| April 2010
Stojadin za predsednika
Piše: Dragan Todorović, novinar nedeljnika „Vreme”
Ako je pop Stojadin post'o direktor Patrijaršije, molim lepo, zar to nije za Nagradu, pride mu ide u prilog što je Onaj Parfem, zbog što mu rek'o Lopužo jedna, kažnjen sa 1000 dinara.
Guverner Narodne banke Radovan Jelašić podneo je ostavku, kako javljeno, iz Ličnih razloga. Da se ne ulazi u razloge, samo da se kaže, kako objavljeno u ti mediji, da je guverner Jelašić znao da kaže da je život u Srbiji počeo da liči na pozorište, te da je mnoge političare ponela moć, pa su u toj moći zaboravili na narod. Još vele da taj Jelašić znao kaže, pita, Svi hoće da troše, prodaju i zadužuju se, šta će biti posle nikog ne zanima. ‘Odma kako se Jelašić ispodnosio, Dinkić javio da će bude subvencionisanih keš kredita za građane, kamata manja tri, četiri puta, i jošte, sa tog Najvišeg mesta, javljeno da se prodaje Telekom, jer je, jelte, najbolje vreme za to. Tako stoje stvari sotim Pozorištem, pa ko ‘oće da sabira, neka sabira.
To ne bilo sve, od ti’ krupni’ vesti, predsednik Tadić posetio lice mesta snimanja filma „Montevideo bog te video”, svaka mu bila državnička i na mestu, a onda, tačno 24. marta, na Dan te NATO agresije, odleteo na Krk, i vasceli dan, u dobrom raspoloženju i bez kravate, ceo celcati dan se u Opatiji družio sa hrvatskim predsednikom Josipovićem koji isto i takođe bio bez kravate. To još ne bilo sve, istog dana, 24. marta, u Jagodini se najzad pojavila žirafa. Vlada dala pare, ali Palma preko privatnih veza obezbedio 45 000 evra. Žirafu, uz taj vrisak dece koja zbog žirafe bila slobodna od škole, isto kao i svi Palmini opštinski službemnici od posla, svečano pustili u rad lično Dragan Marković Palma i potpredsednik Vlade et ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a uz stručnu asistenciju onog zoo Vuka Bojovića. Treba li reći i da su i Palma i Mlađa bili bez kravata, i da su se i oni uspešno i kako treba družili vasceli dan, da se kaže.
A šta bilo ođe, u to Valjevo voljeni grade. Pre svega da se kaže da se stvar sa tim Klasterom kalabasterom, ‘oće reći brendom Vampira Save, razvija do neslućenih i još neslućenijih razmera. Bog te ne bi javili se iz Zarožja, opština Bajina Bašta, s druge strane Debelog brda, vele da je Vampir nji’ov i božji. Ali nema mesta za paniku, Onaj magistar istorije iz Narodnog muzeja, što upravlja sa taj Kalabaster, i što ima Kalabaster Vampir Sava program, historijski i utemeljeno progovorio da je Vampir definitivno naš i odavde, i da ti iz Zarožja mogu samo da se zarožaju. To ne bilo sve od taj totalni uspeh od Valjevo i njegovu totalnu promociju, kad ‘oće, ono ‘oće: Tačno na Dan grada, u subotu 20. marta, Valjevo bilo glavno u Žikinu šarenicu. Kud ćeš veće priznanje za ‘vako znanje imanje, grad su dostojno i preko svakog predstavljanja predstavljali Tiosav Rajf Opanak, Ona što se preziva Ćirić i što ispred ove demokratske vlasti prepoznaje da je Opanak prava i jedina kultura et tradicija, i Onaj Kralj Čvarka. Treba li reći, skroz i naskroz poboljšan rejting Valjeva, i to kad, na Dan grada, pa neka neko kaže da sreća ne prati vizionare. Ali, naravno i jašta, nema tu sreće, samo rad i odricanje, rezultat, ta Šarenica, doš‘o po sebi.
Kad se kod taj uspeh i jubileji, evo još. U povodu Dana grada dodeljene godišnje nagrade za razne oblasti. Ovaj što ga turili da obnaša mesto gradonačelnika, kome, mora se priznati, to lepo stoji, rek’o da Poboljšan rejting Valjeva, ima i napismeno u taj Opštinski informator, i podelio nagrade onima što opština odlučila da su Najbolji. Nema se tu šta zameriti onima što nagrađeni, ni Mijatu što tera točak, koji, kao jedini predložen, moliću lepo dobio nagradu za Urbanizam, arhitekturu i zaštitu životne sredine, ni tim curama iz jbng MISS kvarteta, koje okitili nagradom za umetnost, ali se mora reći da se i sa ovom Nagradom otaljava, uostalom kao i u svemu. Da nije tako ne bi o nagradama odlučivala partijska komesija, ne bi iznos nagrade bio u visini plate opštinskog vratara, i valjda bi se poradilo na značaju i afirmaciji nagrade, a ne da je, uglavnom, dobijaju kandidati koji su jedino predloženi.
Kad je već tako čudi da Nagradu, a bio u konkurenciji, nije dobio pjesnik ovdašnji Ljubomir Pjevčević, nego je ta partijska komesija baš na njemu našla da oštri kriterijume. Jer pjesnik Pjevčević je dopremio u opštinu pun džak materijala, u kome crno na belo bilo da ima samo 87 knjiga, da gostov’o gde stig’o, da dobio vazdan nagrada, povelja i priznanja, da ga podržalo 50 organizacija i udruženja sa 700 000 registrovani’ članova, 10 predsednika opština iz okoline, 250 uglednih Valjevaca , jotše sami vladika Milutin, Kancelarija NjKV Aleksandra... Ali to ne bilo dosta Komesiji, bolje im bile One što ciguljaju na ti instrumenti. Treba pitati zna li komesija šta radi, pjesniku Pjevčeviću jok nagrada, a Opanak od Tiosava sa taj folklor jednoglasna i od Svi podržana gradska manifestacija. Šta ako Pjesnik donese potpis i podršku od predsednik Tadić, ima komesija da se češe, ali bude kasno.
Čudi takođe da nagradu nije dobio Onaj DS Mićo što upravlja sa Željeznice, druge DS i SPS miće, alaj bi se ovde Pačeta Ljubo nadav’o golova, ali najviše čudi što nagradu nije dobio sveštenik i pop Stojadin Pavlović, što sade i od jesenas obnaša mesto Direktora Patrijaršije Srpske Pravoslavne Crkve, to Srbine, udri sve velikim slovima. Jerbo, ako je Stojadin u tu Crkvu, sa taki rejting u narodu, to što jeste, Direktor, prirodno je da mu pripada Nagrada. Zna se da su mnogi znali reći da je Stojadin ‘vaki i ‘naki, da ima Onolike Markove konake, što mu se vode na ženu i decu, na Divčibare, da je Vidoje Vujić – kad je ono Stojadin, kao sekretar Odbora za izgradnju crkve prvi voz’o crveni džip – Zbog Zato, kao donator Hrama, zapretio da će uveze popove iz Rusije koji neće voze crvene džipove, ali, pokazalo se da su sve to sitna rekla-kazala ogovaranja niščih. Pop Stojadin je jako i od jesenas, presudom Opštinskog organa za prekršaje, definitivno ispravan čovek i pop. Naime, taj Organ je kaznio Tešić Vladimira zvanog Parfem sa 1000 dinara zbog Prekršaja vređanja, jerbo se Stojadinu obratio rečima – „Lopužo jedna”. U obrazloženju presude doslovno piše – „Optuženi je potvrdio navode zahteva kao osnovane. Isti je izjavio u svoju odbranu da se kritične prilike obratio Pavlović Stojadinu uvredama, ‘Lopužo jedna, bitango, hohštapleru jedan’, priznajući da se prema istom poneo neprimereno iz razloga što ga Pavlović iritira svojim nezakonitim radnjama, koje je kao sveštenik preduzimao na Divčibarama poslednjih nekoliko godina, zbog čega su građani uputili primedbe na sveštenika Sinodu SPC”... Dakle, šta i kako bilo, presuda je presuda, popa Stojadina – Parfem insistir’o da se stavi St Ojadin, kano St Protić, evo mu, pa neka jopet plaća kaznu – za najviše priznanje, što da ne, i za predsednika.
Ako Stojadin pop nije za priznanje, tko je molim lepo, možda DS Direktor za prekoredno uvođenje vrelovoda u svoju kuću, zašto, zašto što najavio da će se najzad tim behaton pločama, naravski sa republičke pare, srede trotoari u Karađorđevoj, to je prilika da se popatosi i opštinski parking – mada niđe nema da je srce glavne ulice Zauzeto opštinskim parkingom – i onda nagrada taj Kadar neizostavno ne bi mogla omaši i izostane.
