• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| April 2010

U Sisku i Čakovecu, prvi putPesma Evrovizije kao podsticajan primer

Zdravko Ranković

Dvodnevno putovanje (24. i 25. mart) u te dve varoši u Hrvatskoj organizovano je u Privrednoj komori Srbije. Proisteklo je iz ubeđenja, ukorenjenog i na srpskoj i na hrvatskoj strani, da bi neposredni kontakti privrednika mogli da budu podsticajni za razvijanje i razgranavanje poslovne saradnje. Osnovanost takvih očekivanja potvrđena je u višesatnim poslovnim razgovorima koji su najpre vođeni u Sisku, pa sutradan i u Čakovecu, u tamošnjim županijskim komorama. Ti skupovi su počinjali kratkotrajnim plenarnim zasedanjima, posvećenim aktuelnim obeležjima privređivanja u Srbiji i u te dve županije, pa su se nastavljali unapred utvrđenim bilateralnim susretima ljudi iz firmi koje bi mogle da budu upućene na međusobnu saradnju. Od domaćina čula se i ovakva opaska: „Ako na Pjesmi Evrovizije možemo jedni drugima da dajemo po 12 poena, zašto ne bismo i u gospodarstvu to postizali”. 

Među tridesetak privrednika iz Srbije, uglavnom rukovodećih predstavnika raznorodnih firmi od Ivanjice i Smederevske Palanke do Subotice, predstavnik „Kolubare” je jedini bio iz oblasti izdavaštva novina i knjiga. Uz to – jedini iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga i jedini pripadnik novinarske profesije. U Sisku je, van utvrđenog plana, uspeo da pronađe profesionalne srodnike a u Čakovecu su mu, u prethodnim kontaktima organizatora tih susreta, bili namenjeni razgovori sa predstavnicima dve firme, iz „Printeksa” i iz „Zrinskog”.

(Foto: Ljuba Ranković)

Red je, a ima i smisla, da se ponešto kaže i o te dve „tvrtke”. Štamparija „Printeks” je osnovana 1993. godine da bi se tada isključivo bavila sitoštampom. U međuvremenu je izrasla u preduzeće sa 35 zaposlenih i svoju delatnost proširila na grafičku pripremu, ofest štampu i doradu. U najnovije vreme intenzivno razvija i promocijsku delatnost sa širokim asortimanom poslovnih poklona i reklamnih proizvoda. „Zrinski” je, međutim, firma sa znatnijim iskustvom u oblasti štamparstva i izdavaštva (osnovana pre šest decenija). Uz zagrebački Grafički zavod Hrvatske svakako je najuglednija u toj državi. Uspela je da očuva svoju visoku reputaciju i u novim, krajnje rizičnim uslovima poslovanja. Redovno učestvuje na beogradskom Sajmu knjiga radeći krupne poslove i za naručioce u inostranstvu uključujući i Srbiju.    

„Grad Zrinskih” Čakovec nalazi se na krajnjem severozapadu Hrvatske, središte je županije koja se rasprostrla između Mure i Drave, u Međimurju. Graniči se sa Slovenijom i Mađarskom, a i Austrija je u blizini. Susedstvo je svakako uticalo da se to područje vidljivo razlikuje od najvećeg dela hrvatske države. Zovu ga – Mala Švajcarska. Županijsko je središte, ima oko 30.000 stanovnika, a čitava županija 118.000. Najmanja je u Hrvatskoj ali i najgušće naseljena. Uz Čakovec sa gradskim statusom još su Mursko Središče i Prelog, na tom prostoru su i 22 opštine.

Izvestan sud o toj oblasti i o njenoj prestonoj varoši mogao bi se steći i na osnovu samo dva naizgled marginalna činioca. U središnjoj ulici u Čakovecu, pretvorenoj u šetalište oivičeno nizom trgovinskih radnji i ponekim institucijama, nalaze se, jedna do druge, dve prilično prostrane knjižare (velike prodavnice knjiga), naspram njih je još jedna. Mora biti da tamo ima (i te kako ih ima) i kupaca knjiga.

(Foto: Ljuba Ranković)

U Čakovecu izlaze dvoje nedeljne novine. Bili smo u uredništvu tiražnijih – štampaju se u 17.000 primeraka. Taj list se zove „Međimurje”, izlazi utorkom, postoji već 58 godina, cena mu je sedam kuna za primerak (nepun evro). U njegovoj „glavi” stoji da je najčitaniji u Hrvatskoj. Primerak od 16. marta štampan je na 56 strana, sve su u koloru. Drugi čakovečki nedeljnik ima tiraž od oko 4.000 primeraka i to je sve što o njemu znamo. Inače, najtiražniji županijski nedeljnik u Hrvatskoj izlazi u Varaždinu, čakovečkom susedu, u 23.000 primeraka.

Revija „Kolubara” prvi put piše o Čakovecu i o Sisku, a ni ovaj novinar nije u tim gradovima ranije bivao. Prilika je, možda i izvesna novinarska obaveza, da se o Međimurju i o Čakovecu pa zatim i o Sisku kaže još ponešto, makar da je to i fragmentarno i površno jer je boravak trajao po nekoliko sati.

U Međimurju je preko hiljadu hektara pod vinogradima sa tridesetak vinskih podruma u kojima dominiraju bela vina. Povezani su tzv. vinskom cestom kojom se može proći automobilom, biciklom ili pešice. Turistički prospekti toga kraja ističu i to da se u Međimurju „puno i dobro jede”, tu je raj za rekreativni biciklizam ali i za lov i ribolov, gostima se predočava i podatak da se tokom godine tamo organizuju mnogobrojne manifestacije. Međimurjem su od sredine 16. do sredine 17. veka vladali pripadnici vlasteoske porodice Zrinski, upamćeni ne samo kao ratnici protiv Turaka već i kao pesnici i gastronomi, zaverenici i političari. Od njih se u Čakovecu očuvalo prostrano utvrđenje, a uspomenu neguje i nekoliko skulpturalnih obeležja. 

Početni ali i odveć posredni susret ovoga novinara sa Siskom dogodio se još pre pedeset godina, prilikom prvog ulaska u jedno novinsko uredništvo. Među mnogim novinama što su stizale u onovremenu redakciju valjevskog „Napreda”, u Karađorđevoj ulici, uočeno je „Jedinstvo” iz dalekog Siska. Umesto zamrlog „Jedinstva” tamo je, mnogo docnije, pokrenut „Sisački tjednik”, a kad je i on nestao pokrenut je „Novi Sisački tjednik”. Novine i tamo nestaju da bi iz pređašnjeg pepela nanovo nastajale.

Sisak je „prestonica” Sisačko-moslavačke županije, nalazi se u središnom delu Hrvatske, na ušću Kupe u Savu. Do toga grada Sava je i sada plovna, u planovima je da se za plovnost ona osposobi sve do Zagreba. Žiteljima Siska život unekoliko otežavaju putevi na koje su upućeni ali ih teši okolnost da se prema Zagrebu upravo gradi autoput. Privreda je pretežno prerađivačka. Železara je, ukoliko smo dobro razumeli, u prevelikim teškoćama, a u znatno perspektivnijoj situaciji su petrohemija, gradnja brodova i čamaca i prehrambena industrija. Vinogradarstvo je i u toj oblasti veoma razvijeno. U njene osobitosti spada, na primer, i to da ima više grla konja no ijedno drugo područje u Hrvatskoj i da je tamo postojbina jedna autohtone konjske rase.

Vrednost izvoza u Srbiju privrede Sisačko-moslavačke županije iznosio je lane 17 miliona dolara dok je izvoz u obrnutom smeru bio znatno manji. Jednu od retkosti u tom domenu predstavlja činjenica da je srpska firma „Svislajon”, vlasništvo Rodoljuba Draškovića, kupila jednu fabriku u Sisku i da šabački „Galeb” ima u Zagrebu svoje predstavništvo.

Inače, na spisku 50 najvećih prošlogodišnjih izvoznika iz Srbije u Hrvatsku nalazi se i Valjevo i to na solidnom sedmom mestu; „predstavlja” ga – „Gorenje”. Za utehu, u toj „konkurenciji” nema ni Šapca ni Užica ali ima Vreoca („Kolubara metal”), Obrenovca i Aranđelovca. Valjeva, uz to, nema na spisku 50 najvećih srpskih uvoznika iz Hrvatske.

Mitar Pržulj, predvodnik martovske srpske privredne deputacije u Sisak i Čakovec, najavio je slično putovanje u još dva županijska grada u Hrvatskoj, u Bjelovar i Varaždin.