• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Novembar 2010

Zemlja kosmonauta

Piše: Dragan Todorović, novinar nedeljnika „Vreme”

Digla se dževa kad je ono pevač Radiša post'o član UO Srpske pošte. Ali, niko iz vlasti nije reagov'o, jerbo svako ima svoga Radišu i svoga Miću, koji sa funkcijama na kojima su imaju veze kol'ko i baba Kurana.

Najnovije vesti kažu da je Srbiji omogućeno da i dalje korača ka Evropi, jerbo je Savet ministara Evropske unije prosledio srpsku kandidaturu Evropskoj komisiji. To znači da nam je dozvoljeno da budemo na evropskom putu, ali da i dalje sve od nas zavisi. Jedno od glavnih zavisi je isporučenje đenerala Ratka Mladića Haškom tribunalu, jer ako se ne uhapsi Ratka od eventualnog početka pregovora o kandidaturi za članstvo u Uniji neće biti ništa. Na tu okolnost naši javili da svakoga dana činimo napredak u istražnim radnjama, čak je nagrada za valjanu i dobitnu informaciju o heroj Ratko povećana na ciglo Deset miliona evra. To bi, tolike pare, trebalo da pokaže da Srbija sve čini glede Ratka, njegovog ‘apšenja i daljeg napredovanja ka Evropi.

(Foto: Ljuba Ranković)

Ali pre sve ovo, pre nego što je Evropa Srbiji dozvolila da i dalje bude na evropskom putu, morala dođe Hilari Klinton, da vidi, kako reče, da je Srbija privržena evropskim integracijama, i ode u Brisel kaže da Srbiju treba podržati u procesu pridruživanja Evropi. Pre nego je u Briselu rekla šta ima, a bez čega teško da bi bilo šta od ovog posla, jer Holandija bila pri svoj stav da Srbija treba prvo ‘apsi Ratka, Hilari je u Beograd rekla historijske reči koje će vazda biti urezane u pamćenje ove države. Šta rekla, evo – Srbija ne samo da treba da bude u Evropi, ona treba da bude lider u Evropi. Hilari, Hilari, ko te posle ovoga ne bi voleo.

Onda bilo takoreći praktičnog dokazivanja da je Srbija za Evropu spremna. Prvo bila Parada ponosa, valjda se zna šta to, akcija podrške pravima gej populacije. Gej parada održana bez da učesnicima falila dlaka s glave, ali sve to obezbeđivalo na ‘iljade policije, koja lepo stradala u, vele od mračnih sila organizovanom, pohodu onih koji ne mogu da shvate da i u Srba ima pedera, i da to još treba afirmisati. Na to se nastavila fudbalska utakmica u Đenovi, gde naši fudbaleri trebali igraju sa Italijom, i gde je zbog ispada šačice budala ceo svet mogao da vidi u Srbiji žive ortodoksni bilmezi. Ali sve to neutralisano odlučnom političkom akcijom, zased’o sami Savet za naciuonalnu bezbednost, na čelu sa predsednik Tadić, i lično predsednik Tadić rek’o i poručio da huligani neće uspeti, Srbija će pobediti. Da li je neko, bojim, sumnj’o da će bude drugačije u zemlji koja treba bude lider u Evropi.

Šta onda bilo u zemlji na evropskom putu, u zemlji na evropskom putu onda bilo da svi uzeli da se zanimaju sa to, otkud da pevač Radiša Urošević bude imenovan za člana Upravnog odbora Srpske pošte. Za neupućene Radiša je pevač iz nekih naših Mrčajevaca, koji je u Upravni odbor uš‘o kao član Jedinstvene Srbije onog Palme iz Jagodinu. Svi digli dreku, pa šta je Ovo, pa ima li ovo još neđe, a Radiša rek’o zašto on ne bi bio Taj, on peva, sin mu ima radio stanicu, a pride lično poznaje direktora pošte u Kragujevcu. Tek onda slobodni srpski mediji uzeli cede mast i udaraju na sitna crevca, i Radiša podneo ostavku na funkciju. Završno rek’o da nema neke preke potrebe za tim, pa on tu nadoknadu, za članstvo, dobije za dve pesme. I još znamenito  rek’o – Ja nisam kosmonaut da bih proricao budućnost, a nisam ni kokoška da snesem jaje. Ali znam šta je mućak. Tako pevač Radiša spas’o Srbiju od gluposti koja svakako nije njegova. Naravno da se niko iz vlasti nije javio kaže kako se dogodio Radiša Urošević, jerbo svako ima svog Radišu u mnogo tije primeraka.

Zašto se, dakle, niko iz vlasti nije javio, zato što su ini upravni odbori, i mnogo ti’ mesta sa posebnu odgovornost, direktorskih bre mesta velikih javnih preduzeća puni raznih njihovih radiša. Ispada da su svi oni kosmonauti, vrhunski ljudi, ustvari Radiša bar zna da peva, dok se za ove kosmonaute ne bi moglo reći šta im je specijalnost, ali sigurno ne radna mesta na koja su ih partije u ime naroda turile. Ima i Valjevo svoje kosmonaute, jedan iz DS je takav kosmonaut da je član Upravnog odbora Aerodroma „Beograd”, gde je , dok to nije smanjeno, prim’o 300 – 400 000 dinara mesečno, plus 50.000 dinara, i to mesečno, za reprezentaciju. I kako taj valjevski DS kosmonaut, iako nema veze sa taj pos’o, vrši taj pos’o i tu kontrolu leta, odlično, još je tamo, a avioni sleću i poleću. Onda ima onaj DS Mića što direktor, generalni, Železnica Srbije. Neko će pita, kakve veze ima DS Mića sa železnicu, ima, kol’ko i baba Kurana, ali obavlja taj veliki pos’o, vozovi idu svaki dan. Neka neko kaže da ne idu. Ni SPS Mića nije manji kosmonaut, on je pomoćnik ministra infrastrukture, zadužen za Drumski transport. Kakve veze SPS kosmonaut Mića ima sa drumski transport, saobraćaj i ti putevi, isto kol’ko i druga baba Kurana, ali pos’o obavlja odlično, puteva ima, a i kamioni se po putevi kreću. Sve ovo živi dokaz da Hilari ono o liderstvu Srbije u Evropi nije rekla napamet, ispunićemo mi sve te standarde, ali ne možemo u Evropu bez identiteta, kosmonauti su naš identitet i garant budućeg liderstva.

Kad je sistem kosmonautski, on ima svoja pravila. A jedno od osnovnih pravila je da se svim kosmonautima nađe pos’o, đe će oni lepo da se rasporede i primaju tu državnu platu. Usled toga država sve više i postoji da bi toj svojoj armiji kosmonauta obezbeđivala plate. Čak se i inostrani krediti uzimaju ne bi li se održala ta stabinost, odnosno zadovoljila sve veća ala od javne potrošnje. Zato sve manje ima, dok ne bude nikako, novca za bilo šta drugo. Dabome da ima i drugih i svelih primera, ulaganja u infrastrukturu i drugo što treba da poboljša život građana. Tako je Služba za infomisanje i protokol grada Valjeva – pet čimbenika plus agencija koja po ugovoru o delu radi posao tih pet kosmonauta – javila da je realizovana velika investicija, rekonstruisana su autobuska stajališta u Valjevu, koja su dobila novi sjaj i tako to. Radi se o četiri ta stajališta u užem centru, koje je grad dobio na konto dozvole za trafike „Futuri” onog Cana Subotića. U međuvremenu su stakla na tim stajalištima polupana, sada su dva, od četiri stajališta, na mestu stakala dobila reklamne površine. To je, dočim, vest da se gradska vlast pohvali koliko čini za dobrobit građana. Pošto su samo dva stajališta rekonstruisana, ostala su još dva, pa bi njihovom rekonstrukcijom mog’o da se ispuni plan razvoja grada  i za sledeću godinu.

A kako grad brine o svojoj afirmaciji videlo se i po tom tzv. Festivalu duvan čvaraka, sa koga je i slika koja ide uz ovaj tekst. To, brat bratu, teško da liči na nešto. A to je zato što to grad niti podržava, niti zabranjuje, i Kralj čvaraka tera svoje. Očekuje se da oni koji, iz svojih interesa, drže da bi šišanje ovaca, štrojenje svinja, ili pak organizovano teranje svuda prisutnih pasa, trebalo bude brend Valjeva, dogodine, kad se kome ćefne, zauzmu trgove i ulice.