| Novembar 2008
Renesansa valjevske košarke
Branko Vićentijević
Trener Vlado Đurović
Metalac je zabeležio šest startnih pobeda u Svislajon ligi Srbije, ambicija je plasman u Super ligu, a mnogo toga biće jasnije u naredna tri kola kada Valjevci gostuju u Kruševcu i Čačku uz derbi sa Lajonsima iz Vršca pred svojim navijačima
Svislajon ligi Srbije i u prvih šest kola zabeležili šest pobeda. Doduše, četiri puta su bili domaćini, a dva puta gosti, što ne umanjuje uspeh. U Valjevu su, pred oko 1.500 gledalaca, savladali Zdravlje iz Leskovca sa 80:76, Novi Sad 101:96 (posle produžetka, 81:81), kragujevački Radnički 93:79 i niški Ergonom 93:79, dok je Mega Hipo lizing pobeđen u Beogradu sa 87:80, a Mašinac u Kraljevu rezultatom 87:79. Po šest pobeda imaju još Lajonsi (Vršac) i Borac (Čačak), a samo jedan poraz Napredak (Kruševac).
Tvorac valjevskog „košarkaškog čuda” je trener Vlada Đurović, koji je u SFRJ vodio Slobodu iz Tuzle, Šibenku, Zadar, Cibonu, Crvenu zvezdu, a uspešno je radio i u nekoliko inostranih klubova. Metalac u ovom trenutku nije mogao angažovati boljeg trenera, to su pokazale i utakmice sa Zdravljem i Novim Sadom, koje je Đurović dobio na šmek i rejting kod sudija, kao i susreti u Beogradu i Kraljevu. Sa Radničkim i Ergonomom problema nije bilo.
Forma je znalački tempirana, njen pad usledio je na utakmicama sa Leskovčanima i Novosađanima, posle turneje u Rusiji (Sibiru), gde je Metalac igrao na turniru Univerziteta u Surgutu. Inače, u pripremnom periodu odigrano je 12 utakmica, a najbolja partija pružena je protiv Crvene zvezde, koja je „ošišana” u beogradskom „Pioniru” pod vođstvom novog trenera Svetislava Karija Pešića. Košarkaška javnost procenjuje da je veliki dobitak za srpsku košarku povratak trofejnih trenera Dušana Ivkovića na mesto selektora reprezentacije, Pešića i Đurovića.
Trener valjevskih košarkaša je ekipu za ovu sezonu formirao u pauzi između dve sezone, kako se to nekada radilo u SFRJ i osvežio je sa nekoliko zanimljivih, perspektivnih igrača, koji nisu bili skupši na inače pregrejanom tržištu. U Valjevo su stigli Mićević iz Crnokose (Kosjerić), Jereminov i blizanac Marojević iz Zdravlja, te Gagović iz Vrbasa, Tanasković. Tu su već bili drugi blizanac Marojević i Ljubojević, Užičanin, a mladi centar Birčević dobio je veću minutažu kako bi iskazao nesporni talenat. Vođa je kapiten Jovan Teodosić, zanat ispekao u Studentu, iskustvo sticao u Železniku, Kikindi i Zemunu, koji je, bez obzira na nedopustive padove u igri, ipak „prva violina”.
Mort period između dve sezone potrošen je za žestok rad, koji sada daje rezultat. Đurović je hteo da angažuje i Panića, koji se ipak opredelio za odlazak u Irak. Vele da je sve bilo dogovoreno i sa Maksimom Kovačevićem, sinom Zorana Kovačevića, koji se posle Partizana obreo u Novom Sadu, gde odlično igra, ali se ta nakana izjalovila. Nije angažovan ni Vlada Mišković, iskusni „plej”, koji trenutno nema klub, ili Stefan Atanacković….
Đurović traži brzu igru sa puno kontranapada, „laka konjica” u kojoj su Birčević, Gagović, Mićević i Ljubojević (tu su i stameni blizanci Marojevići) omogućuje dobar skok pod oba koša, u odbrani funkcioniše pet varijanti! Iskusni trener smatra da će uskoro proraditi i šut za tri poena, pa će mnogi biti „razvaljeni” ubedljivije no što pretpostavljaju.
Kouč Metalca odlično skenira protivnike, majstor je za psihološku pripremu ekipe, suparnike „provocira” izjavama, sve miriše na to da plasman među tri ekipe koji će se naći u Super ligi Srbije (sa Partizanom, Hemofarmom, FMP-om, Crvenom zvezdom i Vojvodinom iz Jadranske NLB lige) nije nedostižan.
Mnogo toga biće jasnije posle tri naredna kola, kada Metalac za nedelju dana gostuje Napretku u Kruševcu, dočekuje vršačke Lajonse, pa odlazi Borcu u Čačak. Do kraja prvog dela takmičenja slede lakši protivnici – novosadski Radnički, kraljevačka Sloga, beogradska Vizura i pančevački Tamiš.
Čitava priča, međutim, ima smisla ukoliko Metalac za tri do pet godina dobije novu ekipu, sastavljenu od momaka iz Valjeva i okoline. Uz Tripkovića, Tomaševića i Đukanovića, uz žal što nije angažovan i mladi Lekić iz Crne Gore, te Birčevića, bila bi to „petorka” novog sastava Metalca. U protivnom „ples” bi mogao da traje „samo jedno leto”, što bi, čini se, moglo da znači novi „raspad sistema”.
Metalac, dakle, mora da preorganizuje rad sa mlađim selekcijama na šta ukazuje i činjenica da su upravo te ekipe ubedljivo poražene u utakmicama sa ekipama Košarkaške škole „Sodeks”. To, drugim rečima, znači da bi za skauting najmlađih morao da bude zadužen neko vešt poput Branka Milisavljevića Levaka, dok bi prof. Ilija Ilić trebao da radi ono što najbolje zna, da brusi juniore za koje se smatra da su potencijalni prvotimci.
Interes Metalca mora da bude pomoć na obnavljanju rada košarkaških klubova u Mionici i Osečini, odakle su ranije stizali talentovani klinci, pomoć Ubljanima i Lajkovčanima, patronat nad Kolubarom iz Lazarevca i Crnokosom iz Kosjerića. Vreme je da Metalac izgura najbolje valjevske sudije do viših lista srpskih liga i „proizvede” mlade trenere, kadre da se koliko sutra ozbiljno bave tim poslom.
U svemu, posebna je priča zbog čega su se u Valjevu ugasili Student i Gimnazijalac, pa sada nema kluba u kojem bi se kalili talentovani mladi igrači, odnosno kako iskoristiti potencijal iz nekoliko košarkaških škola u gradu. Septembarski turnir, na kojem su učestvovali Panatenaikos, Partizan i Surgut, bila je odlična promocija novog Metalca, ali se na tome ne bi smelo stati. Važan posao je, dakako, i obebeđivanje stabilnog finansiranja ambicioznog prvoligaša.
