Oficirski dom valjevskoj Gradskoj bibliotekci

Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” ovih dana je ponovo na raskršću i u organizacionim, reklo bi se, prostornim problemima. Naime, vlasnik prostora u kome se trenutno nalazi dečije odeljenje biblioteke je „Krušik”, koji je, suočen sa sopstvenim problemima, neophodnom racionalizacijom i vlasničkom transformacijom, rešio da svoju imovinu unovči i uloži u modernizaciju proizvodnih programa. Zbog toga se već od početka sledeće godine postavlja pitanje: Kuda će Dečija biblioteka?

(Foto: Ljuba Ranković)

Problem smeštaja Dečije biblioteke je hitan, ali ne toliko da traži i ishitreno rešenje. Zato ovaj problem naš grad ne sme rešavati po onoj narodnoj „drži vodu, dok majstori odu”, već trajno, za bar narednih sto godina. Tako je pre punih sto godina (1906), trajno rešen problem zgrade Valjevske gimnazije, koja će ako grad, i u narednom periodu, bude dovoljno ulagao i brinuo o njoj sigurno dočekati i dva veka uspešnog rada u najlepšem arhitektonskom zdanju Valjeva.

U trajnom rešavanju problema valjevske Matične biblioteke „Ljubomir Nena-dović”, koja, važno je i to reći, nikada u svojoj dugoj istoriji nije imala svoju zgradu, siguran sam da je najbolje rešenje nova namenski građena zgrada. Međutim, kako je to malo verovatna varijanta, pristalica sam restauracije i adaptacije Oficirskog doma u zgradu trajnog stanovanja biblioteke, jer je u sredstvima javnog informisanja u našem gradu bilo govora o otkupu ove zgrade od strane opštine Valjevo.

Zašto mislim da je to najbolje rešenje?

Zato što postoji nekoliko dobrih razloga za to. A oni su:

1. Arhitektonski izgled zdanja Oficirskog doma je dovoljno reprezentativan da u njemu bude smešten jedan takav hram obrazovanja i kulture kakav je za svaki grad njegova gradska biblioteka. Naravno, mislim na reprezentativnost objekta kakav pamtimo iz vremena društvene brige o njemu, a ne današnjih dana, kada ruiniranost znatno umanjuje lepotu ove zaista značajne aritektonske tvorevine našeg grada.

2. U prizemlju i na spratu je sasvim dovoljno prostora za nekoliko čitaonica i sva odeljenja biblioteke po najnovijim, čak i svetskim, standardima bibliotečke dela-tnosti. Vešti arhitekti će sigurno te prostorne pogodnosti umeti da iskoriste i minimalnim funkcionalnim adaptacijama postojećeg prostora dobiće se sve što jedna savremena biblioteka treba da ima.

3. Oficirski dom ima dovoljne prostorne kapacitete za smeštaj velikog broja knjiga jer se toplifikacijom Valjeva u suterenskim prostorima otvaraju mogućnosti za sigurno deponovanje velikog broja knjiga, časopisa i ostale bibliotečke građe.

4. Velika sala sigurno može postati višenamenski prostor koji se može zavisno od veštine paravanskog pregrađivanja i fleksibilnosti nameštaja, koristiti za manje ili veće književne, ali i naučne skupove i druga korisna događanja u kojima može biti i do 300 slušalaca. Naravno po potrebi i kao bioskopska dvorana, mala pozorišna scena, horska dvorana i sve ono što će sigurno obogatiti kulturni život u Valjevu.

5. Da li postoji lepši ambijent za tradicionalne letnje književne susrete u dvorištu (koje godinama oganizuje biblioteka) od bašte Oficirskog doma. Naravno, bašta se može u sezoni koristiti takođe kao višenamenski prostor za letnju čitaonicu, restoran, pa i botanički vrt ...

6. Zgrada u dvorištu može biti pretvorena u radionicu sa knjigoveznicom u kojoj bi se štitile ne samo stare i retke knjige (spomenici kulture), već i pružale komercijalne usluge skeniranja, fotokopiranja, umnožavanja, koričenja... korisnicima biblioteke i građanima Valjeva.

7. Ne sumnjam i da će restoranski prostor, sobe za boravak gostiju i svaki drugi kutak Oficirskog doma biti funkcionalno i namenski iskorišćeni, kao i da će i instalacije biti adaptirane u skladu sa zahtevima savremenih informatičkih i drugih tehnologija koje su uveliko ušle u biblioteke u svetu i koje omogućuju direktnu vezu sa svim bibliotekama u svetu.

Moglo bi se, naravno, maštati i dalje, ali za to postoje kvalifikovani stru-čnjaci koji u skladu sa zahtevima savremenih dostignuća bibliotečeke delatnosti kod nas i u svetu daleko kompetentnije mogu razmišljati o enetrijeru i eksterijeru naše biblioteke i projektovati njen spoljni i unutrašnji izgled za večnost.

Ne sumnjam da za trajno rešavanje problema Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” postoje i neke bolje ideje. Pozivam vas da ih iznesete, jer naše građansko pravo i naša dužnost je da se okupljamo oko ovakvih i sličnih građanskih inicijativa, da prosuđujemo koje su najbolje od njih i da se koliko možemo za njih borimo. Možda će se odgovorni u bližoj ili daljoj budućnosti zauzeti za neku od tih dobrih ideja.