| Maj 2008
Parama se u zube ne gleda
Branko Vićentijević
Kere laju, tutnje karavani * Kakva je matematička korelacija između izbornih rezultata i poseta predizbornim skupovima na Titovom trgu * Ko su kandidati za 60-tog valjevskog gradonačelnika, kakvih sve iznenađenja ima na odborničkim listama * Kako su „Glas crkve” i protođakon Ljuba Ranković zavadili Šabačku i Valjevsku eparhiju SPC * Zbog čega je trener Vlado Đurović odbio Crvenu zvezdu
Valjevo će, uzdajmo se u to, posle izbora 11. maja dobiti novu lokalnu vlast, a Srbija novu Vladu. April je stoga protekao u predizbornom produciranju svih fela na svim nivoima. Odmah da kažemo, ništa poseno novog nije ponuđeno – ni novih ideja, ni novih ljudi! Ovi dosadašnji su, izgleda, kao bogom dani.
Srpski radikali su otvorili sezonu arljenja na nekadašnjem Titovom trgu, koji je opet bio u modi. Novost je bio koncert – ‘armunikaš Brano Đokić sa svojim radikalskim orkestrom, p(r)okislim članovima, simpatizerima i kontrolorima drugih stranaka pevali „naši radikalski umetnici” Snežana Đurišić, Slađana Ristić, Nikola Gedža Urošević, Andrija Era „stiropol” Ojdanić, Nedeljko Bilkić… Što solo, što „uglas”. Svi sa bedžom vojvode Voje na reveru. Kao i govornici. Dežurni kolporteri su za po 100 dinara prodavali i na rever bedževe i sličice Voje i Tome najzagriženijih kačili.
A od govornika, lokalni Darko Pogonski Geometar Glišić, Veran Tuc Muc Panić, pa velmože Dragan Todorović, duet dama Nataša (u nebo plavom sakou) Jovanović i Gordana Pop Lazić, umirovljeni đeneral Delić, mlađani Igor Šarović, Toma Nikolić…
Svi u manje više prepoznatljivom tonu, jedino gđa Pop Lazićka reče da u Dučiću, gde su prethodno boravili „nema asfalta, a stotinu momaka neoženjeno”. Hvala na pitanju, asfalta ima – Slobin put, od Vračevića (kroz Dučić) do Babjića, dokusurio brat Veljo Ilić u sasluženju sa Milanom Matićem Šljapom. Pomag’o im i Lončar, od lokalne samouprave tada ministar, dovodeći vodu čak sa Razbojišta. Momaka ima stotinu, gotovo polovina ih je oženjena.
Čeda je imao manje posetilaca po lepšem vremenu i u lepšem društvu, predstavljeni su i odbornički kandidati sa koalicione liste LDP–Pokret za Valjevo, uz Čedu govorili i Rada Novaković i dr Ilija Tripković. Biće zanimljivo porediti izborni rezultat sa brojem posetilaca na Gradskom trgu.
Idi bidi bek – Najambicioznije od svih sočili se, što bi rekao Nenad Čanak, Koštunica doktor Vojislav i Ilić magistar Velimir. Binu, što ‘oda Srbijom dognali i u Valjevo, u crvene majice „Kosovo je Srbija” obukli i staro i mlado, obukli i kokičara Dragojla („Idi bidi bek”, govorio mu Milisav SPS Milovanović dok je igrao za FK Borac) i dežurnog đinđuvara sa plastičnim i plekanim nakitom.
Na dognanoj bini poslanički kandidati i stranački funkcioneri, advokat Palalić (DSS) onima do sebe rekao „Sramota!” kada je video posetu od nekoliko stotina duša (više nego kod Čede, manje nego kod radikala). U publici oba doma lokalnog DSS, u majicama ali i u odelima sa mašnama, sa suprugama i bez njih, rame uz rame sa delimičnim koalicionim partnerima (na republičkom, ali ne i na lokalnom nivou) iz Nove Srbije (NS).
Voja hvalio Valjevce od Nenadovića do Ča Milovana i Desanke, pucao po Solani, Renu i Sporazumu o pridruživanju Evropskoj uniji (EU), predočio četiri najvažnija zadatka buduće Narodne vlade Srbije. Veljo zabavlj’o prisutne, toplificirao već gasificirano (!) Valjevo, ćero šegu sa Kostrešom, Čankom i Čedinim narkomanima. Posle se zdravili sa narodom, mazili i ljubili decu, pitali se i sa jednom grlatom koja veli: „Ne daj Vojo, Srbine, žutice je mnogo u Srbiji!” Onda, gotovo trčeći, nekud otišli. Sutradan se ispostavilo kod vladike Milutina u Eparhiju valjevsku i Lelić o čemu je priopćila Informativna služba eparhijska.
Iznenađenja – Aleksa Jokić i Aleksandar Mitrović najveća su iznenađenja predizborne kampanje u Valjevu. Jokić je govorio na mitingu SRS, gde ga je dovezao Vlajko, Mlađi brat Vujić, a iznenađeno oduševljeni stari znanac Jovan D. Stojić (1939) dovikivao „Alek, Alek…”. Aleksandra Mitovića – Ace Gejta nema na odborničkoj listi DS-a, što će biti ni među mogućim kandidatima za gradonačelnika Valjeva! „Žuti” o tome nerado govore, biće da Aca sam nije hteo da se kandiduje za odbornika (koje mi je oko manje), vele da oni (DS) „imaju deset kandidata za predsednika (Opštine valjevske)” (oba mi se oka zatvorila).
Iznenađenje je i pojava neuropsihijatra dr Vere Jakovljević Nenadović, istaknutog člana DSS-a, na odborničkoj listi Nove Srbije, kao i prebeg Zorice Milinković (NS), upravnice Matične biblioteke „Ljubomir P. Nenadović” na listu koalicije G-17 plus – SPO. Narodne socijaliste je tokom kampanje, sa konferencija za novinare, zdušno podržavao i Petar Dobrivojević – Pera Biomiks, radikalski eks direktor Opštinske stambene agencije (OSA). Njegov kolega Zoran Pantelić, direktor UFK „Valis” od 2004, našao se na odborničkoj listi DSS-a.
Na svoj način iznenađenje je i 13. mesto Dragana Popovića Popa na listi SRS, tim pre što se njegov, navodno falsifikovani, potpis podrške našao u dokumentaciji uz listu G-17 Plus – SPO. Čelnik SPO-a, Milan Ninić Fazan tvrdi, pozivajući se na „bar 15 svedoka”, da je Popović, navodno „pod nagibom”, potpis podrške dao zbog „brata Milijana (Dimitrijevića)”. Iznenađenja su i Milan Ciga Petrović, Dragan Danić i Slobodan Milošević na listi NS, Boban Mihailović i Dragan Maksimović (SNS), šahista Vlada Kostić (Pobeda za Valjevo), gimnazijski profesor fizike Predrag Stojaković (LDP-Pokret za Valjevo), Prvoslav Adžić (SRS), Zoran Plavšić (DSS), kao i vrh liste GG „Prozor” (Žarko Kovač, Miša Pavić, Zoran Spasenić, Bogdan Blagojević, Žarko Vuković, Dragan Lidža Stanković…).
Ima na tim listama iznenađenja još – bračnih parova, troje Tomaševića, majki i kćerki, važnih drugarica i drugova manje važnih drugova i drugarica iz javnog i inog života Valjeva.
Gradonačelnici – Ako je po kampanji suditi, kandidat za 60. po redu gradonačelnika Valjeva je umirovljeni hirurg dr Jovan S. Tomić (NS), koji je bratu Velji rekao: „Ja ne mogu sedeti kod kuće, il’ poslanik il’ predsednik!” Brat je Veljo obeć’o: „Joco, ne brini!”. Kandidati su i advokat Milorad Ilić – Mića Kaplar (SPS), predsednik Valjevske opštine sa najdužim stažom do sada (1992-2000), dr Đuro Mihailović (SRS), nesuđeni predsednik Mioničke opštine posle izborne pobede opozicije u prvom krugu izbora 1992/93, gastroenterolog dr Radoje Petrović (DSS), od koga je pristanak da na listu stane, posle krdžumanja u stranci Koštunice Voje, izmolio lično stranački potpredsednik Aca Pop(ović), hirurg dr Ilija Tripković (LDP-Pokret za Valjevo), direktor Zdravstvenog centra u Valjevu od 2000. godine, pa građevinski inženjer Zoran Jakovljević, direktor Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga i mašinski inženjer Vida Džagić, novoizabrani potpredsednik Privredne komore Srbije (oboje iz DS-a)…
Sporovi – Pred Okružnim sudom u Valjevu nalazi se žalba Šabačke eparhije SPC na prvostepeno rešenje Opštinskog kao zemljišnoknjižnog suda u Valjevu na uknjižbu prava vlasništva na zgradi „Glasa crkve” u korist Eparhije valjevske SPC.
Presudom Opštinskog suda u Mionici, Vuku Tufegdžiću, sudiji Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, određen je društveno koristan rad od šest meseci (360 sati), a njegovom prijatelju Iliji Maričiću, takođe iz Beograda od pet meseci (300 sati) zbog sukoba sa saobraćajnom policijom na Đurđevdan 2006, godine. Tada se Tufegdžić nedolično ponašao (skidao trenerku i pokazivao mesto gde leđa gube časno ime) i nogom oštetio vrata policijskog automobila, dok je Maričić jednog od saobraćajaca, koji su zahtevali da se njihov vozač Milan Draksimović podvrgne alko testu, s leđa uhvatio za opasač. Kazne je izrekao mladi sudija Nikola Mirković.
Trener – KK Metalac se plasirao u Prvu ligu Srbije, a Dragana Gala Simeunovića će na klupi zameniti Vlado Đurović, koji je „zbg date reči” odbio Crvenu zvezdu! Ukoliko se to obistini, u Metalcu će tek sada uslediti ozbiljan rad, neće, valjda, više biti ni cirkusa na klupi i oko nje. Jedino se baš ne pojmi lako kako će se klupski predsednik Duško Đukanović pogledati u oči Đurovića posle svega što je o njegovim ljudskim „kvalitetima” rekao posle iznenadnog Đurovićevog napuštanja savetničkog mesta u Metalcu i odlaska u Bugarsku.
Parama se, ipak, u zube ne gleda!
