prva strana

Subota, 18. Novembar 2017.

Revija KOLUBARA - Februar 2007 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

prošlost

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Pre sto godina

Stare novinske vesti

Zdravko Ranković

Pruga Valjevo – Obrenovac – Saznajemo da su radovi na pruzi Valjevo – Obrenovac već toliko odmakli da će se verovatno moći predati javnom saobraćaju još ove jeseni. Ova je pruga uskog koloseka; dugačka je 60 km. i na njoj biće ove stanice: Zabrež, Obrenovac, Stubline, Brgule, Borak, Jabučje, Lajkovac, Slovac, Divci, Iverak i Valjevo. Stanica prve klase biće samo Valjevo; Obrenovac i Lajkovac su stanice treće klase, a sve ostale su postaje.

(Trgovinski glasnik, 20. januar 1907).

Pismo iz Valjeva – Pre nekoliko dana poslati su Glavnom odboru za Balkansku izložbu u Londonu preko upravnika za istu, preko 80 raznih predmeta.

Bili su posmatrači svih predmeta, koji su bili izloženi u ovd. načelstvu. Što je lepo mora se pohvaliti, a ružno osuditi.

Izrada odela iz radnje g. Miloja Nikolića, krojača, zaslužuje na prvom mestu svaku pohvalu, kako u izradi, tako i u predstavljenom planu sa merom i štofu koji se ima izraditi. Tako i obuća g. Čede Stevanovića i obućara Nikolića, kao i sviju ostalih kojima ne znamo imena.

Ne manje zaslužuju pohvalu u izradi brašno iz mlina g. Petkovića i Komp. kao i sviju ostalih u žitu, kukuruzu, a naročito u šljivama, spakovanim u naročitim kutijama do 5 kilograma i mere po 55-65 komada u jednu polovinu kilogr.

Za celokupan ovaj rad i zauzimanje ima se blagodariti g. Belobrku, koji nije žalio truda i vremena idući po okrugu, da pokaže Englezima u Londonu – da je Srbija na Balkanu kultivisana zemlja, za koju pola Engleske ne zna da postoji.

Ovom prilikom jedino osuđujemo sva stručna i prosvetna lica što nema ni jednog tehničkog ili prosvetnog prikaza kao u arhitekturi, građenje mostova, puteva, pa i fotografija raznih naših lepih predmeta iz ove okoline.

Ovoliko sam smatrao za potrebno da se izjasnim o predmetima za izložbu u Londonu.
(Večernje novosti, 20. januar 1907)

Umro – Lazar Janković, sveštenik miličanski, Srez podgorski, okr. valjevski, preminuo je 11. ovog meseca u 64. godini života. U svom poslu i službi bio je vrlo tačan i savestan. Bio je vrlo nežan i dobar pastir za pastvu i primeran roditelj za svoju decu. Bio je u svemu dobar i ispravan. Uvek je bio zadovoljan sa svojim stanjem i položajem. Odlikovan je protskom kamilavkom. Bog da mu dušu prosti i dade rajsko naselje.
(Glasnik Pravoslavne crkve, 30. januar 1907)

Saučešće – Društvu „Srpski soko” u Karlovcima. Valjevsko gimnastičko društvo „Dušan Silni” izjavljuje iskreno saučešće u tuzi za izgubljenim rodoljubom, književnikom i velikim i uspešnim pobornikom srpskog sokolstva, Pajom Markovićem Adamovom. Slava mu! – Za predsednika ađutant poručnik Svetomir S. Đukić.
(Brankovo kolo, 1/14. februar 1907)

Prodaja imanja „Valjevo” – Po odobrenju sudije za nesporna dela Suda varoši Beograd, glavni staralac mase pok. Milana Kujundžića, bivšeg ministra, prodaje putem ofertalne licitacije maseni plac sa svima zgradama u Ulici Kralja Aleksandra br. 20. Po oceni stručnih lica ovaj je plac po veličini, ravnom zemljištu, pravilnosti oblika i položaju jedan od najlepših u Beogradu. Prostor mu je 2272 3/4 kvadratnih metara, a oblik pravougaonika koji ima s lica u Ulici Kralja Aleksandra 45 metara, a u dubini na 50 metara. Plac je blizu Batal-džamijske pijace koja će se kroz kratko vreme okititi zgradama Narodne skupštine, ministarstva i drugima.

Na ovom placu su s lica: mehana „Valjevo”, pekarnica i tri potkivačnice, a u avliji velika zidana štala.
Oferte treba predati do 20. marta zaključno glavnom staraocu Ljubomiru Kovačeviću, sekretaru Srpske kraljevske akademije nauka, u zatvorenom pismu, na kome valja staviti spolja „Oferat za imanje M. Kujundžića” ili samo „Oferat”.
(Trgovinski glasnik, 21. februar 1907)

Železnička veza sa Šapcem – U šabačkim lokalnim listovima bilo je ovo dana protesta što da Valjevo dobije dve železničke veze: jednu preko Obrenovca za Beograd, a drugu preko Lajkovca-Aranđelovca-Mladenovca za glavnu prugu, dok Šabac nema ni jednu od ovih veza. Zato Šapčani, zajedno sa Podrincima, traže da se ona druga veza, Valjevo sa Beogradom preko Obrenovca, napusti i mesto toga gradi pruga Šabac-Ub-Lajkovac, te na taj način da Šabac dobije vezu sa našim glavnim gradom.
(Trgovinski glasnik, 28. februar 1907)

Novi putevi – Uskoro će ministar građevina narediti da se izvrši jedan ukaz još iz 1875. koji je naređivao da se od Gornjeg Milanovca izraditi okružni drum koji će, u što kraćoj liniji, izbiti na drum Valjevo – Obrenovac. Taj tako očekivani drum iz Gornjeg Milanovca spojiće se sa glavnim valjevskim drumom u Slovcu, gde će biti i železnička stanica.

Osim toga, jednim ukazom oglasiće se put, koji vodi preko Struganika i Baćenca i vezuje put Valjevo – Gornji Milanovac sa putem Valjevo – Čačak, za sreski.
(Štampa, 28. februar 1907)

Javna zahvalnost – Vule Avramović, predsednik opštine kutešičke u srezu i okrugu valjevskom, priložio je crkvi u Brankovini jedan prestoni krst u vrednosti 100 dinara za pokoj duše rano preminulog mu sina Ostoje, svršenog đaka ratarske škole.

Uprava crkve u Brankovini i ovim putem izjavljuje mu svoju iskrenu blagodarnost moleći Boga da Ostoji daruje večno blaženstvo, a plemenitom priložniku i njegovoj porodici života, zdravlja, sreće i napretka.

(Vesnik Srpske crkve, fabruar 1907)

Rebeljski rudnici bakra – Doznajemo da će vlada ustupiti jednom engleskom društvu u eksploataciju valjevske rudnike bakra u Rebelju i Visu. Kao što je poznato, staro francusko-italijansko društvo palo je pod stečaj i nije isplatilo radnicima i činovnicima zaradu nekoliko meseci. Svakako, nadati se da će vlada imati ovo u vidu i da će novom društvu dati koncesiju pod uslovom da ono isplati dug kojim su opterećeni pomenuti rudnici, a u prvom redu da se plate radnici.
(Trgovinski glasnik, 16. mart 1907)

Pozorište „Srbadija” – Pišu nam iz Valjeva da je ovo pozorište sa tako lepim naslovom stiglo u Valjevo sa vrlo rđavom trupom i dalo veđ nekoliko mizernih predstava. Krajnje je vreme da se ovakvim trupama zabrani rad.
(Za otadžbinu, 7. april 1907)

Poplava – Kolubara stalno nadolazi; odneseno je nekoliko vodenica. U Jablanici se udavio jedan dečko, još se ne zna čiji je.
(Trgovinski glasnik, 10. april 1907)

Blagodarnost – Spasenija, žena počiv. Mijaila Đurđevića, težaka iz Suvodanja, srez podgorski, okr. valjevski, sa svojim sinom priložila je crkvi Pustinjskoj epitrahilj, u vrednosti 32 dinara, za pokoj duše Mijailove.

Sveštenik i tutori izjavljuju darodateljici svoju blagodarnost u ime crkve. Oni će se uvek moliti Bogu za pokoj duše njenog muža Mijaila.
(Glasnik Pravoslavne crkve, 30. maj 1907)

Telefon u Valjevu – Žali nam se prijatelj iz Valjeva da je tamo ustanovljena telefonska veza i saobraćaj, ali da nema dovoljno aparata. Iako se još u samom početku zavođenja telefona javilo oko 50 pretplatnika, ipak je Valjevo dobilo svega 25 aparata tako da sad u Valjevu ima grdan broj starih prijavljenih i novih prijavljenih pretplatnika koji ne mogu da dobiju telefon.

Prijatelj koji nam to javlja moli nas da protiv toga protestvujemo i da apelujemo na nadležnog ministra. Mi se odazivamo ovom zahtevu mada znamo da je uzaludno. Ovde u Beogradu ima stotinama njih koji ne mogu da dobiju telefone pa se ministar na to ne osvrće a to li će onda obraćati pažnju na Valjevo.

Ima u ovoj zemlji za ministra građevina i prečih poslova od zavođenja telefona i razgranjavanja telefonske mreže; naročito kad još nije raščišćeno pitanje o telefonu bez žica. Neka Beograđani i Valjevci čekaju da se to pitanje raspravi pa će valjda i oni doći do telefona.
(Pravda, 1. jun 1907)

Umro – Stari parlamentarac i bivši predsednik Opštine valjevske, Miloš Glišić, koji je u svom promenljivom životu video i sjajnih i čemernih dana, umro je u prošlu subotu pre podne i prenet u Valjevo gde je saranjen u porodičnoj grobnici, uz veliko učešće valjevskih građana. Bog da mu dušu prosti.

(Štampa, 18. jun 1907)

Veridba – Aleksandra A. Slavujeva, kći g-đe Milice i poč. Andreje Slavuja, bivšeg štampara i urednika „Šabačkog glasnika”, verila se 22. ovog meseca sa g. Stevanom Jovanovićem, pešadijskim kapetanom iz Valjeva.

(Štampa, 31. avgust 1907)

Železnica – Za prugu Zabrež – Valjevo došle su šine za 35 kilometara te će još ove jeseni biti postavljene.

(Večernje novosti, 8. septembra 1907)

Umrla – Iz Valjeva nam javljaju da je tamo 24. ov. m., posle vrlo kratkog bolovanja, preminula Ljubica Romanovićka, majka g. Živka Romanovića, profesora Valjevske gimnazije. Pokojnica je bila jedna od retkih srpskih žena u dobrom smislu. Bog da je prosti.
(Štampa, 28. septembar 1907)

Pozorište – Niško pozorište „Sinđelić” od nekoliko nedelja bavi se u valjevu i sa lepim uspehom daje predstave u lokalu D. Sekulića.
(Štampa, 30. oktobar 1907)

Škola igranja – U kafani Milutina Dojčinovića otvorena je škola igranja. Mladež se priprema za zimušnje zabave, tu su vam trgovački pomoćnici, tu stidljive šiparice, koje oštro motre na kretanje omladine.
– Chaine anglaise! viče grlati učitelj igranja, ovdašnji fotograf Dušan. – Nemojte se mešati, sad ću vas nateram deset puta jedno isto.

Našao se i jedan, koga je odavno vreme prošlo za igranjem, ali se ipak nekako upisao. Muke njegove, zbunjio se, greši, guraju ga, grde ga.

– Pružite levu ruku, komanduje učitelj.

On pruži desnu.

– Levu, molim vas!

Ovaj pogleda te u jednu, te u drugu, pa opet pruži desnu.

– Ta za Boga, skide učitelj za jednu oktavu, koje vam je leva ruka?

On se još gore zbuni, pa pruži obadve. Što veli: „Birajte sad koju hoćete”.
(Politika, 13. novembar 1907)

Čitulja – Onomad je preminuo u svojoj kući u Jablanici, srezu i okrugu valjevskom, Đorđe Aleksić, jedan star i čestit čovek. Kao član Napredne stranke bio je u dva maha narodni poslanik. Iako star i oslabeo ipak je veoma oduševljeno učestvovao u najnovijem naprednjačkom pokretu. Njegova je zasluga što je u Jovanji podignuta lepa osnovna škola. Bog da ga prosti.
(Štampa, 20. decembar 1907)