prva strana

Ponedeljak, 16. Jul 2018.

Revija KOLUBARA - Januar 2007 > kultura

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

biti valjevac

Obračun kod Mejine česme

Gunfight At The O.K.Corral

Ljubomir Mihailović

Ne zna se, a najposle ni važno nije, da li je dragi Bog hteo, sudbina, srpske vlasti, Sotona udesio, ili je prosto u nekom tamo kamenu tako bilo uklesano, da se Bebile Milošević i Desa M. toga dana sretnu. I kao što se seizmička energija u valjevskim planinama godinama i stolećima tamo skuplja, da bi se određenog trenutka uz neviđenu tutnjavu, uz buku i bes ovoga sveta, iz vekovnog ropstva oslobodila, tako su se i unutrašnja vatra Bebila Miloševića, slavnog trenera F. K. Metalac iz Valjeva i stud ledene duše Dese M. susreli u pitomim vrbacima rečice Gradac. Niko nije bio siguran šta se dogodilo toga dana u suton, kod Mejine česme. I to će zauvek ostati tajna.

Desa jeste bila „definitivno najlepša svih vremena'' u Kolubari Gornjoj, ali se nikada saznati neće da li joj je lepotu podario Svevišnji ili sam Đavo. Takorekuć bila je - smrtonosno lepa. Lepota je njena bolest izazivala. Onu bolest koja se zove prosto - smrt! Ponekad bi se ta lepota do zastrašujućih razmera razvila, a neretko i obličje Nečastivog lično uzimala. Neki su verovali da je Desa M. bila Vodena Vila, koja živi u vrbacima pored Graca i jede malu decu, a Bebile Milošević - mangaš i Đavo u kopačkama.

01. ČARŠIJSKE PRIČE
Prema nepouzdanim čaršijskim pričama, Desa je toga jutra kupaći kostim iz dva dela oblačila polako i pažljivo, kao što lovci na glave alat pripasuju, a tokom noći1 dominirala u klinču i veslala uz Gradac kao nikada u životu. Ptice koje su iz duše njene izletale, kao neuhvatljiva magija vile su se i titrale iznad vode, ponad gračanskih brzaka na mesečini. Sve dok je Desa M. vodila Bebila kao malo dete stramputicama orgazma i nepoznatih ponora ljudske duše, u gračanske vrbake, kao lopov duge prste, nepoznata strepnja pipke je svoje zavlačila. Noć je bila velika kao strepnja - napisao bi tupan u zbirci pesama osrednjeg kvaliteta.

Desine vitke, putene noge, satkane od sedefa i somota, te od tajnih dečačkih snova, ocrtavale su se gore, na nebesima iznad Valjeva Bijelog, spram zvezdanog beskraja, kao vetrenjače i stvarale kosmičeski vrtlog koji blagorodnog iksana negde tamo daleko vuče, u dubinu svemira. (U nemirnim gračanskim virovima i srebrnoj izmaglici čaršijske radoznalosti ostalo je da se koprca neizbežno pitanje: kamo se dela i kako je pripitomljena ogromna seizmička energija, oslobođena te noći.)

02. LIST „NAZAJ''
U lokalnom listu Nazaj nije pomenut ni jedan vreli poljubac, potekao sa Desinih vazda hladnih i prezrivih usana; samo je činovnički kratko i nejasno konstatovano: Smatra se da je toga dana Bebile Milošević sišao u Tamni Vilajet po blago. Prećutani su ljudska gordost, taština i oholost, konačno i Desin zastrašujući pogled, neumoljiv kao objava rata, te miris smerti koji je oticao dole prema Kolubari.2

03. BELEŠKA U VALJEVSKOJ MURIJI
Nego, elem!

Neki tvrde da u valjevskoj Muriji (koja je predzoru došla da samo pokupi čaure) postoji službena beleška pod najpoverljivijim pečatom:3

Kad je no Bebile Milošević, inače legendarni trener F. K. Metalac, dole na Gradcu, kažu kod Mejine česme, da izvinete kao bezdušan, karisao božanstvenu Desu M. (definitivno najlepšu svih vremena u Valjevu Bijelom), sve se treslo u Kolubari vamo Gornjoj. Biljke i životinje, severno od 44. paralele, bile su uznemirene kao pred nevreme. Desa se nikada nikom nije dala lako, pa je ceo slučaj moliću, uzličio na borbu za golu žiznj, il veličanstvenu smert.

Nekakav mučni seljak, koji je apsolutna bez razloga tuda prolazio (jebo ga onaj ko ga je poslo!), kenjao je kasnije da je Nečastivog lično i personalno upoznao kada je Bebilovu glavu, koja je roktala ispod Desine butine, ugledo.

Posle su tog seljaka u Domu zdravlja špricali, al seljak ko seljak - ništa!

04. ZLOKUĆANSKA VERZIJA
U verziji koja će godinama kasnije kružiti po Zlokućanima dole, pominje se da je Bebile jednoga trenutka bio spreman, da za malo vazduha živu, na ramenima trampi glavu, a pred kraj samog čina mrndžao sebi u nedra nešto kao i izbavitsja ot lukavogo.4 Sutredan je kažu zanemogao, te otad opčinjen lutao gradom bez cilja, kao divlji pas, i da (je uspomene svoje zaboravio) mu je izmeđ zubiju pena izbijala.

(Pažljiviji čitalac lako može zaključiti kako se njegova perspektiva završava tamo negde u velikoj daljini, u mutnjikavom plićaku valjevskog Buvljaka).

Iako se dotad falio da je izjebao pola Valjeva, od toga trenutka Bebile je počeo da zapomaže kao ono mali Radovan (jedan što, ustvari, ne postoji, al kad zatreba uvek dobro dođe) kad je prvi put na valjevskoj dole pijaci vešala ugledo. Na kraju je kažu i zanemogo, dopisano je u jednoj fusnoti pri kraju teksta.

Kažu još da se Bebilu u izvesnim trenucima na polovini okršaja priviđao prekrupač, drobilica za kamen, krunjač, a najposle i onaj kurajber iz Elektrodistribucije što svako drugo veče sa TV ekrana, poštenom svetu, koji krade struju, robijom preti.

05. PISMENI ZADATAK JEDNOG GIMNAZIJALCA
Neki opet kažu da je najlepši odlomak iz pismenog zadatka jednog valjevskog Gimnazijalca:
Dok je Desa M. po mesečini veslala uz Gradac, a Bebile se kao davljenik deržao za bedra njena, iznad kojih se okretala noć prepuna zvezda i zrikavaca, u Valjevu Bijelom se začula potmula tutnjava, kao pred zemnjotres. U krošnjama lipa onih pored Kolubare što šume, drhturili su šćućureni mali Vrapci Valjevci.5 Poštenom se čoveku (a malo je takovih) srce stezalo!

06. ČARŠIJSKE PRIČE 2
Neki, davidiš, smatraju da se zemnjotres kojino će 30. aprila 1999. u 5.31 časova (7 stepeni Merkalijeve skale) zadesiti Meonicu & Kolubaru vamo Gornju, sa namerom da potamani ovosrpsku žgadiju, po posledicama i efektu, komotno može tretirati kaono mačiji kašalj & pičkin dim, sproću zemnjotresa moliću lepo, kojino je kažu prouzročio okršaj između Bebila Miloševića i Dese M., u jedno predveče, dole na Gracu, kod Mejine česme.6 (Prostijem se svetu sugeriše da na ovom mjestu do mile volje može guslati o gušanju i klanju: Musa Kesadžija vs. Kraljević Marko.)

Mnogi valjevski pametnjaković, a najposle i neki Budibogsnama Filozof sa Uba, Rajša Banović zvani, toga trenutka je spoznao pogrešnu istinu o heliocentričnom sistemu sveta. (Svet se okretao oko nepojmljivih dubina izm. butina Dese M. i pogrešnog tumačenja Teorije Relativiteta na Inštituciji Rougera Boškoviča.)

Konačno, ni onaj brđanski Vampir sa Tunela, George Thomas iz Demokratske, nije više mogao da se smiri. Od tog trenutka nikako ne spije.

07. NA VALJEVSKOJ PIJACI
Prepravljajući neke istorijske činjenice, sudsku dokumentaciju, filmski scenario i knjigu snimanja,7 jedan što na valjevskoj dole pijaci turpije & jegeta prodaje, Ljubomiš nekoji, kažu Pačeta zvani, provlačeći se neopaženo kroz opasni vremenski tesnac između predaka i potomaka svojih, pred okupljenim svetom na pomenuti događaj dao je lakonski komentar:

Lujka se okreće, bibili marela...

1 Te noći niko od žitelja Tombstonea ni slutio nije, da im se otud, iz nepreglednih prostranstava prerije, prkoseći vetru, sudbini i heliocentričnoj teoriji poimanja sveta, kroza zvezdanu noć nad Arizonom (u Sinemascope Coloru) i črez opasnosti Divljeg zapada, sve klateći se u sedlu, približava velika nevolja, sa zubarskom diplomom i špilom karata u unutrašnjem džepu, te sa dve niklovane zmije od nerđajućeg čelika (Smith & Wesson) za pojasom, ali su mnogi nelagodu izvesnu osetili.

2 Kicoš, Tuberan sa Istoka, jedna od najslavnijih faca Divljeg zapada, kockar, ženskaroš, filozof, lutalica, Gentlmen i nadasve revolveraš brži od misli - dr John Henry Holliday, Doc Holliday, bled u licu i hladan kao led, te noći jahao je pravo u legendu.

3 Rođen 14. avgusta 1851. u Griffinu, 1872. stekao je zvanje doktora zubne hirurgije na Pennsylvania College u Philadelphiji. Iste godine Doc u Atlanti sa kompanjonom Arthurom C. Fordom otvara zubarsku ordinaciju. Nekoliko mjeseci kasnije dr Holliday je obolio od tuberkuloze. Napustio je sve i otisnuo se na Zapad koji je još uvijek i te kako bio Wild.

Wild West nije ni sanjao što ga čeka; kroz noć je iz pravca svilenog, gospodskog Istoka dolazio čovjek koji će ispisati neke od njegovih najslavnijih stranica.

Legenda kaže da je prva stanica na putu našem junaku bio Dallas (Texas).

U kicoškom odijelu, ledeno hladnog pogleda koji je kod gospode poticao jezu, a kod dama uzdahe, sa kecom skrivenim u rukavu, neznanac je sjeo za kartaški sto.

Prvi šmokljan, koji ga je optužio za varanje na kartama, iznet je iz Saloona sa nogama napred. (Na jednom njeb site-u piše o prethodnom životu Doca Hollidaya: Blijedoliki kicoš je, brzinom Đavola, potegnuo gun sa drškom od slonovače i u Vječna lovišta poslao svoju prvu žrtvu).

4 U Tombstoneu (Nadgrobni kamen) jego davno ožidal baćuška, Sheriff ledeno plavih očiju i holodnog serdca, Svetac diskutabilne reputacije, Marshal Wyatt Earp sa svojom braćom Virgilom i Morganom. Njet horošo!

5 Henry Fonda & Victor Mature (MY DARLING CLEMENTINE, 1946.); Burt Lancaster & Kirk Douglas (GUNFIGHT AT THE O.K.CORRAL, 1957.); Jimmy Stenjart & Arthur Kennedy (CHEYENNE AUTUMN, 1964.); James Garner & Jason Robards (HOUR OF THE GUN, 1967); Harris Yulin & Stacy Keach (DOC, 1971.); Kurt Russell & Val Kilmer (TOMBSTONE, 1993.); Kevin Costner & Dennis Ljuaid (WYATT EARP, 1993.)

6 Dalje. Prema filmski napouzdanoj svjedodžbi Leona Urisa i Johna Sturgesa, iz 1957., sutredan, u sredu, 26. listopada 1881. na raskrsnici Treće i ulice Fremont, tj. At The O.K. Corral, u pola tri poslijepodne, po najvećoj žezi, Doc Holliday i braća Earp će u Večna lovišta poslati braću Toma i Franka McLauryja, te Billyja Clantona, dok će Ike Clanton and Billy Claiborne uspeti da pobegnu.

Doc, Wyatt i Morgan Earp biti će lakše povrijeđeni. Unatoč nekim hrvatskim site-ovima i vazda nepouzdanom ljudskom pamćenju, kojino ističu da će poslije 30 legendarnih sekundi pucnjave, u kojima je ispaljeno manje od 30 metaka, kada se dim raziđe i slegne prašina, nasred ulice Fremont, napušten i sam, ostati da leži sa metkom u potiljku, Morgan Earp. Zauvijek! Sve to naravno nije točno.

Varljiva pak istina, koju navodi autoritativna virtualna enciklopedija Wikipedia, veli da je Morgan Earp, mnogo kasnije, ubijen u atentatu u Tombstoneu u talasu osvetničkih ubijanja u jugoistočnoj Arizoni.
Ubrzo zatim, osveta Wyatta Earpa biće brza i efikasna. Pobijeni će biti svi članovi Clantonove bande, uključujući i Curly Billa Brociusa, najsurovijeg i najopasnijeg među njima.

7 Wyatt i Holliday će se poslednji put sresti u Denveru (Colorado) 1885., ali to će biti samo prozni bućkuriš.

1887. godine u Glenwood Springsu (Colorado) dr John Henry Holliday, Doc Holliday, umreti će (Dg. Tuberculosa) u svom krevetu.