasarna od pre godinu-dve zove „Vojvoda Živojin Mišić” a ne „Žikica Jovanović Španac” kako je bilo objavljeno. Ministarstva koje ne zna da istragu nisu obavili valjevska policija i ljudi iz valjevskog pravosuđa već iz Okružnog suda u Beogradu uz asistenciju Vojne policije.

Posebna priča je i to može li se u situaciji kada je ukinuto vojno pravosuđe, koje je ionako bilo bez naročitog poverenja u javnosti posle „slučaja Topčider” i do danas nerazjašnjenog ubistva dvojice gardista, 5. oktobra 2005, poziv iz Beograda odbiti uz obrazloženje da „Okružni sud u Valjevu nema praksu da izlazi na vešanja”! Treba li, posle svega, da čudi što je Vuk Tufegdžić, istražni sudija Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, o Đurđevdanu u Mionici, patroli saobraćajne policije umesto isprava pokazivao zadnjicu! A sudija Tufegdžić je vodio istragu o „slučaju Topčider” i došao do „neoborivih dokaza” da je „M. ubio J., pa izvršio samoubistvo”, a posle nekoliko dana naknadnih analiza i stručnih ekspertiza utvrdio da je „J. ubio M., pa izvršio samoubistvo”.

Dejovićevo samoubistvo je toliko opteretilo Srpsku vojsku da su se generali utrkivali u iznošenju „strogo pov.” podataka o tome da otadžbinu sada brane valjda samo narkomani, lopovi i ostali pederi, dok svi normalni pišu „prigovor savesti” i služe, tri meseca duži, civilni rok u nekoj od humanitarnih ustanova. Ministar vojni Zoran Stanković se izvinio javnosti zbog neodmerenih izjava svojih saradnika. Nije poznato da li je nekoga i smenio, ili možda razmišlja o ostavci, pošto, posle razdruživanja sa Crnom Gorom, ionako „visi”.