Valjevo bez prinudne uprave Branko Vićentijević

Najvažnija vest u julu bila je da Ministarstvo za lokalnu samoupravu Srbije nije uvažilo zahtev Miroslava Vukovića (NS), predsednika SO Valjevo, da se u ovdašnji lokalni parlament uvede prinudna uprava kao priprema za vanredne izbore! Ministar Zoran Lončar (DSS) je ocenom da se „nisu stekli zakonski uslovi” ostao dosledan igri žmurke, koju obožava još od 2004, kada takođe nije želeo da vidi sve nezakonitosti u konstituisanju nove vlasti. Vukovićevom zahtevu prethodio je, 3. jula, pokušaj nastavka 14. sednice lokalnog parlamenta, koja je započeta 31. marta, a neslavno „nastavljana” 23. juna.

U valjevskim opozicionim strankama tvrde da je opet presudio ministar kapitalni Veljo Ilić, koji je ponovio istorijsko „njet” raspuštanju skupštine, uvođenju privremenih mera i raspisivanju novih izbora. K’o da mu je Valjevo, što bi rekao Dule „Mrva” iz Radobića kod Mionice, d’izvinete na izrazu, „pičkovina” (miraz)!

FEUDI – Naši izvori tvrde da se sve vrti oko izbora, na lokalnom ali i na malo višem nivou. Jer, brat Veljo je o Petrovdanskom vašaru u Valjevskoj Kamenici, u TV kamere kaz’o da će izbora u Valjevu biti i da je dosta bilo ucena pojedinih odbornika koalicionih partnera, ali i opozicije, koja bojkotuje rad, „što je šteta jer je vlast (u Valjevu) imala lepu priliku da učini puno”! A onda je posle sedenja pod šatrom, moguće malo i pod nagibom, svog jarana Dobrog Doktora (valjevskog gradonačelnika dr Jovana Tomića) pit’o „kako stojimo za izbore”. Kad je dobio je odgovor „nikako” i naknadni prevod „nećemo u’vatiti ni pet odsto”, presek’o je k’o satarom (pečenje na panju): „E, onda nema izbora!”. Pa je onda on dodatno prevodio jaranima: „Zar ja, bre, oborio predsednike u Kraljevu i Užicu, imam Čačak, spremam se da udarim i na Šabac, a da izgubim Valjevo? Ni mrtav!”

Kad je posle očo u Beograd, brat Veljo je, kažu, sve utanačio sa pobratimom, ‘arambašom Lončarem, pa u Valjevo stiže tolmačenje. Nije isključeno da je takvom ishodu doprineo i SPS, uslovljavajući manjinsku podršku Koštuničinoj vladi posebno u situaciji kada njihov predstavnik nije bio ni blizu ulaska u Privremeno veće, koje bi zamenilo SO Valjevo do vanrednh lokalnih izbora. A to, između ostalog, znači da bi lokalni socijalisti bili bez uticaja u odabiru direktora javnih preduzeća i ustanova, članova njihovih upravnih odbora, dakako i bez mesta u Opštinskoj izbornoj komisiji.

OSTAVKE – E sad, „nešto u krčevini” (prkno) morali da zagrizu (i ezedu) i u Novoj Srbiji, i u DSS-u, iako u Valjevu nisu na istoj strani. Veseli Vuković, umesto da k’o čovek podnese ostavku, tumačio tumačevog tumača, a Željko Gavrić, predsednik Opštinskog odbora Koštuničinih legalista, ućut’o se k’o dete na noši iako je nekoliko dana pre pisma iz Beograda novinarima rek’o kako je „obećano” da će Vlada Srbije o prinudnoj upravi u Valjevu raspravljati 27. jula, ali se i poverio kome je mog’o da „glavi negde u Beogradu”, ali da „ne znaju gde glavi”.

Posle svega, nema Vukovićeve ostavke (o dr Tomićevoj i da ne govorimo), nema ostavke Željka Gavrića ili kompletnog Opštinskog odbora DSS-a (bio im, doduše, gubernator, drug Jarac iz stranačke centrale da im kaže kako su u pravu, ali...), nema ni ostavke DSS-ove poslanice Milice Vojić-Marković (jedina se izjavila kako razume, iako ne odobrava, gest ministra Lončara, koji se „jako teško odlučuje na raspuštanje lokalne samouprave”). Do te lekcije parlamentarne demokratije, iako su biva pri početku svakog udžbenika iz te „drvenarije”, niko od njih nije stigao.

Vlada Srbije se, dakle, brani i u Valjevu, k’o što se nekada, za vakta Slobodana Miloševića, Beograd branio u Kninu! Valjevskim perjanicama novonastalog narodnjačkog bloka na političkoj sceni Srbije (DSS, NS, SPS, SRS...) mora se, ako je ikako moguće, obraz sačuvati do novih izbora, redovnih ili vanrednih svejedno. Tumači će da tumače propise kako to ovom bloku odgovara. Po cenu da umiru i već mrtvi gradovi poput Valjeva, ili da se zavade ionako zavađeni građani kao što je to slučaj u Novom Pazaru.

VAŠARI – Jul je uvek bio bogat vašarima, ove godine su te vašare finansirali iz Vlade Srbije preko Ministarstva za kulturu (i medije). Na „Danu maline” u Brankovini nikad manje maline, ni Mala Velika (Glavna Načelnica) se, valjda u znak solidarnosti sa godinom koja je poturila, nije pojavila. Drug Vojkan (Nestorović) na savetovanju o problemima u gajenju maline nap’o prof. dr Mirka Ivanovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, pa (preko „nacionalnog” TV Pinka) uš‘o u „Utisak nedelje” kod Olje Bećković, što iz Nove Srbije za rukom polazi jedino bratu Velju lično.

U Kamenici, ministar kapitalni, kao „lep(i) čovek”, od domaće drugarice dobio žutu ružu i odma’ obeć’o pet kilometara asvalta i pet miliona za Zadružni dom. Na Divčibarama, u kampu „Breza”, motoristi Željka šumara (Vučinića), direktora JP „Valjevo turist” u ostavci (koju nema ko da usvoji), nadgornjali popa Stojadina (Pavlovića) i njegove lepotice u izboru za mis „Beli dokoljen (narcis)” na livadi ispod hotela „Maljen”. A prota, među Divčibarcima, okupio sudinice valjevskog Opštinskog suda, pa viđene advokate, direktore važnih javnih preduzeća, čelnike Ministarstva za turizam, beogradske glumice i valjevske doktore... U Belanovici, na Zmajevcu, glumac Tika Arsić, nekadašnji novodemokrata, sada verziran i u (pre)prodaju uglja iz RB „Kolubara”, Tesli u čast, okupio ministara nekoliko ali ne i Voju Koštunicu, koji se, sklonjen od očiju javnosti, možda odmarao u svojoj vikendici. Na „Mišićevim danima”, u Struganiku, Branko Jocić, direktor JP „Srbija putevi”, novinarima priznao da do sada ni dinar nije isplaćen izvođačima radova na sanaciji klizišta u Srbiji i Kolubarskom okrugu. „Sve će biti u redu do kraja 2006”, obećao Jocić.

VIŠE OD IGRE – Dosta medijske, ali i svekolike pažnje u mesecu za nama izazvalo je obnavljanje Letnje basket lige. Pre svega licitacija, prepucavanje čak, da li će se ona igrati u Naselju (bloku) Milivoja Bjelice ili na Petom puku. Njeni formalni obnovitelji Radio 014 i valjevski ogranak beogradskog „Megatrenda”, iza kojih je stajao SPS, baš su na kvarnjaka želeli da baštine nešto što je neko drugi osmislio, započeo i do 2004. uspešno organizovao. Vešto je iskorišćena prošlogodišnja pauza do koje je došlo zbog nesloge u Društvu „Ješko Vidić”, osnovanom u samom Bloku, političkih podela među njegovim stanarima, uplivu opštinske urbanističke vlasti ili nečega četvrtog, tek, po svemu sudeći, izmišljen je opštinski tender na koji se javio samo Radio 014 sa „Megatrendom”.

Odziv samo sedam seniorskih i pet juniorskih ekipa, bez mogućnosti da basket igraju i tradicionalno najatraktivniji veterani, možda najbolje govori o tome kako je dočekana ideja i njeni glavni protagonisti. Ostaje žal što su se, dakako u najboljim namerama, u sumnjivu priču uključili pojedini „gradski momci” i nekoliko značajnih imena valjevske košarke. Očito je da su im strane valjevske političke zađevice, koje onda i ne umeju da prepoznaju.

DVORI – Dan po (letnjem) Aranđelovdanu, a dan uoči Ognjene Marije, u Novom naselju (Valjevu), na trgu pred crkvom Svetog Đorđa zadužbinara braće Vujić, osveštan su spomenik vladiki Nikolaju (Velimiroviću), rad vajara Drinke Radovanović, i temelji vladičanskog dvora u kojem bi trebalo da stoluje (sa svečanosti odsutni) vladika valjevski Milutin (Knežević). Sve bilo domaćinski i „pod konac”, posebno nadležna popadija u roze izdanju sa podrazumevajućim (roze) papučama (na štikle i sa platformom od plute). Činodejstvovala dvojica vladika (Lavrentije i Lukijan) i arhiepiskop Ruske pravoslavne crkve (Antonij), bio katolički sveštenik Antun Nagul, prisustvovala dva ministra (ministar vera Milan Radulović i ministar za dijasporu Vojislav Vukčević).

Problem bi mogao biti jedino u tome, tvrde naši izvori iz SPC, što vladika Milutin neće da sedi u Novom naselju (Valjevu). Zna se i de ‘oće, tamo gde je i Bog rek’o, u prelepoj zgradi „Glasa crkve” na nekadašnjem imanju advokata Dike Draškovića, koja je svojevremeno, ako sećanje ne vara, za namene mogućeg vladičanskog dvora i građena. Gde ima dima, ima i vatre, pa se, navodno, protođakon Ljuba Ranković, sa obitelji, već sprema za selidbu u Šabac, a i unuče je tamo, za svaki slučaj, u obdanište upisao. Uostalom, na pitanje novinara, gde će stolovati vladika Milutin, protonamesnik valjevski Ljubisav Adžić je, uoči Drugih trojica, na pres konferenciji u SO Valjevo, rekao kako „ima nekoliko mogućnosti”, a sve će se znati u septembru ili oktobru kada se vladika Milutin vrati iz Australije i Novog Zelanda, gde „treba da posvršava posla” i dužnost preda novoizabranom episkopu australijskom i novozelandskom Irineju (Dobrivojeviću).