• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Jul 2009

Gubernator i šerif

Branko Vićentijević

foto: D. Krunić

Ko to tamo smišlja dnevni red za sesije Gradske skupštine u Valjevu sa preko 60 tačaka * Šta je zajedničko u brizi o Valjevu, iz Beograda, Milomiru Miniću i Milovanu Markoviću * Dokle se doguralo u unutarstranačkoj demokratiji kad Radivoje Milutinović ne može da se ugura u Gradski  odbor DS-a ni sa nadimkom Beka * Da li je Joca Teodosić kolateralna šteta zasluga mlađeg brata Miše iz vremena kada je u čačanskom Borcu igrao kod Milovana Stepandića
 
Na valjevskom političkom nebu jun nije doneo ništa što se ne bi moglo okarakterisati „već viđenim”. Sednice gradskog parlamenta, uprkos izmenjenom poslovniku o radu, koji je trebalo da poboljša efikasnost učinka odbornika, i dalje traju satima, pa je poslednja sesija, održana 29. juna, prekinuta posle gotovo 12-to časovnog natezanja, a nastavak je zakazan za 2. jul.

Dnevni red se i dalje utvrđuje po dva-tri sata, a kako i ne bi kada se u startu nudi i po 50-60 tačaka dnevnog reda, što vređa elementarnu pamet. Pritom, iznova dolazi do izražaja gotovo perverznost nastojanja koalicije na vlasti da ignoriše opoziciju i da kontrolom svojih odbornika po sistemu „potkuj dupe, sedi, ćuti i glasaj po unapred utvrđenom dogovoru” u odluke pretoči sve ono što smatra „bitnim za Valjevo, narod, a i šire”.

Ako se neko od opozicionih odbornika i pobuni, na scenu stupa Veliki Štrumf, koji i inače suflira smotanom radnom predsedništvu, koga zanima jedino apanaža, i nepoćudne, bez ikakvog pokrića, optužuje za opstrukciju. Zamiljivo je i to zbog čega je sednica gradskog parlamenta 29. juna prekinuta u pretponoćnim satima. Predsedavao je dr Zaven der Hazarjan, prvi „spiker” Goran Lučić bio je tobož službeno odsutan. Ipak, stvari su bitno drugačije.

Muka Malog Džokeja (Lučića iz DSS-a) je stalna prozivka LDP-a i zahtev za njegovom smenom,  koju potencira i Pokret za Valjevo. Lučić se, tvrde, okoristio tako što njegov DSS još nije platio neke novce, ako smo dobro razabrali, za overu potpisa podrške pri podnošenju lista za izbore u maju 2008. godine. Uz to, u pauzi neke od višesatnih sednica, je o trošku naroda na pasulj u „Central” navodno vodio Marka „Struju’ Živanovića iz Nove Srbije, pa je taj račun plaćen „iz reprezentacije”.

Mali Džokej traži zaštitu ostalih iz koalicije na vlasti – oni ne trzaju, on se nije pojavio sve dok na dnevni red nije došla smena njegovog partijskog jarana Milana Bogutovića, v. d. direktora Omladinskog centra, koji je, u mnogo čemu, pretvoren u ispostavu SPC. DSS je, čerez Boguta, izmakao kvorum sa svoja četiri odbornika, a niko od onih sa Štrumfove „liste čekanja” nije bio voljan da uskoči u fijaker tek tako, pa je sednica prekinuta, a nastavak zakazan za 2. jul. Bumo vid’li šta biva!

Na sceni je, dakle, sistem gubernatorskog upravljanja Valjevom iz Beograda, utemeljenog još pre 2000, s tom razlikom što je Milomira Minića (SPS), gubernatora iz senke, zamenio Milovan Marković (DS), koji uvek sedi u drugom redu, prvi sleva (ili sdesna, zavisno odakle se gleda na skupštinsku salu). Zajedničko im je to što su na vrhuncu političke moći obojica obnašali dužnost direktora JP „Železnice Srbije”. Minić je, hvala na pitanju, dobro – nedavno je u zgradi SPS-a, gde je smešten istureni odjel beogradskog „Megatrenda”, delio diplome svršenim valjevskim ekonomistima!

PO VOLJI ČLANSTVA – Sve ovo posledica je unutrastranačke „demokratije”, koju su iznova potvrdili i izbori u valjevskom odboru DS-a. Ti izbori javnosti nisu obznanjeni do konačnih rezultata. A rezultati su historijski u svakom pogledu!

Najpre je Milovan Marković po peti put izabran za predsednika Gradskog odbora! Niko, vele, nije hteo na crtu, a nije bilo ni potrebe (uostalom, u Beogradu je gradonačelnik Dragan Đilas takođe trčao sam trku za predsednika Gradskog odbora DS-a). Potom je, tajnim glasanjem, kako je to priopćeno medijima, novo rukovodstvo izabrano „voljom članstva”.

Među 25 članova su (gotovo) svi direktori javnih preduzeća, odbornici, opštinski glavari, drugovi i drugarice im supružnici... E da ih petoro, među 25-toro, nije iz te nomenklature! Još je veća sekiracija što drug Radivoje Milutinović Beka nije proš‘o – na prošlim izborima slično je bilo, ali je tada narečeni drug na listiću bio bez nadimka Beka. Sada je tureno i to historijsko Beka, pa jopet ništa. Valja menjati narod!

Izbora je bilo, opet tajnovitih, i u Srpskom pokretu obnove (SPO), gde je za predsednika Gradskog odbora izabran Dragan Vuković, biva nekadašnji v. d. direktor Pijačne uprave „Polet” u nekoj od pređašnjih lokalnih koalicija, koji se dojmio time što se po smenjivanju, političkom dakakao (tako je i postavljen), vratio u firmu iz koje je došao. Sada mu je dodeljen i odbornički mandat, biva umesto Rada Pirgića. Još nema izbora u G-17 plus e da bi se videlo ko će povući šnjur – Šipka ili Bubanj, dr Aca Gajić ili Lepi Mija (Miloje Obrenović, još uvek načelnik Kolubarskog upravnog okruga). Moguće je i neko treći ako Mlađa Dinkić održi reč i zavede red među svojim „alavim” ekspertima!

Priču o izborima završićemo podatkom da su u junu, u 21 mesnoj zajednici, održani „prvi neposredni izbori”. Odziv slab, stranke se k’o nisu mešale, ne zna se ni ko je pobedio, narod ljut što nije zvan, bez buklije naravno, ali onijem listićima k’o za prave izbore. Naprednjaci, koje je ničim izazvan pojačao Miroslav Mandić Manda, vrli socijalista do sveopšteg poraza SPS-a na izborima 2000, vele da su pobedili, ostali ćute. Izbori u preostalim valjevskim mesnim zajednicama, kako je najavljeno, biće održani u oktobru.

ŠERIF – Milovan je Stepandić preuzeo kormilo KK Metalac i započeo kadrovsku perestrojku. Prvi je dobio šut kartu kapiten ekipe Jovan Teodosić, kome je novi kouč rekao kako na terenu „ne mogu biti dva šerifa”. Joca je, po svemu sudeći, platio minuli rad svog mlađeg brata Miše, reprezentativca Srbije u svim selekcijama do sadašnje seniorske, koji je kao član FMP-a bio na kaljenju u Čačku, gde je Stepiju, zajedno sa Draganom Labovićem, „decu pravio”. Umesto Teodosića, ali i Stefana Atanackovića, takođe Valjevca, koji je pronašao agažman u Ukrajini, doveden je „plej” Nenad Stefanović iz čačanskog Borca, ranije i član beogradskog Partizana, sin bankara iz nekadašnje C-banke odbeglog Slobodana Radulovića. Nazire se Stepandićev koncept igre Metalca u novoj sezoni – siguran „tabač” lopte je Stefanović, koji će manje da „prangija” od Joce i Stefana, a više da igra za ostale u „petorci”. A ko će za Metalac igrati još se pouzdano ne zna, ili nije saopšteno. Trenirali su i prijateljske utakmice igrali braća Marojevići, Tanasković, Ljubojević, Gagović, Beljić, Rakić, Peđa Marković, Tripković... Đukan Đukanović pauzira zbog mononukleoze, Birčević je sa selekcijom Srbije na Mediteranskim igrana u Italiji, Mićević, tvrde, traži mnogo novca, pregovara se sa Draškovićem iz Kragujevca i Dramićaninom iz Čačka, priželjkuje se povratak Vlade Panića, Vladu Miškovića niko i ne zove, Bane Jereminopv može da se priključi ako sanira tešku povredu kolena zarađenu u dresu Metalca...

Drugu ekipu Metalca tamburaju po „beton ligi” u kojoj Mionica, sa Loznicom, ima sve šanse da igra kvalifikacije za Drugu srpsku ligu. To tamburanje samo govori koliki je višegodišnji nerad sa mlađim selekcijama u Metalcu.