• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Avgust 2011

Pobodeni kočići

Branko Vićentijević

Dok „žuti” dremaju, uljuljkani „uspesima” svoje vladavine, koalicioni partner SPS već ćera žestoku kampanju * Kako je tzv. razvoj Kolubarskog okruga opet dobio prednost nad obnovom kuća oštećenih u zemljotresu 1998. godine * Ko je u Balačku i na Kukalj doveo donatore mormone, a ko politički baštini tuđe novce * FK Budućnost će u novoj sezoni igrati u Mionici, sa Krušikom i Radničkim sa Petog puka, a predsednik Beka i dalje gura sistem „idi, bidi bek”

Svekoliki izbori u Srbiji još nisu na vidiku, a pojedine stranke ćeraju kampanju samo tako. Socijalisti pre svih iako su najavili da će 15. septembra „simbolično obeležiti 21. rođendan u velikoj sali Doma kulture”, a onda krenuti u kampanju „u neposredne razgovore sa građanima, u svim mesnim zajednicama”. Sve ovo prikričio je Đorđe Milićević, poslanik i predsednik Gradskog odbora SPS-a na „radnoj sednici” u velikoj sali Gradske skupštine.

PRIMERI UŽICE – Potpisan ugovor o preuzimanju Doma vojske uz obavezu tog grada da u roku od pet godina izgradi za vojsku odgovarajući broj stanova. U tom zdanju biće smešten Gradski kulturni centar i već je dobijena donacija Evropske unije od 187.943 evra za rekonstrukciju. SUBOTICA – U Narodnom muzeju priređena izložba „Grad bicikla” koja, izveštavaju novine, predstavlja pravu muzejsku poslasticu i fenomen za sebe. Biće otvorena do septembra. SMEDEREVO – Organizovan međunarodni multimedijalni festival „PatosOFiranje – Zauvek mlad” sa stotinak učesnika, mladih pozorišnih stvaralaca iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Organizator je smederevsko pozorište „Patos”.

Na stranu to što je svojevrsna politička perverzija da stranka, koja je pokupila svu imovinu nekadašnjih SKJ i SSRN, pride i kuću porodice partizanskog heroja Andre Savčića a onda ga iz spomen sobe proterala u hodnike, pa u Osnovnu školu koja još nosi Andrino ime, sada jaše i po soliteru na Titovom trgu. A kako izgleda ta kampanja, koja to, tobož, formalno nije?

Po mnogo čemu, što bi naši stari rekli, da se prekrstiš! Gaze bez pardona, ništa nije sveto inoviranim Tadićevim europejcima. Gotovo svakodnevno pokazuju da je u politici sve moguće, a da se pred izbore najviše laže!

OBNOVA I IZGRADNJA – Nema skupa da postava nije kompletna: zamenik gradonačelnika Stanko Terzić, moralna vertikala Kolubarskog okruga, što bi pre izbore 2000. rekao Milomir Minić, pre nego što će Terzić u SDK uzeti otpremninu pa preći opet na državnu službu u Dom kulture, poslanik-predsednik Đorđe, najveći neimar Kolubarskog zemljotresnog okruga (NNKZO) Dragan Jeremić Poćuta, pa vozač druga Đorđa, vele i kum, koji po potrebi nosi i stativ zorne TV kamere VTV-a, vernog pratioca kampanje SPS-a.

Po potrebi, zavisno od lokacije i teme, pridodaju se Selimir Manojlović, direktor Vodovoda, u Balački među žednim Romima, Saša Isidorović Fortuna, aktuelna Buba Morina valjevskih izbeglica sa Feratijima u Dračiću, rodnom selu Milomira i Milorada Nidže Minića... Na Divčibarama, uz šefa Ivicu Dačića, bili su svi. I koalicioni partneri iz DS-a, po službenoj dužnosti.

A Dačić, na upit potpisnika ovih redova, u zgradi Policijske uprave, gde je darovao ključeve pet novih stanova („Prašinarima” i beskućnicima? Malo morgen, tako u prethodnom vučenju za njih 11, uz časne izuzetke, nije radio ni tadašnji ministar policije Dragan Jočić iz DSS-a), jasno se odredi: „Bez obzira na protok godina, obnova porušenih domova iz 1998, je apsolutni prioritet!”. Reče, ne trepnu, i ode na Divčibare da otvori novu policijsku postaju, takođe pravljenu parama iz sve jadnijeg zemljotresnog fonda, kojim upravlja NNKZO. Turizam na Divčibarama može sad da se razvija po svim šavovima!

Setio se narečni drug, a drugovi drugi to aminovali, da u imenu Direkcije za obnovu stoji i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom 1998. godine, pa udri u izgradnju sportskih dvorana, rekonstrukciju policijskih i zdravstvenih stanica... Sve parama za podizanje još koje kuće nesrećnicima što dom nad glavnom ne dobiše ni od jedne vlasti do sada! Ta politika razvoja kompromitovala je obnovu 1990-tih, kada je na vlasti bio SPS, a Vojvođani od neka doba odbili da daju onih 0,015 odsto na sve finansijske transakcije preko ZOP-a (SDK), kada se čitav platni promet odvijao na taj način, a debeli novci se gubili bez traga (verovatno išli za plate vojnicima, policajcima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima...).

Tako na livadi ispod igrališta KK Student pored Ljubostilje zapatrljiše kočiće i obeležiše, pazi sad, mesto gde će biti sportska dvorana. Na tabli, okačenoj na dve letve, slika buduće sale, samo ime investitora Zemljotresne direkcije, po odluci odbornika Gradske skupštine. Nema datuma početka i završetka radova, nema imena izvođača radova i nadzornog organa. Nema još ni građevinske dozvole, samim tim odložen je i početak radova. A dozvole nema, kako tvrde u nadležnim službama nazočne Gradske uprave pod kontrolom „žutih”, zbog pribavljanja potrebnih saglasnosti, što je „proces”. Upućeni vele da su kočići za obeležavanje mesta buduće dvorane pobijeni dublje no što je trebalo pa se pojavile podzemne vode, što čitavu stvar, navodno, dovodi u pitanje. Uz to, neke objekte (ili objekat), trebalo bi rušiti, što, rekao bi Đorđe Balašević, celoj priči daje čudan ton. A takvih dvorana u Valjevu i okolini trebalo bi da bude još.

VELIKI, PERSPEKTIVNI ¨  Veledrogerija „Vega” iz Valjeva, čiji je vlasnik Stanko Ješić, nalazi se na 9. mestu najvećih takvih firmi u Srbiji – piše „Blic” u ovoletnjem serijalu „Ko poseduje Srbiju?” Vega je sa 71 zaposlenim ostvarila neto dohodak od 162.932.000 dinara. „Njihova roba – piše u Blicu – stiže na više od 600 adresa u Srbiji, a trenutno opskrbljuju više od 1.000 kupaca, od čega su više od polovine privatne apoteke”. ¨ Deveto mesto na listi najkrupnijih imalaca hotela, vila i apartmana na Kopaoniku pripalo je, takođe prema istraživanju „Blica”, Miroslavu Stefanoviću. Njegova kompanija „Kolubara” ima u apartmanskom kompleksu „Nebeske stolice” dva objekta sa 72 apartmana. Treći objekat je u izgradnji. ¨ Đorđa Milićevića, portparola i poslanika SPS, starog 33 godine, „Blic” je predstavio u grupaciji od šest mladih stranačkih nada, pripadnika treće generacije političara u Srbiji. Izjavljuje da je postao član SPS-a „u periodu kada je teško biti socijalista” i da mu je uzor predsednik njegove stranke Ivica Dačić.

Na livadu ispod Studentovog igrališta priveden po službenoj dužnosti bili su i gradonačelnik valjevski Zoran Jakovljević, ali i Vlada Jovanović (DS), državni sekretar u Dulićevom ministarstvu, bivši predsednik SO Prokuplje, „koga niko nije moga da pobedi (na izborima)”. Hvala na pitanju, nisu se mešali u svoj posao, drug NNKZO ih je instruirao, čitaj postrojio, pa sviraju istu okarinu.

U tom julskom danu SPS je proterao i Izbornu konferenciju u Ljigu, na mala vrata aktivirao se Miodrag Mikile Starčević, „tip” koji je posle 2000. zaboravio da je bio socijalista, a na majskim izborima 2008. predvodio je GG „Najbolje za opštinu Ljig”. Sada je predsednik Skupštine opštine, gde gradonačelnikuje dr Miki Maksimović, koji je posle SPS-a bio u SNS-u Bana Ivkovića, Karićevom PSS, pa Veljovoj Novoj Srbiji (NS), a sada vele šuruje sa Dinkićem i URS-om. „Politika je đavo”, što bi svojevremeno rekao sada pokojni Kosta Savić iz Donje Toplice, kod Mionice, narodni radikal i osvedočeni opozicionar režima Slobodana Miloševića.

BALAČKA I KUKALJ – U tom danu socijalisti su stigli i u Valjevsku Kamenicu, da otvore obnovljeni Dom kulture i „Petrovdanske dane”. Tu se za VTV izjavljivali i sa novom direktorkom OŠ „Milovan Glišić”, sa kvote SPS-a, ljubili beogradski baja Branko Ručić, u mladosti maneken za gaće, i Stanko Terzić, koji deluje da mu je k’o neprijatno, posebno kad priča o tome kako je Valjevo opet veliko gradilište, te da ne bi valjalo ponoviti greške iz prošlosti, kao 2000, kada je DOS zaustavio kapitalne investicije poput ratne pruge Valjevo-Loznica ili nove zgrade OŠ „Milovan Glišić” u Brđanima.

Mormoni su dali donaciju da se voda dovede u Balačku, romsku mahalu kod Brankovine, gde su se do sada deca jedino kupala „kad pada kiša”, ali i da se zameni dotrajala vodovodna mreža, koja nekoliko sela i oko 5.000 domaćinstava u njima povezuje sa izvorištem Kukalj na Ora glavici. Socijalisti su i to prigrlili iako nije baš najjasnije ko je mormone, koji su kao verska zajednica registrovani i u Srbiji, doveo u Valjevo.

Drug je Selko, između dva šahovska turnira u Valjevu, koje dovlači sa pozicije predsednika ŠS centralne Srbije, zasukao rukave i u Balačku turio plastičnu kacu od sedam tona, koja će da bude rezervoar, a do kraja 2012. iz Valjeva će u Brankovinu, zahvaljujući novcu Direkcije za vode Srbije, stići cevovod dug 15 kilometara, pa će i Balačka trajno biti zbrinuta. Drug je Đorđe obećao novi put, asvaltni, i koješta još.

U Dračiću, kuću i okućnicu dobila porodica Ferati, vele interno raseljena sa Kosova, a novcem Komesarijata za izbeglice. Ferati su odavno u Valjevu, bave se prodajom kikirikija i semenki, koliko nam je znano Goranci su, iz Gore na Šar planini. I kod njih je stigla kamera VTV-a u kampanji SPS-a, izjavljivali se Saša „Fortuna” (lokalna Buba Morina) i, podrazumeva se, drug Đorđe.

IDI, BIDI BEK – Za to vreme „žuti” dremaju uljuljkani dosadašnjim „uspesima”, posle tri godine vratilki su se u svoje stranačke prostorije na nekadašnjoj Železničkoj stanici i počeli da se obraćaju građanima.

Drug je Beka (Radivoje Milutinović) sav obuzet FK Budućnost, gde je opravio skupštinu po meri, produžio sebi mandat, kooptirao Upravni odbor i kumom Zosom (Zoranom Obradovićem), sada višim (okružnim) tužiocem u Šapcu. Budućnost ispala iz Srpske lige – Zapad, pukla lopta raspao se tim. Angažovan je novi trener Mićo Kovač (Mićo Kovačević) iz Čačka. Vodio mlađe selekcije u Borcu, koji ga je i nasočio, pa Mladost iz Lučana. Skrpljena nova ekipa, osim golmana Đurića malo ko zna i jedno ime, na prijateljskim utakmicama bilo 0:0 u Osečini, 0:1 u Divcima, 1:1 sa Krušikom.

Reklo bi se da Mićo zna posao, muka je što kreće iz minusa i iz potesa! Budućnost će sada igrati u Loznici, Osečini, Lajkovcu (sa Zadrugarom), Ljuboviji, Prijepolju, Sjenici, Priboju, Mionici, igraće i protiv Krušika i Radničkog sa Petog puka. U Srpskoj ligi ostali su Vujić voda, Jedinstvo (Ub), Železničar (Lajkovac), Polet (Ljubić), Partizan (Bumbarevo brdo)...

Nije novina da u Valjevu, i kad je sport u pitanju, nema sloge i pameti. Slom Budućnosti bio je prilika za istinski zaokret, možda i poslednja. Govorkalo se o fuziji tog kluba sa Vujić vodom ali su sujete nadjačale zdrav razum. Jedini logičan koncept, čini se, bio je onaj u kojem bi se formirala zajednička Škola fudbala u kojoj bi Budućnost, Krušik i Radnički, recimo, bili zaduženi za po jednu selekciju u uzrastu u kojem su najbolji (petlići, pioniri, kadeti, juniori). Školu fudbala u kojoj bi se radilo po jednoobraznom metodu u skladu sa dostignućima struke i nauke. Seniorsku ekipu trebalo je formirati od najperspektivnijih igrača iz svih klubova, a za trenera, ako ga nema u Valjevu, dovesti nekog Mića Kovača.

Na to je 1990-tih, takođe u godinama krize valjevskog fudbala, ukazivao i veliki trener Miša Pavić, koji svoju viziju i besplatnu pomoć nije uspeo da nametne ljudima koji su vodili Budućnost. Njegovo upozorenje da će vrlo brzo doći do potpunog kraha obistinilo se. Sistem „idi, bidi bek” ni sada ne obećava mnogo.