KOLUBARA Izdavačko društvo * Valjevo, Srbija

Foto galerija – Gvozdeni mostovi: U svetu se gvozdeni mostovi visoko cene, u vrhu su preporučenih vrednosti u turističkim vodičima. Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Ali se retko gde ruše. Ipak, u Beogradu je u planu rušenje Starog savskog mosta o čemu su su građani, aktivisti, i struka više puta negativno izrazili.

Kolubarin upitnik: Teodor Tošić: Intervju sa mladim muzičarem Teodorom Tošićem koji je nedavno promovisao upečatljivu numeru You’re Mistaken kao i njegovo viđenje Valjeva u našoj rubrici Kolubarin upitnik. (2 komentara)

Večno kruženje istorijskih vremena: Po ko zna koji put živimo u istorijskim vremenima, a izazovi, čini se, nikad brojniji.

Valjevsko skijanje krajem dvadesetog veka: Uslovi za skijanje su, kao što vidimo, bili skromni. Ipak, ovi skijaški dani ostali su lepa uspomena mnogima koji su tada sa skijaškim sportom počinjali.

O ekologiji, tradiciji i protestima: Duško Davidović, inženjer elektrotehnike, Globalni menadžer proizvodnog opsega – Instalacioni materijali u ABB Smart Buildings, Valjevac u Švedskoj, govorio je ovih dana za portal EKO gde je pričao o značaju ekološkog pristupa u skandinavskom okruženju, a pomenuo je i održive navike svojsvene našoj seoskoj tradiciji, kao i značaj toga da su građani Srbije rešili da se za zdravu sredinu aktivno bore.

Sećanje na Milana Koraća: Povodom godišnjice smrti Milana Koraća, jednog od najomiljenijih profesora fizičkog vaspitanja u Valjevu, poznatog odbojkaškog trenera i pedagoga, prethodnog vikenda održan je Festival odbojke njemu u čast. (1 komentar)

Jesenje foto-impresije: Fotografije Ivana Pantića. Ivan je građevinski inženjer, rođen i odrastao u Valjevu, živi i radi u Beču. Fotografiju doživljava kao igru i hobi. Inspirišu ga svakodnevni život i „obični“ ljudi.

Priče ne samo iz Nepričave: Od Pričevića do Nepričave pričaju se iste priče.

Drug na drumu: Toliko sam često putovao autobusom da sam čim krenem Europa busom iz Beograda za Valjevo, ili iz Valjeva u Beograd, odmah po vozaču znao sam kad stižem. Najviše sam se radovao čoveku o kome ovde pišem.

Promenada ulicama grada: Kako i slučaj Valjeva pokazuje, razvoj grada nije uvek pravolinijski. On je više cikličan, sa usponima i padovima, cvetanjem i propadanjem, kao i periodima stagnacije.

Intervju: Ida Prester: Na ovogodišnjem muzičkom festivale Mountain Music Fest nastupiće, između ostalih, regionalna muzička zvezda Ida Prester. Tim povodom, uradili smo kratak intervju sa njom.

Ranjeni grad, Valjevke i Valjevci: Serija skandala i teški problema koji su se desili, i još uvek se dešavaju u Valjevu, navodi nas na zaključak da je Valjevo - ranjeni grad. I da će trebati dugo vremena da se oporavi.

Poziv na očuvanje nezavisnosti Istraživačke stanice Petnica: Nekoliko nekadašnjih polaznika i saradnika Istraživačke stanice Petnica pokrenulo je peticiju želeći da javnosti skrene pažnju na neophodnost pažljivijeg sagledavanja svih činjenica vezanih zaISP, i ulaganja napora da se stvore uslovi u kojima će Petnica moći da odgovorno pristupi uočenim problemima i sprovede neophodne reforme. U tekstu se takođe navodi: „Ovi događaji moraju biti i ostati alarm za ISP da unapredi svoje principe organizacije i komunikacije na način koji će sprečiti njihovo ponavljanje, i ponuditi efikasne mehanizme reagovanja i pomoći žrtvama. Oni, takođe, iznova potvrđuju da su naše društvo i naša kultura još uvek veoma otvoreni za rodno i uzrasno zasnovano nasilje.“

Na gradilištu

Građanski otpor rudniku i zagađenju: Inicijativa EKOlubarska bitka obratila se valjevskom rukovodstvu povodom najava za otvaranje rudnika litijuma i borata u valjevskom okruženju, tražeći zvanične informacije o ovom slučaju od nadležnih. Dok se to ne desi, bitku za očuvanje životne sredine vode građani.

Magija maja: Maja 1987. bio je koncert Bijelog dugmeta u Hali, za koji sam izgubila kartu. Mislim da sam tada bila najnesrećnija devojčica u gradu. Pevao je u Dugmetu u to doba Alen Islamović.

Vreme ili breme arhitekture?: Publikacija „Vreme arhitekture: Arhitektura i urbanizam u Valjevu 2010-2019“ nedavno je izašla, u izdanju Društva arhitekata Valjeva. U pitanju je najnovije izdanje publikacije koja se pod istim naslovom po treći put pojavljuje kao pregled arhitektonskih ostvarenja i tekstova vezanih za Valjevo i Valjevski kraj.

Nela u valjevskom Krugu: Glumica Danijela Nela Mihailović, rođena i odrala u Valjevu, gostujući nedavno u emisiji “Balkanskom ulicom” prisetila se svog valjevskog odrastanja, uključujući vreme kada je radila u tada čuvenom kafiću “Krug”. (1 komentar)

Plaža na Kolubari: Кupali smo se na Кolubari ispod tada drvenog mosta kod Jadra. Reka je tekla uz kej a plaža, ako se tako može reći za priobalje od kamena belutka sa travnatom površi u zaleđu, prostirala se uzvodno do iznad i sada postojećih stepenica iz parka ka reci.

Godinu dana nove nenormalnosti: Na današnji dan pre godinu dana uvedeno je vanredno stanje zbog pandemije korona virusa. Pitali smo neke od naših sugrađanki i sugrađana kako im sve deluje godinu dana kasnije.

Znamenitosti Pop Lukine ulice: Inspirisani starom razglednicom Pop Lukine ulice koja se početkom godine našla na prodaji na internetu, podsetili smo se koiko znamenitosti ova ulica ima. Ne čudi da je mnogim Valjevcima važna, što sa istorijske strane, što iz ličnih, sentimentalnih razloga. Sada najčešće pominjana po intenzivnoj gradnji novih stambenih zgrada.

Studija slučaja: Doktorska izložba Luke Tripkovića, slikara i pisca rođenog u Valjevu, u toku je u beogradskoj galeriji Umetnički prostor U10. Otvorena je do 30. januara.

Pruge koje nekuda vode: Prug Beograd-Bar, koja prolazi i kroz Valjevo, jedno je od postignuća jugoslovenskog graditeljstva. Ipak, postojala je, bar u planovima, i pruga koja je trebalo da ide i kroz naš grad i to do – Kotora.

Zraci svetla 2020. godine: Ova godina, bez trunke sumnje, bila je izuzetno teška. Za veliki deo sveta, pa i za Valjevo. Za 2021, uprkos želji za optimizmom, nema previše razloga očekivanju da će biti drastično bolja. Ipak, kako god bilo, vreme je pred praznike, želimo da osvetlimo ono što je u ovoj godini ipak bilo dobro.

Solidarnost: Valjevci su toliko puta pokazali solidarnost, zašto da sada bude izuzetak?

Iznureni grad: Dva autora, Valjevac Filip Stanković i Nikola Pavlović Sova su posle pet godina digitalnog objavljivanja ovog stripa došli i do njegove papirne verzije. Ovog meseca zvanično je na srpskom u štampi objavljen strip Radionice stripa i animacije Valjevo - "Ibrahim Kojl."

Seoska domaćinstva: Ova godina, najviše u vreme vanrednog stanja i zabrane kretanja, a verovatno i one naredne, sa problemima zagađenja i raznih drugih društvenih problema, ukazala je na to koliko je bitno sačuvati seoska imanja i imati svoje sigurno utočište.

Okrugle decenije: Godina 2020, vanredna po mnogo čemu, ipak ima nešto zajedničko sa onim pređašnjim – to da je okrugla decenija. Nakon što smo o 2000. peć podsetili, prisetimo se i nekih ranijih ‘početaka od nule’ u XX veku.

Online tribine: Valjevski gimnazijalci: U nemogućnosti da se susreti učenika, profesora i prijatelja Valjevske gimnazije sa svojim najznačajnijim učenicima organizuju uživo, Izvršni odbor jubileja je odlučio da organizuje seriju online tribina pod radnim nazivom "Valjevski gimnazijalci"

Godina 2000. Revolucija, nada, zebnja (III deo): Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec. Ti zapisi, pročitani zasebno, sada posle dve decenije daju veoma upečatljivu sliku tadašnjeg života i stanja u društvu, i želim da ih prestavimo kao zasebno štivo, zanimljivo, literarno upečatljivo i dokumentarno.

Lekovite vode: Dugo godina u Pribari se nalazila cev sa lekovitom vodom. Početkom osamdesetih godina dobrovoljnim radom i akcijom SUBNOR-a izgrađena je zgrada sa tri mala bazena...

Eкološкa zaštita Valjeva: Mi građani Valjeva, mi ne možemo mnogo uticati na opštu ekološku atmosferu, ali možemo mnogo učiniti za naš grad i predivnu prirodnu celinu koja nas okružuje. (1 komentar)

Lirična hronologija 2000. godine (2. deo): Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.

Kolubarin upitnik: Radovan Andrić: Rođen 1975 u Valjevu. Završio Valjevsku gimnaziju i Višu školu grafičkog dizajna u Beogradu. Od 2005. živi u Moskvi i radi kao kreativni dizajner. Učestvovao i nagrađivan na međunarodnim reklamnim festivalima. Bavi se fotografijom, ilustracijom, kaligrafijom, muzikom

Lirična hronologija 2000. godine (1. deo): Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.

Zabrinjavajuće stanje na lokalu u vreme epidemije

Stanje stvari: Ukratko – stanje je neveselo.

Kolubarin upitnik: Ivan Teofilović: Rođen 1977.god. u Valjevu. Diplomirao klarinet na “Fakultetu Muzičke Umetnosti” u Beogradu. Trenutno zaposlen u M.Š. “Božidar Trudić” u Smederevskoj Palanci na mestu profesora klarineta i saksofona. Član sastava “Naked” , “Samostalni Referenti” i “TiM Group”. Član umetničkog saveta Valjevo Jazz Fest-a. (1 komentar)

Pesnikovom rukom pisano: Valjevska štamparija ustanovila je pre četiri decenije, 1980. godine, ediciju „Pesnikovom rukom pisano“

Džez revolucija: Nakon odluke valjevskih vlasti da se Valjevski džez festival 2020. godine ne održi, što je izazvalo ogorčenje mnogih građana vezanih za ovu prestižnu umetničku manifestaciju, i nakon saopštenja preko Facebook stranice festivala i u medijima Saveta Valjevskog džez festa koji je naglasio da će se festival svakako održati, članovima Saveta onemogućen je pristup stranici festivala.

Lečenje poezijom: Za nama je težak period. Onaj pred nama neizvestan je na razne načine: zdravstveno, ekonomski, politički, socijalno. Uz sunce i majsku rakoš prirode, dodajmo zrno poezije pesnika našeg kraja Petra Pajića kao sidro u smutnim vremenima.

Kolubarin upitnik: Filip Šulović: Rođen 1989. godine u Valjevu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 2014. godine. Radi u Osnovnom sudu u Valjevu kao stručni saradnik. Planinski vodič, maratonac i putnik. Leti je na biciklu, zimi skija, a tokom cele godine trči i vere se po planinama od Alpa do Kavkaza.

Pijaca, prodavnice, koncerti i žurke – na internetu: Od uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa u Srbiji zbog aktuelnog korona virusa, veliki deo naših života preselio se na Internet. U medijima se već pojavio i izraz ’prisilna digitalizacija u Srbiji’.

Viziri za zdravstvene radnike: U vreme aktuelne pandemije korona virusa, zaštita medicinskih radnika je prioritet – kako za njih, koji su u ovoj situaciji najizloženiji, tako i za građane kojima je njihova pomoć potebna. Uslov za to je da medicinsko osoblje ostane zdravo.

Javno mnjenje u vreme virusa COVID 19: Pred Vama se nalaze rezultati istraživanja, koje je sproveo, sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (Birodi). Preko ovog linka anketu možete i sami popuniti dokle god epidemija traje i dati svoje mišljenje o situaciji u kojoj se našlo ne samo naše društvo, već i čitav svet. Bilo bi zanimjivo videti kako će se stavovi građana menjati u narednom periodu

Pandemija i istorija: Stariji, ali i svi koji su gledali film „Variola vera“ Gorana Markovića, o epidemiji velikih boginja, upoređuju sadašnju situaciju sa tadašnjom, koja se dešavala isto u martu, 1972. godine.

Izbori u senci nejednakosti: “Parlamentarne i lokalne izbore 2020. godine Srbija dočekuje suočena s opasnošću daljeg izmeštanja polja političke borbe iz institucionalnog okvira. Deo opozicije bojkotuje rad Narodne skupštine još od februara 2019. godine.

Petnička voda

Fudbalski klub “Budućnost“ posle Drugog svetskog rata: Prva međunarodna fudbalska utakmica u Valjevu odigrala se 28. juna 1948. godine, kada je u Parku pećina gostovala Slavija iz Praga.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Čarnojević: Aleksandar Čarnojević, arhitekt nagrađivan na međunarodnim urbanističkim i arhitektonskim konkursima, trenutno na privremenom radu u inozemstvu. (3 komentara)

Divčibarske razglednice - stare i nove: Kako bi izgledale razglednice koje su na Divčibarama napravljene pre više decenija ako bi smo ih slikali sada?

Vek valjevskog fudbala: Prvu pravu fudbalsku loptu u Valjevo je doneo u jesen 1909. Jevrem Mitrović, učenik gimnazije iz Beograda, gde je zbog nestašluka izbačen iz škole, pa se preselio u Valjevsku gimnaziju. Loptu je poklonio Školskoj zbirci za gimnastiku, korišćena je za 'igranje fudbala' na izletima učenika.

Apotekarska istorija: U godini kada je sudbina gradske Apoteke Valjevo krajnje neizvesna, apotekarstvo u našem gradu beleži bitan jubilej – 150 godina postojanja. Za stogodišnjicu od osnivanja prve apoteke u gradu, 9. juna 1970. godine, na mestu gde se ona nalazila, postavljena je fontana koja i danas postoji na Desankinom vencu.

Kolubarin upitnik: Tijana Nikitović: Rođena u Valjevu 1977. godine. Završila Valjevsku gimnaziju, prirodni smer. Studirala Likovnu akademiju u Beogradu, Cetinju, Aix-en-Provence-u i diplomirala sa najvišom ocenom na Visokoj školi lepih umetnosti u Tulonu. Bavi se likovnim stvaralaštvom i vodi likovni atelje u Kulturnom Centru « Tisot » na jugu Francuske.

Dvadeset godina kasnije: Političke promene su moguće i dešavaju se (pogledajmo Hrvatsku), a uloga pojedinaca i samoorganizovanih grupa je velika – i nekada i sada. Imajmo to na umu u 2020. godini.

Godina koju su spasili pojedinci: I u 2020. ne ostaje nam ništa drugo nego da kroz lične i grupne akcije utičemo na svoje okruženje – lokalno i šire – uključujući i vlast. Jer, sem nas, nema nikog drugog.

Kolubarin upitnik: Ivan Jovanović: Ivan Jovanović je novinar, urednik u Redakciji za unutrašnju politiku i privredu, RTS Radio Beograd 1. Dobitnik godišnje nagrada Privredne komore Srbije za oblasti novinarstva 2019. godine. Hobiji i ineteresovanja: fotografija, kafanologija i džez.

Nemio slučaj: Neobična školska epizoda (ko ne dođe u crkvu - ide u zatvor) i lepa novinarska lekcija prosvetnim vlastima 1909. godine.

Japan u Goloj Glavi: U izdvojenom odeljenju osnovne škole„Prota Mateja Nenadović“ Brankovina u Goloj Glavi nastavnica razredne nastave, Gordana Krsmanović, nedavno je sa učenicima sedmog razreda pripremila ugledni čas posvećen Japanu

Hronologija 1889.: Te 1889. održana je Svetska izložba u Parizu na kojoj je predstavljena i Ajfelova kula koja je poslužila i kao glavna kapija za ulaz na izložbu, a proizvođači iz valjevskog kraja svoja vina i rakije za koja su i nagradjeni.

Crna knjiga u crnim vremenima: Nakon uspeha njegove prve knjige Osmeh pod gorom maslinovom, ovih dana Valjevca Luku Tripkovića očekuje izlazak drugog romana – Crne knjige. Razgovarali smo o knjizi i o vremenu u kome živimo i koga, na neki način, opisuje. (2 komentara)

Valjevo 1919.

Jubilej biblioteke: Povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Čitaonica valjevske, Matična biblioteka "Ljuba Nenadović" u Valjevu organizuje 15. novembra program u više segmenata, koji uključuje program za osnovce i srednjoškolce, otvaranje izložbe i svečanu akademiju.

Festival na farmi: Prva Tom Waits žurka, koja je prerasla u TW festival ili Waitstock, održana je pocetkom 1991. godine u iznajmljenom stanu u Bruklinu. (1 komentar)

Podrška Aleksandru Obradoviću, pitanja vlastima: Priliku da pruže podršku Aleksandru Obradoviću imaće I građani, jer će i ovog petka biti organizpvano potpisivanje peticije za njegovo puštanje na slobodu.

Sećanje: Branko Vićentijević – Džane (1949-2018): Pre godinu dana napustio nas je čuveni valjevski novinar Branko Vićentijević Džane. (2 komentara)

Valjevski recitali Voje Brajovića: U oktobarskom broju časopisa Elevate, avio kompanije AirSerbia, objavljen je intervju sa glumcem Vojom Brajovićem u kome, između ostalog, govori o svom valjevskom odrastanju.

Kad odeš iz bilo kog grada: Valjevac Stefan Stefanović, pravnik, nedavno je napisao varijaciju pesme “Kad dođeš u bilo koji grad” Matije Bećkovića, koju je prva izdala Revija Kolubara 1999. godine. (1 komentar)

Junak: Aleksandar Obradović, zaposlen u valjevskom „Krušiku“, novi je heroj Valjeva i Srbije. (1 komentar)

Šta je ostalo od Tešnjara?: "Trenutna situacija u Tešnjaru, a i svuda gde građani pokušavaju da žive, izgleda kao Bermudski trougao između neznanja tzv. političara, javnog i privatnog nasilja na svim nivoima i totalnog materijalnog i duhovnog osiromašenja"

Sloboda života u kombiju, putujući po svetu: Mnogi od nas prethodnih meseci pratili su uzbudljive doživljaje Anje i Strahinje koje su delili na svom Instagram nalogu. Kad su se vratili na kratko su Srbiju, sačekali smo ih sa pitanjima – otkud oni u svemu ovome i šta se iz ovako nepredvidivih putovanja može naučiti.

O pobedama i Pobedniku: Nakon više najava, danas je objavljeno da će spomenik Pobedniku na Kalenegdanu u Beogradu, podignut u čast vojnika koji su učestvovali u proboju Solunskog fronta, biti uskoro skinut i odnet na doradu i restauraciju. S obzirom na to da su poslednjih godina mnoge rekonstrukcije u Beogradu prošle neslavno, u delu javnosti postoji zebnja za sudbinu ovog remek dela Ivana Meštrovića.

Putopisna crtica iz Valjevskog kraja: Otprilike u ovo vreme, u septembru 1888. godine boravio je u Bogovađi Feliks Кanic, znameniti putopisac, balkanolog i etnograf.

Rijeka i Opatija: Rijeka koju smo posetili ovih dana sada mesto koje gledaoce serije "Novine" podseća na ambijent u kojem je snimana. Vreme je često sivkasto, baš kao u seriji. Rijeka se uveliko sprema za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

Opstanak: Dok Amazon gori nemoćno na drugom kraju naše izmaltretirane planete pomislih - možda je i dobro što Divčibare nemaju uvek struju.

Tešnjarske slike (3. deo): Tekst novinara i pisca Darka Marjanovića objavljen u Velikom narodnom kalendaru Kolubara za 2002. godinu

Naučni skup povodom 150 godina Valjevske gimnazije: U susret obeležavanju veka i po svog postojanja, Valjevska gimnazija za 2020. godinu priprema naučni skup kojim će se obeležiti ovaj značajni jubilej i ključna postignuća škole u tom periodu.

Tešnjarske slike (2. deo): Tekst novinara i pisca Darka Marjanovića objavljen u Velikom narodnom kalendaru Kolubara za 2002. godinu

Tešnjarske slike (I deo): Tekst novinara i pisca Darka Marjanovića objavljen u Velikom narodnom kalendaru Kolubara za 2002. godinu

Velika istraživačka akcija na Durmitoru: Preko 150 članova Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ iz Valjeva učestvovalo je na istraživačkoj akciji „Durmitor 2019“, kojom je obeleženo pedeset godina ovog kluba.

Patrijarh German u Brankovini i Valjevu 1979.: Posle liturgije u Brankovini patrijarhu su predsednici Podrinsko-kolubarskog regiona i Valjevske opštine priredili prijem u hotelu „Narcis“.

Darija: Ovog meseca našla se u žiži i nacionalnih medija koji su pisali o onome kroz šta prolazi radeći svoj posao. Pritisci, međutim, nisu prestali.

Gde su nestala ona leta: Kad odrasteš, samo jedno pitanje imaš:"Gde su leta nestala?"

Pola veka parka Vide Jocić: Pre pedeset godina, 4. jula 1969. godine, u parku na Jadru otkrivene su biste valjevskih partizana, delo vajarke Vide Jocić.

Valjevska leta: Od proleća do rane jeseni, Valjevo je mesto gde treba biti.

Kolubarin upitnik: Jasmina Bobovac: Rođena u Valjevu pre 56 godina. Završila Valjevsku gimnaziju, studirala Filološki fakultet. Nekadašnji spiker Radio Valjeva i novinar Radio Patka, marketing menadžer Radović company. Majka dva sina i baka desetogodišnjeg dečaka. Penzionerka. (1 komentar)

Trideset godina u krug: Decenije prolaze, ali zamišljene krune i sa njima povezane politike opstaju.

Crna Reka u zelenom okruženju

Valjevski gosti o gastro ponudi: astronomska kultura kao neodvojivi deo kulturnog nasleđa - kako se navodi i u studiji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, o kojoj smo ranije pisali u ovoj rubrici - bio je jedan od povoda da istražimo kako gosti Valjeva doživljavaju njegovu kulinarsku stranu.

Valjevka na putovanjima: Dok ne osmislimo novu kolekciju (razmišljamo i o majicama), napravili smo promotivnu verziju torbe koja je malo i putovala – po Valjevskom kraju i Skandinaviji.

Vidimo se u koloni – Šest meseci kasnije: Fantastičan je osećaj svih onih zimskih subotnjih večeri, dok mokrim nogama pobeđuješ svoje limite, razvijajući svest da ta mala, pojedinačna žrtva simbolično doprinosi milimetru promene ka nečem boljem...

Prva valjevska trka: U susret drugom Valjevskom polumaratonu, koji se dešava u subotu 8. juna, podsećamo na prvu trku organizovanu u Valjevu. Bilo je to početkom XX veka, 1906. godine.

Bahatost prema sebi: Park Pećina je od pre nekog vremena ugrožena bahatim parkiranjem. I to u vremenu kada Grad Valjevo promoviše pešačenje. Akcija - performans Lokalnog fronta Valjevo „Ne da(vi)mo Pećinu“ održana prethodnog vikenda upozorenje je gradskim vlastima da poštuju svoje propise.

Saga o pivu: Valjevska pivara konačno je prodata u januaru ove godine. U međuvremenu, u gradu nastaju, ili se pripremaju, male privatne pivare, kakvih je sve više u zemlji.

Valjevac – izdavač Dečjih novina: Za generacije koje su odrastale u drugoj polovini XX veka, izdanja Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca bila su neizostavo štivo (Zeka, Tik-tak, Školarac, Dečje novine, YU strip, Džuboks, Mikijev almanah... ). Manje je poznato da je osnivač ove uspešne izdavačke kuće bio Valjevac Srećko Jovanović.

Kafanski život i ženski bendovi 1929.: List „Glas Valjeva“ u broj od 5. maja 1929. godine (dakle, pre tačno devedeset godina), donosi ponudu tada uglednih valjevskih kafana i hotela. Prenosimo informacije o ugostiteljskoj ponudi tada koja nam, iz ove perspektive, izgleda zanimljivija od današnje.

Pukla medijska tranzicija: Podovodom Dana slobode medije objavljujemo tekst Zorana Gavrilovića, Valjevca, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda o mogućem savezu građana i medija, na dobrobit svih.

Prvi maj – 19. i 20. vek: Podsećamo se događaja vezanih za 1. maj u 19. i 20. veku. Od pokrštavanja Roma, ustanovljenja pijačnih dana, vašara, do prvomajskih proslava Praznika rada u posleratnoj Jugoslaviji. Isti praznik slavimo i sada, više sa mišlju o neradnim danima, manje o tome zbog čega je ustanovljen i šta bi trebalo da simbolizuje.

Valjevka i Valjevac: Po motivima jedne od najpopularnijih, rasprodatih, Kolubarinih knjiga „Valjevke“ – nadamo se da ćemo jednom prilikom uspeti da priredimo treće izdanje – napravili smo mini seriju torbi Valjevka i Valjevac.

Pobunjeni gradovi: Tribina "Pobunjeni gradovi" biće održana danas (utorak, 23 aprila), u velikoj sali Skupštine grada Valjeva, sa početkom u 18 časova.

Šetnja Brangović - Šareno Platno: Iz Brangovića se do Šarenog Platna spušta dobro obeležena pešačka staza, nudeći veličanstvene vizure i šetnju kroz arheološki lokalitet gde se ponešto može i videti, a još više zamisliti.

Slovenački graditelji Valjeva: Među brojnim graditeljima Valjeva i infrastrukturnih objekata u okolini grada, bilo je kroz istoriju i stranaca, kao i ljudi iz bivše Jugoslavije. Graditelji Valjeva bili su i Slovenci, o čijem smo radu vezanom za Valjevo našli traga u poslednje vreme.

O finansiranju medija: Građane koji vrednuju sve što su Kolubarske uradile za sve nas od 2014. godine pozivamo da na koji god način mogu pomognu ovoj maloj i hrabroj redakciji.

Nekako s proleća, nekakva proleća: Nekako s proleća čekamo da dođe proleće. Čini mi se da je nekada dolazilo onako samo od sebe, bez čekanja. I mirisalo na jedan nepravedno zaboravljen cvet.

Kolubarin upitnik: Nataša Kristić: Profesorka predmeta iz oblasti istorije umetnosti, likovne kulture i istorije civilizacije u Valjevskoj gimnaziji, rukovodilac foto sekcije, organizuje i vodi javne tribine iz oblasti istorije umetnosti i kuture, organizuje školske izložbe. Na ovogodišnjem beogradskom sajmu obrazovanja EDUfair dodeljena joj je nagrada Omiljeni profesor Srbije.

In Memoriam: Ljubomir Mihailović - Ljuba Pače (1950-2019): Ljuba je bio profesor ruskog jezika, sportista, muzičar i pisac. I prijatelj Kolubare. U znak sećanja na njega, objavljujemo tekst Branka Pirgića “Slučaj Ljube Pačeta”napisan povodom promocije Ljubine knjige pesama u Beogradu.

Valjevke i oficiri: Valjevo je krajem 19. i početkom 20. veka bilo 'avokatski grad', a za oficira mladoženju izabranica iz advokatske kuće bila je izuzetno dobra, ako ne i najbolja 'prilika'.

Sklonište od oluje: In memoriam Ljiljana Ljiljak 1949-2015

Hrana kroz šalu: Facebook stranica Šta je valjevski, koja se na duhovit način već nekoliko godina bavi valjevskim fenomenima, neka je vrsta valjevskog Njuz.neta. A jedna od čestih tema je hrana.

Kolubarin upitnik: Dušica Rajevac: Rođena u Valjevu 1971. godine. Završila Valjevsku gimnaziju, a potom studije germanistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Predaje nemački jezik u Tehničkoj školi i u O.Š. „Nada Purić“. Pored dugogodišnje saradnje sa Društvom „Prijateljstvo sa Valjevom“ iz Pfafenhofena, ostvarila odličnu saradnju sa Gete institutom i Austrijskim kulturnim forumom iz Beograda

Zašto ću govoriti danas na protestu: Na večerašnjem, trećem valjevskom protestu “1 od 5 miliona”, govoriće Luka Tripković, slikar i pisac rođen u Valjevu. Za Reviju Kolubara objašnjava svoje motive za aktivno učešće na ovom skupu.

Restrikcije, radio u pržionici kafe, i ostale zgode devedesetih: Iz lične beležnice 1992-1996.

Licemerna promocija pešačenja: U šarmantnom putopisnom filmu"Put u Italiju" dva Britanca stižu kolima u Rim i, isprepadani svime što im se na ulicama desilo, jedan kaže: "Rim je imao jedno dve hiljade godina da sredi svoj saobraćaj". Ali nije. Valjevo postoji jednu trećinu i nešto preko kraće, i njegovi problemi sa sobraćajem su neuporedivi sa rimskim.

Valjevo 1819 – Vladarev brat, oboleli iguman i dabrova mast: Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1819. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića "Valjevski kraj u 19. veku."

Kolubarin upitnik: Ivan Milovanović: Rođen u Valjevu 1985. godine. Završio Valjevsku gimnaziju, društveni smer, a uporedo nastavio muzičko obrazovanje, neformalno, učeći klavir, kontrabas i na kraju bubnjeve. Završio Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu. Radio u Krušiku, Tehničkoj školi i na Visokoj tehničkoj školi u Valjevu. Ima nekoliko hobija, izdvaja ribolov i skijanje kojim se bavi više od 25 godina. U mladosti, trenirao fudbal i košarku. (1 komentar)

Odrastanje u šarenijem Valjevu: Kada sam mojoj deci povremeno pričala o odrastanju u Valjevu, gledali bi me kao da pričam naučnu fantastiku. Kao nešto njima potpuno strano, nepoznato, pa pitanja, podpitanja, pa da li je zaista bilo tako....ma milion stvari. (6 komentara)

Stvaraoci i cenzori, slučaj Valjevo: Smrt proslavljenog reditelja Dušana Makavejeva, čiji je film „W.R. Misterije organizma“ iz 1971. nezvanično, ali faktički bio zabranjen do kraja osamdesetih, povod je da se setimo i stvaralaca čiji je život i rad imao veze sa Valjevom, a koji su u ovom gradu trpeli različite oblike cenzure, pa i sudske procese, i o čemu je kasnije pisano i u stranoj štampi i u memoarskim knjigama.

Godine rasta uz Kolubaru: Nije postojala ni jedna staza dokonih lutanja koja je vodila na njene obale, nije bilo šaputanja na njenim kejovima ni nemarno oslonjenih laktova na ogradi mosta. Most je postojao u istoriji, rekao u geografiji, grad je živeo na njenim obalama. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Ivana Savić: Rođena i odrasla u Valjevu. Posle gimnazije upisala francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi u Beogradu i radi u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) gde prati izbore i broji preletače.

In memoriam: Slobodan Đukić: Sloban Đukić, gradonačelnik Valjeva od 1989. do 1992. godine, preminuo je u 78. godini. Sećamo ga se kroz zapise o njemu i inicijative u kojima je učestvovao, a o kojima je Revija Kolubara pisala.

Valjevske zime: Nekad je zimi lepo i u Valjevu: bar u godinama pre Velikog zagađenja. Ili kad se sećanja pomešaju sa zaboravom i oboje nostalgijom ili idealizovanjem.

Nova godina

Nova godina pre pola veka: Kako se dočekivala Nova godina 1969. godine, odnosno pre pola veka?

Poruke vlastima: Svodeći ovu godinu, podsećamo se nekih od poruka koje su učesnici naše rubrike Kolubarin upitnik uputili nadležnima

Utisci 2018 – Od apatije do aktivizma, i natrag: Sumirajući godinu, pitali smo koleginice i kolege iz valjevskih medija i civilnog sektora šta je po njima obeležilo prethodne mesece i koji su njihovi najjači utisci.

Pregled 2018 – Nebriga, bahatost i građanske inicijative: Još jedna kolektivno teška godina je uskoro za nama. Donosimo izbor onoga što smatramo da ju je obeležilo. Zabeležili smo, ipak , i neke lepe stvari na nivou grada koje su, van ličnih radosti, doneli dašak pozitivne energije.

Utisci iz Kuvajta u 13 slika: Nova života stanica - Kuvajt! Mala zemlja u jugozapadnoj Aziji, na Arapskom poluostrvu sa izlazom na Persijki zaliv. I da, još uvek ne mogu da verujem da sam zaista ovde. Ali činjenica je da jesam. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Milica Vučetić: Diplomirala i doktorirala astrofiziku na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde od 2011. godine radi kao naučni saradnik. Od 2012. godine sa porodicom živi u Kraljevu. Na programu astronomije u Istraživačkoj stanici je povremeni stručni saradnik.

Čovek u plamenu: Odlomak iz scenarija/romana u nastajanju “Čovek u plamenu” našeg kalifornijskog saradnika Grgura Strujućia koji prikazuje, pojašnjava, “sliku Valjeva iz perspektive jednog domaćeg globalnog nomada koji kreće na put u srce tame.”

Kolubarin upitnik: Andrija Petrović: Inženjer informacionih sistema, diplomirao na FON Beograd, preduzetnik, inspirator porodično-prijateljske inicijative #daValjevoprodiše, muž i otac dve divne devojčice. Proputovao dosta, ali i dalje lokalpatriota, grešio mnogo ali i dalje na pravom putu.

Građani za zdraviji vazduh: U organizaciji Lokalnog fronta Va organizovana je danas akcija prikupljanja potpisa za organizovanje javne rasprave o kvalitetu vazduha u našem gradu.

„Četiri brata, čeitiri razbojnika“

Kolubarin upitnik: Suzana Radovanović – Perić: Suzana Radovanović – Perić. Direktorka MŠ “Živorad Grbić”, prva violina prvog valjevskog gudačkog kvarteta “MISS”, članica tria “MiSS”, pokretač raznih inicijativa i projekata na polju umetničke muzike u gradu

Da Valjevo prodiše, druga sezona: Nakon akcije sa početka godine, građanska inicijativa „Da Valjevo prodiše“ nastavlja se i u novoj sezoni. Jer, situacija sa vazduhom u Valjevu ni malo se nije popravila u međuvremenu. Grad je i dalje jedan od najzagađenijih u zemlji, a region Balkana u Evropi.

Zanimljivi ljudi: Među Valjevcima iz svih krajeva ističe se po svima spoljnim osobinama jedan običan red ljudi koji se između sebe zove zanimljivi ljudi. Retki su ispitivači koji će moći i umeti zapaziti ove ljude; oni se ne vide i ne ističu izvan obične sredine; oni rade i stvaraju i zato se ovlašnim posmatračima čine kao najobičniji ljudi.

Zbogom džine Džane: „Ako ste se pitali kako izgleda džin, evo ga,“ rekao je Zdravko pre više decenija kad smo u zgradi Radio Valjeva, kao deca, sreli Džana. Od tada, najpre stasom – bio je čovek impozantne pojave, gromada, a onda, kroz godine, oštrinom stava i širinom profesionalnog znanja i integriteta, etičnošću pred svim mogućim izazovima u kojima smo živeli i živimo, i povrh svega ljudskom toplinom - to je i ostao. Zauvek.

Kolubarin upitnik: Mijat Mijatović: Rođen u Valjevu 1988. Završio Valjevsku gimnaziju, a zatim u Beogradu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja završio i master studije i dobio zvanje Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja. Vaterpolom se bavi od desete godine; radio u VK Valisu sa mlađim kategorijama, nakon čega je otišao da radi u Galatasaray.

Kolubara majice

Kolubarin upitnik: Jovan Jovanović: Rođen u Valjevu 1981. Posle Gimnazije, završio Arhitektonski fakultet u Beogradu, diplomskim radom „Arhitektonsko-urbanističko rešenje priobalnog dela centralne zone Valjeva sa novim gradskim trgom“. Od 2006. godine zaposlen kao arhitekta-urbanista u Odeljenju za urbanizam Gradske uprave grada Valjeva.

Valjevski i bokeljski Klinci: Sela Klinci – jedno u okolini Valjeva, drugo na poluostrvu Luštici, u Boki, imaju - istorijski - više od zajedničkog imena. O tome saznajemo u knjizi „O Valjevu i Šapcu“, Ljubomira Pavlovića, koju je Radio Valjevo izdalo 1990. godine.

Kolubarin upitnik: Nemanja Nikolić: Rodjen 1988. u Valjevu. Karijeru počeo u Budućnosti iz Valjeva, igrao, između ostalog, za Grbalj u CrnoGori, Crvenu Zvezdu, Dinamo iz Minska i Bate Borisov, Hapoel Tel Aviv, Hapoel Raanana. Za reprezentaciju Crne Gore odigrao 14 utakmica. Učestvovao u takmičenjima Lige šampiona i Lige Evrope.

Divčibarske atrakcije: Prvi vikend oktobra je već godinama prilika da se na Divčibarama, osim u lepoj šetnji i bojama rane jeseni, uživa i u svemu u vezi sa gljivama

Gimnazijalci u Italiji: Ovog septembra, učenici četvrtog razreda Valjevske gimnazije u okviru maturske ekskurzije putovali su u Italiju. Posetili su Veneciju, Firencu, Bolonju, Trst, Montekatini i Rim. (1 komentar)

Husari u Valjevu

Kolubarin upitnik: Jovana Jokanović: Jovana Jokanović, rođena 1987. u Valjevu, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju, a zatim osnovne i master studije Fakulteta Organizacionih Nauka (FON) u Beogradu. Potiče iz rukometne porodice, tako da je prve rukometne korake napravila u Metalcu, a 2006. se seli za Beograd i nastavlja karijeru. Od 2015. do 2017. igrala je za Salerno u Italiji.

Koktel “Ljuba Nenadović”: Povodom dodele nagrade "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2018. godini, koja je ove godine uručena je Stevanu Tontiću za delo "Ta mjesta", u Branovini je, za ceremoniju, promovisan i koktel “Ljuba Nenadović”.

Kolubarin upitnik: Nevena Nikolić: Nevena Nikolić, flautistkinja, jogina i meditantkinja. Edukuje mlade i stare svim ovim veštinama koje praktikuje. Proučava isceljujuće zvuke tibetanskih posuda a interesuju je samospoznaja, drevne mudrosti istoka i načini kojima može običnom, savremenom čoveku pomoći na putu ka ispunjenijem, srećnijem i zdravijem životu. (1 komentar)

Zbratimljeni grad Jesenice: Valjevo je na sve, izgleda, zaboravilo. Jesenice nisu.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Vasić: Rođen u Valjevu 1987, gde je završio Gimnaziju (specijalizovano matematički smer), a nakon toga osnovne i master studije na Elektrotehnčikom fakuktetu u Beogradu. Aktivno se i dalje bavi košarkom, a prve korake napravio u Metalcu i Gimnazijalcu. Prvi profesionalni ugovor, sa 18 godina potpisao za OKK Beograd, i te četiri godine i studirao i igrao košarku u Prvoj ligi Srbije.

Šareni sirovi zalogaji: Jedna od niza kreativnih radionica održanih na nedavnom Mountain Music Festu bila je kulinarska – spremanje sirove hrane.

Kolubarin upitnik: Strahinja Poznanović: Rođen 1987.godine u Valjevu, gde je završio Tehničku školu, a zatim studije u Beogradu na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi. Jedan od osnivača i predsednik kluba ekstremnih sportova.

Treći MMF: I treći MMF je za nama, ponovo u punom sjaju.

Jadranska straža na Kolubari: Inspirisani tekstom Lajkovac u "Jadranskoj straži" objavljenom na portalu Lajkovac.net u aprilu, rešili smo da se o ovoj organizaciji i ovom događaju malo više informišemo i vidimo kako je izgledalo kada nam je Jadran, na neki način, pre 85 godina bio bliži nego danas.

Grad slobode: Moja fascinacija Njujorkom traje oduvek i on je verovatno glavni razlog što sam izabrala arhitekturu za svoj životni poziv. Zapravo, više od pojedinačnih građevina, mene interesuje grad kao celina

Kolubarin upitnik: Matija Tripković: Rođen i odrastao u Valjevu. Nakon Valjevske gimnazije završio osnovne i master studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa prijateljima organizuje Mountain Music Fest na Divčibarama. Živi i radi u Beogradu. (3 komentara)

Kad će to Valjevo?: Kakva je veza između Žarka Lauševića, Mikija Manojlovića, nepoznatog čoveka u avionu i Sveučilišta u Dubrovniku? Valjevo.

Povlenski eliksiri: "Kad dođeš na planinu Povlen, pogledaš njene smaragdne šume, cvetne livade kako se nestvarno njišu na vetru, senke oblaka kako klize po zelenom tepihu, čuješ ptice, okusiš vodu, udahneš vazdu i vidiš sa vrha pola Srbije, pomisliš da je još davno došlo do zablude i da je raj bio smešten baš ovde"

Emisija o valjevskim hidrocentralama: U dokumentarnom serijalu RTS „Privredna istorija Srbije“ (1804-1914), autora Božidara Đurana, koji je emitovan 2017. godine, jedna od emisija posvećena je prvim hidrocentralama u Srbiji. Među njima su i dve valjevske – jedna iz 1900. godine, druga iz 1902.

Izazov: Stepenice kod manastira Ćelije – njih 930, duge 600 metara, 150 metara visinske razlike - izazov su koji je u neposrednoj blizini grada i koji možete koristiti da testirate svoju volju i fizičku spremnost. I da unapredite i jedno i drugo, naravno.

Neizvesna sudbina čuvene valjevske zgrade: Od privatizacije do stečaja Radio Valjeva – za manje od dve godine – i zgrada je propatila. Prilikom iseljavanja iz zgrade novi vlasnici su iz nje odneli praktično sve što s emoglo odneti.

Odrastanje sedamdesetih: Nekadašnja ulica Žikice Jovanovića Španca. Nekadašnja istoimena osnovna škola. Nekadašnja deca, dvorišta, pioniri i časovi saobraćaja.

Šegrti, kalfe i majstori iz Lajkovca: Larisa Ranković; Film u nastanku, o istoriji lajkovačkog fudbalskog kluba Železničar i o njegovom do sada najvećem uspehu, ulasku u drugu ligu 1998. godine

Kolubarin upitnik: Zoran Ćosić: Rođen 1967. godine u Mionici. Studije glume diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića.

Moša Pijade, valjevski firmopisac: Moša Pijade, jugoslovenski slikar, novinar i revolucionar jevrejskog porekla, jedan od autora prvog Ustava FNRJ iz 1946. godine, živeo je i radio neko vreme u Valjevu.

Foto reportaža: Valjevski polumaraton: Foto zapis sa prvog Valjevskog polumaratona održanog 10. juna.

Brendiranje mioničkog kajmaka: Zaštitom geografskog porekla mioničkog mladog kajmaka ovaj proizvod bio bi na tržištu daleko bolje pozicioniran i među potrošačima dobio ugled koji zaslužuje

Statistika grada: Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku objavio ovih dana, možemo da zaključimo: Valjevo je grad sredovečnih, prosečan životni vek je 75 godina, tendencija broja stanovnika je opadajuća. Prema podacima, porasli su i zaposlenost i zarade od 2015. do 2017. godine (!).

Valjevska enciklopedija: Jedan od ambicioznih projekata koje je Zdravko Ranković, osnivač Kolubare, zamislio i započeo, ali nije uspeo da realizuje je Valjevska enciklopedija. Ideja se razvila kao nastavak njegovog sveobuhvatnog bavljenja prošlošću Valjeva i okoline, i inspirisana odličnom Enciklopedijom Novog Sada. Prenosimo deo onoga što je zabeleženo pod slovom A.

Kolubarin upitnik: Đorđe Petrović: Rođen u Valjevu 1990. godine, gde je završio osnovnu, kao i srednju tehničku školu. Petničar. Diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu na odseku za informacione sisteme. Deo studija, preko akademskih razmena, završio u Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji. Trenutno živi u Irskoj i radi u Google-u kao Account Strategist za tržište Velike Britanije, savetujući tamošnje partnerske marketinške agencije.

Valjevski školski dani: Postoje ljudi - i pesme - koji kažu da je u životu najlepše školsko doba. Drugi se baš i ne slažu. U svakom slučaju, to je najčešće vreme šaroliko i za život određujuće. Prenosimo nekoliko zapisa o školskim danima u Valjevu.

Kolubarin upitnik: Ana Marković: Ana Marković je rođena 1994. godine u Valjevu. Apsolvent je na Univerzitetu Singidnum na smeru poslovna informatika. AIESECovac, član iRevolucije, koorinatorka i jedna od pokretača Startit Centra Valjevo. Velika zaljubljenica u tehnologiju i marketing.

Jedan je Voja Mađar: Na konferenciji za novinare kojom se Vojislav Andrić, direktor Valjevske gimnazije, pozdravio sa predstavnicima medija pred primopredaju dužnosti novom direktoru Predragu Jevtiću, svi su se trudili da sačuvaju profesionalizam.

Tragovima Milovana Glišića: Nekako me savest pritiska već par godina jer se do sada nisam pozabavila onim što je Valjevcima podario naš zemljak – Milovan Glišić.

Kneginjina posela i Ljuba Nenadović: Na nekoliko knjeginjinih posela prisustvovao je i njen bliski rođak, profesor Beogradskog liceja i književnik, Ljuba Nenadović (1826-1895) i to posle 1852. godine, pošto su se popravili porodični odnosi između kneza Aleksandra i knjeginje Perside s jedne strane i Ljube Nenadovića sa druge strane.

Kolubarin upitnik: Đorđe Jovanović: Završio Medicinski fakultet u Beogradu, od 2001. godine zaposlen u OB Valjevo. Godine 2006. završio specijalizaciju iz pneumoftiziologije. Član Srpskog lekraskog udruženja i trenutno je sekretar njihove podružnice u Valjevu. Član Respiratornog udruženja Srbije.

Umetnička posela Perside Nenadović Karađorđević: Posle dinastičke promene u Srbiji 1842. godine, kada je na srpski knjaževski presto došao knez Aleksandar Karađorđević, njegova žena, vrlo inteligentna, vredna i ambiciozna, kneginja Persida, rođena Nenadović, krajem 1850. godine počela je priređuje lepa umetnička posela, a u nameri da kulturni nivo svoje kuće uzdigne „radi izobraženija i uveselenija svoje dece“, kako je sama o tome uvek govorila

Kolubarin upitnik: Bogdan Radić: Student druge godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Predsednik istraživača od 2015. godine.Bio član Omladinske pozorišne scene Centra za kulturu Valjevo, dečijeg crkvenog hora “Hadži Ruvim” i Svetosavske omladinske zajednice.

Baletski tečaj: Za mnoge od nas koje smo odrastale sedamdesetih godina u Valjevu, balet je sastavni deo uspomena iz detinjstva.

Kolubarin upitnik: Dragan Krunić: Dragan Krunić se fotografijom bavi preko dve decenije. Iskustva kao foto-reporter stekao je sarađujući u Blicu i Večernjim Novostima, Glasu javnosti. Radio je i u Radio Valjevu i Omladinskim novinama NON.

Slatkiši mog detinjstva: Iz knjige „Mionica mog detinjstva“, objavljene 2017. godine

Valjevo kao novinska metafora: Valjevo se poslednjih godina ne pojavljuje često u štampi susednih zemalja. Metalac, Gorenje, povremeno kao grad porekla Miloša Teodosića, rehabilitiacija Kalabića, poneko nevreme – i to je, uglavnom, to.

Prvi valjevski polumaraton: Od ovog juna, i Valjevo će imati svoj polumaraton.

Petnaest godina bez Zorana Đinđića: Prošlo je 15 godina od smrti Zorana Đinđića. Nalogodavci njegovog ubistva nikada nisu otkriveni. Ko se radovao, ko je imao koristi, ko je pobegao – to znamo. Posledice takođe znamo.

Pola veka najave Trga: Pre pedeset godina (u februaru 1968. godine) u Valjevu je najavljena gradnja trga u Karađorđevoj ulici. Učinjeno je to na stranicama nedeljnika Napred (koji čitamo u digitalizovanoj arhivi Valjevske biblioteke), kroz najavu urbanističkih novosti u toj godini.

Valjevski pub kviz: U kafiću Laki Beut (Vlade Danilovića 48), nedeljom uveče u 20.00 časova, održava se kviz koji se bliži svom dvadesetom izdanju. Od Nove godine ovaj događaj ima i humanitarni karakter

Večeras: Neki ljudi odu na koncert i provedu se. A neki, kao Grgur Strujić, sa valjevskom ekipom u Kaliforniji ode na koncert i, inspirisan, posle prevede pesmu. Kaže da se osetio kad ju je čuo “kao da se iznenada pojavio novi glas (moje) generacije.” (1 komentar)

Valjevac – Partizanovac sa Hejsela: ...Tako je Real Madrid osvojio svoju šestu titulu, dok je ovo bilo prvo i dosada jedino finale Kupa evropskih šampiona koje je igrao Partizan. A onda se na terenu našao i Dobrosav Petrović Valjevac.

Za slobodu medija: Povodom Dana državnosti Republike Srbije Grupa za slobodu medija organizuje online akciju čiji je cilj da podseti Vladu Srbije na ustavno zagarantovane osnovne slobode izražavanja i medija.

Istorija u vazduhu: Aeroklub u Valjevu osnovan je pre 85 godina, 1. januara 1933. godine.

Gluma i muzika kao faktori odrastanja: ...A na omanjem improvizovanom podijumu ONI! VIS „Koraci“! Tima, Kokan, Zojko, Mule... „Samba pa ti“ i Karlos Santana. Kakvu neverovatnu, nestvarnu boju zvuka je imao Muletov prelepi „Gipson“.

Kolubarin upitnik: Branko Popović: Branko Popović je rođen 1981. godine u Valjevu. Tokom studija na Berkli koledžu, kreirao je svoj sopstveni stil sviranja. Diplomirao je u avgustu 2013. Bubnjarski institut, prvu i jedinu školu bubnjeva u Srbiji koja radi po programu Berkli koledža, osniva 2015. godine.

Ulični sport i prve dve gitare: Komšija Darko Marjanović igrao je za KK „Metalac“, koji je tada jednom nogom već bio u I ligi. Prolazio je povremeno pored našeg „velelepnog“ terena uskom betonskom stazicom koja je vodila od trećeg solitera ka „oficirskim zgradama“. Umeo je da se katkad pomalo zadrži i odgleda naše basketarenje.

Od Gimnazije do MoMA muzeja: Na izložbi “Ka konkretnoj/betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980”, koja će u drugoj polovini godine biti organizovana u njujorškom Muzeju savremene umetnosti (MoMA), biće prikazan i Sava centar, delo arhitekte Stojana Maksimovića, nekadašnjeg đaka Valjevske gimnazije.

Kolubarin upitnik: Biljana Metlaš: Rođena u Kotoru 1974. godine, rano detinjstvo provela u Tivtu. Nakon zemljotresa 1979. godine porodica Ružić se seli u Valjevo. U Valjevu počela da trenira odbojku, 1990. godine postaje članica seniorskog tima OK Crvena zvezda i seli se u Beograd gde i sada živi. Igrala za reprezentaciju Jugoslavije, živela u inostranstvu, udata za Marka Metlaša, mama Matije, Andreja i Petra. Predsednica i osnivač udruženja građana “Sačuvajmo Cetinjsku i Zetsku ulicu” iz Beograda.

Mural

Valjevo nekad i sad (II deo): Drugi serijal fotografija Valjeva u (daljoj ili bližoj) prošlosti i sada. Jedna lokacija, dva fotografska zapisa, vreme koje prolazi i grad koji se menja i prilagođava. Parada Crvenog krsta, kafana pretvorena u banku, protest u Karađorđevoj ulici, restoran koji polako postaje hotel, most na Kolubari.

U Valjevu mi najviše smeta...?: Ukratko: Pesimizam, siromaštvo, nekultura i zagađenje. Naši sagovornici su to lepo objasnili i obrazložili, a neki i dali predloge kako da se to stanje popravi.

Odrastanje uz medije: Za početak, sećam se uhera. Jedne od prvih fascinacija tehnikom. Znam da generacijama koje su sada in treba podsećanje ili objašnjenje i šta je kasetofon. No, pre toga bio je uher.

Valjevo nekad i sad (I deo): Prvi u serijalu fotografija Valjeva u prošlosti i sada. Jedna lokacija i nekoliko decenija razmaka između dva fotografska zapisa.

Izvor

Akcija: Da Valjevo prodiše: Revoltirana činjenicom da je zimsko zagađenje u Valjevu već godinama izuzetno visoko, valjevska porodica Petrović odlučila je da nešto preduzme. (2 komentara)

Grad, kafane i muzika: Muzička i prehrambena, ukratko – kafanska potka grada.

Primeri za ugled: U nastavku pregleda odgovora u Kolubarinom upitniku, bavimo se temom: Na koga bi Valjevo trebalo da se ugleda? Neki od odgovora podsećaju da bi grad mogao da se ugleda na sebe iz nekih prošlih vremena, dok drugi predlažu modele gradova iz bližeg ili daljeg okruženja. (1 komentar)

Valjevka i Vučić: Ako bi hteli psihološki objasniti otpornost i srčanost naših predaka, morali bi uzeti u obzir mnoge momente i okolnosti, ali je nesumnjivo da je uloga njihovih žena, majki i sestara u tom pogledu bilavrlo značajna i...možda presudna.

Kolubarin upitnik: Ljubomir Radović: Rođen u Sarajevu 1982. godine. U Valjevu, gde je završio osnovnu školu i Valjevsku gimnaziju, živi od 1992. godine. Diplomirao geografiju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sa osnovnim znanjima iz ove nauke upoznaje učenike u četiri valjevske škole. Samostalni odbornik u Skupštini grada Valjeva, aktivista udruženja LOKALNI FRONT VA...

Obratimo pažnju: Decembar je, tradicionalno, vreme za podsećanje na zanimljive odgovore iz naše rubrike “Kolubarin upitnik” - Inventar misli, osećanja, predloga i zapažanja o gradu i nama.

Istinomer forum u Valjevu: Da bi građani mogli da se bore za svoja prava najpre moraju da znaju koja su njihova prava zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?" održanom večeras u Valjevu u organizaciji CRTE, Istinomera i Fondacije Fridrih Ebert.

Sezona snegova: Počelo je vreme snegova. Na fotografijama su foto zapisi Marka Tanskovića sa snegom pokrivenog Povlena od pre nekoliko godina.

Kolubarin upitnik: Dragan Stanković Lidža: Dragan Stanković Lidža: Rodjen u Valjevu 1966. godine. Zavrišio srednju Ekonomsku u Valjevu i Ekonomski fakultet u Beogradu. (1 komentar)

Kafana „Klještavica“: Zbijena između zanatskih i trgovačkih radnji i ćepenaka, kada se krene od gornje tešnjarske ćuprije, nalazila se ne tako velika zgrada sa sobama za stanovanje na spratu, a u prizemlju ukopane bile su kafanske prostorije.

Izložba arhitekture – Milenija i Darko Marušić: Arhitekte Milenija i Darko Marušić svojim stručnim radom u poslednjih pedesetak godina na poseban način obeležili su arhitektonsku scenu u Srbiji. Za zajednički rad dobili su najviša profesionalna i društvena priznanja i nagrade, među kojima se izdvaju nagrade Grada Beograda – Oktobarska 1981. i Aprilska 2012. godine i Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za celokupno stvaralaštvo, 1993 godine.

Slave u starom Valjevu: Sve do kraja prošlog veka (19. veka), kuće su bile manje više zatvorene za strani svet. Samo najbliži rođaci i komšije imali su pristupa u njih. Ali o slavi, koja se smatrala velikim praznikom, i kuće su se svima i širom otvarale. Tog dana svako, kogod je došao, pa makar to bilo i nepoznato lice, priman je i počašćen sa osobitom poštom i ljubaznošću.

Romantizovano i aktivno odrastanje: Prohodala sam na Vidraku, u parku kod spomenika Stevanu Filipoviću... Ili mi se bar tako utkalo u sećanje, kroz kazivanje moje majke...Seća se, očajna je bila jer to dete gde spustiš tako sedi, igra se i brblja, usta ne sklapa... Ali, od prvih koraka ništa! E, onda od tog prohodavanja do dana današnjeg - stajanja nema... Akcija, akcija, akcija...

Jeseni u planinama: Donosimo izbor jesenjih fotografijasnimljenih ovih godina u planinama Valjevskog kraja. I da zaključimo: "Odmetnimo se u plaine!"

Od Nepričave do Zabave: Scenaristkinja i režiserka Staša Koprivica (čija je predstava “Priča se po gradu” početkom novembra gostovala pred prepunom salom Doma kulture), postavila je 23. oktobra na tviteru pitanje: “Po vašem mišljenju - koje je najlepše ime nekog grada ili sela u Srbiji?” Precizirala je da joj je ovo istraživanje potrebno za novi scenario.

In Memoriam: Slobodan Raković – Raka (1948-2017): Valjevo je ostalo bez još jednog istaknutog novinara koji su stvarali njegovu medijsku istoriju prethodnih decenija.

Plesovi u starom Valjevu: U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.

Kolubarin upitnik: Milivoj Kostić Kole: Po obrazovanju slikar, po interesovanju takodje, ali i pripovedač, haidjin, psihosocijalni savetnik, video- kreator, prvi 3D ulični umetnik u Srbiji i poslednji valjevski reprofotograf.

Kolubarin upitnik: Predrag Lučić: Novinar TV VA Plus

Sa valjevskih ulica: Foto zapis sa gradskih ulica Luke Milanovića.

Jesen: Idilična jesen u Donjem Taoru, na obroncima Povlena, pre nekoliko godina.

Kultura u kafanama: Najveći broj kulturnih, umetničkih i sportskih kolektiva i društava nije imao svoje objekte pa su sastanke održavali u kafanama i naročito u prostranijim hotelskim salama.

Budućnost slobode ili dugo osvajanje iste: I eto, živimo stvarnost u kojoj kritička misao, i ako je ima – može se čuti i pročitati tek ponekad, ponegde.. Onaj ko digne glavu i ne dozvoli utapanje – na sve načine bude ometan, onemogućavan do konačnog nestajanja iz etra...

Kafanski stolovi i lekcije za pamćenje: U uglu, jedna pogrbljena osoba, matorac, sedi i pije za divno čudo pelinkovac. Krenema da ćaskam sa Majkom o glupostima, kad se gospodin pored mene zagleda i kaže onom midžetu iz serije `Svita` da treba da nađe ženu kao što sam ja. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Slavica Sabo Tripković: Slavica Sabo Tripković, rođena u Valjevu početkom 70-tih. U Gimnaziji bila programer, iz elektronske obrade podataka nije postojao zadatak koji nije umela da reši. Iz straha da radoznali duh neće moći da sedi ispred kompa od devet do tri i programira upisala novinarstvo. Koliko je sati znatiželjni duh proveo ispred kompa kucajući dosadne izveštaje sa besmislenih konferencija za novinare ne sme da pretvori u godine.

Kafane izmedju dva rata: Gastronomska ponuda bila je prilično bogata: domaća i strana kuhinja, topla i hladna jela, gulaš, ćevapi, ražnjići, viršle s renom, masne ćulbastije, sveže jagnjeće, praseće i jareće pečenje, kozije mleko, ovčiji sir i kajmak, puter i pirotski kačkavalj na ledu, mađarske salame, italijanske mortadele i užičke slanine..

Usvojite klupu, ulepšajte okolinu: Prenosimo jednu lepu ideju iz Slovenije: jezero Bohinj i njegova okolina uređuju se, uz angažovanje lokalne samouprave i turističke organizacije, i u okviru akcije „Usvojite bohinjsku klupu“.

Aktuelni vek u slikarskom ogledalu: Samostalna izložba slika Valjevca Željka Vitorovića (1983), pod nazivom „Registar“, biće otvorena u ponedeljak 11. septembra u beogradskoj galeriji Suluj.

Kolubarin upitnik: Aleksandra Maksimović: Rođena u Valjevu 1978. godine. Završila Gimnaziju u Valjevu, potom Prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu. Pravljenjem lutaka se bavi od 2010. godine. Istražuje različite forme lutkarstva. Neprekidno se usavršava i uči. Raduje se stvaranju svake nove lutke.

Valjevci na Triglavu: Dva Valjevca, braća Zoran i Dragan Božić, popeli su se poslednjeg avgustovskog vikenda na Triglav

Kolubarin upitnik: Tamara Aćimović: Tamara Aćimović, rodjena u Valjevu 1979., diplomirala filmsku režiju u klasi Miloša Radivojevića. Autor je nekoliko kratkih igranih filmova i angažovana u brojnim edukativnim projektima. Trenutno živi na relaciji New York - Los Angeles.

Desanka i Danojlić: Među zbirkama dostupnim u kolekciji Dečija digitalna biblioteka (127 knjiga), koju je pripremila Narodna biblioteka Srbije tako da vredna dečija izdanja budu svima dostupna na Internetu, dostupne su sada i knjige autora iz našeg kraja – Desanke Maksimović i Milovana Danojlića.

Divčibarski MMF: Drugi Mountain Music Fest održan je u subotu 19. avgusta na ski stazi Crni vrh na Divčibarama.

Ukusi Valjeva: Kako je gastronomija deo kulturnog nasleđa, nastavljamo predstavljanje recepata karakterističnih za valjevski kraj. Ili nešto što bi takvo moglo postati, kao džem od šljiva sa čokoladom.

Nezavršeno odrastanje (II deo): Tih ranih 80-tih Majkl Džeksonov Triler se vrteo na radiju, Kukurevka ga je puštao pre bioskopskih projekcija i ceo album je odzvanjao po komšiluku non-stop bar jedno dve godine od kako je izašao, ponajviše zahvaljujući Kvinsi Džonsovom magičnom dodiru.

Kolubarin upitnik: Miroslav Ćiša Trifunović: Miroslav Ćiša Trifunović (Mionica, 29. novembar 1959), pozorišni reditelj. Dobitnik priznanja Revije Kolubara “Valjevac ličnost godine” za 1997. godinu. (1 komentar)

In Memoriam: Petar Pajić: Preminuo je Petar Pajić, pesnik i prozni pisac. Rođen je u Valjevu, 6. oktobra 1935. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Andrija Marjanović: Andrija Marjanović, rođen 1991. godine. Bivši predsednik Društva istraživača “Vladmir Mandić - Manda”, trenutno radi kao menadžer skijališta u okviru Divčibare ski resort-a, a u slobodno vreme sa društvom organizuje Mountain music fest.

Nezavršeno odrastanje (I deo): Tamo nekih sedamdesetih i ranih osamdesetih život se vrteo oko obdaništa preko puta, u čijem dvorištu se posle radnog vremena okupljala družina: Komunalac i Merac, Flok i Peđa, Goran i Cica, Gane, Peđa Klempa i ja sa jedne, i Zvonko i Vlaki, i Goca i Nataša sa druge strane naše male jednosmerne ulice u centru grada. (2 komentara)

Pismo iz Los Anđelesa: I tako sam sanjarila i planirala, dok nisam došla. U Los Andjeles, grad sanjara, uspešnih, propalih, budućih, glumaca, holivudskih zvezda, beskućnika, milionera, producenata, lovaca na talente. Ma šta poželiš, tu je. Svakakvih nacija, rasa, Iranaca, Hrvata, Jermena, Meksikanaca pogotovo, jer granica je tu iza ćoška. Konačno sam našla svoj drugi dom. Beograd u Americi. Iako sam iz Valjeva.

Maljen: Jedan od bisera u lancu valjevskih planina - Maljen, u serijalu fotografija nastalih pre desetak godina, tokom Povlen relija.

Valjevske kafane pod okupacijom: U vreme austrougarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, mnoge tadašnje valjevske kafane morale su da promene imena, u skladu sa zahtevima tadanjih vlasti. Svakako ne najdramatičniji, ali i ovo je deo istorije Valjeva.

Zarobljen

Priče se valjevske kaldrme (III deo): U gimnazijskim danima imali smo školski orkestar "Plavi dečaci" (ime od obaveznih, teget plavih školskih bluza) u kojem su bili Voja (saksofon i klarinet), njegov brat Dule (truba), Cale (harmonika), Šobot (bubnjevi), Maksa (kontrabas) i, kao pojačanje, Vojkan Điniđić (gitara). Za nju nije bilo pojačala, pa smo iz zbornice uzimali stari dobri "filipsov" drevni radio-aparat.

Kolubarin upitnik: Katarina Jovičić: Katarina Jovičić, rođena u Valjevu, 1982, diplomirala Numeričku matematiku i optimizaciju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Radi u LLoyds Bank Group u Berlinu kao Lead IT Analyst.

Priče se valjevske kaldrme (II deo): Ponet željom da kažem što više, idući možda i u nebitne detalje, u prvom tekstu o svom odrastanju u Valjevu izostavio sam biva ono najvažnije - atmosferu i brojne drugare iz tog vremena. Ajde da ispravimo... (2 komentara)

Kolubarin upitnik: Marko Tanasković: Marko Tanasković, rođen 1986 u Valjevu. završio Valjevsku gimnaziju. Osnovne studije završio na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom master i doktorske studije na ETH u Cirihu. Nekoliko godina radio u sektorima za inovaciju švajcarskih firmi ABB i Maxon Motors. Posle sedam godina života i rada u Švajcarskoj vratio se u Srbiju i sada živi u Beogradu, gde radi kao docent na Univerzitetu Singidunum.

Priče se valjevske kaldrme (I deo): Valjevskom kaldrmom ‘odam od jeseni 1954, kada smo se doselili iz Ljiga.

Na rastanku s Valjevom: Kraj je školske godine, vreme da se podsetimo pesme s kraja 19. veka koja bi se, po ugledu na Branka V. Badičevića, mogla nazvati “valjevskim đačkim rastankom”.

Kolubarin upitnik: Slobodan Milovanović: Rođen u Valjevu 1989. Trenutno je doktorand finansijske matematike i računarstva na Univerzitetu u Upsali (Švedska), i stručni saradnik i koordinator programa u oblasti računarskih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica.

Poetski izraz valjevskog novinara: Reč na otvaranju izložbe novinara Radovana Lazarevića u Mionici, u petak, 26. maja

Velika Stena: (1 komentar)

Iz istorije valjevskog džeza: Govoreći u svojoj knjizi „Jazz u Srbiji 1927-1944“ (iz 2011. godine) o istoriji džeza u predratnom periodu, vrsni džez muzičar Mihailo Miša Blam (1947-2014), pisao je i o Valjevu tog doba. Povodom ovogodišnjeg Valjevskog jazz festivala prenosimo odlomke koji se tiču našeg grada

Odrastanje uz herojsku prošlost: Zlatko Paković, pozorišni reditelj, pisac, kolumnista Danasa i pozorišni kritičar, rođen je 1968. godine u Valjevu. U intervjuima i javnim nastupima govorio je u više navrata o svom valjevskom odrastanju, posebno u svetlu revolucionarne prošlosti ovog grada. Prenosimo dva odlomka o njegovim mladim valjevskim danima i kako su ga oni oblikovali, iz 2013. i 2017. godine.

Dani sremuša i Taorskih vrela: Treća po redu „Povlenska sremušijada“ biće održana u subotu 13. maja u Donjem Taoru.

Kolubarin upitnik: Marka Tomić Đurić: Marka Tomić Đurić, rođena u Valjevu 1982, istoričar umetnosti. Radi u Balkanološkom institutu SANU kao istraživač-saradnik.

Od Ljubljane do Tirane: U Tirani, već od aerodroma „Majka Tereza“, po palmama i drugom mediteranskom rastinju shvatate da je more dosta blizu. Uz sunčano vreme i temperaturu od dvadeset i nešto stepeni, i planine u okruženju, pomišljate da bi ovo bilo veoma lepo mesto za život da je istorijski imalo više sreće. Ali nije.

Kolubarin upitnik: Nikola Božić: Nikola Božić je rođen u Valjevu 1978. godine, gde je završio Prvu osnovnu školu i Valjevsku gimnaziju. Inženjer je elektrotehnike. Trenutno radi kao programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica.

Uređenje Mejine česme: Generacije Valjevaca dolazile su na Mejinu česmu kao izletište. Bila je povod brojnim projektima uređenja obala Gradca ali je, i pored toga, polako je zaboravljana. Svi apeli da se obnovi, osveži i spreči zagađenje nisu imali odjeka, sve do aprila 2017. godine.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Ristić: Rođen u Valjevu 1977. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i završio Diplomatsku akademiju. Zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, Odeljenje za Afriku i Bliski istok. U prethodnih desetak godina radio u našim diplomatskim predstavništvima u Etiopiji, Siriji i Libanu. (1 komentar)

In Memoriam: Darko Marušić (1940-2017): Na Uskrs, u nedelju 16. aprila 2017. godine, preminuo je dr Darko Marušić, arhitekta i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Detinjstvo u Cara Lazara ulici, a u Gornjim Brđanima (2. deo): Nekadašnje Dragojlovića sokače, potom Cara Lazara je ulica koja spaja Dušanovu i Radničku, predratnu ulicu Braće Nedić. Formirana je početkom dvadesetog veka kada su valjevski niži činovnici, žandari, železničari, majstori... na placevima na Dragojlovića imanju podigli prve kuće

Valjevo u protestu: Neću započeti velikim rečima. Niti ću koristiti često ponavljane i sada već izlizane floskule o tome kako je država Srbija u krizi. Kako demokratija stoji na nesigurnim nogama, i kako se tamna senka nadvija nad državne institucije. Velike reči ću ostaviti političarima, da kažu šta imaju, a do sada se pokazalo da nemaju puno. (2 komentara)

Detinjstvo u Cara Lazara ulici, a u Gornjim Brđanima (1. deo): Nekadašnje Dragojlovića sokače, potom Cara Lazara je ulica koja spaja Dušanovu i Radničku, predratnu ulicu Braće Nedić. Formirana je početkom dvadesetog veka kada su valjevski niži činovnici, žandari, železničari, majstori... na placevima na Dragojlovića imanju podigli prve kuće

Kolubarin upitnik: David Maksimović: Rođen u Valjevu, u julu 1982. godine. Učio Valjevsku gimnaziju i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Zaposlen u Građevinskom privrednom društvu KEJ iz Valjeva kao izvšni direktor. Kao student aktivan u Društvu istraživača. Trenutno se interesuje i radi na unapređenju i promociji Divčibara i Petnice i njihovih turističkih, prostornih i ekonomskih potencijala.

Izbori: Razumevanje toga ko bi bio pravi kandidat i šta od njega očekujemo su veoma različiti. Ali ako vas neko stavlja na liste, ili primorava da druge stavljate na spiskove sigurnih glasača, to je već problem. Hoćete li pristati na to ili ne, izbor je takođe ličan.

Odrastanje u Karađorđevoj 101: Igra, sloboda kretanja, avanture, po neko tiho bekstvo od kuće, pa povratak, tek da roditelji ne primete, oskudica koja nije smetala, komšijska solidarnost i vesela lica naših majki, puna nade u lepu i sigurnu budućnost, bili su naš svakodnevni, sigurni duševni prostor.

Valjevci i Česi: Gradsko veće Valjeva donelo je odluku da dodeli javno priznanje ambasadi Republike Češke u Srbiji za doprinos kontinuiranom razvoju i unapređenju sveobuhvatnih međusobnih odnosa grada Valjeva i Republike Češke. Podsećamo ovim povodom na neke od istorijskih veza Valjeva sa Češkom i Česima, odnosno građanima te države koji su u Valjevu živeli, stvarali ili bili familijarno povezani.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Milijašević: Aleksandar Milijašević, rođen 1972, pravnik, od 1999. Aktivan u nevladinom sektoru, prvo u Odboru za ljudska prava Valjevo, zatim Dijalogu. (1 komentar)

Podsećanje: Film 'Marš na Drinu': Na beogradskom Kalemegdanu u toku je izložba plakata jugoslovenske kinematografije. Među njima je i onaj za film “Marš na Drinu”, sniman pre oko pola veka u Valjevu.

Kolubarin upitnik: Željko Vitorović: Rođen u Valjevu, 1983. godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 2008. godine. Završio specijalizaciju iz oblasti slikarstva na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini.

Valjevski gimnazijalac Branislav Petronijević: Istaknuti srpski filozof Branislav Petronijević, rođen u Sovljaku kod Uba, završio je Valjevsku gimnaziju i o tome pisao u svojim sećanjima. Ova škola i grad postali su tako deo njegovog odrastanja u ono što je kasnije postao.

Kolubarin upitnik: Branka Jevtić: Novinar. U TV Valjevo Plus od februara 2014 - direktor, novinar, voditelj, administrativac ...

Kolubarin upitnik: Željko Obrenović: Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je romane Srpski psiho (Laguna, 2007), Talog (Booking, 2012) i Kameno jezero (Kontrast, 2016), kao i strip Karton siti (Modesty stripovi, 2016).

Počeci tenisa u Valjevu: Devedeset godina od početka organizovanog igranja tenisa u Valjevu

Kolubarin upitnik: Aleksa Krajinović: On je neko ko nastupa i istupa, ujedno pod imenom i pseudonimom Aleksa Krajinović. To mu je i ego i alter ego i biografija i autobiografija... i testament.

Holandski lekar i počasni Valjevac: Premijera filma: Film “Arijus van Tinhoven – Valjevski Holanđanin” autora Slobodana Rakovića biće premijerno prikazan u ponedeljak 13. februara u velikoj Sali Centra za kulturu Valjevo (u 19.30).

Most u Valjevu 1917.

Moje odrastanje u Valjevu (i okolini): Nisam rođen u Valjevu, niti sam u njemu ikada živeo, pa bi neko mogao i da se začudi zašto se trpam tamo gde mi nije mesto. Međutim, uzrok ove svojevrsne mimikrije leži u nasušnoj potrebi većine Beograđana da se negde svrstaju, jer oni su, nesumnjivo, i jedini koji u njemu nemaju zemljake. (6 komentara)

Moje valjevsko odrastanje: U našoj novoj rubrici „Odrastanje u Valjevu“ otvaramo temu detinjstava i mladosti provedenih u Valjevu, i pokušavamo da sklopimo sliku sastavljenu od delića sentimentalnog vaspitanja, bespogovornih autoriteta, uvek izazovnih istorijskih momenata, drugara za ceo život i, svakako, još mnogo toga. (2 komentara)

Kolubarin upitnik: Dragana Jakovljević: Rođena 29. avgusta 1989.godine. Osnovnu školu završila u Osečini, gimnaziju u Valjevu, a Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgija, u Beogradu. Bila stipendista Mladi talenti grada Valjeva. Sarađivala na studentskim filmovima/predstavama, bila predavač na filmskim radionicama. U okviru Vakuma sa ostalim članovima organizuje Valjevske filmske susrete. Trenutno radi na jednom dokumentarnom filmu i priprema master rad na FDU na studijama ftv produkcije.

Narodna Gostionica i Central: Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.

Šta vam najviše smeta u Valjevu: Govoreći i o onome što im se ne dopada u Valjevu, reklo bi se da učesnicima Kolubarinog upitnika, više od konkretnih gradskih problema (osim smoga), smeta odnos građana prema svom okruženju - prvenstveno apatija i kritizerski odnos.

Film o Petom pešadijskom puku: Prethodnih meseci počelo je snimanje igranog filma 'Ljubovijski odred 1914', ratne drame o herojima Petog pešadijskog puka 'Kralja Milana Prvog' iz Valjeva

Knjiga o Branku Obradoviću: Monografija posvećena Branku Obradoviću “Knjiga smeha bez zaborava” biće promovisana večeras u 19 sati u svečanoj sali Valjevske gimnazije.

Uspeh arhitekte Milana Maksimovića: Tim arhitekata Milana Maksimovića i Dragana Marčetića, docenata na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, pobedio je na arhitektonskom konkursu za rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Novom Beogradu. Milan Maksimović (1970) rođen je u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i maturirao u Valjevskoj gimnaziji. (1 komentar)

Budućnost Doma vojske?: Sa željom da se barem javna debata i iznošenje ideja nastavi, tokom 2016. pitali smo učesnike Kolubarinog upitnika šta bi Dom vojske trebalo da postane. Prenosimo neke od odgovora.

Kafana „Kraljević Marko“: Priča o jednoj od retkih i danas živih starih valjevskih kafana.

Najčitanije u 2016. godini: Lako je definisati šta je čitaoce Revije Kolubara najviše interesovalo u 2016. godini: Ljudi. A najviše: Jelena, Filip, Vlada, Tamara. Uz to, malo prošlosti i malo aktuelnih dešavanja i kontroverzi.

O Spomeniku i Valjevu: Pregledajući ono što smo objavili u protekloj godini i malo pre toga, motiv koji se najčešće ponavlja je -spomenik Stevanu Filipoviću na Vidraku.

Najdraže valjevske ulice: Kraj je 2016, vreme da se, kao i prošle godine, podsetimo neki valjevskih tema i šta su nam o njima rekli učesnici ovogodišnjeg Kolubarinog upitnika..

Planinski znakovi pored puta: Kolekcija putokaza, znakova, obaveštenja nastala u šetnjama po selima i planinama Valjevskog kraja.

Kolubarin upitnik: Nemanja Mirković: Nemanja Mirković je filmski, TV i VEB reditelj. Rođen je 24. aprila 1979. godine u Valjevu [tada SFRJ – sada Republika Srbija]. Osnivač je PARADOKS grupe. Oženjen Jovanom, sa kojom ima sina Mihaila.

Lokalni specijaliteti: Valjevski đuveč: U potrazi za jelima našeg kraja naišli smo i na ovaj recept iz jula 2016. Pustite da vas inspiriše obilje i šarenilo povrća.

Kolubarin upitnik: Violeta Milošević: Diplomirani ekonomista, rođena 1965.god. u Valjevu, direktor Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu. Smatra da se efikasni rezultati u kulturi ne mogu ostvariti bez spoja umetnosti i dobre organizacije, entuzijazma i predanog rada.

Pulika i Ljuba u Parizu sedamdesetih: Redakcija Radio Valjeva je 1979. godine objavila knjigu odabranih priloga iz svog programa posvećenog kulturi, emitovanih u deceniji pre toga. U pitanju je zanimljiv primer kombinovanja audio medija i štampane publikacije, zanimljive za čitanje i danas.

Manjak novca i kreativnosti: Zaključci empirijskog istraživanja “Stanje u kulturi i kulturni potencijal Valjeva” i rezime tribine. Autori istraživanja su Ognjen Nikolić, Nenad Đorđić i Predrag Đorđić, kao i članovi Grupe za društvena istraživanja Društva istraživača Vladimir Mandić Manda (2 komentara)

Kafana „Šofer bar“: Ova kafana, na uglu Vuka Karadžića i Železničke ulice, podignuta je u prvoj deceniji XX veka odmah do Železničke stanice i pruge uzanog koloseka, na placu gde se nalazilo gradsko smetlište.

Sankovački stari bor: Tekst novinara i pisca Zorana Joksimovića o starom boru objavljen u Godišnjaku sela Sanković 2001. godine

Medijska postignuća Valjevaca: Medijsko stvaralaštvo troje Valjevaca – i to u pisanoj, televizijskoj i likovnoj formi – dobilo je značajna priznanja u proteklih mesec dana.

Dvadeset godina od građanskih protesta: Od novembra 1996. godine do februara 1997. širom Srbije su održani masovni građanski i studentski protesti protiv režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Među gradovima gde su se protesti održavali bilo je i Valjevo.

Ubska biblioteka

Valjevska slana pita: Kolekcija recepata iz Valjeva i Valjevskog kraja puni se ukusnim jelima koja nalazimo na različitim mestima. I ovog puta predstavljamo jedan zanimljiv predlog objavljen na sajtu Recepti.

Kolubarin upitnik: Sandra Sofronić: Sandra Sofronić (1977), profesor srpskog jezika. U slobodno vreme istražuje zaboravljeni jezik, koji ceo svet zna - govor analognih treptaja. U svako doba dana i noći majka. (1 komentar)

Srbija: Pivnica, kafana, bioskop: Kafanu / hotel „Pariz“ je otkupio u osmoj deceniji XIX veka poznati valjevski trgovac Tiosav Blagojević, kao i sve imanje. Zgradu je porušio i podigao novu kafanu, sa svetlim prozorima i mnogo višim plafonom, i nazvao je „Srbija“.

Bora i Milan, Vranje i Valjevo: Premijera predstave „Ruža, uvela“ vranjskog teatra odigrana je na sceni Doma vojske 21. oktobra, označivši početak manifestacije„Borini pozorišni dani“, 36. po redu. Predstavu je režirao Milan Nešković, mladi reditelj iz Valjeva koji živi i radi u Beogradu. Tekst objavljen u Vranjskim.

Mionička “Kevića kafana”: “Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”

Gimnazijalci u Sloveniji: Foto reportaža: Po drugi put đaci Valjevske gimnazije učestvovali su ovog oktobra u programu saradnje i poseti gimnaziji Jurija Vega u Idriji. (2 komentara)

Poseta i sećanja zagrebačkih antifašista: Među 46 članova Udruženja antifašita Grada Zagreba u Užice je došao učesnik Narodnooslobodilačkog rata - Šime Mudrovčić, rođen u Otočcu, iz Like, borac Šeste ličke proleterske divizije `Nikola Tesla` koja je oslobađala zapadnu Srbiju. I Valjevo je ostalo u sećanju.

Izložba akvarela: Izložba „Savremeni internacionalni akvarel“ biće otvorena u sredu 26. oktobra u 19 časova, u Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića“ u Valjevu.

Valjevo u ljubljanskom muzeju: Dve fotografije Valjeva, snimljene između 1928. i 1947. godine, deo su foto kolekcije Etnografskog muzeja u Ljubljani dostupne na Internet sajtu ove ustanove.

Stripovi dva valjevska autora: Izdavačka kuća Modesty stripovi (Modesty Comics) objavila je na srpskom i na engleskom strip album Karton siti (Cardboard City) koji se sastoji od sedam priča različite tematike, obima i žanra, a koje sve kao scenarista potpisuje Valjevac Željko Obrenović (Srpski psiho, Talog).

Valjevski cimbur: Sa portala o gastronomiji i putovanjima “Ja u kuhinji” prenosimo priču o poseti valjevskom kraju, odnosno Povlenu, i jedan recept ovog podneblja (koji smo ranije već pominjali u gastronomskoj slici našeg kraja). Sve upotpunjeno odličnim fotografijama.

Italijanske priče iz Valjeva: Zanimljivo koncipirana knjiga: “Yugoland. Razglednice iz zemlje koje više nema” donosi priče dva italijanska autora o ljudima, mestima, hrani, atmosferi iz različitih delova bivše Jugoslavije, uključujući i Valjevo.

Blok – nešto sasvim lično: Blok Hajduk Veljka u Valjevu neki drugovi preimenovaše u Naselje Milivoja Bjelice. Za ovaj deo Grada, čuvenih Zlokućana, u narodu se ipak zadrža kraći naziv – Blok.

Poljoprivredna škola

Valjevska projara: Recept oobjavljen ovog avgusta na blogu Moje grne i označen kao “Valjevska projara” naša je preporuka za hladnije vreme najavljeno za ove oktobarske dane.

Valjevske planine na fotografijama: Izložba fotografija”Bukvar prirode – planine valjevskog kraja” majstora fotografije Miroslava Jeremića biće otvorena u utorak, 4. oktobra u Narodnom muzeju u Valjevu (u 19 časova). Fotografije iz različitih perioda biće zastupljene na izložbi, a kako nam autor kaže, priroda je, uz ljude, glavna tema njegovog interesovanja.

Valjevo pre 200 godina (2. deo): Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1816. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“

Čuveni kolač od šljiva: U rubrici Gastro obično vam predstavljamo recepte iz Valjevskog kraja. Ovaj kolač, međutim, našli smo na Njujork Tajmsu. Ipak, kako je sezona šljiva, a naš kraj poznat po ovoj voćki, prenosimo ne samo recept, nego i priču o njemu.

Valjevo na razglednicama Mila Petrovića: Akademski slikar Mile Petrović ovog avgusta preminuo je na Ubu, gde je živeo od 1963. godine. Sredinom sedamdesetih godina, Osnovna banka Valjevo izdala je serijal razglednica Valjeva sa crtežima Mila Petrovića.

Česme i fontane Valjeva: Valjevo i okolina bogati su vodama, pa i izvorišta, javnih česama i fontana ima dosta. Revija Kolubara pisala je u serijalu „Vode valjevskog kraja“ u jesen 2003. godine o vodnom bogatstvu u vidu reka, potoka, jezera, a Ljiljana Ljiljak posebno je obradila temu česmi i fontana u gradu.

Valjevske nagrade Ljubi Simoviću: Pesniku, piscu, dramaturgu, akademiku Ljubomiru Simoviću u Brankovini će u sredu 14. septembra biti uručena nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu u 2016. godini.

1400 kilometara na biciklu. I poseta Valjevu: Zoran Kojčić, filozof, autor i biciklista iz Vukovara, napravio je ovog leta biciklističku turu po zemljama regiona i, u okviru nje, posetio i Valjevo. O ovome je pisao za magazin Buka. Prenosimo deo teksta o konceptu ovog uzbudljivog putovanja, kao i odlomak o poseti Valjevu.

Valjevac u trci preko Alpa: Valjevac Vlada Panić jedan je od troje učesnika iz Srbije koji učestvuje u trci 4K Alpine Endurance Trail Valle d' Aosta, jednoj od najtežih i najdužih trka u Evropi i svetu. (1 komentar)

Obilazeći Srbiju. I Valjevo: Obilazeći Srbiju gledam gradove, varošice, sela, čamotinju i bedu, izlokane puteve, zagađene reke, neožbukane kuće, šizofrene vile lokalnih tajkuna, kockarnice i kasina, vozne parkove siromašnih opština, i nije mi jasno kako i dalje postoji kritičan procenat građana kojima je sve jasno, koji nisu pod hipnozom, ali ćute.

Gradac u medijima: Reka Gradac našla se ovog leta više puta u nacionalnim medijima. Uglavnom u pozitivnom kontekstu, kao jedna od lepota Srbije koju bi trebalo posetiti ali, na žalost, i zbog narušavanja prirodnog ambijenta uz reku.

Valjevski kolač sa kupinama: Poslužite posutu sa malo šećera u prahu ili sa sladoledom od vanile ili po želji. (1 komentar)

Ruženje gradova: Ono što se u Skoplju poslednjih godina dešava samo je najekstremniji primer ruženja gradova u regionu, bilo kroz projekte koji neskladnošću i neprimerenošću mestu i vremenu narušavaju njihov izgled, ili nedovoljnom brigom koja loše utiče na izgled gradova i kvalitet života u njima.

Kafana Beograd: U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Hajduk Veljkove gde je prethodno bila kafana «Mali Beograd». Vlasništvo Spasoja Radovića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bileće, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine. (1 komentar)

Međunarodna pevačka karijera Tamare Jokić: Za Tamaru Jokić, linvgistkinju po obrazovanju (završila je studije španskog i portugalskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu), muzika je do skoro zvanično bila hobi. Ipak, kako je rekla u Kolubarinom upitniku prošle jeseni, i mnogo više od toga: “Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod”. Sada muzika i oficijelno dobija ključno mesto u njenom životu. Narednih meseci počinje studije u Americi u ovoj sferi. (3 komentara)

Vizantološka studija Ivana Drpića: Prva knjiga Ivana Drpića, istoričara umetnosti rođenog u Valjevu, “Epigram, umetnost i pobožnost u poznoj Vizantiji", objavljena je ovih dana u izdanju prestižnog akademskog izdavača Cambridge University Press.

Knjiga Luke Tripkovića o Španskom građanskom ratu: Prva knjiga Luke Tripkovića, umetnika rođenog u Valjevu, koja obrađuje temu Španskog građanskog rata, biće objavljena ove jeseni u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. (2 komentara)

Valjevo na Tviteru (5): Letnji pregled mudrolija sa Tvitera: Kratke beleške o ljudima, uživanjima, hrani, ali i o stvarima koje bi trebalo srediti u Valjevu i oko njega.

Porodični život u 19. veku: Život u gradu zamirao je u prvim večernjim satima. Pre nego što se spusti mrak sve radnje su bile zatvorene, kapije zaključane, a ulice opustele. Dnevne zvukove kovačkih nakovanja, povike trgovaca koji su s vremena na vreme pozivali prolaznike da pazare u radnji i đačku graju iz školskog dvorišta smenjivala je večernja tišina.

Varoški i kafanski život: Svakodnevica Valjeva krajem 19. veka: Najintenzivnije se u varoši živelo pre podne, između deset i dvanaest sati. U to doba dana stari deo grada – čaršija, trgovinsko-zanatski centar, dobijao je puna obeležja poslovne zone u kojoj se kretao najveći broj ljudi, prodavala i kupovala roba, zalazilo u kafane radi sklapanja posla.

Vera Pavladoljska: Od poeme do Arsenove pesme: Arsen Dedić je komponovao melodije na stihove dve pesme Matije Bećkovića: "Dva prijatelja" i "Vera Pavladoljska".

Kolubarin upitnik: Suzana Marjanović: Po struci diplomirani ekonomista, ali je život odveo na drugu stranu. Od 2006. godine u fitnesu. Radi kao fitnes instruktor grupnih programa. Od oktobra 2015. god ima svoju grupu koja se zove “Vežbam sa Suzy”.

Branko “čovek-tim“ Kovačević: Portal “Koš magazin” objavio je pre nekoliko meseci veoma lepu priču o proslavljenom košarkađu valjevskog Metalca Branku Kovačeviću koju ovom prilikom prenosimo.

Sto ličnosti i Valjevo: Magazin Nedeljnik objavio je ovog juna posebno izdanje “100 ljudi koji su promenili Srbiju”. Izdvajamo ličnosti o kojima su pisali, a koje su rođenjem ili stvaralaštvom vezane za Valjevo i Valjevski kraj. (3 komentara)

Valjevski burek sa šampinjonima: Na ulju izdinstati šampinjone i praziluk. Dodati začine. Kad se prohladi dodati prašak za pecivo. Podmazati pleh i ređati kore ovim redom...

Kolubarin upitnik: Đurđa Damnjanović: Po rođenju i opredeljenju Valjevka. Kako je u Valjevu od deteta bila na sceni kroz folklor, takmičenja u recitovanju, predstave dramskog studija, inficirala se poslom koji uključuje javnost. Sada radi na portalu Djurdjevak.com i u saradnji sa "ASmedia" realizuje intervjue koji imaju za cilj afirmaciju talentovanih i kulturnih ljudi.

Glas Valjeva: Na današnji dan, 30. juna 1928. godine izašao je prvi broj novina Glas Valjeva.

Posle festivala: Prethodnog vikenda u Valjevu je održan Open Minded fest. Ovaj događaj izazvao je velike kontroverze u gradu. (7 komentara)

Saobraćaj: Nelogičnosti, opasnosti i bahatost saobraćaja u Valjevu i okolini iste su kao i u ostatku zemlje. Što ne znači da su time manje značajne. To se odnosi kako na sam saobraćaj, tako i na parkiranje. Podsećamo na neke skorašnje primere.

Valjevo na vodi: Valjevo ima sreću da grad i njegova okolina obiluju vodama - veoma bitno u svim, a posebno u letnjoj sezoni. Na nama je da te vode čuvamo i u njima uživamo.

Open Minded Fest: U Valjevu će se od 24. do 26. juna održati prvi Open Minded Fest (Festval otvorenog uma) koji organizuje grupa entuzijasta u cilju borbe protiv kiča, a zarad povratka, kako su naveli, pravih vrednosti među mlađe naraštaje.

Valjevo na Tviteru (4): Najnoviji pregled onoga što tviteraši pišu o Valjevu donosi osvrt na komunalne i meteorološke probleme, lepotu Valjevki, političke fenomene, gastronomiju, želju za putovanjima i zanimljive (mada neproverene) istorijske činjenice.

Dan kada je umrla Monarhija: Početkom meseca - drugoga juna, republika Italija je napunila tačno sedamdeset godina što je obeleženo neradnim danom i paradom u glavnom gradu. Ovogodišnji Dan republike će biti zapamćen po tome što se nije radilo cela četiri dana jer je praznik „pao“ u četvrtak, od petka je napravljen „mostić“ ka vikendu, a vikend je vikend (1 komentar)

Valjevska braća muzičari (2. deo): Drugi deo priče o valjevskoj braći - muzičarima. (1 komentar)

Valjevska braća muzičari (1. deo): Među valjevskim muzičarima od davnina pa do danas bilo je dosta braće koji su često stvarali i nastupali zajedno. U dva nastavka podsetićemo se najpoznatijih od njih.

Valjevka Draga Spasić: Fotografije Drage Spasić, glumice i operske pevačice rođene u Valjevu, koje smo posredstvom Europeane našli na stranicama austrijskog univerziteta u Gracu, povod je da se podsetimo ove istaknute sugrađanke. Na novosadskom Limanu jedna ulica nosi njeno ime, dok je Valjevo nema.

Život i Gradac

Valjevski studentski kolač s malinama: Počela je sezona malina. Prenosimo recept za kolač sa ovim voćem, karakterističnim i za naš kraj. A i kolač je valjevski, kažu.

Kolubara, Valjevo, Valjevci: Izložba „Kolubara, Valjevo, Valjevci“, otvorena sinoć u galeriji „Plato“, u saradnji sa Matičnom bibliotekom „Ljuba Nenadović“, predstavlja deo fotografske arhive Revije Kolubara.

Izložba fotografija

Kolubarin upitnik: Marko Tomić: Marko Tomić, rođen 1984. godine u Valjevu. Solo pevač. Ljubitelj prirode i dobre zabave...

Valjevo na Tviteru (3): U najnovijem pregledu onoga što korisnici Tvitera pišu o Valjevu i Valjevskom kraju, donosimo osvrte na aktuelna dešavanja, dovitljive ili kritičke beleške, istorijska podsećanja i zapise o lepoti prirode.

Kolubarin upitnik: Dušan Perić: Trenutno na radu u pečalbi, na Petom Puku, u organizaciji Caritas Valjevo na poziciji asistenta za humanitarna pitanja i menadžera projekta. U slobodno vreme, kog je jako malo, urednik web portala www.ugradu.info, privatni preduzetnik i predsednik udruzenja Dobri ljudi.

Krug

Valjevski fudbaleri na Partizanskoj olimpijadi: Sarajevsko Oslobođenje objavilo je nedavno tekst profesora dr. Hasana Balića o partizanskoj olimpijadi organizovanoj 1942. godine na oslobođenoj teritoriji u Foči, na kojoj su zapaženu ulogu imali i valjevski fudbaleri-partizani.

Kolubarin upitnik: Mateja Manojlović: Rođen 1998. godine u Valjevu. Učenik je prve generacije bilingvalnog odeljenja društvenog smera Valjevske gimnazije. Član Astronomske grupe Društva istraživača, polaznik seminara psihologije u Istraživačkoj stanici Petnica, i vođa Grupe za društvene nauke u Istraživačima.

Podrška Jeleni Obućini: Novinarka i urednica Dnevnika 3 RTS, Jelena Obućina, našla se na meti napada Dragana Vučićevića, urednika tabloida Informer. (31 komentara)

Da li se u Valjevu govori najpravilnije?: U nedavnom razgovoru za Danas Tanja Petrović objašnjava kako su se u društvenoj hijerarhiji regionalnih govora Valjevo i Užice našli u vrhu “čistote” jezika. (Tanja Petrović ima bliske veze sa Valjevskim krajem - bila je polaznica i saradnica Istraživačke stanica Petnica i Velikog narodnog kalendara “Kolubara”). (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Uroš Spasojević: Rođen 1985. godine u Valjevu, sa devet godina počeo da svira violinu u Muzičkoj školi “Živorad Grbić” a od 15. godine svira kontrabas i bas gitaru. Nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu i daljeg bavljenja muzikom vraća se u Valjevo kako bi se bavio advokaturom. Sa valjevskim jazz muzičarima formira akustični jazz trio i kvartet, a 2014.godine nastaje Uros Spasojevic Project, projekat autorske fusion contemporary jazz muzike.

Gljivarski specijaliteti u Umagu: Početkom aprila u Umagu je održana trodnevna gljivarska manifestacija, međunarodni dani gljiva. Na ovom takmičenju sa svojim kotlićem uspešno je učestvovalo je i ekološko društvo “Medvednik” iz Valjeva i osvojilo jednu od nagrada.

Dan slobode medija: Treći maj je Svetski dan slobode medija. U mnogim teškim periodima, pa i ovom, za rad medija i novinara, Valjevo je imalo i ima dobre novinarke i novinare.

Kolubarin upitnik: Seka Maksimović: Seka Maksimović, djak Valjevske gimnazije, psihologiju završila na Filozofskom, specijalizaciju na Medicinskom fakultetu. Tri decenije rada u Valjevskoj bolnici… Dve decenije angažovanja u nevladinim organizacijama. Volonter u mnogim gradjanskim akcijama… Jedne godine zamalo dobila priznanje „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara. (1 komentar)

Voda, vazduh, banja: Nekada, kao i sada, banje u Valjevskom kraju i njegovom okruženju su bile mesta za lečenje, oporavak, rekreaciju i zabavu. Pred još jedne praznike, podsećamo na mesta lekovitih voda i vazduha koja mogu doneti fizičko i duhovno osveženje. (1 komentar)

Čari Medvednika: Ilustrovana politika objavila je nedavno tekst o Medvedniku, jednoj od planina u lancu oko Valjeva. Ovom prilikom podsećamo i na upozorenja ekologa o opasnostima koje prete eko sistemu Medvednika i drugih planina Valjevskog kraja. (1 komentar)

Izbor: Izborna kampanja se završava. I, kao što kažu u kafani, da vidimo šta smo ovde imali?

Sabrana dela Milovana Glišića: Prenosimo nedavno objavljen tekst u dnevnom listu Danas o izdavanju sabranih dela velikog pisca.

Izložba Luke Tripkovića: Izložba crteža Luke Tripkovića biće otvorena u subotu 16. aprila u 19 časova u Centru za kulturu Valjevo.

Kolubarin upitnik: Tamara Jakovljević: Tamara Jakovljević (rođena 1989. u Valjevu), završila je Valjevsku gimnaziju. Novinarstvom je počela da se bavi na drugoj godini studija, kao stipendista Grada Beograda i produkcijske kuće „Mreža“ u okviru „TV Akademije“ (2010). Nagrađivana za poeziju, autorka tri knjige pesama. Dobitnica nagrade za kratki dokumentarni film „Dobrila“ (Andrićgrad, 2014.) Magistrirala na Fakultetu organizacionih nauka 2014. i stipendista Moskovkse škole novog filma (Moskva, 2014/2016).

Valjevka - Olimpijka

Valjevo na Tviteru (2): Dovitljive, kratke poruke pre pojave Tvitera ispisivale su se na zidovima. Sada su tu društvene mreže, mada i grafiti mudrosti ponekad zablistaju.

Odrastanje u Valjevu: Novinar i književnik Miloš Jevtić u nedavnom razgovoru za Danas govorio je, između ostalog, o svojim valjevskim godinama, gde je došao na školovanje. Rođen je 1936. u Gornjoj Bukovici, u učiteljskoj porodici. Prenosimo deo teksta koji se odnosi na Valjevo.

Šarm Tbilisija: Prvog dana boravka u glavnom gradu Gruzije mislio sam kako saobraćaj sve uništava i koliko problema stvara. Pet-šest dana kasnije, već potpuno naviknut na haotičnost gradske automobilske vreve, skoro da je više nisam ni primećivao, provlačeći se (kao i drugi) između automobila u pokretu.

Nagrada Salona arhitekture: Na ovogodišnjem Salonu arhitekture u Beogradu, nagradu u kategoriji ”Arhitektura” dobio je autorski tim Grozdane Šišović i Dejana Milanovića, za realizaciju zgrade Hous*e L - Škole srpskog jezika i kulture sa hostelom u Valjevu

Gastronomska mapa Zapadne Srbije: “Gastronomska kultura neodvojivi je deo kulturne baštine svakog naroda. Namirnice koje se koriste u ishrani, navike i običaji vezani za pripremu hrane i ponašanje za trpezom deo su duhovnog bogatstva i nasleđa jednog naroda i prenose se sa generacije na generaciju”, kaže se u uvodu knjige Gastronomska mapa Srbije, autora Dejana Zagorca

Kolubarin upitnik: Vladimir Ružičić Kebac: Rođen 1978. u Valjevu. Počeo da se bavi muzikom od ranog detinjstva. Bio je član grupe Ognjen i prijatelji koja je, uz brojne festivale, imala i zapažen nastup na Olimpijadi u Atini 2004. godine. Svirao je i sa bendom Sanja Ilić i Balkanika. Od 2004. je sa Nevernim bebama.

Valjevska trka trokolica: Prva valjevska trka trokolica održana je u Valjevu 27. marta, i obeležena je revijalnim spuštanjima niz Užičku i Poparsku ulicu.

Mišići iz Struganika: Emisija „Mišići iz Struganika“, o familiji vojvode Živojina Mišića (onoj u Struganiku, ali i o potomcima u Valjevu) urađena je 2002. godine u produkciji valjevskog studija RTS i emitovana na programu javnog servisa. Autorka je Tatjana Manojlović.

Kolubarin upitnik: Nikola Zdravković: Nikola Zdravković rođen je 1990. godine u Valjevu gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu “Živorad Grbić” u klasi profesora Dimitrija Tomića. Sa nepunih sedamnaest godina upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara, u čijoj klasi je i diplomirao i završio master studije sa najvišom ocenom. Trenutno je student treće godine doktorskih studija u istoj klasi. Radi kao klavirski saradnik na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu.

Čekajući proleće

Valjevska podvala: Valjevska podvala jedna je od najpoznatijih valjevskih legendi. Više puta našla se i na sceni valjevskog pozorišta. Evo i porekla te znamenite priče. (1 komentar)

Valjevo na crtežima Ljiljane Ljiljak: Na današnji dan pre godinu dana preminula je novinarka Ljiljana Ljiljak

Trka na Kolubari

Kolubarin upitnik: Filip Stanković: Filip Stanković rođen je u Valjevu 1992. godine, gde je završio Gimnaziju. Od jula 2014. godine u gradu vodi „Valjevsku radionicu stripa i animacije“, uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca „Milovan Glišić“. (2 komentara)

Graditelj Sava Centra: Projektant Sava Centra je arhitekta Stojan Maksimović, nekada učenik Valjevske gimnazije.

In Memoriam: Filip Tanasković (1989-2016): Mladi, talentovani Filip Tanasković preminuo je 27. februara 2016. godine. (19 komentara)

Kolubarin upitnik: Marija Tešanović: Marija Tešanović, rođena u Valjevu 12. marta 1990. Tokom studija je bila saradnik Narodnog muzeja i Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, kao i stipendista opštine Osečina. Dve ljubavi - prema arhitekturi i Valjevu je spojila u završni rad gde se bavila transformacijom Valjeva iz kasabe u evropski grad. (2 komentara)

Normalan svet: U intervjuu za Večernje Novosti krajem januara ove godine, novinarka i voditeljka RTS Tatjana Peternek Aleksić pričala je o svojoj autorskoj emisiji "TV lica... kao sav normalan svet", rejtingu, uspehu i gostima. Govoreći o emisiji i ličnostima sa kojima je u njoj razgovarala, posebno je istakla Časlava Hadži Nikolića, neuropsihijatra rođenog u Valjevu. Prenosimo deo teksta u kome autorka govori o njemu i snimanju u Valjevu

Oto Logo, Valjevo, Mionica: Početkom ove godine u Beogradu je preminuo vajar Oto Logo. Oto Logo je rođen 1931. godine u Beogradu. Među njegovim delima dva su poznata spomenika u Valjevskom kraju.

U obruču

Valjevski bioskopi: U avgustu 1910. godine ustanovljen je stalni bioskop u Valjevu. * Ovih dana najavljeno je da bi Valjevo sledeće godine moglo da dobije svoju bioskopsku salu prilagođenu 3D projekcijama. (1 komentar)

Izložba plakata

Kolubarin upitnik: David Kecojević: David Kecojević je rođen 1990. u Valjevu. Učio u osnovnoj školi „Sestre Ilić“, a posle završio društveno-jezički smer u Valjevskoj gimnaziji. Posle srednje škole, upisao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milutina Petrovića. Tokom studiranja, uspeo je da intenzivira svoj hobi prema istoriji filma i animacije.

Sokolsko društvo u Valjevu: Izložba „Ko je soko – taj je Jugosloven„ otvorena je 4. februara u Muzeju istorije Jugoslavije. Ovim projektom otpočinje period obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.

Austrougarske slike Valjeva: Preko tri haljade fotografija koje je austrougarska vojska napravila u Srbiji od 1914. do 1918. objavljene su na sajtu Državnog arhiva Austrije. Među njima su i slike iz Valjeva i okoline. Prenosimo nekoliko.

Raskoš bez slobode: Povoljna poslovna sredina odvela je mnoge naše građane – uključujući i Valjevke i Valjevce – da rade u Dubaiju. Brojni su obrazovani, uglavnom mlađi ljudi, koji tamo imaju uspešne karijere, otvaraju im se internacionalne mogućnosti, a istovremeno se dobro zabavljaju u najliberalnijem i najotvorenijem gradu arapskog Srednjeg istoka (slobodu i otvorenost treba uslovno shvatiti) (3 komentara)

Povlenske misterije: Alke: Čovek je oduvek težio da pruži objašnjenja za pojave koje ga okružuju. Kada je u tome uspevao - nastala je nauka, a kada nije - nastajale su fantastične priče, motivi i legende. I u današnjem svetu razvijenog obrazovnog sistema, fantastične priče ne samo da žive, već i nastaju. Takva je i priča vezana je za područje Povlena i Medvednika i alki na njima.

Recepti iz Petnice: Ukoliko mislite da je došlo vreme da probate da napravite svoj vlastiti sir, evo petničkog recepta. Ili bar da znate kako se to nekada radilo. A tu je i zimski mlečni delikates – makalica. Preporučuje se uz toplu lepinju, pogaču ili proju.

Kolubarin upitnik: Predrag Milovanović: Predrag Milovanović je student Arhitektonskog fakulteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i učenik muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu, na odseku za solo pevanje. (2 komentara)

Njujorška premišljanja: U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o dijaspori. Svakakvih nas ima, to je sigurno. U Americi sam zaista upoznala razne karaktere. Nažalost, neki od njih mi nisu ostali u najboljem sećanju. Ali sve je to život, i svakim danom se nauči nešto novo. (2 komentara)

Arhitektonsko kulturno dobro Marušića: Beogradski Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je predlog da naselje Cerak Vinogradi postane kulturno dobro – prostorna kulturno-istorijska celina. Odluka je sada na Vladi Srbije. Arhitekte zaslužne za ovaj projekat i njegovu realizaciju krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina su bračni par Milenija i Darko Marušić.

Najčitanije u 2015. godini: Koje priče su privukle najveću pažnju čitalaca Revije Kolubara tokom 2015. godine? Ubedljivo najpopularniji je tekst o lepim Valjevkama iz šezdesetih godina XX veka (ranije objavljen u knjizi “Valjevke”), koji smo za Internet izdanje podelili u tri dela – ukupno oko 20 hiljada čitanja!

Biciklom Zemun-Kosjerić via Valjevo: U knjizi putopisa “Drugde” (1969), pisac Aleksandar Tišma, između ostalog, govori o svom putovanju biciklom kroz Srbiju u leto 1961. godine, kada je posetio i Valjevo. Ova priča preneta je u Kalendaru “Kolubara” za 2002. godinu.

U sezoni zabava: U periodu pre Drugog svetskog rata, u sezoni nakon Božića, organizovane su esnafske zabave, zatim takozvani Ciganski balovi, ili koncerti i igranke poput onih koje je pravio Glas Valjeva da prikupi sredstva za svoj finansijski opstanak. (1 komentar)

Spomenik i planina: (1 komentar)

Valjevska dobra vila: Nove godine - nove i stare želje, lične i društvene. Tokom 2015. godine sagovornike “Kolubarinog upitnika” pitali smo šta bi dobra vila donela Valjevu. Evo njihovih odgovora. (1 komentar)

Zanimljive žene familije Nenadović: Kostimografkinja Ružica Nenadović-Sokolić, jedna od junakinja knjige “Valjevke”, preminula je pre tačno godinu dana u Rijeci. U pretpraznične decembarske dane stupili smo u kontakt sa njenom ćerkom Dianom, koja živi u Zagrebu, i saznali zanimljive podatke iz života i rada kako Ružice, tako i drugih izuzetnih žena u njihovoj familiji. I dobili prelepe slike koje sve to ilustruju (1 komentar)

Povlenske misterije - Kugle: Osim uzbuđenja koje pruža svojom lepotom, planina Povlen intrigira i svojim predanjima i mitovima. Među njima su i ona o povlenskim kuglama. (2 komentara)

Valjevske kafane: Sagovornike „Kolubarinog“ upitnika tokom 2015. pitali smo koji bi restoran ili kafanu izabrali za slavlje. Evo njihovih odgovora. Zaključak: Koliko karaktera, toliko kafana. (1 komentar)

Na šta bi Valjevo trebalo da bude ponosno?: Završavajući 2015. godinu, nastavljamo podsećanje na neke od tema iz našeg “Kolubarinog upitnika”. (1 komentar)

U Valjevu pre 200 godina: Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1815. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“

Kolubarin upitnik: Svetlana Janković Beljanski: Rođena 1968. godine u Valjevu gde je završila оsnovnu školu "Žikica Jovanović Španac" i Valjevsku gimnaziju. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Od 1996. volonterski radila i bila aktivna u Društvu za cerebralnu paralizu Valjevo. Od 2009. koordinatorка Kluba osoba sa invaliditetom "Korak napred", a od 2014. godine na mestu pomoćnice gradonačelnika za socijalna pitanja.

Priče iz Karađorđeve (II deo): Posle Drugog svetskog rata predsednik valjevske Gradske opštine Vasa Nožica imao je dovoljno i snage i razboritosti zahvaljujući čemu je odbranjeno da Karađorđeva ulica ne uzme tada najčešće (Titovo) ime glavnih ulica. Promena u tom smislu izvedena je tek 1971, ali sa nevelikom važnošću – u leto 1990. godine uspostavljeno je predašnje stanje.

Šta vam najviše smeta u Valjevu?: Kroz našu rubriku „Kolubarin upitnik“, Valjevke i Valjevci različitih profila dali su odgovore o stvarima koje vole ili ne vole u Valjevu, o uspomenama, razočarenjima, nadama i očekivanjima vezanim za grad. Pošto je kraj godine blizu, u nekoliko nastavaka napravićemo pregled onoga što su naši sagovornici rekli. Pozivamo vas da kroz komentare date i svoje odgovore. (5 komentara)

Priče iz Karađorđeve (I deo): „Ovo je nova ulica – pisao je Drašković – nova u odnosu na Knez Miloševu i Vojvode Mišića ulicu s leve strane Kolubare, jer je Karađorđeva ulica kasno prosečena. Zato su u njoj novije kuće i noviji stanovnici... Današnja Karađorđeva ulica prosecana je u dva maha.

Valjevski recepti: Nakon teksta o tome šta se gaji i sprema u Valjevskom kraju, iz knjige „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije” prenosimo recepte vezane za Valjevo i okolinu. (1 komentar)

Spomen obeležje valjevskom glumcu Mitru Radiću: Pedeset godina nakon smrti valjevski glumac Mitar Radić dobio je spomen obeležje u Valjevu, zahvaljujući inicijativi Fondacije “Zdravko Ranković” i redakcije Kolubarske.rs. Mitar Radić (1887-1965) je 1905. godine bio među osnivačima valjevskog “Abraševića” i zapaženi član “Abraševićeve” dramske i horske sekcije.

Prve razglednice

Hrana Valjevskog kraja: Gastronomska kultura je neodvojivi deo nematerijalne kulturne baštine jedne zemlje, baš kao i jezik, običaji, legende... Očuvanje gastronomske baštine važan je zadatak društva i države i njihovih institucija.

Nepoznata devojka i dedina kuća: Ovojesenja izložba fotografija Slobodana Lazića, rođenog Valjevca, u prostorijama Centra za planiranje urbanog razvoja u Beogradu, donela je desetine njegovih fotografskih zapisa o zanimljivim ljudima i predelima. Mi smo ga zamolili za priču o dve od tih slika.

Mostovi su najvažniji: “Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrijednije od mostova.Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova."

Pozorišna prošlost Valjeva: Sledeće godine biće šezdeset godina od kako je Valjevo bez profesionalnog pozorišta, iako se njegovo obnavljanje (uostalom kao i novo zdanje biblioteke), povremeno obećava, a potom zaboravlja.

Interpretacije herojske smrti: Izložba radova sa umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva u beogradskoj Ciglani

Valjevska šnicla: Ako svoje šnicle imaju Pariz i Beč, što ne bi i Valjevo?

Revolucija informacija u Valjevu: Druga internet konferencija iRevolucija biće održana 14. novembra u Valjevu (1 komentar)

Kad dođeš u grad smoga i dima: Od grada smeštenog u neposrednom okruženju lepih i znamenitih zelenih planina i reka tokom proleća i leta, u jesenjim i zimskim mesecima Valjevo se pretvara u grad pun dima, smoga i magle.

Spomenik Desanki – 25 godina sa nama: Na današnji dan pre četvrt veka, na velikoj svečanosti u Valjevu, otkriven je spomenik pesnikinji Desanki Maksimović i pesništvu uopšte. Ovom događaju prisustvovala je i sama pesnikinja, a besedu je govorio pesnik i akademik Matija Bećković.

Kolubarin upitnik: Luka Tripković: Rođen 9. maja 1989. godine u Valjevu. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 2014. godine, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Trenutno student doktorskih studija na istom fakultetu. (2 komentara)

Četiri Valjevca i Bela kafa: Na stranici Narodnog pozorišta u Beogradu posvećenoj pozorišnoj predstavi „Bela kafa“, našla su se imena čak četiri Valjevca: Aleksandra Popovića, Milana Neškovića, Zdravka Rankovića i Nenada Jezdića.

Dom kulture – Spomenik kulture: Uz mišljenje da u središtu Valjeva nastaje veličanstvena građevina, list «Napred» je u prvoj informaciji o tome tvrdio da će po veličini budući Dom kulture «biti najveća zgrada u Valjevu i jedna od najlepših u Srbiji». (2 komentara)

Kiše jesenje: Nekad zlatna i šarena, sa miholjskim suncem i vedrinom koja krepi, nekad kišna, vetrovita, tmurna i tužna. I ove godine jesen je naizmenično pokazivala oba svoja lica.

Valjevo, Gimnazija i diksilend orkestar: Ovog leta, na džez festivalu Nišvil, Jovanu Maljokoviću, vrsnom džez saksofonisti, kompozitoru i aranžeru rođenom u Valjevu, uručena je nagrada za životno delo. Tim povodom dao je više intervjua, a u Gloriji od 1. septembra govorio je i o svom detinjstvu i mladosti u Valjevu, i svojim muzičkim počecima.

Valjevski hotel "Sekulić": Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.

Crtice iz istorije Radio Valjeva: Radio Valjevo, najstarija radio stanica u Valjevu, prodato je ove nedelje na aukciji u Beogradu. Podsećamo ukratko, u nekoliko slika i upečatljivih epizoda, na istoriju ove medijske kuće kroz prethodnih pola veka.

Valjevske uspomene Jaroslava Jande: Jaroslav Janda našao se u Valjevu u jesen 1914. godine, pred Kolubarsku bitku, gde je često po zadatku dolazio sa obližnjih položaja da pokupi poštu i obavi nabavke za jedinicu. Austro-ugarska vojska evakuisala je svoje ranjenike iz grada jer se znalo da se srpska vojska približava. Kako nije želeo da se vrati u Austriju, menjao se sa nemačkim vojnikom i ostao u Valjevu, radeći u bolnici smeštenoj u zgradi Gimnazije. (1 komentar)

Otkrivamo: Češke uspomene iz ratnog Valjeva: Jaroslava Hlavačkova rođena je u Pragu, 1957. godine. Po obrazovanju je doktor istorijskih nauka, studirala je u Pragu i Kijevu, više od decenije živi sa mužem u istočnoj Africi. Ipak, postoji nit koja je vezuje za Valjevo. Naime, njen deda, Jaroslav Janda, kao vojnik u sanitetu austrougarske vojske proveo je oko godinu dana u zarobljeništvu u Valjevu.

Sve boje Divčibara: Uoči Dana gljiva, koje se ovog vikenda, posle nekoliko godina pauze, održavaju na Divčibarama, podsećamo slikama na Divčibare kroz razne sezone i razne godine.

O snimanju 'Priča iz Nepričave': Ekipa odsela u valjevskom hotelu „Narcis”, sa snimanja se vraća tek predveče. Zoran ne izlazi iz lika Seljaka, ne skida kostim, ni kad prolazi valjevskim korzoom, niti u hotelu. Šeširče nakrivo, košulja se delimično izvukla iz plavih platnenih radničkih pantalona, na nogama kondure (opanci gumenjaci). Valjevci ga gledaju sa velikom sipatijom - Zoran je „naš čovek”.

Kolubarin upitnik: Tamara Jokić: Rođena 1990. u Valjevu. Završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu španskog i portugalskog jezika u okviru obrazovnih sistema bivših kolonija. Bavi se pevanjem, ali, iako je muzika zvanično hobi, za nju je mnogo više od toga. Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod. (1 komentar)

Burn, Man, Burn!: Ako je verovati Larry Harvey-ju, jednom od pokretača i Glavnom Filozofskom Oficiru (CPO) festivala, Burning Man je kao ona svećica na torti koju nikako ne možeš da ugasiš. I stvarno, ovaj umetnički festival već punih 20 godina opstaje uprkos mnogobrojnim skepticima među samim Brnerima koji ga proglašavaju mrtvim i pre nego što se pepeo gore pomenutog Čoveka od drveta pošteno ohladi i nestane u oblaku pustinjske prašine.

Podsećanje: Reč: Na današnji dan pre 25 godina izašao je jedan od šest probnih brojeva Reči, opisanih u zaglavlju kao “Nove valjevske novine.”

Valjevske ljubavi Sime Pandurovića: Presudni trenutak njegovog života je preseljenje u Valjevo. Kafane uvek pune elegantnih oficira. Svakog jutra pred “Srbijom” sreski načelnik pije kafu. Kolubara između kamenih bedema. Pokraj reke dućani iz turskih vremena. Među stare profesore Gimnazije, koje đaci pozdravljaju sa: “Ljubim ruke”, došao je mladi Sima Pandurović

Valjevo na Tviteru: Na Tviteru – društvenoj mreži na kojoj korisnici komuniciraju kratkim tekstualnim porukama od 140 karaktera, a sve češće i slikama – brojni su Valjevci (kroz lične naloge, ili kao predstavnici medija, organizacija, firmi) koji pišu i o svom gradu.

Kolubarin upitnik: Dragan Todorović: Dragan Todorović, rođen u Valjevu, 1956. Iz Valjeva nije mrd'o. Novinar nedeljnika „Vreme“. Član NUNS-a i Srpskog književnog društva. Ima četiri knjige izabranih tekstova. Izdvaja poslednju, karakternog naslova, „Nije narod sapun da se potroši“. Dobitnik priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2000. godinu. (1 komentar)

Logo Fondacije „Zdravko Ranković“: Logo Fondacije „Zdravko Ranković“ kreirala je Marija Milutinović, dizajnerka poreklom iz Valjeva koja živi u Parizu. Marija je poslednjih nekoliko godina godina grafički uređivala izdanja Izdavačkog preduzeća „Kolubara“.

Kolubarin upitnik: Đorđe Đoković: Rođen 1981. u Valjevu. Fotograf, nekad herpetolog. Urednik fotografije u Kolubarske.rs. Imao dve samostalne izložbe fotografija: izložbu makro fotografije "Izazovi prirode" i izložbu džez fotografija na Valjevskom džez festu; učestvovao na više grupnih izložbi.

Mislio sam da je živottt...: Autor pesme “Mislio sam da je život” je Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine. Preminuo je 1933. od posledica tuberkuloze. Iako je živeo nepune 23 godine, iza njega su ostali stihovi koji traju. Bio je rođeni brat Drage Jonaš, čuvene spikerke. (5 komentara)

Noć ispred Petničke pećine: Zapamtila sam kroz ceo život tu noć ispred Petničke pećine iz koje je izvirala potajna slast čežnje. I sada kada pomišljam na nju i na moju glavu na Simiim grudima jeza miline prožima me svu.

Put kojim se ređe ide: Za prave ljubitelje prirode, za radoznale i za one koji nisu alergični na loše srpske puteve (takvi, u stvari, nikuda i ne putuju), postoji još čitav spektar puteva i puteljaka (da ne pišemo ovde na koliko se sve načina može iz Beograda stići do Valjeva!) do Tare.

Kolubarin upitnik: Vojislav Andrić: U karijeri je bio profesor, dekan, ministar sporta, organizator matematičkih škola i takmičenja. Istaknuti direktor Valjevske gimnazije u više navrata. Aktivan igrač valjevskog „Metalca“ i šabačke „Metaloplastike“ od 1966. do 1988. Vezan za rukomet do danas.

Odraz u ogledalu: Čini mi se da sam ove godine popio više začuđenih ili barem malo upitinijih pogleda “što tamo” na pitanje gde sam proveo odmor, nego što je to bio slučaj pre pet ili šest godina.

Zabava na Divčibarama: Jedno toplo avgustovsko veče pred kafanom „Zlatibor“, nekoliko preduzimljivih ljudi, i jedan izlet do Divčibara doveli su nekoliko meseci kasnije do formiranja Zdravstvenog društva Divčibare i potom početka ubrzanijeg razvoja turizma na planini Maljen.

Sećanje: Zdravko Ranković: Istorijski arhiv Valjevo je u svom Glasniku, broj 48 (2014), objavio dva teksta o Zdravku Rankoviću. Prethodno smo preneli Doprinos Zdravka Rankovića istoriji fotografije u Valjevu, Branka Matića. Ovog puta, uoči godišnjice smrti Zdravka Rankovića, prenosimo In Memoriam koji je napisao Milorad Radojčić. (1 komentar)

Tešnjar u slici: Setimo se, manifestacija Tešnjarske večeri je nastala (1987. godine) sa idejom razvoja, očuvanja i revitalizacije kulturne baštine grada i njegovog najstarijeg dela – Tešnjara (3 komentara)

Knjiga o valjevskom Sivom domu: Iz štampe je izašla knjiga posvećena istorijatu jedne institucije o kojoj često imamo predrasude.

Kada umisliš da je okean - Gradac: Nije mi dugo trebalo da se odlučim na novu letnju avanturu! Moj Brđanac mi je predložio da bi trebalo da dođem na ostrvo zvano Martha`s Vineyard (Martini vinogradi) preko leta i pri tom zaradim neki dolar!

Valjevske plaže: Valjevski list „Naša reč“ u broju od 1. avgusta 1936. godine piše o tome kako se Valjevke i Valjevci snalaze za osveženje tokom toplih letnjih dana, o nedostatku dobro uređenih plaža i o ponašanju (i oblačenju) građana na kupalištima. Prenosimo ovaj zanimljiv tekst u celosti.

Doprinos Zdravka Rankovića istoriji fotografije u Valjevu: Istorijski arhiv Valjevo je u svom Glasniku, broj 48 (2014), objavio dva teksta o Zdravku Rankoviću koja ćemo u dogovoru sa ovom institucijom preneti na sajtu Revije Kolubara. Počinjemo tekstom Branka Matića o Zdravkovom bavljenju fotografijom.

Kad se građani organizuju: Stanovnici Volosa su malo posle početka velike krize uveli sistem međusobne razmene rada i dobara, i smislili jedinicu kojom se to meri – to je tem, ili skraćenica za „lokalnu alternativnu (monetarnu) jedinicu“.

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (3. deo): Prilazeći Slovcu iz Valjeva u moru zelenila ugleda se jedan od najlepših gvozdenih mostova u Valjevskom kraju. Rešetkaste je konstrukcije, sa po dva lučna jaka nosača i spojevima koji uverljivo govore o njegovoj čvrstini. Na samom je ušću Toplice u Kolubaru, podignut 1934. sredstvima iz ratne odštete učinjene tokom Prvog svetskog rata. Radovi su počeli tri godine ranije. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Ana Bosiljčić: Rođena 1983. godine u Valjevu. Autorka društvene igre Valjevopolis, valjevske verzije Monopola. Radi u porodičnoj firmi kao elektro inženjer, a donedavno i kao nastavnik praktične nastave u Tehničkoj školi Valjevo.

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (2. deo): Gradačkim mostom valja preći pešice da bi se imao potpuni doživljaj, i vizuelni i čujni. Ako se to čini iz grada, između štangli postavljenih rešetkasto, pomalja se bela mermerna skulptura Milovana Glišića sa kojom se srećete čim siđete sa mosta. Pogled na reku ispod mosta i uzvodno, otkriva lepotu koja mami. Visoke topole sa obe strane čine ga još lepšim, a prelaz uzbudljivim. I istorija mosta nosi mnogo toga.

Vesti iz Fondacije 'Zdravko Ranković': Deo bogate foto arhive „Revije Kolubara“ i Zdravka Rankovića biće u narednim mesecima digitalizovan i nakon toga postavljen i dostupan na internetu. Podršku ovom projektu dao je Grad Valjevo kroz program finansiranja projekata u kulturi

Između oleandera i referenduma: Kada se čovek popne na uzvišenje nekog lepog ostrva, kao što je Simi, i pred sobom vidi plavo more, ružičaste oleandere i bajkovitu arhitekturu, sve teškoće i neizvesnosti deluju tako daleko i apstraktno. Bar nama turistima.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Ilić: Aleksandar Ilić (1981, Valjevo), prozni pisac. Koautor je romana "Srpski psiho" (2007) i autor romana "PR" (2014). Romani i priče su mu prevođene na poljski, grčki i makedonski jezik. Knjiga "PR" u središtu pažnje ima internet i društvene mreže, odnosno, kako izdavač kaže, to je "roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta."

Divčibarski izleti: Od Valjeva do Divčibara, pre rata, išlo se samo putem Valjevo-Užice do Kaone odakle je odvojak puta u dužini od 9km vodio do Divčibara. Put Valjevo-Užice je imao makadamsku podlogu, koja je, zbog male frekvencije saobraćaja, dosta dobro održavana. Deo puta od Kaone do Divčibara sve do 1936. godine, kada je rekonstruisan i povaljan, bio je običan seoski put.

Put u Poggio: Ali ovo mestašce mi se odmah iz nekog razloga zalepilo za pamćenje. Ima tu neke, kanda metafizike, teorije o putovanju duše ili čega drugog, svejedno. (8 komentara)

Valjevac iz Brđana i ostala dijaspora: Pokušaću da vam nekako približim sliku kakva je dijaspora na ovim prostorima, ali sigurna sam da nije ništa drugačije od drugih, evropskih zemalja. Ako postoje, kako kaže domaća intelektualna elita, dve Srbije, dijaspora se deli na tri. (3 komentara)

101 problem Valjeva: U prvom broju upravo pripremljenog "Društvenog magazina", Grupe za društvene nauke Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda”, objavljena je lista “101 problem Valjeva”. Konačnu listu prenosimo u celosti.

Kolubarin upitnik: Barbara Milovanović: Koordinatorka projekta "101 problem Valjeva" Društvo istraživača "Vladimir Mandić Manda". Glavna urednica "Društvenog magazina", Grupe za društvene nauke Društva istraživača, čiji je prvi broj pripremljen ovog juna. Studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođena 1993. u Valjevu.

Ja ću misliti na Berlin, sa Berlincima…: Publika tri puta vraća na bis ansambl koji je nakon petnaest godina lutanja krov nad glavom pronašao u Gračanici, na Kosovu...U publici ima i onih koji su nošeni sličnom balkanskom sudbinom pronašli dom u okolini Berlina (1 komentar)

Kako sam gledao (i igrao) finale Lige šampiona: Osim gledanja finala iz trećeg reda „zapada“, što je samo po sebi na ivici naučne fantastike, deo nagrade je i igranje utakmice dan posle finala, na istom stadionu, gde bi mi – skupina amatera i navijača trebalo da gazimo istu onu travu posle majstora iz Barse i Juventusa….brrrrr

Divčibarske ljubavi: Dve anegdote iz divčibarskog hotela „Maljen“ pedesetih i šezdesetih godina, zabeležene u knjizi „Divčibare“ Boke Lome.

Kafane i kamašne: Paralelno sa svim tragičnim zbivanjima, dešavao se i obični, svakodnevni život. Izmenjen ratom, naravno, ali ipak prisutan. Život u kome se nađe mesta i za modu, kafanu, umetnost. O tome svedoči i ondašnja štampa.

O Božici, Ćubani i valjevskom detinjstvu: „Biljana Maksić, naša najpoznatija scenaristkinja, kaže da je pisanje rudarski, racionalan posao, ali ujedno i najzabavniji koji može da zamisli.“ Ovako Blic Žena najavljuje intervju sa dramskom spisateljicom rođenom i odraslom u Valjevu. Prenosimo deo intervjua koji se odnosi na njene valjevske dane.

Kolubarin upitnik: Dušan Arsenić: Dizajner, arhitekta, scenograf, karikaturista. Rođen 1961. u Valjevu. Završio Valjevsku gimnaziju 1980, diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Član ULUPUDS-a od 1990, status slobodnog umetnika stekao 1991. (2 komentara)

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (1. deo): Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Prvi takvi mostovi u Evropi su se pojavili sa pojavom železnice, pogotovo kada je počela upotreba livenog železa, krajem 18. veka. Posle 1830. godine, sa naglim razvojem železnice, pojavljuju se i rešetkasti mostovi

Ide Mile Lajkovačkom prugom: O nastanku popularne pesme piše Toma Bajić * Nastala je između 1908. godine, kada je proradila lajkovačka pruga uskog kolesaka i 1954. godine, kada sam je prvi put čuo. (2 komentara)

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (3. deo): U emigraciji kneginja Persida je takođe imala dosledan stav. Dok se knez Aleksandar mirio sa situacijom i čak bio u stanju da pregovara sa knez Mihailom, kneginja Persida nije htela ni da čuje za bilo kakav kompromis. U borbi sa Obrenovićima njena je parola bila „sve ili ništa”.

Kolubarin upitnik: Darija Ranković: Darija Ranković, Novinarka Radio Valjeva (1989-94), potom Radio Patka (od 2005. glavna i odgovorna urednica). Dobitnica priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2013. U maju 2014. osnovala Kolubarske.rs – Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga, koje su za kratko vreme postale značajan i popularan medij. Prvu godinu opisuje kao „tešku, ali slatku“. (1 komentar)

Džez u slici: Izložba valjevskog fotografa Đorđa Đokovića biće otvorena u petak, 29. maja u 20.20 časova u holu Centra za kulturu, u okviru 31. Džez festa. Biće izloženo četrdesetak fotografija nastalih na Valjevskom džez festivalu od 2011. do 2014. godine.

Dan mladosti: Kako je za Kolubaru napisao Radoš Glišić, ovaj praznik bio je ipak više od zvanične ideologije: "Dan mladosti, kao praznik pod kraj školske godine, neka vrsta ode proleću i toj mladosti, entuzijazmu, poletu, optimizmu, kao proslava ličnog i opšteg uspeha"

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (2. deo): Knenjiga Persida stvorila je svoju kamarilu u kojoj su preovlađivali njeni rođaci – Nenadovići... Kako svoje rođake tako i zetove ponameštala je po raznim visokim i važnim položajima. Kad je njen muž stupio na presto 1842, Persidi je bilo skoro 30 godina, i ona je umela zrelo da misli i nastupa.

Kolubarin upitnik: Ivan Nastić: Ivan Nastić je vlasnik agencije Wild Serbia, organizator tura, manifestacija i skupova za građenje timskog duha. Speleologijom je počeo da se bavi 2000. godine. Spustio se u najdublju Zemljinu jamu, znanu imenom Krubera Voronja u Gruziji 2010. godine.

Kolubarin upitnik: Šta je valjevski?: "Šta je valjevski?" je nastao iz želje mladih ljudi da prokomentarišu ono što se dešava u Valjevu. Želeli smo da imamo svoj megafon, koga do sada nije bilo.

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (I deo): Dok su Obrenovići, uzevši ih ukupno, bili jako inteligenetni, ali labavog morala, Karađorđevići su nedostatak intelekta nadoknađivali moralnim osobinama. Pri tom, Aleksandar je bio neotporan, bez energije, i teško se snalazio u osobitim i komplikovanim situacijama. Ali je zato Persida, iako mlada i bez iskustva, umela da se snađe i pokaže - što je kod žena ređi slučaj – jedan stav, koji iznenađuje. Izgleda, da je njen otac Jevrem umeo vaspitati je i pripremiti za jednu tako visoku funkciju, koja će joj pripasti.

Sačuvati ambijentalnu celinu: "Moje je načelno mišljenje da bi svaka gradska vlast u Valjevu, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, morala naći načina da obnovi i sačuva ne samo Dom Armije nego i ceo još koliko-toliko očuvan deo Karađordjeve od Suda do Jadra kao arhitektonsku celinu koja se nadovezuje na Knez-Miloševu ulicu", kaže dr Aleksandar Loma

Američka pesma o Valjevu: U nastanku ove pesme, i priče o pesmi, učestvovali su: jedan Amerikanac koji je bio u Valjevu pre sto godina; jedan Amerikanac nastanjen u Francuskoj koji nikada nije bio u Valjevu; jedan Valjevac u Kaliforniji; i jedna Valjevka u Beogradu. (1 komentar)

Srednji Povlen (foto šetnja): Majska vikend šetnja Mravinjci - Kneževo Polje - Srednji Povlen - Ploča. (1 komentar)

Grad u moru svetlosti: Na današnji dan, 9. maja 1900. godine (27. aprila po starom kalendaru) Valjevo je dobilo električnu energiju. Bilo je prvi grad u Srbiji, posle Beograda, koji je dobio struju.

Tour de Transilvanija: Dve porodice, dvoja kola, vožnja od 1.700km (Valjevo - Transilvanija i nazad) u četiri ipo dana, četiri grada, par zamaka, stotine fotografija i lep osećaj ispunjenosti spakovali su se u ovaj (malo produžen) prvomajski praznik.

Zašto baš Temišvar?: Više ljudi me pitalo: „Zašto baš Temišvar?“ kad sam rekla da za prvomajske praznike planiramo da odemo do ovog grada.

Biti Valjevac (2. deo): Kako je na osnovu jedne rime stvoren mit o Valjevcima i kako taj mit valja održavati, naročito kad nisi u svom gradu. (1 komentar)

Biti Valjevac (1. deo): Kako je na osnovu jedne rime stvoren mit o Valjevcima i kako taj mit valja održavati, naročito kad nisi u svom gradu. (1 komentar)

In Memoriam: Zoran Joksimović (1932-2015): U Valjevu je preminuo Zoran Joksimović, književnik i novinar, dugogodišnji urednik u Izdavačkoj kući “Kolubara”. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Branko Antonić: Šteta je što Valjevo više nema...? Valjevaca starog kova i specifičnog gradskog duha, na kome su nam nekada jako zavideli. Nema više te vedrine, duhovitosti, dobrodušnosti, a ni šarma po kome ovaj grad dugo beše prepoznatljiv.

Dom vojske na prodaju: Gradsko veće Valjeva donelo je odluku o prodaji zgrade Doma vojske. Četiri godine nakon što je Grad postao vlasnik, doneta je odluka o prodaji ovog kapitalnog valjevskog zdanja. Novac od prodaje, kako je najavljeno, će biti uložen u 'kapitalne projekte'. (1 komentar)

Dnevnik polumaratonca: Posle usamljeničkog treniranja u Valjevu, kada već počneš da misliš da si jedini na svetu koji se sprema za trku, dođe konačno i taj dan kada se na startu maratonske trke u Beogradu, kod crkve Svetog Marka i Glavne pošte, pored tebe nađe još nekoliko hiljada istomišljenika-trkača

Digitalizacija “Napreda”: Valjevski list "Napred", za period od 1945. do 1973. godine digitalizovan je i može se od sada pretraživati na Internetu. Kako za Reviju Kolubara kaže Violeta Milošević, direktorka Valjevske biblioteke, koja je projekat realizovala u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, sredstvima iz fonda "Digitalizacija zavičajne građe", uskoro bi na Internetu trebala da budu dostupna i građa od 1973. do 2010 (koja je već u digitalnom obliku).

April u Rimu – April u Beogradu: Veliki Gospodin, šarmantni manipulator i večiti mladoženja. Grad koji će vas zavesti, ali će u isto vreme koketirati sa mnogima. Niste ljubomorni, opraštate mu. Stara baraba. Gospodin čovek. Prihvatite flert, namignite mu, razvucite osmeh i pripremite najudobniju obuću koju imate jer ćete narednih par dana puno pešačiti.

30 godina Moderne galerije Valjevo: Antologija neobičnog: Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili.

Beograd-Stokholm-Valjevo-Beograd: Kao i svaki lokalpatriota gledam prenos košarke iz Valjeva. Za Metalac navijam uvek, osim u jednom slučaju, jer je Partizan iznad lokalpatriotizma.

Kolubarin upitnik: Bojana Andrić: Bojana je rođena 1983. godine u Valjevu. Diplomirala Filmsku i TV kameru na Akademiji umetnosti. Stipendista opštine Valjevo za nadarene studente. Dobitnica nagrade-stipendije Evropskog pokreta u Srbiji kroz program Putujemo u Evropu 2007. Članica Foto Kino Saveza Srbije i Nezavisnog Udruženje Novinara Srbije. Predsednica UO VAKUM-a (Valjevska Kulturna Mreža). Jedan od osnivača produkcije Kinematografska Kuća.

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (III): Na valjevskom korzou šezdesetih godina pažnju je privlačila i jedna izuzetno lepa crnka. Zvala se Slavica Dragićević. Mnogo mi se sviđala, ali je moje udvaranje diskretno odbila. To me nije omelo da joj posvetim jednu pesmu, objavljenu u listu „Napred”. Bio je to sonet sa akrostihom, koji je glasio „Devojci u plavom”, jer su gimnazijalke (pa i Slavica) u to vrerme nosile plave uniforme (kecelje). (1 komentar)

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (II): Danas je kod nas vrlo popularna TV serija „Sekst i grad”, ali moram reći da su sve te Sare Džesike Parker i ostale Samante – samo blede kopije naše Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” – Nade Sarić! (8 komentara)

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (I): Naročito za vreme „zlatnih šezdesetih” prošlog veka, o kojima se i danas priča kao o godinama blagostanja, lepih devojaka i mladića i sjajne muzike. Zato sam i prihvatio ponudu Zdravka Rankovića da pišem o lepim Valjevkama iz tog vremena i osvežim uspomene na te – hodajuće valjevske cvetove... (6 komentara)

Kuća Gođevac u Valjevu: ili: Kako je po svim konzervatorkim principima saniran i sačuvan objekat gradske arhitekture koji nije pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima (1 komentar)

Fondacija "Zdravko Ranković": Danas je registrovana Fondacija „Zdravko Ranković“. Fondacija će raditi na očuvanju istorijske i kulturne baštine Valjeva i valjevskog kraja i promovisanju i unapređenju javnog informisanja u Valjevu. (1 komentar)

Vojnički i filmski dani u Valjevu: Diplomiram u martu 1971. u Pragu, na FAMU, kao prvi snimatelj iz Jugoslavije sa diplomskim radom kojim predstavljam jugoslovensku filmsku fotografiju sa analizom radova dva najbolja snimatelja do tada - Tomislava Pintera i Aleksandra Petkovića - i filmovima Nedjelja i Lordanovim filmovima od kojih je nastao omnibus Kronika jednog zločina. Krajem marta odlazim u vojsku - u Valjevo. (1 komentar)

Kosovka devojka - Nadežda Petrović: Odlomak iz teksta objavljenog u listu Pijemont 29. marta 1915. o smrti Nadežde Petrović, slikarke i dobrovoljne bolničarke, preminule u Valjevu.

Kolubarin upitnik: Irena Blagojević: Irena Blagojević je diplomirala flautu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i do 2000. ozbiljno gradila karijeru flautistikinje radeći istovremeno i kao profesor flaute. Tokom ličnog i muzičkog sazrevanja, postepeno se pevanje nameće kao prvi izbor i najprirodniji put da se lično izrazi.

Kolubarin upitnik: Dragan Ristić: Dragan Ristić je osnivač benda KAL prepoznatljivog po originalnom muzičkom stilu Rock’n’Roma u kojem se pojavljuje kao glavni vokal i gitarista. Angažovan je na filmu i u pozorištu kao producent, glumac ili kompozitor. Direktor je Romskog kulturnog centra Beograd.

In Memoriam: Ljiljana Ljiljak (1949-2015): U Valjevu je preminula Ljiljana Ljiljak, novinarka, član redakcije Revije Kolubara od njenog osnivanja. Bila je draga prijateljica uredništva i redakcije, žena koja je umela da voli život i prepozna lepotu, da unese osmeh, toplinu, znanje, talenat i mudrost. (5 komentara)

Počasni građani Valjeva (III deo): Slobodan Milošević (1941-2006) - Političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 25. aprila 1989. godine što do tada nigde nije bilo učinjeno. Tu odluku je njen donosilac, Skupština opštine Valjevo, poništila 24. novembra 2000. godine.

O knjizi "Valjevke" i o Valjevkama: Knjiga "Valjevke" Zdravka Rankovića (izašla u dva izdanja 2013. godine) je knjiga o nekadašnjim i sadašnjim Valjevkama, značajnim i poznatim, lepim i odvažnim, preduzimljivim, delotvornim i požrtvovanim, mudrim i humanim, znatiželjnim i zanimljivim. O Valjevkama romantičnim ali i realnim, mnogo kad i izvanredno uspešnim

Kolubarin upitnik: Katarina Marinković: Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva (4 komentara)

Počasni građani Valjeva (II deo): Josip Broz Tito - Posle Drugog svetskog rata predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je dva puta dolazio u Valjevo (1954. na izlet i 1967. godine), jednom na Rajac (1962) i jednom u Robaje (1978), a nekoliko puta se zadržao u Valjevu putujući u druga mesta.

Počasni građani Valjeva: od generala Miškovića do velemajstora Karpova: Dr Vilim Tausig: Lekar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva posle Prvog svetskog rata. Kao medicinar, rezervni oficir austrougarske vojske, došao je među Valjevce za vreme tog rata i ostao ovde da službuje i po njegovom okončanju.

Kolubarin upitnik: Jelena Obućina: Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva (2 komentara)

Tragični februar 1915 (II deo): Izbor iz domaće i strane štampe od pre 100 godina.

Mostovi na Kolubari (IV deo): U starim dokumentima nema pomena mosta u produžetku Sinđelićeve ulice sve do 1993. godine. Veliki drumski most poslednja je velika investicija u mandatu gradonačelnika Slobodana Đukića, i možda poslednja velika investicija u centru grada pred ulazak u 21 vek. Most nije nikada tehnički primljen jer nije urađen izlaz sa njega, zapravo deo ulice Sinđelićeve, preko tada postojećeg jaza sa priključenjem na ulicu Knez Mihajlovu

Praznici na moj način: Već nekoliko meseci ponedeljak mi je neradni dan, kao i cela radna sedmica. To je meni moja borba dala, da posle 13 godina stalnog posla napustim fabričku traku i upišem se u slobodne umetnike ili frilensere i radim kad hoću, mogu ili imam šta. A pre svega kako mislim da treba. Danas, prvi put posle 20 godina ne znam sastav aktuelne Vlade, a kamoli odnos u Skupštini.

Budimpešta, uvek iznova: I sama Budimpešta, sa Dunavom, tvrđavom na brdu, nasleđem i srednje Evrope i socijalizma, podseća me na Beograd. Ali na Beograd kakav bio mogao da bude. Kad bi se malo potrudio. OK, ne bi mogao da bude baš takav, nema ni te stare gizdave mostove, ni banje, niti se u letnji dan kraj reke čuje „Na lepom plavom Dunavu“, ali ima neke druge stvari, pa kad bi se to malo dovelo u red...Ili ja to samo zamišljam?

Valjevske osamdesete kroz etikete: U zelenoj fascikli sa rajsferšlusom starija sestra i ja sačuvali smo baš puno etiketa koje su u periodu od 1979. do 1983. godine za razne firme iz tadašnje Jugoslavije urađene u pogonima Valjevske štamparije * Štamparija je nestala u stečaju pre desetak godina. Danas je skoro zaboravljena, kao da nikada nije ni postojala tamo na placu pored reke Ljubostinje. Dizajneri, zanatlije grafičari i mašine otišli su svako na svoju stranu. (3 komentara)

Mostovi na Kolubari (III deo): Treći i danas postojeći izgled ovaj most dobio je 1993 godine. Postavljen na betonskom, blagom jedva uočljivom luku, podseća na skok gazele, a linija stubova, po dva na obe obale, samo potvrđuje njegovu vitkost. Projekt i za ovaj kao i Jadarski most uradio je ugledni inženjer, konstruktor mostova, Dragan Bebić. Zanimljivo je da je javnost bila ogorčena visinom mosta

Tragični februar 1915 (I deo): Izbor iz domaće i strane štampe od pre sto godina

Valjevo – Majami – Ko zna gde: I opet, rekla sam ono najcrnje što mislim o Majamiju. Ali ima i deo koji vam nisam rekla. Vreme. Februar mesec. Zove me drug iz Čikaga da mi kaže da ne može da skine sneg. A ja sam poslednji put videla sneg u Srbiji u januaru 2013 godine. Kuće su im najlpše kad se zaobiđu turističke atrakcije, šoping centri, beskućnici, dileri i lokalne prostitutke. Sama duša starog Majamija je na tim kućama. Obojene su ili svetlo plavim nijansama, ili žutim kao i ova država. (4 komentara)

Jedan je bio Zdravko Ranković (1944-2014): Živeo je intenzivno u svome vremenu, pisao govorio, podsticao, promovisao nove ideje. Bio je po mnogo čemu znamenitost Valjeva, istraživač njegove kulture, direktor i urednik Radio Valjeva, Napreda, Revije Kolubara, kalendara Valjevac i Kolubara, Biografskog leksikona valjevskog kraja, urednik godišnjaka Sanković, vlasnik izdavačkog društva „Kolubara“. (1 komentar)

Mostovi na Kolubari (II deo): Za vreme gradonačelnika Mateje Nenadovića (1903-1906) uređena je obala Kolubare sa kejovima, podignuta varoška klanica, na pijaci dva kantarska paviljona, pa Gimnazija, sudovi...Trajali su ovi poslovi, veoma skupi, godinama, pa su na primer kejovi počeli da se intenzivno uređuju 1906. godine a radilo se sa prekidima.

Zapamćena Firenca – Beograd – Firenca: Putovanja su avantura – ponekad ne onakva kakvu smo želeli. (1 komentar)

“Knjige, braćo moja, knjige...”: Poziv da pišem sedmodnevni dnevnik je izazovan, jer shvatam da to baca dodatno svetlo na ono što svakodnevno radim i proživljavam. Razmišljam o tome koliko toga može da stane u jednu pedesetinu godine ili 2% celog obilaska Zemlje oko Sunca.

„J“ kao Jezi: Međutim, to je Stari grad, odnosno Ćentro storiko, da ne kažem Skadarlija, a oni koji su sve ovo nekada davno pravili nisu imali u vidu niti mene niti moj dvanaestometarski kamion. Mogao bih ja tu da smotam u levo ali samo pod uslovom da zadnjim delom kamiona uđem u jedan izlog, i to ne malo, nego mnogo. A izlogu je i malo dovoljno. (9 komentara)

Valjevo-Berlin-Valjevo: Dnevnik iz Berlina, sa osvrtom na Valjevo. Moricplac, Potsdamerplac, Hermanplac. Jutarnje trčanje i večernje kafanisanje. Krojcberg i Mite. Jedna zabava i četiri piva u frižideru...

Zlatibor-Divčibare-Valjevo: Foto reportaža by Miroslav Jeremić Jeremija

Mostovi na Kolubari (I deo): Ima ih malo. Drvene je grad odavno porušio, a valjalo bi bar da nam jedan krasi pogled na reku. I gvozdeni sa kojima se mogao grad i danas hvaliti, takodje su nestali. Nismo mostovima sem očekivane funkcije davali potrebnu urbanu lepotu izuzev u jednom slučaju – Beli most.

Čovek koji nam je podario Pećinu i druge priče: Vesti iz štampe iz januara 1915. godine

Hotel „Grand“: Od kafane, štamparije i bolnice, do spomenika kulture: Vlada Srbije utvrdila je tokom 2014. zgradu hotela „Grand“ za spomenik kulture. U obrazloženju ove odluke navodi se da se zgrada nalazi se u centru grada, kod najposećenijeg mesta zvanog Krst, gde je počinjala i završavala se valjevska čaršija u kojoj se odvijala trgovina, zanatstvo i ugostiteljstvo.

Zlatibor - Beograd - Valjevo koje nedostaje: Ovo je jedna od retkih godina kada ne idem za praznike u Valjevo. Pošto sam se malo udala, nekako smo prećutno odlučili da ove godine ostajemo u Beogradu za Božić, a da ćemo one tamo ići u Valjevo. (2 komentara)

Beograd-Valjevo-Beograd. I praznici: U Valjevo odlazim par dana posle Nove godine. Petak je popodne, kao i uvek idemo kolima Ibarskom, uhodano stajemo na pumpu, kapućino sa čokoladom iz automata. Gledam u sneg i zgrade pored puta, znam ih napamet. U sumrak se približavamo svojim kućama. Nekako spustim kofer niz ulicu i praznici mogu da počnu.

Obnovljeno prijateljstvo: Zadarski list u svom tekstu od 22. decembra 2014. piše o sportskim i drugim vezama između Valjeva i Zadra, nekada i sada.

Gradačke orgulje: U niski neponovljivih vrednosti koje je čovek sa merom dodavao čarima prirode duž klisure Gradca, brana od pruća je jedna od onih dragocenih bisera. Sa njim se moramo ponositi a kad stignu nevolje, učiniti sve da se ponovo oglase te čudesne vodene orgulje.

Epifanija: Na dan kada Srbi slave Badnji dan Italijani obeležavaju Bogojavljenje ili Epifaniju. Neradan dan, državni praznik, poslednji u nizu decembarsko-januarskih praznovanja koja, uz nekoliko premošćivanja, od poslednje nedelje poslednjeg meseca i prve nedelje prvog meseca čine jedan solidan godišnji odmor pun druženja, razonode, svetkovanja te s tim u vezi, obilja jela i pića. (4 komentara)

Zimski dan na Gradcu: Drugojanuarska foto-šetnja na Gradac pod snegom, do Ćelija i nazad.

Njujork Tajms o Valjevu, Brankovini i Mionici 1913. godine: Ne navodeći ime autorke, Njujork Tajms je 13. februara 1913. godine objavio putopis kroz Srbiju, između ostalog i dolazak u Valjevo, Bankovinu, Mionicu. Njihova najava teksta je neobična, utoliko pre što je i ovaj list 1904. pisao o knjizi „Kroz zemlju Srba“ Meri Edit Daram, odakle smo nedavno objavili prevod dela koji se odnosi na Valjevo i Ub

Gvozdeni most na Gradcu – Spomenik kulture: U oktobru ove godine, stari gvozdeni most na Gradcu proglašen je zvanično za spomenik kulture. Podignut je 1928. godine kao reparacija, ratna odšteta Nemačke države Kraljevini SHS.

Zavičaj, otvorena rana...: Svojevremeno sam svojom voljom promenila mesto prebivališta, svoje Valjevo zamenila Beogradom, jer sam mislila da je to za moju decu i mene bolje, pa nije bilo lako. Ovde je bilo tuđom voljom, mnogi misle iz hira ili interesa tadašnjih državnih moćnika. Idem put Leška, da čujemo šta kažu ti ljudi 55 godina kasnije. Da li ih to pritiska i dalje ili su se pomirili sa sudbinom?

O kvačilu i kafi: Po raznoraznim magacinima raznoraznih firmi nailazim na različite ljude. I ovakve i onakve. Kakvi su zaista najbolje znaju oni sami i oni koji sa njima žive i rade. Ja računam na sopstvenu intuiciju, uključujem sve svoje senzore, gledam čoveka u oči, pratim kako radi ili reaguje, (šta bih drugo od duga vremena) posvećujem mu svu svoju pozitivnu energiju. Od njega obavezno stigne odgovor, zavisno od toga o kakvoj je ličnosti reč. Oni pravi, iz nekog samo njima znanog razloga (ja ga slutim) mi se obrate pitanjem: a biste li vi popili kafu. (5 komentara)

Beograd – Novara – Buenos Aires: Ali, ima nešto... Kao da je ta izmešanost rasnih tipova, nepoštovanje urbanističkih pravila, prisustvo svih mogućih arhitektoskih stilova i formi... ceo taj utisak haosa, posledica nepristajanja duha mesta da se slepo pokori kolonizatorima i njihovim pravilima, da se pretvori u kopiju Evrope u Novom svetu. Prema tome je nemoguće osetiti ravnodušnost.

Zvezdara, Beograd: Lokal-patriotizam probudi se oko praznika, skupe se u rodni grad i roditeljske kuće svi oni koji su nekada negde otišli i koji po nekim drugim gradovima Srbije ili sveta žive i rade. Dok se grlimo, ljubimo i radujemo jedni drugima, uvek neko kaže kako svi treba da se vratimo u Valjevo, da tu nastavimo živote, jer samo tu zaista može da nam bude dobro. Uvek se složim, iako znam da je nemoguće, ali ipak, Nova je godina...

Leksikon VA mitologije: Leksikon Yu mitologije nastao je na inicijativuDubravke Ugrešić. U razdoblju 1989–2004. mnogi su doprinosili oživotvorenju te zamisli, među njima i Živoslav Miloradović, naš saradnik. U januaru 2006. redakcija Kolubare prenela je odrednice koje se odnose na Valjevo i Valjevski kraj. Urednici i saradnici Revije Kolubare počeli su zatim da stvaraju Leksikon VA mitologije - beležeći mesta, događaje i ljude koji su postali deo mitske prošlosti grada.

Britanska spisateljica o Valjevu i Ubu 1904. godine: Valjevo je lepo uređeno mesto, osvetljeno električnom energijom. Moderno obučene dame i pompezno uglađeni oficiri, koji su slušali vojni orkestar u Parku, uklopili bi se i u Rue de Rivoli i Row. Moji novi poznanici bili su oduševljeni da čuju da sam naučila srpski u Londonu. Kad sam im rekla da je moj učitelj bio Poljak, radost je splasla, ali su se složili da je to bolje nego da sam ga učila od nekog „zlog Švabe“ (tj. Nemca).

Bioskop, hor, grad: Poslednjih dana u Beogradu se podigla velika prašina oko „upada“ u bioskop Zvezda. Pošto sam od samog starta bila tu, mogu da prenesem svoje viđenje ovih dešavanja. U akciji „Okupacija bioskopa Zvezda“ bila sam u ulozi građanke koja je svojim glasom – pevanjem - i samim prisustvom dala podršku ekipi koja je taj korak načinila. Jer, kako kažu Jarboli, podrška je važna, a Valjevke su najlepše Beograđanke, bio jednom jedan grafit; možda bih najlepša zamenila nekim drugim epitetom, no nema veze...nazad na priču. (6 komentara)

Propadanje kuće na uglu: Ugaono zdanje na susretanju dve moćne gradske ulice, Vuka Karadžića i Pantićeve, sa glavnim ulazom upravo na tom petom zidu. Ulaz koji poziva da se uđe u intimu unutrašnjosti. Svest da si u mreži gradskih tokova i da se promišljeno treba u njih uključiti posedovali su i vlasnik i projektant.

Pismo podrške trajnom rešavanju problema Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu: Kao upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", centralne bibliotečke institucije ne samo Univerziteta u Beogradu već i matične biblioteke svih univerzitetskih biblioteka u Srbiji, u prilici sam da dobro procenim uslove u kojima koleginice i kolege rade u Valjevu (2 komentara)

Po Italiji i Švajcarskoj, kamionom: Čim nešto u evropskoj zajednici zaškripi, naši rodoljubi i rusoazijati zavrište kako su omraženoj Evropi odbrojani dani i da neće drugo, pa se stoga ni nama, vodećim maherima na Balkanu, a i šire, ne preporuča ulazak u ovu ekonomsko - političku udrugu. Kao da ne izgubimo nacionalni identitet. Nevinost smo izgubili odavno, pa bar identitet da sačuvamo. Protivnika Evropske zajednice ima i u evropskim zemljama i može se reći da nisu baš malobrojni. Ali svi oni imaju mali problem, da ne kažem nedostatak u vaspitanju. (12 komentara)

Idejni projekat vizitorskog centra Anine: Vila rustika, otkrivena i delom istražena na lokalitetu Anine, je seoska kuća veleposednika i centar poljoprivrednog imanja. Kao takva, sastoji se iz više zgrada grupisanih oko dvorišta (rezidencijalni stambeni objekat gospodara, stambeni prostori za robove, kuhinje, pekare, spremišta za alat i žito, staje, prostorije za obradu grožđa, maslina i žita).

Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“: Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ predstaviće pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata. Kroz istraživanje smo sakupili veliki broj tekstova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.

Dnevnik: Skandinavija - Andaluzija: Ove godine ćemo jesenji raspust, koji pada u poslednju nedelju oktobra, provesti u Andaluziji. Ideja je jednostavna: bukirati jeftine avionske karte za neku južnu destinaciju, iznajmiti automobil, izabrati interesantna mesta za videti, klopati dobro, piti vino i, možda najvažnije od svega, akumulirati što više sunca za mračne mesece koji slede. (1 komentar)

Dnevnik: Nataša Žugić / Berlin - Beograd: Nataša Žugić; Florijanov stan je prostran, u dva nivoa, ima izlaz na krovnu terasu - baštu i fascinantan pogled. Dodajem u sebi: ovakav standard života nije ni približno moguć za jednog arhitektu u Srbiji.

Mišljenje o inicijativi za prenamenu objekta Doma vojske Srbije u Biblioteku: Milenija Marušić i prof. Darko Marušić, arhitekti; Biblioteka u gradu svakako je jedan od ključnih elemenata kulturnog identiteta svakog grada. Nažalost, u Valjevu to nije slučaj. (1 komentar)

Dnevnik: Tamara Aćimović / Valjevo - Njujork: Tamara Aćimović; Valjevo je scenografija grada gde još zadovoljno šetaju samo oni koju su preko veze dobili uloge koje i loše glume. Od crnog dima na koji mi smrdi kaput koji nosim na sebi, ne vidi se više ni grad, ni ljudi. Jedino se još beli Stevan Filipović u spomen nekom boljem vremenu i stisnutim pesnicama bodri sve koji odlaze. (8 komentara)

O ustupanju Doma vojske Biblioteci: Episkop šabački Lavrenitje, protođakon dr Ljubomir Ranković; Mnoga kulturna znamenja krase lepi grad na Kolubari i pronose njegovu slavu širom naše Otadžbine, Evrope i sveta.

Dnevnik: Grgur Strujić / Los Anđeles: Grgur Strujić; Nedeljama obilazim oko tastature i već pomišljam kako nikada u zivotu ništa više neću ni napisati, a onda jutros, valjda kako i priliči ponedeljku, posle odradjene porodične rutine - dete u školu i ženu na posao, palim kompjuter i nonšalantno otvaram ne jedan nego dva nova dokumenta.

E-šetač - novembar 2014: Ljiljana Ljiljak; Nema Valjevca da deo detinjstva nije proveo u dečijem igralištu parka-šume Pećina. Bio je, iako nikada završen, revolucionarni iskorak u svemu što se gradskoj deci tada, a i kasnije, moglo ponuditi za osmišljeno odrastanje i radost igre. (1 komentar)

Iz naše foto arhive: Ekološko domaćinstvo na Gradcu, 2009. godine

Revija Kolubara broj 246 - Revija #246

Revija „Kolubara” izlazi svakog prvog u mesecu. Pokrenuta 1. maja 1994. godine kao Revija Valjevac, od početka 1996. izlazi sa sadašnjim imenom.dalje »

Revija #246

Rubrike

Traži na Kolubara.info