prva strana

Subota, 14. Decembar 2019.

Revija KOLUBARA - April 2007 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

zapis

April

Života Filipović

Image 1457

(Foto: Ljuba Ranković)

Ala pali, kaže jedna od curica. Njih dve zajedno sa mnom prelaze Knez Miloševu na Milojevoj zebri kod Jadra. Pali. Ko koga? Ko šta? Bilo kako da pitamo, mislim da znam odgovor: on nju. Slučajno znam – na vreme sam se prenuo, pa i ja uhvatio vatricu, plamičak pod njegovom narogušenom obrvom, vatreni žbunić u oku mu. On: šalabajzer iz Tehničke škole. Mimoišli smo se na Milojevoj zebri i sada obojica nadiremo niz Knez Miloševu, on desnom a ja levom stranom. On, dabome, i dalje pali i žari niz ulicu. U hodu pripaljuje sebi i skupu, elegantnu, long size cigaretu. Udružena vatra iz oka i sa vrha cigarete šmugne kroz pešačku zonu i zakratko sevne u plavičastom čeliku isukanih sečiva svih švajcarskih oficirskih noževa u izlogu levo od mene. Đak se, i ako nije na elektro smeru, naelektrisao na časovima, posebno na onim dosadnim, kod profesora koji manje šarmiraju, a više masiraju. A napalio se na šarmantnim, mladim i zgodnim profesorkama, kakvih je u ovoj školi u poslenja vremena množina. Nema više dosadnih, poluuniformisanih – obavezan plavi radni mantil – i brkatih ili ćelavih profesora i inženjera. Tehnička se stopostotno prolepšala, i to iznutra, gde su nežne, pastelne boje zamenile monotoniju po hodnicima i u izložbenim vitrinama, potisle sivilo, koje je ranije pre podsećalo na kasarnu ili na fabriku nego na školu. Ali su pravo osveženje i radost za oči došli sa profesorkama lepoticama. Možda je naše đače današnji poslednji čas imalo baš kod jedne od tih profesorki. Tek, ono, štrkljato, bubuljičavo, naelektrisano i napaljeno, sa malenim ruksakom na vrh uskih leđa i šaka nabijenih u džepove farmerica, sada šiba niz ulicu, a sve se gradi nevešto: kao zamišljeno je, u hodu kanda vadi kvadratno i kubno korenje (vrhunac erostkog u celokupnoj matematici je kada čovek u četiri ujutro vadi koren iz nepoznate) u zadacima koje je dobilo za rad kod kuće, kao da i ne vidi razlivenu žensku lepotu kroz koju hodi i koja struji mimo njega. I baš ta zamišljenost i zagledanost u neku nevidljivu tačku što stalno uzmiče pred njim niz ulicu, dodatno deluje na ženice u prolazu kao magnet na gvozdene opiljke. Ugrožene su klinke, omladinke, starije devojke i mlade majke, sve što je žensko i iole mlado. Jednoj lepotici očvrsla vrelina zakratko sevne između međunožja i obnaženog pupka. Pre nego što minem pored usamljenog S u srednjem prozoru bivšeg kineskog butika, i pored sata nasred raskrsnice ne pročitavši tačno vreme, slutim: ovaj što mu se u bistrom oku naložila ovakva vatra udesiće, još pre Cvetne nedelje, za Vrbicu neku lazaricu...