• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Jun 2012

Izborni fijasko demokrata

Branko Vićentijević

Kako su i zbog čega demokrate poražene u Srbiji, posebno u Valjevu, na Đurđevskim izborima / U Valjevu izgledna koalicija SPSS-NS-GG “Pobeda”, gradonačelnik Stanko Terzić, zamenik dr Dobrivoje Grujičić  / Na Ubu, u Osečini i Mionici pobednici lokalnih izbora poraženi pri sastavljanju koalicija / Gde će se ići „poradi sebe”  u Poćutinoj sali na Studentu / Kako se KK Metalac odrekao Jadranske lige

Đurđevski izbori su, ubedljivije no što se pretpostavljalo, potvrdili očekivani poraz Demokratske stranke (DS) na gotovo svim nivoima. Izuzetak su lokalni izbori, gde su demokrate sačuvale vlast tamo gde su radile. U Valjevu, gde su tu vlast odavno bez borbe predale socijalistima (SPS), od mesnih zajednica pa dalje, sve gajeći „guju u nedrima”, potukli su ih i naprednjaci (SNS), a suštinski i GG „Pobeda” ginekologa lake ruke dr Slobodana Gvozdenovića.

Demokrate su u Srbiji izgubile i parlamentarne izbore, od naprednjaka, a ceh je platio njihov predsednik Boris Tadić, koji je poražen u drugom krugu od Tomislava Nikolića (SNS) iako je posle 6. maja i prvog kruga imao kakvutakvu prednost. Tek je se njemu o glavu obila ideja o neophodnosti izmirenja sa SPSom jer su sve boli iste, i žrtve i dželata! Posinak Ivica Dačić mu je u kampanji štošta poručivao, što je prevazilazilo granicu elementarnog ferpleja koalicionih partnera, a u postizbornoj noći 6/7. maja se slavodbitno proglasio novim premijerom (i budućim predsednikom) Srbije. Kada je 20. maja, posle drugog kruga predsedničkih izbora, vrag odneo šalu, savio je pinkle sve u strahu od eventualne „velike koalicije” (DSSNS), što bi socijaliste ostavilo u bunaru opozicije.

Izborni poraz je, dakako, uvek bio lekovit, u valjevskim uslovima čak neophodan, e da bi oni, što su se u stranci (DS) navadili na šest mandata zaredom, prizvali pameti i shvatili da im ova varoš nije ni miraz, ni đedovima, te kako je odavno bilo vreme da ih nasledi neko mlađi, radniji, sa svežim idejama. Floskula o tome da se „ne menja tim koji pobeđuje” pukla je k’o mehur od sapunice!

Novi kupleraj

U postizbornim dešavanjima na sceni je novi politički kupleraj na svim nivoima. Toma „grobar” će biti predsednik Srbije, a Vladu će, kakotako, sročiti DS i SPS (o trećem partneru, LDP ili URS, pitaju se i deda Jovan Krkobabić, ali i g. Palma, Dragan Marković, koji se posve nenadano, makar formalno, povukao sa mesta gradonačelnika Jagodine (možda se, za svaki slučaj, obezbeđuje poslaničkim imunitetom). Premijer bi trebalo da bude Boris Tadić, srpski Putin ako se u obzir uzme sveopšti politički trangefrangeraj, a šta će ta Vlada Srbije moći da učini ostaje da se vidi.

U zamenu za to što neće mnogo talasati u skupštinskom životu i mučiti nakanu demokrata i socijalista da formiraju Vladu Srbije, SNS je izgleda dobio mogućnost da bira gradove i opštine u Srbiji gde će da bude na vlasti, posebno tamo gde ima respektabilan rezultat.

U Valjevu je konstitutivna sednica zakazana za 2. jul (!?), a po svemu sudeći koaliciju će činiti SPS sa 11, te zaljubljeni dvojac SNS sa 11 i GG „Pobeda” sa osam odbornika. Mogli bi oni da imaju bar još tri mandata jer je tu za saradnju vazda raspoloženi DSS, koji se u Valjevu očituje kroz veselog Gorana Lučića, šefa cirkusa od Gradske skupštine u protekle četiri godine i, eventualno, kroz krsnu slavu Svetog Đorđa (ako to još pamti i ono malo članova što je ostalo verno Vojislavu Koštunici). DS je vešto skrajnut opaskom SPSa da u koaliciju mora i SNS, što je u paketu podrazumevalo „bračnog druga” GG „Pobeda” i ginekologa lake ruke dr Bobu! Za demokrate je to, ubeđeni smo, dobro rešenje i prilika da provetre redove, smene rukovodstvo i zasuču rukave radom u opoziciji.

Gradonačelnik će verovatno biti Stanko Terzić (SPS), a njegov zamenik dr Dobrivoje Grujičić (SNS), za ostalo će se već nagoditi (i zbog toga DS nije bio poželjan partner), pa ne bi iznenadilo da dr Boba na kvotu dobije Toplanu, gde bi mogao biti predsednik Upravnog odbora (i savetnik za ekologiju), a direktor njegov pajtos Dragoljub Krstić (kad je Krle, kod tada živog dr Milana Popovića, postavljen za predsednika Okružnog odbora – SPO se raspao iako je imao tri, a dr Jovan S. Tomić, tada već otpadnik SPOa, mu je otkinuo glasove za mogućeg četvrtog poslanika na parlamentarnim izborima 1997. i promovisao radikala Pantića iz Gorića. Najvećem neimaru Kolubarskog zemljotresnog okruga (NNKZO) Draganu Jeremiću Poćuti zapašće Gradska direkcija, Đorđe će Milićević ostati poslanik u Beogradu i eto pune šake brade za „evropejce” iz Pop Lukine ulice!

Kombinacije, po kojima bi se SNS udružio sa „Pobedom”, Pokretom za Valjevo, LDPSPO, URS i DSS, kako bi u opoziji ostavili i DS i SPS, neostvarive su, a, ruku na srce, i neprirodne (bio bi to svojevrstan politički protivprirodan blud)!

Poraz pobednika

U okolnim opštinama Kolubarskog okruga, u kojima je vlast do kraja maja konstituisana, došlo je do toga da su pobednici izbora 6. maja – poraženi! Na Ubu su DS sa 11 i SPSPUPSSDPS sa osam mandata morali u opoziciju, a vlast čine SNS sa 10, URS sa šest i DSS sa pet mandata (ukupno 19:21). Krive su demokrate, koje su bespotrebno pustile niz vodu URS, pa je predsednik Opštine postao Darko Glišić (SNS), a zamenik mu je stranački kolega Saša Jovanović Džajić, sestrić fudbalskog maestra Dragana Džajića. Dragan Jelić Jelke (URS) predsedava Skupštinom opštine, a Zvonko Minić (DSS) namiren je direktorskim mestom u Opštinskoj direkciji.

U Osečini su pobednici SPSPUPSJS sa 10 mandata takođe ostali u opoziciji, uz solidarne demokrate (DS) sa tri odbornika, dok je vlast formirala koalicija URS (9), SNS (8) i DSS (3). Predsednik je ostao Nenad Stevanović (URS), zamenik mu je Milan Simić (NS iz koalicije sa SNS), a Skupštinom predsedava Zlatija Miličić (SNS). Zlatan Pavlović (DSS) verovatno će ostati direktor Turističke organizacije.

U Mionici je pobednik izbora Nova Srbija (NS), sa 13 mandata, morala u opoziju, pa je Milan Matić Šljapa ostao bez trećeg predsedničkog mandata. Podržala su ga jedino dva radikala (SRS), dok su pet naprednjaka poduprli ljubav DS (11) i SPSPUPSSDPS (8). Predsednik Opštine je Milan Gavrilović Ćićovan (DS), njegov zamenik će, vele, biti Branko Lalović Lalika (SPS), a Skupštinom će predsedavati Dragan Gavrilović Gaca (SPS). Za Persidu Kurtić (SNS), koja je „načela” Šljapu, i ostalu koalicionu bratiju naći će se već mesta kad krene da radi „brezova metla”. Doduše, ključnu ulogu u borbi dve struje socijalista, od kojih je stara – tvrda struja bila za Matića, odigrao je Mićko (pok. Milana) Ćosić, sinovac bivšeg ministra Živote.

U Ljigu je konstitutivna sednica zakazana za 21. jun, a najviše izgleda ima kombinacija SPS (šest mandata)NS (6)URS (2)DSS (2)SRS (1). Predsdnik bi bio Miodrag Starčević Mikile (SPS), a predsednik Skupštine sadašnji gradonačelnik dr Miroslav Maksimović (NS). U opoziciji bi ostali DS (6), SNS (5) i Dveri (2). Doduše, radi se na tome da se „zavade dva odbornika DSSa, kako bi se došlo do pat pozicije i eventualno novih izbora”!

U Lajkovcu je, zbog ponavljanja izbora u Donjem Lajkovcu, rok za konstituisanje komotan, pa je sednica zakazana za 12. jul! Bliži namicanju većine (bar) za jedan mandat je DS, koji kao i DSS, ima 10 mandata. SPS je osvojio osam, SNS pet, a NS dva od 35 mandata. Kod DS kandidat za predsednika Opštine je Vladan Čolović, a kod DSS dosadašnji Dušan Živanović Čarobnjak.

Dan mladosti

Iako najavljivana, za 25. maj – Dan mladosti (rođendan druga Tita) na Studentu nije svečano otvorena mini sportska dvorana. Otkazao „otvarač”, ministar policije Ivica Dačić, otkazali i valjevski socijalisti, koji su podobne medije sa novinarima „poćutancima” na tu svečanost i zvali. Objašnjenja zbog čega se to desilo, zakazivanje pa otkazivanje, nije bilo.

Nezavisna novinarska inspekcija na licu mesta, dandva uoči najavljene (pa otkazane) svečanosti, pokazala je da nema govora o dvorani koja „ispunjava FIBA uslove za košarkaške i odbojkaške (!) utakmice”. Dvorana nema potrebnu visinu, dimenzije košarkaškog terena su sporne, u dvorani nije bilo ni semafora, ni koševa, ni odbojkaške mreže… Struja nije bila priključena, zahtev Elektrodistribuciji otišao je tek sutradan, nejasno je da li postojeća trafostanica može da prihvati dodatno opterećenje, posebno zimi jer je i grejanje na struju.

Svlačionica nema, ukoliko se u te namene ne računaju dva „ćumeza” – u jednom su dve tuš kabine i električni kazan za grejanje vode, u drugom jedna WC šolja! Nejasno je postoje li svlačionice za sudije, trenere, prostorija za sastavljanje protokola (neophodna ako se igraju zvanične utakmice i najmlađih), kao ni to da li uopšte postoje mokri čvorovi za posetioce!

NNKZO je, dakle, pokazao kako se gradi i radi („kao da će sto godina biti mir…”) – od toga kako je sirotinji oteo pare namenjene za izgradnju i sanaciju oko 1.200 kuća srušenih u zemljotresu 1998, preko preprojektovanja šupe u dvoranu, nemanja potrebnih saglasnosti i dozvola…

Na visini je, što raduje, bio košarkaški reprezentativac Miloš Teodosić, koji se po drugi put nije odazvao na „Poćutanske dane” u Valjevu. Mišu politika ne interesuje, a ko sve tu planira košarkašku akademiju sa njegovim imenom, uz otimanje Studentu igrališta na koje je imao tapiju i u zemljišnim knjigama, drugo je pitanje.

Promena kursa

KK Metalac se „radno odmara” posle završene sezone u KLS. Trener Milinko Petrović – Mili Domu izopšten je iz rada sa prvom (!) ekipom posle poraza u Vršcu od selekcije Alžira. Zamereno mu je da pri – 21 u igru uveo juniore, pa se izgubilo sa gotovo – 30 (mnogo važno, doista). Napredovao je Laza Gojković, do prve prilike.

Nejasno je koće biti novi trener  Vlada Đokić izgleda nije prihvatio ponuđene novce, a Aca Icić je, poučen dosadašnjim iskustvima, produžio saradnju sa Jagodincima, koje je uveo u KLS. Ne zna se ni da li će biti para za pojačanja.

Predsednik Duško Đukanović se naprasno odrekao ambicija za plasmanom u Jadransku ligu (ove sezone šansa je bila najveća, a Metalac je igrao najslabije). Sad razmišlja i o „otvorenim ugovorima” sa igračima, o kojima (ugovorima), koliko do juče, nije hteo da razgovara.

Sve je to neozbiljno i liči na „miloševićevski politički sindrom” – neće, neće, neće, a kad ga priteraju uza zid sam razvezuje učkur.