| Jun 2009
Uvenuo narcis beli
Branko Vićentijević
„Beli narcis” k’o da nije ni zakazivan, pa otkazan dan uoči planiranog početka zbog meteorološke najave * Pod upravom JP „Valjevoturist” uz Divčibare pati i Brankovina, a pred Muselimovim konakom đinđuvari ordiniraju svakodnevno dočekujući mnogobrojne đačke ekskurzije * Sa najviših partijski plenuma DS, SPS i G-17 plus, u Beogradu, najavljene promene – posebno perestrojka među ekspertima * Zbog čega je baš Milovan Stepandić iz Šapca izabran za novog trenera košarkaša valjevskog Metalca
Da je među ovovremenim čudima valjevskim najčudnije čudo JP „Valjevoturist” pokazalo se i poslednjeg vikenda meseca maja, kada je, dan uoči početka, otkazana tradicionalna (ma šta to značilo) manifestacija „Beli narcis” na Divčibarama. Desilo se to otkazivanje u četvrtak (uoči petka), a koliko prethodnog dana (u sredu) na Divčibarama je direktorka Gordana Jovanović držala pres konferenciju za odabrane predstavnike lokalnh medija i tuc-muc najavljivala šta će to sve biti o Narcisu belom.
Prethodno je u Beogradu, u Međunarodnom pres centru Tanjuga, slična sesija održana, a oni koje je to zanimalo tvrde da je najavnu vest za „Beli narcis” objavio samo Tanjug (valjda da bi opravdao zakup sale)!
Nije, naravno, sporno da je to što zovu Narcisom belim odavno izanđala stvar, koja malo koga interesuje. Biva još od vremena od kada su ine agencije preuzele da pribavljaju lepotice, koje se, oprostite na izrazu, k’o neka ergela, šetaju od izbora do izbora kojekakvih misica. Da nije tužno bilo bi smešno!
Ni Divčibare, hvala na pitanju, nisu mnogo ozbiljnija pojava uprkos najavama mnogih i trudu pojedinaca da se stvar ako je ikako moguće ukoloteči. Koliko za Prvomajske praznike, da Bog oprosti, bilo je k’o na vašaru o Pantelijevdanu – krkljanac od naroda, ali i šatri đinđuvarskih koliko žoćeš. Tu ni T od ozbiljnog turizma ne ima! Ko ne veruje neka skokne do Zlatibora, nije daleko, pa će viđet „drastićne razlike” iako je daleko od toga da su i Ercovi idealni.
Ne pate samo Divčibare pod upravom JP „Valjevoturist”, tužna je i Brankovina. Videlo se to i 16. maja, kada je uručivana pesnička nagrada „Desanka Maksimović”. Ajd što nije bilo gradonačelnika, to je odavno praksa (g. Jakovljević se pokrio odlaskom u Preividze, u Slovačkoj), ni njegovog zamenika druga Terzića (došao kad je oficijelni deo bio gotov), ni zamenikovog zamenika (g. Mali Džokej Lučić se takođe utrpao u miloguzovoznicu za Prievidze, pa je u ime „Grada” Valjeva besedio rezervine rezerve rezerva g. dr Zaven der Hazarjan), nije bilo ni gđe Jovanovićke, direktorke turističke, a ni g. Dimitrijevića, v. d. direktora Radio Valjeva e da ozvuci priredbe nazočan bude. U toj situaciji nije nikakvo čudo što prisutnu rodbinu Desankinu niko pomenuo nije, ko zna da li ih je iko od valjevskih zvaničnika i prepoznao.
Gđa Jovanovićka, doduše, dugo nije znala ni đe je Brankovina, k’o ni Gradac, ni što će tu i na tijem mestima, ali je, ‘nako ekspertski, našla žrtve među saradnicima da se, zarad plate, rvu sa decom i ostarelom decom na ekskurzijama. Shodno tome i „ponuda” je „samo tak’a”!
U tu tužnu sliku uklapaju se i đinđuvari pred Muselimovim konakom sa svojim „ležećim suvenirnicama”, što ponekad u ulaze susednih zgrada beže pred mogućom racijom komunalnih inspektora.
NAJAVE – Poslednjeg majskog vikenda partijske su plenume najvišega ranga u Beogradu držali DS, SPS i G-17 plus. Ako je verovati izveštačima beogradskih medija, najoštriji je bio Mlađan Dinkić iz stranke eksperata, koji je najavio žestoku perestrojku. Provetravanje stranačkih redova će, iskreno se nadamo, pohodiće i Valjevo!
Boris je Tadić predsednički pučanstvu poručio da sledi još žešći obračun sa kriminalom i korupcijom, a Ivica je Dačić najavio julski (!) kongres socijalista na kojem bi, sudeći prema ranijim obećanjima, valjalo da se revidira program koji bi definisao nove ciljeve moderne levice.
Vanredne izbore niko od njih ne obećava jer ne bi doneli ničega novoga, a pokazali bi političku nezrelost nacije i društva, pa će tim pre vanredni lokalni izbori, koji su u Kosjeriću i beogradskim opštinama Zemun i Voždovac zakazani za 7. jun, biti pomno analizirani.
U Valjevu, pak, Nikolićevi i Vučićevi „naprednjaci” upozoravaju kako aktuelna vlast iz potaje priprema izbore u nekolikim mesnim zajednicama, što unekoliko podseća na vreme posle parlamentarnih izbora 1996/97. kada su upravo izbori u mesnim zajednicama najavili „uju” u 2000-toj i smenu režima Slobodana Miloševića.
STEPI – Košarkaši Metalca su dobili novog trenera. Posle razlaza sa Vladom Đurovićem, pa smene Aleksandra Icića na utakmici u Železniku, gde je ekipu protiv FMP-a vodio sami predsednik Duško Đukanović, u Valjevo je stigao Milovan Stepandić iz Šapca. Stepi je u dva navrata vodio i čačanski Borac, pa će Valjevcima verovatno biti lakše da „progutaju” činjenicu što će trener ekipe za koju navijaju biti Šapčanin. Jer, u Šapcu se košarka nije ni gledala kada se u Valjevu, a pogotovo u Čačku, Prva savezna liga u onoj Jugoslaviji igrala!
Niko pritom ne spori da je Stepandić na počecima trenerske karijere u Šapcu imao sjajnu ekipu (Mikan Grušanović, Čonge Jovanović, Gajić, Moka Janković, pa Negovanović, Mišel Lazarević...), koja je prvoligaš bila.
Sledi Stepandićeva zvanična promocija u Metalcu, možda će tada biti prikazan i CD sa utakmice Superlige Srbije: Vojvodina-FMP, u Novom Sadu, e da bi se videlo kako je Stepi uspeo da tada, posle vođstva Čovićevih „limenki”, poslednju četvrtinu izgubi sa 23 poena razlike, što je vršačke Lajonse, a ne Metalac, odvelo u Jadransku ligu! Da li je za pobedu Vojvodine „kriv” samo šuter Šutalo, koji je „trojke” šutirao i sa osam metara i Stepiju poručivao: „Ćale, da šutnem i sa 12 metara, ušla bi!”.
Biće, možda, tada jasnije i to da li je Stepandića za trenera Metalca preporučila činjenica da je svojevremeno u šabačkoj „Zorki” bio trener Dušku Đukanoviću. Predsednik je Metalca, naime, dugo tvrdio kako nije tačno da je najveći uspeh valjevske košarke bilo to što je generacija Branka i Zorana Kovačevića šest godina igrala u Prvoj saveznoj ligi bivše SFRJ, jednoj od najjačih liga u Evropi, kako se tada smatralo!
A kako se posle završenog prvenstva radi u ozbiljnim i manje ozbiljnim klubova videlo se i na prijateljskoj utakmici Metalac-Lajonsi, kada su kompletni Valjevci podmlađene Vrščane, bez bar nekoliko najboljih igrača i trenera Dejana Mijatovića, kojima su istekli ugovori, dobili sa četiri poena razlike iako su vodili i sa dvocifrenom prednošću. Uostalom, Metalac 2 je, predvođen mladim reprezentativcem Birčevićem, poražen u utakmici Regionalne lige na Ubu sa 93:103 zbog toga što „talenti” nisu igrali odbranu, pa su „trojke” primali i iz Crvene Jabuke, Murgaša i Trlića!
Slično je bilo i 30. maja, u valjevskoj Hali sportova, gde je Mionica apsolutno zasluženo savladala Metalac 2 sa 81:76! Birčević i Tripković su zbog slabe igre spoljne linije bili odsečeni, uz to Birčević se nije posebno ni trudio, pa su Blagojević, Relić, Panić, Lazić, Janković, Jakovljvić, Trifunović i Radović veliku želju za uspehom krunisali zasluženom pobedom odlično sarađujući sa trenerom Marjanom Đurićem..
Kao ozbiljan klub, Metalac sebi ne bi smeo da dozvoljava ovakav luksuz da ga „po potesu” tambura ko stigne!
Komentari
Uvenuo narcis beli | 22.07.2012 u 19:38