Učinite štogod da vas upamte

Poštovana gospodo,

Trideset i prvog ovog avgusta napuniće se pola veka od kako je u Valjevu ukinuto Gradsko narodno pozorište.

Obraćajući vam pažnju na taj neveseli jubilej, predlažem da toga dana, 31. avgusta 2006. godine, uradite štogod, na načine koji vam se učine najcelishodnijim, za dobrobit valjevske teatarske budućnosti.

Igrajte tog četvrtka svoje postojeće predstave (ili delove predstava) na prostorima koji vam se učine podesnim. Govorite monologe iz komada u kojima ste akteri.

Pišite protestna pisma predsedniku Opštine, narodnim poslanicima, okružnim i drugim načelnicima, pišite direktorima kulturnih institucija, pišite ministrima... 

Organizujte tribine ili demonstracije.

Ukazujte na dobre primere koje bi i Valjevo moglo da sledi.

Priređujte izložbe.

Bunite se.

Pitajte ljude iz vladajuće Nove Srbije da li su zaboravili na svoje predizborno obećanje od pre dve godine – da će osnovati profesionalno pozorište.

Platite u Valjevskoj crkvi da ona toga dana svim svojim zvonima ožali nekadašnje valjevsko pozorište; ugledajte se time na Ljubomira P. Nenadovića koji je zvonima Saborne crkve u Beogradu žalio za svojom zabranjenom „Šumadinkom”.

Ne budite ravnodušni, ne pokoravajte se, ne pristajte na ravnodušnost  i na poraz.

Učinite štogod važno, pametno i pronicljivo. Uradite to jasno i glasno, da vas mnogi čuju, o vama da govore i da pišu. Da vas pamte. 

Ima vas dovoljno, ovde u Valjevu i drugde po svetu. Ima sa raznolikim teatarskim specijalnostima. Imate snage, iskustva i pameti. Potrebno je malo, samo malo truda i istrajnosti, mašte i volje pa da u Valjevu nastane stalno pozorište. Jedno od najboljih u Srba!

Ako ga, gospodo valjevski pozorišnici, vi ne stvorite - nema naročite nade da će to bilo ko drugi učiniti.
Živelo Valjevsko pozorište!