prva strana

Ponedeljak, 22. April 2019.

Revija KOLUBARA - Jun 2007 > kultura

prijava | registracija

revija

stav

prilike

kultura

prošlost

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

biti valjevac

Minotaur

Čohano u naše Opštine

Ljubomir Mihajlović

Izdaleka, iz velike tamo daljine,
dopirala je strašna rika.

Prema nepouzdanim podacima Zavoda za Statistiku i Javnog Komunalnog Preduzeća, te vazda smušenom proznom tkanju jednog neafirmisanog serbskog pisca, u zamršenom lavirintu tamo, po hodnicima i koncelarijama Opštine valjevske, poštena poreska glava i nedužni namernik može i Čohano pokadšto sresti.

I to taman lično1.

Bairski, da kažemo, Cigani, i oni iz Nanomira i sa Milavca, kod Ljiga tamo, bili su posebno skloni ovakvom verovanju. Čeljad su, črez toga, strogo nepuštali da prilazi blizo.

Što se Karakondžul, pak, tiče, onih sa frizurama i dugim noktima, njih je, moliću lepo, u Opštine vazda bivalo više nego na Pijace. Objašnjavali ovi pametniji (ovi na budži što žive, što imaju veću platu), iz Suda i Biblioteke, iz Katastrata, iz Murije valjevske s Načalnikom na čelu, Pardon-Mjankovićem, i ovi iz Pijačne Uprave i Urbanizma gore, kako, zaboga, eto ni slučajno njet Čohano, nego neki, da kažemo strogo naučno – Minotaurus. Pola čovek, pola vo, a pola jebemligaštaje, iz onog labyrinthos-a, tamo na Kreti2, vele. I da u naše Opštine legalno živi. Da svakih devet godin po sedam mladića i sedam devojana jede, cigansku decu na kurac nabija i pije mastilo. Ali – jok!

Romi i đene-đene, al Cigani i Gurbeti ne daju prići. Čohano, pa Čohano3.

Ciganjska posla, brate!

Kasnije se i u medijima srpskim spekulisalo kako etot Minotaurus (onaj što u valjevske Opštine živi) inače od staračke pospanosti pati; i da se otoj, beslovesnoj kombinaciji rogova i papaka, u pomućenoj svesti tamo, vazda slabodefinisana misao klati, a međ nogama dole – muda ogromna. Kažu da se ponekad ponad Valjeva Bijelog, mogla čuti ludačka rika, kako se razleže črez julsku nad Serbijom noć. Noć prepunu zvezda i neizvesne budućnosti. Vele da taj fakat, baš taj, goste valjevske i zetove posebno, za samo dno prikiva. Te da će im luda, na ramenima glava, baš kao 1804. na onome mostu nad Kolubarom – biti odrubljena!

Neki beogradski švindler-ambasadorji4 tvrdili su sasma drugačije, a iz njihovog se intervienja danas o Serbiji može naučiti više nego iz bukvara srpskog i zemljopisa za VIII razred osn. škole zajedno. O Serbiji danas pojma nemaju samo seljaci kojino kao bez glave tumaraju vašarima oko Mionice i poviše Valjeva Bijelog gore.

Drugi su pominjali i nekakovog Čeloveka-majmuna iz Opštine valjevske5, koji predugo prkosi vremenu, sili gravitacije i elementarnoj logici, zatim i Ženu s bradom, Ženu s k...cem u prirodnoj veličini, al to je ostalo u domenu trača i rekla-kazala filozofije.

Ubski, pak, filozofi, na čelu sa Gosn Perom6, budibogsnama-filozofom Rajšom Banovićem zatim i besmrtnim fuzbalerom ekstra klase i gadnih navada, Batom Cikušom (ubsko Jedinstvo iz slavnih dana), osporavali su postojanje etakovog, jelte, bića i vazda glasovali protiv! Budibogsnama-filozof7 je nešto mrsio kako nedopustvo je mešanje mitologije i stvarnosti, al su neki Cigojneri iz Jabuke tamo Crvene počeli na nj sve češće zube keziti.

(Nego primećujem da Uvaženog čitaoca već zamor hvata, da žena mu već odavno hrče, te da smo se i mi, brate, od teme poprilično udaljili. Stoga predlažem da se ovde pauza načini. Hrđavi Glodur pare da spremi, Uvaženi da kavu pristavi, cigaros zapuri, ženu ni slučajno ne budi i malo razmisli. E da li bi se u normalu ikako povratio. Takovo štogod mogao bi mu preporučiti i oni dole, iz Bolnice valjevske doktor, što je pre neku noć na bolničkom parkingu, za vreme dežurstva, jednu neiskusnu sestričku medicinsku – obesčastio).

Elem!

Tražen je dugo onaj otresiti momak, delija onaj, kojeg će sve svetske enciklopedije i Istorija zapadne civilizacije kasnije, kao Tezeja zabeležiti, koji će u stanju biti da Čudovište Opštinsko, Minotaura lično savlada i ubije. Među radikalima – njet! Među demokracijom – njet! Među socijalcima – njet! Krv ti jebem nigde – njet!

Nekakav Guliano Gema, inače Ragazzo Furioso, bio je spreman da za male pare... Bio je taj baš lepuškast. Sto puta lepši od onog Kirije iz SPO-a a i od nekog Bakareca iz tamo Beograda.

Minotaur – Tauromin – Ruatonim, mrndžao je Futa Vrač pod teškim pićem i snažnom vrtoglavicom zbog rotacije Zemljine kugle. Kažu da je otaj ubrzo u defunkciju potpunu zapao, pa zbog toga...

Jezus i Marija!, krstili su se Cigani valjevski i slezali ramenima pred Opštinom valjevskom. Niko živi ne zna da li su Dule Mića i Mića Abisinac bila dvojica, ili trojica sa Baira. Kad se delio bakšiš – trojica, a kad se poreza plaćala, ama jedva dvojica. Bilo je predloga da se ova dvojica-trojica pošlju u Opštinu, ali...

Jedno đače, prvačić nekakav musavi, reče da Miloš bi ga Obilić ko repu iseko, ali su Sorabi otaj iskaz prečuli i zanemarili.

Nego, ako Bog da i sreća junačka (NASTAVIĆE SE)

1 Ima ih koji tvrde da vascela Serbija danas u nekakvom labirintosu živi, što će se kasnije, u nekim sumnjivim vodama srpske proze i potvrditi.

2 MINOTAUR (grč. Minos, tauros bik), u helenskoj mitologiji sin Pasifaje, žene kritskog kralja Minosa i jednog bika; čudovište, pola čovek – pola bik; kralj Minos sagradio je lavirint i zatvorio u njega Minotaura; hranio ga ljudskim mesom, zbog čega su Atinjani morali da šalju kao danak u krvi, svake devete godine po 7 mladića i 7 devojaka, za kaznu zbog ubistva Minosovog sina. Grčki junak Tezej (koji se nalazio među tih 7 mladića) ubio je čudovište uz pomoć Arijadne, kćeri Minosove. Odmotavajući klupko konca od početka lavirinta po kome se kasnije vratio na izlaz.
Mala Prosvetina enciklopedija i Leksikon stranih reči i izraza M. Vujaklije.

3 Pričo mi neki Puriša, svadbaroški violinista i seoski švaler par edžcellance, iz Garbovice Gornje, da su se naši Cigani plašili više samo kad su na TV ugledali, kako iza onog Velje neki Koštunjica izviruje i trepće. A ovi iz Demokratske ih, veli, tešili. Plus što se na Bairu (*ciganska ambasada U Valjevu Bijelom) moglo čuti kako Ne zna se ko je luđi u Sudu. Ovi iz Suda vele da je u Muriji ludnica. Murijaci kažu da se u Bolnici ne zna časni krst. A oni iz Bolnice vele da u Opštine niko nije normalan. Dok Opštinari Sud ludom kućom zovu.

4 An ambassador is a diplomatic official accredited to a foreign sovereign or government, or to an international organization, to serve as the official representative of his or her onjn country. In everyday usage it applies to the ranking government representative stationed in a foreign capital. The host country typically allonjs the ambassador control of specific territory called an embassy, njhose territory, staff, and even vehicles are generally afforded diplomatic immunity in the host country. (Ima nji razni. Šuška se da je jedan došo ov da se oženi. Nema tamo za njega). (From Wikipedia, the free encyclopedia).

5 U jednom se aforizmu oštroumno veli da nije Majmun kriv što je od nj čelovek posto!

6 Onaj što ti stera.

7 Za nj vele da je pred zadnje izbore nekim Čergarima na autobuskoj stanici na Ubu pričo kako je otkrivena nova planeta izvan Sunčevog sistema, slična Zemlji, i da je na njoj moguć život i suživot. Da ona orbitira oko crvene zvezde Glis 581, te da se sa Zemlje ne može videti. U ovo zadnje su mu svi poverovali. Ali kad je ustvrdio da je naučnik Ksavijer Delfons iz Univerziteta Grenobl u Francuskoj izjavio povodom otkrića da će ova nova planeta sigurno biti u centru pažnje budućih naučnih istraživanja koja su usmerena na pronalazak mogućnosti za vanzemaljski život, mal ga Cigani nisu motkam umlatili.