• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Januar 2010

Valjevci u dijaspori

U Reviji „Kolubara” od predprošlog broja posebnu pažnju poklanjamo našim zemljacima u tzv. dijaspori. Onim ljudima iz čitavog Kolubarskog okruga, koje su život i poslovi odveli u druge zemlje, poneke i na druge kontinente. Tu svoju akciju započeli smo objavljivanjem početnog popisa stotinak Valjevaca trajnije nastanjenih u inostranstvu rešeni da na tome radimo i ubuduće. Objavili smo, za početak, i imena 15 nekadašnjih pripadnika srpske dijaspore, poreklom iz Valjevskog kraja, čiji su životi okončani daleko od zavičaja.

Naša je prevashodna želja da na taj način predstavimo što je moguće veći broj ljudi iz Kolubare i Podgorine i iz Tamnave i Kačera koji žive i rade u inostranstvu, bilo da su u pitanju države nekadašnje Jugoslavije i evropske zemlje ili su nastanjeni na drugim kontinentima.

Hteli bismo i da saznamo čime se ti naši zemljaci bave u inostranstvu, koliko su dugo tamo i koji su razlozi njihovih odlazaka. Interesuje nas i da li planiraju da se vrate u zemlju i pod kojim okolnostima. Zanima nas i šta im najviše nedostaje iz zavičaja i koliko često u njega dolaze.

Ovo im je poziv da nam se jave, da pišu o sebi i svojim tamošnjim prijateljima i poznanicima. Očekujemo da će sličan doprinos ovakvom našem nastojanju hteti i moći da pruže i mnogi naši čitaoci u zemlji.

Naše adrese su:

Revija „Kolubara”, 14000 Valjevo, Vuka Karadžića 16 (p. fah 105)

E-mail: [email protected]

Finalni rezultat ove naše višemesečne akcije mogla bi da bude knjiga koja bi se, na primer, zvala „Ko je ko – Valjevci u dijaspori”.

Ubeđeni smo da ovakvo nastojanje Revije „Kolubara” ima i širi društveni značaj. Takvo naše uverenje potvrdili su Gradska uprava Valjeva i Skupština Opštine Mionica svojom spremnošću da podrže ovu akciju. Zajedništvo očekujemo i od ostalih opštine Kolubarskog okruga. 

Tešnjarac u Kanadi

Aleksandar Saša Bojičić o sebi

Saša Bojičić sa sinom Aleksom (Foto: Ljuba Ranković)

Odrastao u Tešnjaru, učio Osnovnu školu „Žikica Jovanović Španac” i Valjevsku gimnaziju (u vreme kad se ona zvala „V. I. Lenjin”) pa, po odsluženju vojnog roka studirao i diplomirao na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu. U naredne četiri godine radio u Institutu tehničkih nauka, grupa akademika Pantelije Nikolića, kao naučni saradnik na ispitivanju i tehničkoj primeni poluprovodničkih materijala. Objavio sam u tom vremenu preko trideset radova u domaćim i inostranim naučnim časopisima. Kruna toga rada je zvanje magistra, stečeno neposredno pred odlazak u Kanadu.

Vođen ambicijama i željom da se oprobam u svetu, aplicirao sam 1996. za kanadsku iseljeničku vizu i 1998. godine, sa suprugom Tanjom, dobio zeleno svetlo za odlazak tamo. U Kanadi sam se obreo početkom 1999, neposredno pred agresiju NATO na našu državu.

Prvi dani u novoj zemlji bili su ispunjeni brigom za porodicu koja je ostala u zemlji ali i problemima navikavanja i snalaženja u novoj sredini. Bilo je potrebno naučiti pravila kojima se upravlja način života u društvu toliko različitom od onoga u kome sam do tada živeo. Iako je u prvim trenucima bilo neizvesno i nejasno kako se probiti i naći svoje mesto, stvari su umnogome išle svojim tokom.

Početkom 2000. godine dobili smo sina Aleksu, njegov dolazak uneo je novu dimenziju i radost u naše živote.

Kako vreme prolazi, adaptiram se i počinjem da gradim karijeru koja je umnogome različita od one u domovini. Počeo sam kao programer u agenciji za zapošljavanje da bih posle desetak različitih poslova – pošto se ovde poslovi često menjaju jer je to način da se stekne iskustvo a istovremeno raste i cena sopstvenog rada – postao jedan od eksperata za arhitekturu informatičkih tehnologija u oblasti zdravstva radeći za agenciju federalne vlade.

Pre pet godina smo kupili kuću u mirnom susedstvu, na obali jezera Ontario u zapadnom delu Toronta.

Iako odlazak u stranu zemlju nije bio lak, srećni smo da imamo veliki broj prijatelja sa kojima se družimo a dozvoljavamo i našim klincima da se međusobno druže i u tom druženju održavaju vezu sa korenima u Srbiji. Uostalom, Srbiju posećujemo svake godine, da se vidimo sa našim najbližim.

Mnogobrojni Ljižani

Sa područja Ljiga i Kačera veliki broj ljudi živi u „belom svetu”. Ima ih na svim kontinentima, a Amerika je, za najviše njih, izgledala kao obećana zemlja. Odlazili su posle Drugog svetskog rata i sedamdesetih godina, a devedesetih su, pre svega mladi ljudi, izlaz iz ovdašnjih neprilika tražili kod svojih rođaka i prijatelja, najčešće preko okeana. Nažalost, i u poslednjih nekoliko godina je izvestan broj mladića i devojaka, u svojim najboljim godinama, otišao u svet. Čikago je najveći srpski grad u svetu, a kada ovaj popis u nekoliko nastavaka bude okočan, možda će se pokazati da u njemu ima više Ljižana nego u najvećim ljiškim selima.  

Dragiša Sajić iz Kadine Luke je posle nemačkog zarobljeništva otišao u Ameriku. Kasnije su mu se pridružili sinovi Grujica i Budimir, a početkom sedamdesetih i treći sin Milorad sa suprugom Ljiljanom (ona je od drugih Sajića, iz Kadine Luke) i decom Brankom (1955) i Dragicom. Branko je oženjen Milkom iz Lučana, imaju sva sina Aleksandra i Marka. Njegova sestra Dragica u braku sa Irancem ima kći Mišel.

Miroslav (1953) i Rada (1955) Sajić iz Kadine Luke rade od 1994. godine u Čikagu, sa sinovima Budimirom i Milanom.

Ljiljana Mišković iz Kadine Luke dvadesetak godina živi u Čikagu. Udata za Srbina Vidovića, poreklom iz Hrvatske.

Radovan Ivanović sa suprugom Dušicom i sinovima Draganom i Markom u Čikagu je 23 godine. Smatra se najuspešnijim Ljižaninom u Čikagu. Često dolazi u rodni Ljig. 

Jovan Gluščević (1954) i njegova supruga Milica (1957, rođena Ivanović), oboje iz Ljiga, već 14 godina žive u Čikagu, država Ilinois. Jovan radi kao vozač kamiona. Aktivan je u tamošnjem crkvenom odboru.

Aleksandar (1982) i Nemanja Lazarević (1983) su sa roditeljima Miškom i Anom sredinom devedesetih otišli su u Čikago. Njihova sestra Rada (1975)  živi u Njujorku, a sestra Jovana (1981)  u Nemačkoj.

Mihailo i  Gordana Martinović su sa sinom Milošem već osam godina u Čikagu; posle godinu dana pridružila im se i kći Marina. Marina Martinović (1977) i Ivan Jovčić (1979), sin Rajka i Slavice, svoju ljubav iz studentskih dana krunisali su  bračnom zajednicom u Čikagu. Imaju sina Simona (2009). Rade u privatnoj firmi kao knjigovođe.  

Ivan Jovičić (1982), sin dr Snežane i Milivoja, od pre četiri godine radi u Čikagu; bavi se i muzikom.

Diplomirani inženjeri Milka i Veljko Vranješ iz Ljiga, sa sinom Vladom otišli su u Ameriku 2000. godine. I oni žive u Čikagu.

Vlada Urošević iz Veliševaca je već 25 godina u Čikagu. Oženjen je Mioničankom Slobodankom. Imaju Jovana i Jovanu. 

Ivan Urošević (1986), sin Zorana i Dragane, a Vladin bratanac, od pre tri godine je stanovnik Čikaga, gde u isto vreme radi i studira.

U Čikagu je od 2003. godine i Biljana Đurđić (1977), kći Miće Mode. Udata je za lekara srpskog porekla.

Sveštenik Radovan Petrović (1981) i Ivana (1984), devojačko Ivkov, oboje iz Ljiga, žive u Denveru (Kolorado), Imaju sinove Ognjena, Jovana i Gvozdena.

Alekandar Petrović, Radovanov brat, takođe sveštenik, koji je studirao u Americi, u braku je sa suprugom poreklom iz Čačka. Ima dva dečaka i dve devojčice. Žive u Omahi (Nebraska).

Stanimir Đurđić (1968), sin dr Bože i prof. Milke, radi u Njujorku kao uspešan kompjuterski stručnjak. Njegova devojka Aleksandra Sajić, takođe ljiška gimnazijalka, pridružila mu se posle nekoliko godina.

Milica (1952), kći Ljubiše i Draginje, rođena Polomac iz Ljiga, u Vankuveru (Kanada) je već 38 godina. U braku sa Poljakom ima blizance Davida i Denisa (1973). Često dolazi u Srbiju i u rodni Ljig. Aktivna je u dobrotvornim organizacijama, pomažući zdravstveim ustanovama u Srbiji, a tokom rata u Bosni pomoć koju su naši sakupljali donosila u Republiku Srpsku.

Aleksandar Jović, sin Najdana i Milice, prosvetnih radnika, živi u Torontu (Kanada) od sredine devedesetih godina.

Marija Sajić (rođena 1976), kći Vite i Milade iz Ljiga, diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenta, sa samo jednom devetkom u indeksu. Već šest godina živi i radi u Londonu, gde je doktorirala neurologiju i imunologiju, a sada se bavi istraživanjem multipleks skleroze. U braku je sa kolegom Velšaninom  i imaju tromesečnog sina Ćorđa.    

Najpoznatiji naš „Francuz” je Milovan Danojlić koji već 15 godina živi u Poatjeu (Francuska). Tamo je sa suprugom Sanjom i sinovima. Letnje ferije redovno provodi u rodnim Ivanovcima.

Miroslav Nikolčić (1943), sin Milašina i Nadežde iz Ivanovaca, u Parizu je od pre 28 godina. Oženjen je Francuskinjom, imaju kći Vanju i sina Olivija.

Vera (1937), Miroslavljeva sestra, živi u Parizu od 1967. godine; sada je u penziji. Muž je iz Smedereva, imaju kćer.

Dušica Miljković (1970), rođena Nikolčić iz Ivanovaca, od oca Selimira i majke Vere, devet godina je u Parizu. Ima dve kćeri, Lenu od pet i Anu od tri godine. Muž Dragan je iz Kraljeva. Dušica je do rođenja dece radila kao dopisnik Danasa (kultura).

Radiša Marinković iz Jajčića i supruga mu Danica, rođ. Pavlović iz Liplja, žive u Parizu gotovo 40 godina. Radili razne poslove, danas su u penziji. Imaju kći Gordanu (42).

Branko Srdanović (1948), takođe iz Kadine Luke, živu u Švajcarskoj. U braku sa Hrvaticom Jadrankom ima dva sina, Tomu i Sašu.

Milan Kojić iz Štavice, 1978. godište, od 2004. godine je u Montrou u Švajcarskoj. Oženjen Engleskinjom, imaju dve kćeri – Katarinu (2006) i Sofiju (2009). Milan je zaposlen  u tehničkoj službi jedne privatne škole. *

Mira Kojić

Teodosić, Simović, Vujić...

Momčilo-Moma Teodosić, rođen 1938. godine, biznismen, jedan od suvlasnika Dženeral motorsa. Od 1963. je u Detroitu, otac dva sina i dve kceri.

Vlada Simović, arhitekta (r. 1940. god.), od 1983. u Ročesteru gde i sada živi sa suprugom Lanom i sinom Stefanom.

Zorica Vujić (devojačko prezime), muzikolog (rođena 1946,  preminula 1995. god.), živela u Hjustonu gde su joj sada sin Kris i ćerka Katarina, već porodični ljudi.

Branko Đurašinović, vajar (r. 1960. god.), sa suprugom Milenom Gavrilović (devojačko prezime) i sinom Lukom od 1994. živi i radi u Vankuveru.

Vladimir Čeleketić, elektroinženjer (r. 1970. god.), od 1998. živi i radi  u Africi, a od 2002. godine zaposlen je u Zambiji, na hidrocentrali u francuskoj firmi „Alstom”.

Slavica Čeleketić, Stromšek devojačko, filolog (r. 1970. god.), Vladimirova supruga, živi u Africi od 2005. godine.

Ivan Čeleketić, programer (r. 1978. god.), od 2006. živi u Hamiltonu, Kanada. Zaposlen u firmi iz Njujorka.

Vera Pantelić, devojačko prezime, magistar elektrotehnike (r. 1977. god.), Ivanova supruga, živi od 2003. u Hamiltonu, zaposlena na tamošnjem Univerzitetu.   

Joca Atanacković, magistar fizike (r. 1998. god.), živi u Hamiltonu već 10 godina, gde su mu nastanjeni i roditelji, brat i sestra.

Jelena Atanacković, devojačko Pantelić, magistar sociologije (r. 1980. god.), Jocina supruga, majka petogodisnje Ane, živi i radi u Hamiltonu od 2003. godine.

Grgur Griša Strujić, filolog, 1970. godište, oženjen, otac jednog deteta, živi u Los Anđelesu  više od 10 godina.

Živorad – Žile Ćirić, stomatolog (r. 1971. god.), živi i radi od 1998. godine u Filadelfiji.

Žikica Tojčić, elektoinženjer (r. 1970. god.), živi i radi od pre nekoliko godina u Dubaiju.

Vera – Verica Filipović, psiholog (r. 1950. god.), živi i radi  u Americi od 1996. godine (u Njujorku do 2001, sada je  na Floridi).

Nikola Ristivojević, pravnik (r. 1959. god.), živi i radi u Detroitu oko 15 godina, oženjen Nadicom, otac dvoje dece.   

Ilija Gojković, šumarski inženjer (r. 1967. god.),  sa porodicom više  od 10 godina radi i zivi u Kanadi (mislim da je u Torontu).

Mirko Gojković, elektrooinženjer (r. 1969. god.), više  od 10 godina radi i živi sa porodicom u Kanadi.

Branko Vučićević, mašnski inženjer (r. 1957. god.), od 1991. živi i radi u Čikagu, otac dvoje odrasle dece.

Ljiljana Panajić, devojačko Stojanović (r. 1946. god.), od 1991. živi i radi sa suprugom i jednim sinom u Johanezburgu, drugi sin mu je u Kejptaunu.

Danijela Milovanović, devojačko prezime,  filolog (r. 1970. god.), više od 10 godina živi i radi u Torontu,  udata, majka dvoje dece.

Saša Sepi, završio Fakultet filmske umetnosti, živi i radi u Njujorku od 2000. godine.

Saša Petrić, arhitekta (r. 1971. god.), radi i živi sa porodicom u Njujorku.

Dragan – Gagi Đukić, muzičar, živi i radi u Australiji više od 20 godina.

Svetlana, Draganova sestra, zanimanje: medicinska sestra, živi i radi više od 25 godina u Švajcarskoj, udata za Italijana.

Biljana Ranković, devojačko prezime (r. 1968 god.), diplomirani elektroinženjer, sa porodicom više od deset godina živi i radi u Torontu.

Svi su rođeni u Valjevu izuzev Momčila Teodosića i Branka Vučićevića, koji su iz Osladića, a živeli i školovali se u Valjevu.

Nada Čeleketić

Muzičari, matematičari, inženjeri...

Jovan Živković (rođen 1977), nalazi se u SAD (Luizijana), dirigent je sa zvanjem magistra. Priprema doktorat i diriguje gradskim orkestrom.

Milica Živković (1983), muzičar violončelista u SAD (Arizona), radi kao profesor muzike i priprema magistraturu.

Ljiljana Vesić Petrović (1956), magistar matematike, radi u Institutu za ekonomska ispitivanja države Mičigen (SAD). Ima sina Nikolu (star 24 godine, menadžer, radi u Kaliforniji) i ćerku Katarinu (22 godine, na postdiplomskim je studijama italijanskog jezika i filozofije u državi Mičigen).

Tomislav Bujanović (1955), doktor elektrotehnike u Sirakuzi (Njujork).

Ljiljana Vesić-Bujanović (1961), doktor šumarstva i hemijske prerade drveta, profesor na fakultetu u Sirakuzi. Ćerka Ksenija (24 godine) radi doktorat iz oblasti medicinskog inženjeringa u državi Viskonsin; sin Pavle (19), student.

Slobodan Davidović, diplomirani inženjer mašinstva i Slađana Stevanović-Davidović, magistar engleskog jezika, žive u Los Anđelesu (SAD).

Marija Gajić, magistar farmacije, u Pensilvaniji (SAD).

Zoran Atanacković, magistar tehničkih nauka, u Hamiltonu (Kanada).

Jovan Atanacković, lekar, specijalista nuklearne medicine u Hamiltonu.

Saša Maksimović, informatičar, u Nju Kastlu (Velika Britanija).

Katarina Novaković, doktor tehnoloških nauka, univerzitetski profesor u Nju Kastlu.

Supružnici Zoran Rakić, lekar, specijalista anestetičar, i Mina Ćirović-Rakić, lekar specijalista fizijatar, žive u Cirihu (Švajcarska).

Marija Pavlović (rođ. Gavrilović), profesor muzike, sa suprugom lekarom, živi u Norveškoj.

Tijana Nikitović, kći Dragomira i Nijagare, akademski je slikar, živi u Francuskoj.

Zorica Kosić, diplomirani politikolog, živi u Parizu (zaposlena u Ministarstvu mornarice).

Nada Ivanović

Dopune i ispravke

U popisu Valjevaca, jednom od mogućih, objavljenim u prošlom broju pod naslovom „Inženjeri, muzičari, profesori...” o 38 tamo pomenutih naših sugrađana što sada žive i drugim državama, nije rečeno sve što je trebalo i što se moglo. Učinjena je pri tome i poneka omaška. Nismo, uz to, ni govorili o svima o kjima je trebalo. Poneku od tih manjkavosti ispravljamo ovom prilikom.

DOPUNE

1. Ivana Anić Rodriuez Terez (Beograd 1978), nakon Gimnazije u Valjevu  apsolvira  pejsažnu arhitekturu na Beogradskom univerzitetu. Uz studije bavi se aktivno vajarstvom a od prošle godine, nakon udaje za katalonca Rafaela Tereza, živi u Španiji, u mestu Torelo kod Barselone. Imaju sina Aitora (rođen 2009).

2. Maja Savić (Valjevo 1969),  u Portugaliju otišla nakon završetka Tehnološkog fakulteta. Danas živi u Lisabonu a radi na Institutu za tehnologiju.

3. Milka Savić Vićentijević (Valjevo 1963), ekomomista. U Portugaliju otišla 80-tih godina gde danas ima svoju firmu u mestu Karvoiro. Tu i živi sa porodicom.

4. Jugoslav Vićentijević (Valjevo 1962), nakon završene Više geodetske škole odlazi u Karvoiro u Portugaliju gde osniva  svoju firmu za dizajniranje i uređenje dvorišta i parkova. Sa Milkom ima sina Filipa (1986) i  ćerku Aleksandru (1988), studentkinju medicine u Londonu.

5. Milica Mima Vićentijević (Valjevo 1964), nakon završetka Medicinske škole u Valjevu i Više socijalne u Beogradu od 1988. živi i radi u Londonu,  na poslovima programiranja. Udata za Yeam Straunga  sa kojim ima kći Elenu (2004) a iz prvog braka sina Matiju ( 1992).

6. Saša Krstić (Valjevo 1967) inženjer, u Izrael otišao 1991. Živi u Nataniji  sa suprugom Elom (devojačko Ninić), kćerkom Ane Šomlo. Imaju dvoje dece Lanu (1994) i Filipa (1996).

7. Mira Tomić (Valjevo 1962), posle Valjevske gimnazije završila Filološki fakultet u Beogradu (srpski jezik i književnost), od 2002. živi i radi u Švajcarskoj kao prevodilac i profesor maternjeg jezika u dopunskim školama u više gradova.

ISPRAVKE

Nina Koldžić (udata Nina Hengen), rođena u Valjevu 29. novembra 1966, završila Valjevsku gimnaziju i Medicinski fakultet u Beogradu. Između 1994. i 1997. godine radila je u Domu zdravlja u Valjevu, u SAD se odselila 1997. Doktorirala je 2004. iz oblasti farmakologije i toksikologije na University of Tedžas Medikal Branch u Galvestonu, Teksas  sa najvišim prosekom u klasi. Tom prilikom je bila dobitnik nagrade dekana. U 2004-7. Nina se bavila  naučnim radom u laboratorijima u Galvestonu i San Antoniu, Teksas. Docent na Farmaceutskom Univerzitetu u Čarlstonu (University of Charleston School of Pharmacy), Zapadna Virdžinija, postala je 2007. a već sledeće je proglašena za dobitnika nagrade Profesor godine. Od leta 2009. živi u Vinčesteru, Virdžinija, gde je docent na Framaceutskom fakultetu Šenandoa Univerziteta. Nina je udata (suprug Stephen Hengen je inženjer elektrotehnike) i ima sina Andreja koji je treća godina srednje škole.

Slađana Hadžić Jerinić je završila  matematički a ne mašinski fakultet kako je objavljeno u prošlom broju Revije.

Ljiljana Ljiljak

Antić, Babović, Danojlić...

U Biografskom leksikonu „Srbi u svetu – Ko je ko 1996/99” Milene Stanković-Milanović

Milovan Danojlić (Foto: Ljuba Ranković)

Jovan Antić (Ub, 14. novembar 1938), lekar anesteziolog, na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1963. godine, potom radio u Švajcarskoj. Roditelji: Božidar i Vera (rođ. Jeličić).

Ljubovoje Babović (Vračević, 7. april 1935), građevinski inženjer statatičar, uz to i pronalazač. Roditelji: Radovan i Kosara (rođ. Molerović). Završio je 1952. Vojnu pomorsku školu u Puli, diplomu građevinskog inženjera stekao u Francuskoj, na Viskoj školi umetnosti i zanatstva. Autor je mnoštva knjiga iz oblasti tehničkih nauka. Među njegovim izumima najveće interesovanje izazvao je „projekat zgrade na morskoj površini visoke 10 km i 2500 spratova za dva i po miliona stanara”.

Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937), književnik i književni prevodilac. Roditelji: Veselin i Višnja.

Zoran Đorđević (Valjevo, 1963), filmski režiser. Studirao je na Praškoj umetničkoj akademiji, „privremeno živi i radi” u Brazilu (mesto Karaguatatuba, kod Sao Paula).

Zoran Đorđić (Valjevo, 15. novembar 1966), profesionalni sportista rukometaš. U vreme nastanka Leksikona živeo u Nemačkoj.

Desanka Janković (Mionica, 25. avgust 1951), poslovna žena, pesnikinja. Roditelji Živorad i Stana. Srednju školu učila u Beogradu, diplomirala 1997. na Višoj administrativnoj školi u Montrealu (Kanada). „Piše i objavljuje pesme već više od dve decenija u časopisima Jugoslavije i Kanade; na srpskom i engleskom jeziku”, objavila dve samostalne zbirke; sekretar Udruženja književnih stvaralaca „Desanka Maksimović” u Torontu. Hobi: „klizanje, pisanje, svi ručni radovi”.

Milorad Jevtić (Valjevo, 21. decembar 1925), lekar urolog. Roditelji: Jevta i Nadežda (rođ. Radojičić). Maturirao u Valjevskoj gimnaziji, medicinu diplimirao i specijalizirao u Beogradu, do 1960. radio u Valjevskoj bolnici, potom u SAD (Detroid, Vašington).

Slobodan Slobo Jevtić (Valjevo, 24. januar 1934), slikar scenograf. Roditelji Jevta i Nadežda. Gimnaziju učio u Valjevu, u Beogradu studirao arhitekturu i diplomirao scenografiju (1962). Živi u Ternantu (Francuska).

Vojin Marković (Foto: Ljuba Ranković)

Adam Karapandžić (Valjevo, 20. januar 1909), oficir u penziji. Roditelji: Milovan i Angelina (rođ. Bogdanović). Šest razreda gimnazije učio u Valjevu, Vojnu akademiju završio u Beogradu, u Drugom svetskom ratu najpre ratni zarobljenik pa komandant u jedinicama Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Posle rata u emigraciji (od 1948. godine u Australiji).

Borivoje Karapandžić (Valjevo, 17. jun 1921), ovlašćeni geometar države Ohajo, pisac. Roditelji: Milovan i Angelina. Učiteljsku školu učio u Šapcu, Zemljišnu inženjersku školu završio u Klivlendu (SAD). U razdoblju 1958-96. objavio je 22 knjige „iz oblasti literature i istorije”.

Slobodan Lazić (Brančići, 30. novembar 1944), „istraživač srpskog naroda u dijaspori u Australiji, invalidski penzioner”. Roditelji: Radojko i Mašinka (rođ. Mirković). Otišao u Australiju 1968.

Stojan Maksimović (Subotica, 1934), arhitekta. Završio Valjevsku gimnaziju. Živi u Bostonu.

Vojin Marković (Svileuva, 21. jun 1930), pisac i izdavač. Roditelji: Milorad i Julijana. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, profesor Medicinske i Poljoprivredne škole u Valjevu 1962-64. „Njegove drame i recitali igrani su u Valjevu, Beogradu, Parizu i drugim gradovima”, živi u SAD.

Ljubomir Milinkov (Sovač, 1938), slikar. Završio Valjevsku gimnaziju, ekonomiju studirao u Beogradu; „radio u restoranu u Parizu, profesionalno igrao fudbal, zatim počeo da slika”. Živi u Parizu.

Vojislav Pavićević, poslovni čovek, „otisnuo se daleko od rodnog Valjeva i zaustavio na pacifičkoj obali Južnoameričkog kontinenta”. Živi u Čileu.

Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934), slikar, akademik. od 1963. živi u Parizu.

Momčilo Ćirić (Majinović, 1932), poslovni čovek. „Radio kao stolar u Valjevu, zatim u Beogradu; u Švedskoj od 1965. radio kao perač sudova u restoranu i druge poslove; svojim radom stvorio početna sredstva za sopstveni posao – zakup kafane..., otkupio i restiran „Jahač” u zgradi švedske vlade”.