prva strana

Subota, 17. Novembar 2018.

Revija KOLUBARA - Jul 2006 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

biti valjevac

Leksikon VA mitologije (VI)

Podstaknuti Leksikonom JU mitologije, iz kojeg smo u januarskoj svesci Revije preštampali poneke jedinice, počelo je u ovim novinama pravljenje unekoliko sličnog pregleda valjevskih fenomena iz druge polovine 20. veka. Verujemo da će ova zamisao mnogima biti bliska i podsticajna. Bliska ne samo ljudima koji žive (ili su živeli) u Valjevu, već i Lajkovčanima, Ljižanima, Mioničanima, Osečancima i Ubljanima. Uzdamo se da će ovde narednih meseci nastajati zanimljiv i u mnogo čemu neočekivan pogled na ljude, predele i pojave od pre nekoliko decenija.

Image 1277 BELI NARCIS – Turistička priredba na Divčibarama. Prvi put je održana 21. maja 1961. godine, u okviru akcije „Srbija u cveću”. Promenljiva je u mnogo kom pogledu. Dešava se u maju, kad i narcisi cvetaju, ali i u junu pa pokatkad i sasvim zadocnelo – u julu. Radi nje tu planinu pohode stotine, hiljade, a nekoliko puta i desetine hiljada ljudi, žena i dece. Rekord je postignut 5. juna 1983. kad su Fahreta (Lepa Brena) Jahić, „Slatki greh” i Miki Jevremović „doveli” na Divčibare 30.000 posetilaca. Redovna programska atrakcija – izbor lepotice. – U maju 1963. godine na divčibarski „Beli narcis” kolektivno su išli valjevski gimnazijalci. Do na Paljbu vojnim kamionima, a odatle u koloni do poljane ispred hotela „Maljen”. Glavnu priredbu ispunili su najbolji mladi pesnici, tadašnji đaci gimnazija: Milovan Vitezović iz Užica, Radomir Andrić i Zorica Arsić iz Kruševca, Milosav Slavko Pešić iz Smedereva, Ljubiša Ristić iz Beograda, Ljiljana Pantelić i Vladimir Lale Andrić iz Valjeva... Lepotice – dve valjevske gimnazijalke, Nada Filipović (sada Čelektić, građevinski inženjer) i Gordana Prodanović (potonje Lazarević, gimnazijski profesor književnosti). Obe onda u dugim plavičastim đačkim keceljama. (Z. R.)

Dragoslav ZindovićDRAGI – Dragoslava Zindovića stariji Valjevci pamte po grubom ali simpatičnom nadimku „ludi Dragi”. Stanovao je sa roditeljima u kućici, gotovo na uglu Karađorđeve i Vlade Danilovića (Žikice Jovanovića Španca), otprilike gde je sada početak hotela „Narcis”. Svakodnevno je šetao gradskim ulicama praćen vernim prijateljima, svojim ili napuštenim psima, koje je, gotovo po pravilu, zvao „Cule”. Koliko ih je samo puta spasavao zarobljene iz šinterskih kola!

Karakteristično je hodao zbog kraće leve noge, sa kačketom na glavi „okrenutim” na potiljak. Nije bio agresivan, ali su ga se dame i dečurlija ipak plašili i zbog toga izbegavali. Kažu da je povremeno imao problema sa policijom jer je voleo da pevuši „Ravna gora pobediti mora”. Voleo je fudbal, navijao za „Budućnost”, a na gradskim derbijima se čak sukobljavao sa, takođe pokojnom, Ankom „Partizankom”, koja je navijala za „Radnički”.

Kada su mu roditelji pomrli, a i kuća je došla na red za rušenje zbog izgradnje „Narcisa” i budućeg Gradskog trga, nadležni su ga smestili u Dom za nezbrinute, u Pčelicama, kod Kragujevca, gde je i okončao svoj paćenički život. Kažu da je njegovo odvođenje iz Valjeva bilo gotovo dramatično. Povremeno je uspevao da pobegne iz doma i dođe u Valjevo. I tada je najčešće viđan na fudbalskim utakmicama, a gledalištem bi prostrujalo: „Eno ga Dragi!”. On bi mirno stajao u nekom uglu tribina, grickao semenke i netremice pratio tok igre i svoje ljubimce.

Fotografiju Dragoslava Zindovića načinio je, koju godinu pred njegovu smrt, a poživeo je gotovo 80, pravnik Dragan Mirković iz Centra za socijalni rad „Kolubara”, prilikom jedne od uobičajenih poseta valjevskim štićenicima Doma za nezbrinute u Pčelicama. (Branko Vićentijević)

POSLASTIČARNICA – Ne može se reći da u Valjevu nije bilo poslastičarnica, ali je samo za jednu važilo i dobro se znalo kad se kaže – idemo u Poslastičarnicu da je to na mestu današnje knjižare Plato. Postojala je i Pčela, i Pelivan, i kod Mefija, ali tu se pila boza, kupovale luše i svilene bombone, jeo sladoled, a samo se u POSLASTIČARNICU išlo na kolače. Tamo su se, dakako, jeli i „kupovni” kolači, dakle ne oni koje su naše bake i majke spremale kod kuće. I još nešto, u Poslastičarnicu se išlo retko, jednom mesečno, kad se primi plata, a posle ćevapa u Grand bašti ili u Obnici, pa i kod Platana. (Radoš Glišić)

DIVČIBARE

Ko je bio makar jednom u odmaralištu, zna šta se pevalo:
Divčibare nova moda
ta na na na na
Za doručak hleb i voda
ta na na na na
A za ručak pasulj fini
ta na na na na
Zgadio se čak i svinji
ta na na na na
Za užinu kolačići
ta na na na na
Meki kao kamenčići
ta na na na na
Za večeru crevca od pevca
(i rebarca od komarca)
Timke

(Objavljeno u listu „Pančevac”, 2. juna 2006. kao prilog čitalaca tih novina uz odabrane jedinice iz Leksikona YU mitologije)