prva strana

Četvrtak, 24. Oktobar 2019.

Revija KOLUBARA - Maj 2007 > stav

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

uvodnik

Suđenje Đinđiću

Radoš Glišić

Image 1471

(Foto: Ljuba Ranković)


Gotovo četiri godine suđenje optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića bilo je iz zatvorenih vrata, često i potpuno zatvoreno za javnost.

Onda je, potpuno neočekivano i iznenađujuće hladnokrvno, Neko (ne zna se ko i ne zna se ZAŠTO) odlučio da se medijima, dakle javnosti, uredno prezentiraju audio i video zapisi svojevrsnih seansi iz Specijalnog suda.

Iako se i dan danas ne naslućuje Ko bi to mogao biti, i čija se tako predano poslušala, kad smo videli i čuli to što smo videli i čuli, lako se daju nazreti konture – ZAŠTO.

Pa zato što ti „divni momci”, takoreći junačine, ogrezli u čestitosti, odani Bogu i narodu, mogu biti generali vojske kojoj je sam Mladić maršal, koji su svoj radni pribor (i odgovarajuću radnu garderobu) u vidu zarđale kašike zamenili heklerima i snajperskim puškama.

(Za krst časni i slobodu svetu!) Zna se kako mi to radimo sa stranim agentima i domaćim izdajnicima – sam je kriv, ubili ga njegovi, zna se čije je on naloge zvršavao... Jedino, ovog puta ne saznadosmo čije su naloge oni izvršavali.

Sklon sam da poverujem da je samo neko pun državničke mudrosti i urođene hrabrosti mogao da naloži autističnom Specijalnom sudu, da kroz staklene noge optužnice za ubistvo premijera, i naš običan čovek jasno sagleda o čemu se tu radi. Nepoznati čoveče, spasi Srbiju, još jednom, kumim te Bogom.