Aca bez Đoke Branko Vićentijević

Privremeni d’izivinete organ, koji obavlja poslove raspuštene SO Valjevo, početkom juna je delimično rekonstruisan, a kompletna rekonstrukcija bila je dogovorena ali je, po običaju, zapelo u pregovorima među novim koalicionim partnerima – DS, DSS, NS, G-17 plus.

Najpre se dr Aleksandar Gajić borio, i izborio, da iz Privremenog d’izvinete organa potisne Đorđa Pavlovića (SPO). Ovde sledi pitanje, imaju li valjevski čelnici G-17 plus obraza „makar i prst na njega da stave” kada se trpaju u lokalnu vlast iako na lokalnim izborima, održanim 2004, nisu uspeli ni cenzus od tri odsto da preskoče! Uostalom, propisi, na koje su ukazivali i iz SPO, kažu da sastav Privremenog d’izvinete organa treba da odslika stanje stvari sa (tih) lokalnih izbora, a ne odnose koalicionih stranaka u kabinetu Koštunice Voje, što je, inače, u Srbiji među šljivama opšteprihvaćeno načelo.

Dr Aca je, vele, pucao i na mesto načelnika Kolubarskog upravnog oruga, a potom se, izborom za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, našao u sukobu interesa, pa je mesto člana Privremenog d’izivinete organa prepustio Milošu Filipoviću (ili Draganu Stojanoviću), dok bi G-17 plus mesto načelnika Kolubarskog upravnog okruga, zarad mira među koalicionim partnerima valjevskim, mogao da prepusti drugima jer bi „gore, u Beogradu” ta stvar mogla da se ukajla i tako što bi stranka Mlađana Dinkića to (načelničko) mesto mogla da trampi za neku drugu varoš u Srbiji. Pritom, DSS je sadašnjeg načelnika Gorana Lučića pustio niz vodu uz uslov da Diana Tripković ostane direktorka Valjevske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

BUĐENJE PACOVA – DSS i Nova Srbija (NS) su se, poštujući politički dogovor koalicionih partnera u kabinetu Koštunice Voje, odrekli po jednog člana u Privremenom d’izvinete organu e da bi u njega (d’izvinete Organ) ušle Tadićeve demokrate. DSS se odrekao Miodraga Ćosića, koji se vraća za direktora u Pijačnu upravu „Polet”, a zadržao Željka Gavrića, predsednika dosadašnjeg Privremenog d’izvinete organa, kojem je saradnje sa „neupotrebljivim” predsednikom Valjevske opštine i njegovim savetnicima „preko glave”. U Novoj Srbiji, prednost nad advokatom Miroslavom Vukovićem, predsednikom „pokojne” SO Valjevo, dobio je automehaničar Slobodan Vasiljević, koji od lokalnih izbora 1992/93. neprestano fura odobornički mandat.

Demokrate su se dugo lomile, sve čupkajući listiće tarčužka – travke „hoću-neću”, i na kraju prelomile da, zarad interesa Valjeva i Valjevaca, ipak kažu istorijsko „da”. Tu odluku su uslovile, što je i prihvaćeno, time da imaju dva člana u Privremenom d’izvinete organu, Radivoja Milutinovića Beku i Aleksandra Džimija Rankovića, ali i sekretara tog d’izvinete Organa. Dogovoreno je i da Milutinović bude predsednik, iako nije uspeo da na tajnim unutarstranačkim izborima dobije dovoljan broj glasova za člana novog Opštinskog odbora DS, što podseća na situaciju posle lokalnih izbora 1992/93, kada je Slobodan Vasiljević u prvom krugu „obrijao” viđenog socijalistu Slobodana Batu Đokovića.

SPS je Bati tada vidao rane izbornog poraza tako što ga je poslao „gore, u Beograd”, za republičkog poslanika, a potom i zamenika saveznog ministra koji je potpisivao uvozno – izvozne dozvole i kontigente. Razlika je jedino u tome što je, sportskim aršinima mereno, poraz na lokalnim izborima po većinskom sistemu gotivnija stvar od neuspeha među partijskim drugovima. Ili je, možda, obrnuto! Uzgred, na ovu „okolnost” ukazivali su i valjevski socijalisti, k’o pitajući se što se to DS opredelio za „svoju drugu, a ne prvu postavu” (Milutinović-Ranković umesto Marković-Ilić). Te poruke biračima su, međutim, slali „trećepozivci” SPS-a.

JAK ŽELUDAC – Politička odluka, doneta „gore, u Beogradu”, očito je da „ima da nema” lokalnih izbora – ni vanrednih, čak ni tamo gde su se odavno stekli zakonski uslovi, ni redovnih – do kraja 2007. godine iako na to obavezuje Ustavni zakon, a traži ih, zajedno sa predsedničkim, i Boris Tadić, predsednik Srbije. A kad je o lokalnim izborima reč, sve glasnije se šuška da će se na njima sadašnja koalicija u Vladi Srbije (DS, DSS-NS, G-17 plus) pojaviti sa zajedničkom listom kako bi, za uzvrat, Boris Tadić bio njen jedini predsednički kandidat. Mnogima će, prvenstveno u DS-u, trebati jači želuci od sadašnjih da prevare i ovakvu odluku svoje stranačkih centrala, ako je bude.

Elem, prepakivanje Privremenog d’izivinete organa „punog demokratskog kapaciteta”, bilo je dogovoreno, ali se onda, ničim izazvana (?), zdurnula centrala DSS-a. Advokat Jovan Palalić, predsednik Izvršnog odbora DSS, nazvao je Milovana Markovića, prvog Tadićevog demokratu u Valjevu i zapadnoj Srbiji, i rekao: „Ovo neće moći, sve nam je uzeto, naši interesi su ugroženi!”. Potom je i Nova Srbija naknadno shvatila da je mnogo izgubila činjenicom da joj je posle najnovijeg „mešanja valjevskih kadrovskih karata” ostalo jedino direktorsko mesto u „Vodovodu” (iako se i Dragan Lukić dobrano podgojio sve sedeći u direktorskoj fotelji još od 2000), pa je od većinskog partnera u „narodnjačkoj koaliciji” zatraženo da im ustupi (bar) mesto direktora JP „Kolubara-Rovni” (trebalo je, valjda, Miroslava Burmazovića smestiti u novu direktorsku fotelju jer će u dosadašnju, u Direkciji za uređenje Valjeva, bude li nove koalicije, da zasedne Milan Matić iz DS-a), što je DSS sa indignacijom odbio!

U igri je, navodno i posve logično, i fotelja Glavne načelnice, Male Velike Milene Pavlović, koja je biva pala činom raspuštanja SO Valjevo, 14. decembra 2006, a da joj mandat, makar i „do daljnjeg”, nikada javno nije produžen. Na to bi mesto, recimo, mogla da pređe Slavica Pantić (DSS), aktuelni sekretar Privremenog d’izvinete organa, jer je to mesto sada na kvoti DS-a.

TRGOVINA – Biva da je aktiviran i ministar infrastrukturni, burazer Veljo Ilić, a sve miriše i na to da je Dobri Doktor, gradonačelnik valjevski dr Jovan S. Tomić, po ko zna koji put zapretio ostavkom! Znano je, naime, da D. D. sa „žutima” iz DS-a „neće ni mrtav”, što je na najgori mogući način pokazao 2004. opredljujući se za koaliciju sa SPS, SNS, SRS i PSS! Držeći se doktorskog nivoa, nije po strani ostao ni dr Aca (bez Đoke) Gajić, koji je u ime G-17 plus tražio osnivanje „svog” opštinskog javnog preduzeća za gasifikaciju Valjeva (i Kolubarskog okruga), sa „svojim direktorom” i početnim kapitalom od dva miliona dinara, ali i smenu „radikalskih kadrova” u Radio Valjevu (Mijo Stojkanović) i UFK „Valis” (Zoran Pantelić). Golmana bi Pantu, pretpostavljamo, spasavao DSS, a prepodobnog Miju činjenica da se za direktorsku fotelju u najstarijem varoškom elektronskom mediju poodavno niko i ne otima!

Dogovorene su bile i stranačke kvote za direktorske fotelje u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač SO Valjevo. Osnovni princip bio je da se na čelnim mestima nađu ljudi, koji su već zaposleni u tim kolektivima: Dragan Despotović u JKP „Valjevo”, Miroslav Mojsilović u „Vidraku”, Kaja Jovanović u Centru za socijalni rad „Kolubara”, Miodrag Ćosić u „Poletu”, Milan Matić u Opštinskoj, a Zoran Jakovljević u Okružnoj direkciji, Predrag Lučić u TV Valjevo…

Radni sastanak, upriličen zbog „nemilog događaja” kada je u Zanatskom centru na Staroj autobuskoj stanici napušteni šarplaninac ozbiljno povredio šestogodišnju J. P. iz Valjeva, pokazao je svu nesposbnost lokalne vlasti i aktuelnog gradonačelnika. Nije se znalo ko kosi a ko vodu nosi, znalo se doduše da oni piju a narod plaća, šta je čija nadležnost. Dobri Doktor se trudio, što mu je karakterna crta, da ni o čemu ne odlučuje i da odgovornost podeli sa drugima. Izgleda da bez Đoke (Pavlovića) nije samo dr Aca (Gajić)… A bez Đoke, u Srba bar, nikada nije valjalo…