Revija Kolubara broj 246 - Revija #246

Muško I-3 Valjevske gimnazije, 36 momaka, sa razrednim Milanom Tripkovićem

Priče se valjevske kaldrme (III deo)
U gimnazijskim danima imali smo školski orkestar "Plavi dečaci" (ime od obaveznih, teget plavih školskih bluza) u kojem su bili Voja (saksofon i klarinet), njegov brat Dule (truba), Cale (harmonika), Šobot (bubnjevi), Maksa (kontrabas) i, kao pojačanje, Vojkan Điniđić (gitara). Za nju nije bilo pojačala, pa smo iz zbornice uzimali stari dobri "filipsov" drevni radio-aparat.

Kolubarin upitnik: Katarina Jovičić
Katarina Jovičić, rođena u Valjevu, 1982, diplomirala Numeričku matematiku i optimizaciju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Radi u LLoyds Bank Group u Berlinu kao Lead IT Analyst.

Priče se valjevske kaldrme (II deo)
Ekipno prvenstvo  škole u šahu - u prvom planu Boban Tanasić (levo) i Dule Milutinović. Organizovao profesor biologije Sidža Radojčić
Ponet željom da kažem što više, idući možda i u nebitne detalje, u prvom tekstu o svom odrastanju u Valjevu izostavio sam biva ono najvažnije - atmosferu i brojne drugare iz tog vremena. Ajde da ispravimo... (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Marko Tanasković
Marko Tanasković, rođen 1986 u Valjevu. završio Valjevsku gimnaziju. Osnovne studije završio na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom master i doktorske studije na ETH u Cirihu. Nekoliko godina radio u sektorima za inovaciju švajcarskih firmi ABB i Maxon Motors. Posle sedam godina života i rada u Švajcarskoj vratio se u Srbiju i sada živi u Beogradu, gde radi kao docent na Univerzitetu Singidunum.

Priče se valjevske kaldrme (I deo)
Aktivnosti Crvenog krsta u OŠ Nada Purić. nekoliko generacija sa Dulom Vojinovićem, jednim od poratnih predsednika SO Valjevo, direktorom škole Milom Steafanovićem, učiteljima Milevom Matić, Ankom Božović, Verom Džunić, Avramom Petronićem
Valjevskom kaldrmom ‘odam od jeseni 1954, kada smo se doselili iz Ljiga.

Na rastanku s Valjevom
Kraj je školske godine, vreme da se podsetimo pesme s kraja 19. veka koja bi se, po ugledu na Branka V. Badičevića, mogla nazvati “valjevskim đačkim rastankom”.

Kolubarin upitnik: Slobodan Milovanović
Kebnekeise, Top of Sweden
Rođen u Valjevu 1989. Trenutno je doktorand finansijske matematike i računarstva na Univerzitetu u Upsali (Švedska), i stručni saradnik i koordinator programa u oblasti računarskih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica.

Poetski izraz valjevskog novinara
Reč na otvaranju izložbe novinara Radovana Lazarevića u Mionici, u petak, 26. maja

Velika Stena
(1 komentar)

Iz istorije valjevskog džeza
The Hawaii Band
Govoreći u svojoj knjizi „Jazz u Srbiji 1927-1944“ (iz 2011. godine) o istoriji džeza u predratnom periodu, vrsni džez muzičar Mihailo Miša Blam (1947-2014), pisao je i o Valjevu tog doba. Povodom ovogodišnjeg Valjevskog jazz festivala prenosimo odlomke koji se tiču našeg grada

Odrastanje uz herojsku prošlost
Zlatko Paković, pozorišni reditelj, pisac, kolumnista Danasa i pozorišni kritičar, rođen je 1968. godine u Valjevu. U intervjuima i javnim nastupima govorio je u više navrata o svom valjevskom odrastanju, posebno u svetlu revolucionarne prošlosti ovog grada. Prenosimo dva odlomka o njegovim mladim valjevskim danima i kako su ga oni oblikovali, iz 2013. i 2017. godine.

Dani sremuša i Taorskih vrela
Šuma sremuša na Povlenu
Treća po redu „Povlenska sremušijada“ biće održana u subotu 13. maja u Donjem Taoru.

Kolubarin upitnik: Marka Tomić Đurić
Marka Tomić Đurić, rođena u Valjevu 1982, istoričar umetnosti. Radi u Balkanološkom institutu SANU kao istraživač-saradnik.

Od Ljubljane do Tirane
Slovenija
U Tirani, već od aerodroma „Majka Tereza“, po palmama i drugom mediteranskom rastinju shvatate da je more dosta blizu. Uz sunčano vreme i temperaturu od dvadeset i nešto stepeni, i planine u okruženju, pomišljate da bi ovo bilo veoma lepo mesto za život da je istorijski imalo više sreće. Ali nije. 

Kolubarin upitnik: Nikola Božić
Nikola Božić je rođen u Valjevu 1978. godine, gde je završio Prvu osnovnu školu i Valjevsku gimnaziju. Inženjer je elektrotehnike. Trenutno radi kao programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica.

Uređenje Mejine česme
Generacije Valjevaca dolazile su na Mejinu česmu kao izletište. Bila je povod brojnim projektima uređenja obala Gradca ali je, i pored toga, polako je zaboravljana. Svi apeli da se obnovi, osveži i spreči zagađenje nisu imali odjeka, sve do aprila 2017. godine.  

Kolubarin upitnik: Aleksandar Ristić
Rođen u Valjevu 1977. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i završio Diplomatsku akademiju. Zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, Odeljenje za Afriku i Bliski istok. U prethodnih desetak godina radio u našim diplomatskim predstavništvima u Etiopiji, Siriji i Libanu. (1 komentar)

In Memoriam: Darko Marušić (1940-2017)
Darko sa suprugom Milenijom ispred makete naselja Cerak Vinogradi, Beograd IAUS 2015. godine
Na Uskrs, u nedelju 16. aprila 2017. godine, preminuo je dr Darko Marušić, arhitekta i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Detinjstvo u Cara Lazara ulici, a u Gornjim Brđanima (2. deo)
Cara Lazara 29-1964. sa Živkom Gavrićem
Nekadašnje Dragojlovića sokače, potom Cara Lazara je ulica koja spaja Dušanovu i Radničku, predratnu ulicu Braće Nedić. Formirana je početkom dvadesetog veka kada su valjevski niži činovnici, žandari, železničari, majstori... na placevima na Dragojlovića imanju podigli prve kuće

Valjevo u protestu
Neću započeti velikim rečima. Niti ću koristiti često ponavljane i sada već izlizane floskule o tome kako je država Srbija u krizi. Kako demokratija stoji na nesigurnim nogama, i kako se tamna senka nadvija nad državne institucije. Velike reči ću ostaviti političarima, da kažu šta imaju, a do sada se pokazalo da nemaju puno. (2 komentara)

Detinjstvo u Cara Lazara ulici, a u Gornjim Brđanima (1. deo)
Prvi razred OŠ „Andra Savčić“, školska 1955-56
Nekadašnje Dragojlovića sokače, potom Cara Lazara je ulica koja spaja Dušanovu i Radničku, predratnu ulicu Braće Nedić. Formirana je početkom dvadesetog veka kada su valjevski niži činovnici, žandari, železničari, majstori... na placevima na Dragojlovića imanju podigli prve kuće

Kolubarin upitnik: David Maksimović
Divčibare. U podnožju staze Crni vrh
Rođen u Valjevu, u julu 1982. godine. Učio Valjevsku gimnaziju i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Zaposlen u Građevinskom privrednom društvu KEJ iz Valjeva kao izvšni direktor. Kao student aktivan u Društvu istraživača. Trenutno se interesuje i radi na unapređenju i promociji Divčibara i Petnice i njihovih turističkih, prostornih i ekonomskih potencijala. 

Izbori
Razumevanje toga ko bi bio pravi kandidat i šta od njega očekujemo su veoma različiti. Ali ako vas neko stavlja na liste, ili primorava da druge stavljate na spiskove sigurnih glasača, to je već problem. Hoćete li pristati na to ili ne, izbor je takođe ličan.

Odrastanje u Karađorđevoj 101
Igra, sloboda kretanja, avanture, po neko tiho bekstvo od kuće, pa povratak, tek da roditelji ne primete, oskudica koja nije smetala, komšijska solidarnost i vesela lica naših majki, puna nade u lepu i sigurnu budućnost, bili su naš svakodnevni, sigurni duševni prostor.

Valjevci i Česi
Gradsko veće Valjeva donelo je odluku da dodeli javno priznanje ambasadi Republike Češke u Srbiji za doprinos kontinuiranom razvoju i unapređenju sveobuhvatnih međusobnih odnosa grada Valjeva i Republike Češke. Podsećamo ovim povodom na neke od istorijskih veza Valjeva sa Češkom i Česima, odnosno građanima te države koji su u Valjevu živeli, stvarali ili bili familijarno povezani.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Milijašević
Aleksandar Milijašević, rođen 1972, pravnik, od 1999. Aktivan u nevladinom sektoru, prvo u Odboru za ljudska prava Valjevo, zatim Dijalogu.

Podsećanje: Film 'Marš na Drinu'
Na beogradskom Kalemegdanu u toku je izložba plakata jugoslovenske kinematografije. Među njima je i onaj za film “Marš na Drinu”, sniman pre oko pola veka u Valjevu.

Kolubarin upitnik: Željko Vitorović
Željko Vitorović
Rođen u Valjevu, 1983. godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 2008. godine. Završio specijalizaciju iz oblasti slikarstva na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini.

Valjevski gimnazijalac Branislav Petronijević
Branislav Petronijević
Istaknuti srpski filozof Branislav Petronijević, rođen u Sovljaku kod Uba, završio je Valjevsku gimnaziju i o tome pisao u svojim sećanjima. Ova škola i grad postali su tako deo njegovog odrastanja u ono što je kasnije postao.

Kolubarin upitnik: Branka Jevtić
Gradac
Novinar. U TV Valjevo Plus od februara 2014 - direktor, novinar, voditelj, administrativac ...

Kolubarin upitnik: Željko Obrenović
Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je romane Srpski psiho (Laguna, 2007), Talog (Booking, 2012) i Kameno jezero (Kontrast, 2016), kao i strip Karton siti (Modesty stripovi, 2016).

Počeci tenisa u Valjevu
Teniserka Višnja Vuletić
Devedeset godina od početka organizovanog igranja tenisa u Valjevu

Kolubarin upitnik: Aleksa Krajinović
On je neko ko nastupa i istupa, ujedno pod imenom i pseudonimom Aleksa Krajinović. To mu je i ego i alter ego i biografija i autobiografija... i testament.

Holandski lekar i počasni Valjevac: Premijera filma
Film “Arijus van Tinhoven – Valjevski Holanđanin” autora Slobodana Rakovića biće premijerno prikazan u ponedeljak 13. februara u velikoj Sali Centra za kulturu Valjevo (u 19.30).

Moje odrastanje u Valjevu (i okolini)
Nadomak Debelog Brda
Nisam rođen u Valjevu, niti sam u njemu ikada živeo, pa bi neko mogao i da se začudi zašto se trpam tamo gde mi nije mesto. Međutim, uzrok ove svojevrsne mimikrije leži u nasušnoj potrebi većine Beograđana da se negde svrstaju, jer oni su, nesumnjivo, i jedini koji u njemu nemaju zemljake. (6 komentara)

Moje valjevsko odrastanje
U našoj novoj rubrici „Odrastanje u Valjevu“ otvaramo temu detinjstava i mladosti provedenih u Valjevu, i pokušavamo da sklopimo sliku sastavljenu od delića sentimentalnog vaspitanja, bespogovornih autoriteta, uvek izazovnih istorijskih momenata, drugara za ceo život i, svakako, još mnogo toga. (2 komentara)

Kolubarin upitnik: Dragana Jakovljević
Rođena 29. avgusta 1989.godine. Osnovnu školu završila u Osečini, gimnaziju u Valjevu, a Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgija, u Beogradu. Bila stipendista Mladi talenti grada Valjeva. Sarađivala na studentskim filmovima/predstavama, bila predavač na filmskim radionicama. U okviru Vakuma sa ostalim članovima organizuje Valjevske filmske susrete. Trenutno radi na jednom dokumentarnom filmu i priprema master rad na FDU na studijama ftv produkcije.

Narodna Gostionica i Central
Central
Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.

Šta vam najviše smeta u Valjevu
Kolaž
Govoreći i o onome što im se ne dopada u Valjevu, reklo bi se da učesnicima Kolubarinog upitnika, više od konkretnih gradskih problema (osim smoga), smeta odnos građana prema svom okruženju - prvenstveno apatija i kritizerski odnos.

Film o Petom pešadijskom puku
Prethodnih meseci počelo je snimanje igranog filma 'Ljubovijski odred 1914', ratne drame o herojima Petog pešadijskog puka 'Kralja Milana Prvog' iz Valjeva

Knjiga o Branku Obradoviću
Ljiljana Ljiljak, Branko Obradović, Ljiljana Kecojević i Zoran Joksimović.
Monografija posvećena Branku Obradoviću “Knjiga smeha bez zaborava” biće promovisana večeras u 19 sati u svečanoj sali Valjevske gimnazije.

Uspeh arhitekte Milana Maksimovića
Dragan Marčetić i Milan Maksimović
Tim arhitekata Milana Maksimovića i Dragana Marčetića, docenata na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, pobedio je na arhitektonskom konkursu za rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Novom Beogradu. Milan Maksimović (1970) rođen je u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i maturirao u Valjevskoj gimnaziji. (1 komentar)

Budućnost Doma vojske?
Sa željom da se barem javna debata i iznošenje ideja nastavi, tokom 2016. pitali smo učesnike Kolubarinog upitnika šta bi Dom vojske trebalo da postane. Prenosimo neke od odgovora.

Kafana „Kraljević Marko“
U Kafani Kraljević Marko, 3. januar 2017.
Priča o jednoj od retkih i danas živih starih valjevskih kafana.

Najčitanije u 2016. godini
Lako je definisati šta je čitaoce Revije Kolubara najviše interesovalo u 2016. godini: Ljudi. A najviše: Jelena, Filip, Vlada, Tamara. Uz to, malo prošlosti i malo aktuelnih dešavanja i kontroverzi.

O Spomeniku i Valjevu
Pregledajući ono što smo objavili u protekloj godini i malo pre toga, motiv koji se najčešće ponavlja je -spomenik Stevanu Filipoviću na Vidraku.

Najdraže valjevske ulice
Kraj je 2016, vreme da se, kao i prošle godine, podsetimo neki valjevskih tema i šta su nam o njima rekli učesnici ovogodišnjeg Kolubarinog upitnika..

Planinski znakovi pored puta
Kolekcija putokaza, znakova, obaveštenja nastala u šetnjama po selima i planinama Valjevskog kraja.

Kolubarin upitnik: Nemanja Mirković
Nemanja Mirković je filmski, TV i VEB reditelj. Rođen je 24. aprila 1979. godine u Valjevu [tada SFRJ – sada Republika Srbija]. Osnivač je PARADOKS grupe. Oženjen Jovanom, sa kojom ima sina Mihaila.

Lokalni specijaliteti: Valjevski đuveč
Đuveč
U potrazi za jelima našeg kraja naišli smo i na ovaj recept iz jula 2016. Pustite da vas inspiriše obilje i šarenilo povrća.

Kolubarin upitnik: Violeta Milošević
Diplomirani ekonomista, rođena 1965.god. u Valjevu, direktor Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu. Smatra da se efikasni rezultati u kulturi ne mogu ostvariti bez spoja umetnosti i dobre organizacije, entuzijazma i predanog rada.

Pulika i Ljuba u Parizu sedamdesetih
Dodela plakete Valjevac ličnost godine
Redakcija Radio Valjeva je 1979. godine objavila knjigu odabranih priloga iz svog programa posvećenog kulturi, emitovanih u deceniji pre toga.  U pitanju je zanimljiv primer kombinovanja audio medija i štampane publikacije, zanimljive za čitanje i danas.

Manjak novca i kreativnosti
Zaključci empirijskog istraživanja “Stanje u kulturi i kulturni potencijal Valjeva” i rezime tribine. Autori istraživanja su Ognjen Nikolić, Nenad Đorđić i Predrag Đorđić, kao i članovi Grupe za društvena istraživanja Društva istraživača Vladimir Mandić Manda (2 komentara)

Kafana „Šofer bar“
Šofer bar 1979. godine
Ova kafana, na uglu Vuka Karadžića i Železničke ulice, podignuta je u prvoj deceniji XX veka odmah do Železničke stanice i pruge uzanog koloseka, na placu gde se nalazilo gradsko smetlište.

Sankovački stari bor
Bor, Sanković, 20. novembra 2016
Tekst novinara i pisca Zorana Joksimovića o starom boru objavljen u Godišnjaku sela Sanković 2001. godine

Medijska postignuća Valjevaca
Medijsko stvaralaštvo troje Valjevaca – i to u pisanoj, televizijskoj i likovnoj formi – dobilo je značajna priznanja u proteklih mesec dana.

Dvadeset godina od građanskih protesta
Od novembra 1996. godine do februara 1997. širom Srbije su održani masovni građanski i studentski protesti protiv režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Među gradovima gde su se protesti održavali bilo je i Valjevo.

Valjevska slana pita
Kolekcija recepata iz Valjeva i Valjevskog kraja puni se ukusnim jelima koja nalazimo na različitim mestima. I ovog puta predstavljamo jedan zanimljiv predlog objavljen na sajtu Recepti.

Kolubarin upitnik: Sandra Sofronić
Sandra Sofronić (1977), profesor srpskog jezika. U slobodno vreme istražuje zaboravljeni jezik, koji ceo svet zna - govor analognih treptaja. U svako doba dana i noći majka. (1 komentar)

Srbija: Pivnica, kafana, bioskop
Gostionica Srbija, Glas Valjeva, novembar 1930
Kafanu / hotel „Pariz“ je otkupio u osmoj deceniji XIX veka poznati valjevski trgovac Tiosav Blagojević, kao i sve imanje. Zgradu je porušio i podigao novu kafanu, sa svetlim prozorima i mnogo višim plafonom, i nazvao je „Srbija“. 

Bora i Milan, Vranje i Valjevo
Premijera predstave „Ruža, uvela“ vranjskog teatra odigrana je na sceni Doma vojske 21. oktobra, označivši početak manifestacije„Borini pozorišni dani“, 36. po redu. Predstavu je režirao Milan Nešković, mladi reditelj iz Valjeva koji živi i radi u Beogradu. Tekst objavljen u Vranjskim.

Mionička “Kevića kafana”
Mionica
“Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”

Gimnazijalci u Sloveniji: Foto reportaža
Gimnazija Jurija Vege Idrija
Po drugi put đaci Valjevske gimnazije učestvovali su ovog oktobra u programu saradnje i poseti gimnaziji Jurija Vega u Idriji.  (2 komentara)

Poseta i sećanja zagrebačkih antifašista
Među 46 članova Udruženja antifašita Grada Zagreba u Užice je došao učesnik Narodnooslobodilačkog rata - Šime Mudrovčić, rođen u Otočcu, iz Like, borac Šeste ličke proleterske divizije `Nikola Tesla` koja je oslobađala zapadnu Srbiju. I Valjevo je ostalo u sećanju.

Izložba akvarela
Karina Rungenfelde
Izložba „Savremeni internacionalni akvarel“ biće otvorena u sredu 26. oktobra u 19 časova, u Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića“ u Valjevu.

Valjevo u ljubljanskom muzeju
Izgled Valjeva
Dve fotografije Valjeva, snimljene između 1928. i 1947. godine, deo su foto kolekcije Etnografskog muzeja u Ljubljani dostupne na Internet sajtu ove ustanove.

Stripovi dva valjevska autora
Izdavačka kuća Modesty stripovi (Modesty Comics) objavila je na srpskom i na engleskom strip album Karton siti (Cardboard City) koji se sastoji od sedam priča različite tematike, obima i žanra, a koje sve kao scenarista potpisuje Valjevac Željko Obrenović (Srpski psiho, Talog).

Valjevski cimbur
Snežni povlen
Sa portala o gastronomiji i putovanjima “Ja u kuhinji” prenosimo priču o poseti valjevskom kraju, odnosno Povlenu, i jedan recept ovog podneblja (koji smo ranije već pominjali u gastronomskoj slici našeg kraja). Sve upotpunjeno odličnim fotografijama.

Italijanske priče iz Valjeva
Zanimljivo koncipirana knjiga: “Yugoland. Razglednice iz zemlje koje više nema” donosi priče dva italijanska autora o ljudima, mestima, hrani, atmosferi iz različitih delova bivše Jugoslavije, uključujući i Valjevo.

Blok – nešto sasvim lično
Blok Hajduk Veljka u Valjevu neki drugovi preimenovaše u Naselje Milivoja Bjelice. Za ovaj deo Grada, čuvenih Zlokućana, u narodu se ipak zadrža kraći naziv – Blok.

Valjevska projara
Projara
Recept oobjavljen ovog avgusta na blogu Moje grne i označen kao “Valjevska projara” naša je preporuka za hladnije vreme najavljeno za ove oktobarske dane.

Valjevske planine na fotografijama
Divčibare
Izložba fotografija”Bukvar prirode – planine  valjevskog kraja” majstora fotografije Miroslava Jeremića biće otvorena u utorak, 4. oktobra u Narodnom muzeju u Valjevu (u 19 časova). Fotografije iz različitih perioda biće zastupljene na izložbi, a kako nam autor kaže, priroda je, uz ljude, glavna tema njegovog interesovanja.

Valjevo pre 200 godina (2. deo)
Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1816. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“

Čuveni kolač od šljiva
U rubrici Gastro obično vam predstavljamo recepte iz Valjevskog kraja. Ovaj kolač, međutim, našli smo na Njujork Tajmsu. Ipak, kako je sezona šljiva, a naš kraj poznat po ovoj voćki, prenosimo ne samo recept, nego i priču o njemu.

Valjevo na razglednicama Mila Petrovića
Akademski slikar Mile Petrović ovog avgusta preminuo je na Ubu, gde je živeo od 1963. godine. Sredinom sedamdesetih godina, Osnovna banka Valjevo izdala je serijal razglednica Valjeva sa crtežima Mila Petrovića.

Česme i fontane Valjeva
Česma kod Gimnazije
Valjevo i okolina bogati su vodama, pa i izvorišta, javnih česama i fontana ima dosta. Revija Kolubara pisala je u serijalu „Vode valjevskog kraja“ u jesen 2003. godine o vodnom bogatstvu u vidu reka, potoka, jezera, a Ljiljana Ljiljak posebno je obradila temu česmi i fontana u gradu.

Valjevske nagrade Ljubi Simoviću
Pesniku, piscu, dramaturgu, akademiku Ljubomiru Simoviću u Brankovini će u sredu 14. septembra biti uručena nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu u 2016. godini.

1400 kilometara na biciklu. I poseta Valjevu
Zoran Kojčić, filozof, autor i biciklista iz Vukovara, napravio je ovog leta biciklističku turu po zemljama regiona i, u okviru nje, posetio i Valjevo. O ovome je pisao za magazin Buka. Prenosimo deo teksta o konceptu ovog uzbudljivog putovanja, kao i odlomak o poseti Valjevu.

Valjevac u trci preko Alpa
Valjevac Vlada Panić jedan je od troje učesnika iz Srbije koji učestvuje u trci 4K Alpine Endurance Trail Valle d' Aosta, jednoj od najtežih i najdužih trka u Evropi i svetu. (1 komentar)

Obilazeći Srbiju. I Valjevo
Obilazeći Srbiju gledam gradove, varošice, sela, čamotinju i bedu, izlokane puteve, zagađene reke, neožbukane kuće, šizofrene vile lokalnih tajkuna, kockarnice i kasina, vozne parkove siromašnih opština, i nije mi jasno kako i dalje postoji kritičan procenat građana kojima je sve jasno, koji nisu pod hipnozom, ali ćute.

Gradac u medijima
Reka Gradac našla se ovog leta više puta u nacionalnim medijima. Uglavnom u pozitivnom kontekstu, kao jedna od lepota Srbije koju bi trebalo posetiti ali, na žalost, i zbog narušavanja prirodnog ambijenta uz reku.

Valjevski kolač sa kupinama
Poslužite posutu sa malo šećera u prahu ili sa sladoledom od vanile ili po želji. (1 komentar)

Ruženje gradova
Ono što se u Skoplju poslednjih godina dešava samo je najekstremniji primer ruženja gradova u regionu, bilo kroz projekte koji neskladnošću i neprimerenošću mestu i vremenu narušavaju njihov izgled, ili nedovoljnom brigom koja loše utiče na izgled gradova i kvalitet života u njima.

Kafana Beograd
U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Ha­jd­uk Veljkove gde je prethodno bila kafana «M­ali Beograd». Vlasništvo Spasoja Ra­do­v­ića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bi­le­će, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine. (1 komentar)

Međunarodna pevačka karijera Tamare Jokić
Tamara Jokić
Za Tamaru Jokić, linvgistkinju po obrazovanju (završila je studije španskog i portugalskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu), muzika je do skoro zvanično bila hobi. Ipak, kako je rekla u Kolubarinom upitniku prošle jeseni, i mnogo više od toga: “Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod”. Sada muzika i oficijelno dobija ključno mesto u njenom životu. Narednih meseci počinje studije u Americi u ovoj sferi. (3 komentara)

Vizantološka studija Ivana Drpića
Prva knjiga Ivana Drpića, istoričara umetnosti rođenog u Valjevu, “Epigram, umetnost i pobožnost u poznoj Vizantiji", objavljena je ovih dana u izdanju prestižnog akademskog izdavača Cambridge University Press.

Knjiga Luke Tripkovića o Španskom građanskom ratu
Luka Tripković
Prva knjiga Luke Tripkovića, umetnika rođenog u Valjevu, koja obrađuje temu Španskog građanskog rata, biće objavljena ove jeseni u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. (2 komentara)

Valjevo na Tviteru (5)
Letnji pregled mudrolija sa Tvitera: Kratke beleške o ljudima, uživanjima, hrani, ali i o stvarima koje bi trebalo srediti u Valjevu i oko njega.

Porodični život u 19. veku
Fotograf Dušan Popović (1879-1915) sa Nevestom Sofijom
Život u gradu zamirao je u prvim večernjim satima. Pre nego što se spusti mrak sve radnje su bile zatvorene, kapije zaključane, a ulice opustele. Dnevne zvukove kovačkih nakovanja, povike trgovaca koji su s vremena na vreme pozivali prolaznike da pazare u radnji i đačku graju iz školskog dvorišta smenjivala je večernja tišina.

Varoški i kafanski život: Svakodnevica Valjeva krajem 19. veka
Najintenzivnije se u varoši živelo pre podne, između deset i dvanaest sati. U to doba dana stari deo grada – čaršija, trgovinsko-zanatski centar, dobijao je puna obeležja poslovne zone u kojoj se kretao najveći broj ljudi, prodavala i kupovala roba, zalazilo u kafane radi sklapanja posla.

Vera Pavladoljska: Od poeme do Arsenove pesme
Arsen Dedić je komponovao melodije na stihove dve pesme Matije Bećkovića: "Dva prijatelja" i "Vera Pavladoljska".

Kolubarin upitnik: Suzana Marjanović
Po struci diplomirani ekonomista, ali je život odveo na drugu stranu. Od 2006. godine u fitnesu. Radi kao fitnes instruktor grupnih programa. Od oktobra 2015. god ima svoju grupu koja se zove “Vežbam sa Suzy”.

Branko “čovek-tim“ Kovačević
Branko Kovačević
Portal “Koš magazin” objavio je pre nekoliko meseci veoma lepu priču o proslavljenom košarkađu valjevskog Metalca Branku Kovačeviću koju ovom prilikom prenosimo.

Sto ličnosti i Valjevo
Magazin Nedeljnik objavio je ovog juna posebno izdanje “100 ljudi koji su promenili Srbiju”. Izdvajamo ličnosti o kojima su pisali, a koje su rođenjem ili stvaralaštvom vezane za Valjevo i Valjevski kraj. (2 komentara)

Valjevski burek sa šampinjonima
Šampinjoni
Na ulju izdinstati šampinjone i praziluk. Dodati začine. Kad se prohladi dodati prašak za pecivo. Podmazati pleh i ređati kore ovim redom...

Kolubarin upitnik: Đurđa Damnjanović
Po rođenju i opredeljenju Valjevka. Kako je u Valjevu od deteta bila na sceni kroz folklor, takmičenja u recitovanju, predstave dramskog studija, inficirala se poslom koji uključuje javnost. Sada radi na portalu Djurdjevak.com i u saradnji sa "ASmedia" realizuje intervjue koji imaju za cilj afirmaciju talentovanih i kulturnih ljudi. 

Glas Valjeva
Na današnji dan, 30. juna 1928. godine izašao je prvi broj novina Glas Valjeva.

Posle festivala
Prethodnog vikenda u Valjevu je održan Open Minded fest. Ovaj događaj izazvao je velike kontroverze u gradu.    (7 komentara)

Saobraćaj
Nelogičnosti, opasnosti i bahatost saobraćaja u Valjevu i okolini iste su kao i u ostatku zemlje. Što ne znači da su time manje značajne. To se odnosi kako na sam saobraćaj, tako i na parkiranje. Podsećamo na neke skorašnje primere.

Valjevo na vodi
Valjevo ima sreću da grad i njegova okolina obiluju vodama - veoma bitno u svim, a posebno u letnjoj sezoni. Na nama je da te vode čuvamo i u njima uživamo.

Open Minded Fest
U Valjevu će se od 24. do 26. juna održati prvi Open Minded Fest (Festval otvorenog uma) koji organizuje grupa entuzijasta u cilju borbe protiv kiča, a zarad povratka, kako su naveli, pravih vrednosti među mlađe naraštaje.

Valjevo na Tviteru (4)
Najnoviji pregled onoga što tviteraši pišu o Valjevu donosi osvrt na komunalne i meteorološke probleme, lepotu Valjevki, političke fenomene, gastronomiju, želju za putovanjima i zanimljive (mada neproverene) istorijske činjenice.

Dan kada je umrla Monarhija
Tek da bi se uočila proporcija: Vitorio Emanuele III sa svojim prijašinom belgijskim kraljem Albertom Prvim.
Početkom meseca - drugoga juna, republika Italija je napunila tačno sedamdeset godina što je obeleženo neradnim danom i paradom u glavnom gradu. Ovogodišnji Dan republike će biti zapamćen po tome što se nije radilo cela četiri dana jer je praznik „pao“ u četvrtak, od petka je napravljen „mostić“ ka vikendu, a vikend je vikend (1 komentar)

Valjevska braća muzičari (2. deo)
Braća Bajić
Drugi deo priče o valjevskoj braći - muzičarima. (1 komentar)

Valjevska braća muzičari (1. deo)
Jovan i Đino Maljoković na VA džez festu
Među valjevskim muzičarima od davnina pa do danas bilo je dosta braće koji su često stvarali i nastupali zajedno. U dva nastavka podsetićemo se najpoznatijih od njih.

Valjevka Draga Spasić
Fotografije Drage Spasić, glumice i operske pevačice rođene u Valjevu, koje smo posredstvom Europeane našli na stranicama austrijskog univerziteta u Gracu, povod je da se podsetimo ove istaknute sugrađanke. Na novosadskom Limanu jedna ulica nosi njeno ime, dok je Valjevo nema.

Valjevski studentski kolač s malinama
Počela je sezona malina. Prenosimo recept za kolač sa ovim voćem, karakterističnim i za naš kraj. A i kolač je valjevski, kažu.

Kolubara, Valjevo, Valjevci
Izložba „Kolubara, Valjevo, Valjevci“, otvorena sinoć u galeriji „Plato“, u saradnji sa Matičnom bibliotekom „Ljuba Nenadović“, predstavlja deo fotografske arhive Revije Kolubara. 

Kolubarin upitnik: Marko Tomić
Marko Tomić, rođen 1984. godine u Valjevu. Solo pevač.  Ljubitelj prirode i dobre zabave...

Valjevo na Tviteru (3)
U najnovijem pregledu onoga što korisnici Tvitera pišu o Valjevu i Valjevskom kraju, donosimo osvrte na aktuelna dešavanja, dovitljive ili kritičke beleške, istorijska podsećanja i zapise o lepoti prirode.

Kolubarin upitnik: Dušan Perić
Trenutno na radu u pečalbi, na Petom Puku, u organizaciji Caritas Valjevo na poziciji asistenta za humanitarna pitanja i menadžera projekta. U slobodno vreme, kog je jako malo, urednik web portala www.ugradu.info, privatni preduzetnik i predsednik udruzenja Dobri ljudi.

Valjevski fudbaleri na Partizanskoj olimpijadi
Foča, 9. maja 1942.
Sarajevsko Oslobođenje objavilo je nedavno tekst profesora dr. Hasana Balića o partizanskoj olimpijadi organizovanoj 1942. godine na oslobođenoj teritoriji u Foči, na kojoj su zapaženu ulogu imali i valjevski fudbaleri-partizani.

Kolubarin upitnik: Mateja Manojlović
Rođen 1998. godine u Valjevu. Učenik je prve generacije bilingvalnog odeljenja društvenog smera Valjevske gimnazije. Član Astronomske grupe Društva istraživača, polaznik seminara psihologije u Istraživačkoj stanici Petnica, i vođa Grupe za društvene nauke u Istraživačima.

Podrška Jeleni Obućini
Jelena Obućina
Novinarka i urednica Dnevnika 3 RTS, Jelena Obućina, našla se na meti napada Dragana Vučićevića, urednika tabloida Informer. (31 komentara)

Da li se u Valjevu govori najpravilnije?
Valjevska biblioteka
U nedavnom razgovoru za Danas Tanja Petrović objašnjava kako su se u društvenoj hijerarhiji regionalnih govora Valjevo i Užice našli u vrhu “čistote” jezika. (Tanja Petrović ima bliske veze sa Valjevskim krajem - bila je polaznica i saradnica Istraživačke stanica Petnica i Velikog narodnog kalendara “Kolubara”).  (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Uroš Spasojević
Rođen 1985. godine u Valjevu, sa  devet godina počeo da svira violinu u Muzičkoj školi “Živorad Grbić” a od 15. godine svira kontrabas i bas gitaru. Nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu i daljeg bavljenja muzikom vraća se u Valjevo kako bi se bavio advokaturom. Sa valjevskim jazz muzičarima formira akustični jazz trio i kvartet, a 2014.godine nastaje Uros Spasojevic Project, projekat autorske fusion contemporary jazz muzike. 

Gljivarski specijaliteti u Umagu
Umag
Početkom aprila u Umagu je održana trodnevna gljivarska manifestacija, međunarodni dani gljiva. Na ovom takmičenju sa svojim kotlićem uspešno je učestvovalo je i ekološko društvo “Medvednik” iz Valjeva i osvojilo jednu od nagrada.

Dan slobode medija
Treći maj je Svetski dan slobode medija. U mnogim teškim periodima, pa i ovom, za rad medija i novinara, Valjevo je imalo i ima dobre novinarke i novinare.

Kolubarin upitnik: Seka Maksimović
Samit valjevskih VTO beba
Seka Maksimović, djak Valjevske gimnazije, psihologiju završila na Filozofskom, specijalizaciju na Medicinskom fakultetu. Tri decenije rada u Valjevskoj bolnici… Dve decenije angažovanja u nevladinim organizacijama. Volonter u mnogim gradjanskim akcijama… Jedne godine zamalo dobila priznanje „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara. (1 komentar)

Voda, vazduh, banja
Nekada, kao i sada, banje u Valjevskom kraju i njegovom okruženju su bile mesta za lečenje, oporavak, rekreaciju i zabavu. Pred još jedne praznike, podsećamo na mesta lekovitih voda i vazduha koja mogu doneti fizičko i duhovno osveženje.

Čari Medvednika
Ilustrovana politika objavila je nedavno tekst o Medvedniku, jednoj od planina u lancu oko Valjeva. Ovom prilikom podsećamo i na upozorenja ekologa o opasnostima koje prete eko sistemu Medvednika i drugih planina Valjevskog kraja. (1 komentar)

Izbor
Izborna kampanja se završava. I, kao što kažu u kafani, da vidimo šta smo ovde imali?

Sabrana dela Milovana Glišića
Prenosimo nedavno objavljen tekst u dnevnom listu Danas o izdavanju sabranih dela velikog pisca.

Izložba Luke Tripkovića
Izložba crteža Luke Tripkovića biće otvorena u subotu 16. aprila u 19 časova u Centru za kulturu Valjevo.

Kolubarin upitnik: Tamara Jakovljević
Tamara Jakovljević (rođena 1989. u Valjevu), završila je Valjevsku gimnaziju. Novinarstvom je počela da se bavi na drugoj godini studija, kao stipendista Grada Beograda i produkcijske kuće „Mreža“ u okviru „TV Akademije“ (2010). Nagrađivana za poeziju, autorka tri knjige pesama. Dobitnica nagrade za kratki dokumentarni film „Dobrila“ (Andrićgrad, 2014.) Magistrirala na Fakultetu organizacionih nauka 2014. i stipendista Moskovkse škole novog filma (Moskva, 2014/2016).

Valjevo na Tviteru (2)
Dovitljive, kratke poruke pre pojave Tvitera ispisivale su se na zidovima. Sada su tu društvene mreže, mada i grafiti mudrosti ponekad zablistaju.

Odrastanje u Valjevu
Miloš Jevtić
Novinar i književnik Miloš Jevtić u nedavnom razgovoru za Danas govorio je, između ostalog, o svojim valjevskim godinama, gde je došao na školovanje. Rođen je 1936. u Gornjoj Bukovici, u učiteljskoj porodici. Prenosimo deo teksta koji se odnosi na Valjevo.

Šarm Tbilisija
Prvog dana boravka u glavnom gradu Gruzije mislio sam kako saobraćaj sve uništava i koliko problema stvara. Pet-šest dana kasnije, već potpuno naviknut na haotičnost gradske automobilske vreve, skoro da je više nisam ni primećivao, provlačeći se (kao i drugi) između automobila u pokretu.

Nagrada Salona arhitekture
Na ovogodišnjem Salonu arhitekture u Beogradu, nagradu u kategoriji ”Arhitektura” dobio je autorski tim Grozdane Šišović i Dejana Milanovića, za realizaciju zgrade Hous*e L - Škole srpskog jezika i kulture sa hostelom u Valjevu

Gastronomska mapa Zapadne Srbije
“Gastronomska kultura neodvojivi je deo kulturne baštine svakog naroda. Namirnice koje se koriste u ishrani, navike i običaji vezani za pripremu hrane i ponašanje za trpezom deo su duhovnog bogatstva i nasleđa jednog naroda i prenose se sa generacije na generaciju”, kaže se u uvodu knjige Gastronomska mapa Srbije, autora Dejana Zagorca

Kolubarin upitnik: Vladimir Ružičić Kebac
Hotel Divčibare
Rođen 1978. u Valjevu. Počeo da se bavi muzikom od ranog detinjstva. Bio je član grupe Ognjen i prijatelji koja je, uz brojne festivale, imala i zapažen nastup na Olimpijadi u Atini 2004. godine. Svirao je i sa bendom Sanja Ilić i Balkanika. Od 2004. je sa Nevernim bebama.

Valjevska trka trokolica
Prva valjevska trka trokolica održana je u Valjevu 27. marta, i obeležena je revijalnim spuštanjima niz Užičku i Poparsku ulicu.

Mišići iz Struganika
Struganik
Emisija „Mišići iz Struganika“, o familiji vojvode Živojina Mišića (onoj u Struganiku, ali i o potomcima u Valjevu) urađena je 2002. godine u produkciji valjevskog studija RTS i emitovana na programu javnog servisa. Autorka je Tatjana Manojlović.

Kolubarin upitnik: Nikola Zdravković
Nadmetanje ribara, Petničko jezero
Nikola Zdravković rođen je 1990. godine u Valjevu gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu “Živorad Grbić” u klasi profesora Dimitrija Tomića. Sa nepunih sedamnaest godina upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara, u čijoj klasi je i diplomirao i završio master studije sa najvišom ocenom. Trenutno je student treće godine doktorskih studija u istoj klasi. Radi kao klavirski saradnik na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu.

Valjevska podvala
Valjevska podvala - note
Valjevska podvala jedna je od najpoznatijih valjevskih legendi. Više puta našla se i na sceni valjevskog pozorišta. Evo i porekla te znamenite priče. (1 komentar)

Valjevo na crtežima Ljiljane Ljiljak
Ugao Karađorđeve i Dušanove (crtež: Ljiljana Ljiljak)
Na današnji dan pre godinu dana preminula je novinarka Ljiljana Ljiljak

Kolubarin upitnik: Filip Stanković
Snimanje
Filip Stanković rođen je u Valjevu 1992. godine, gde je završio Gimnaziju. Od jula 2014. godine u gradu vodi „Valjevsku radionicu stripa i animacije“, uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca „Milovan Glišić“. (2 komentara)

Graditelj Sava Centra
Sava Centar, panorama
Projektant Sava Centra je arhitekta Stojan Maksimović, nekada učenik Valjevske gimnazije. 

In Memoriam: Filip Tanasković (1989-2016)
Naslovna strana Revije Kolubara, mart 2008.
Mladi, talentovani Filip Tanasković preminuo je 27. februara 2016. godine. (19 komentara)

Kolubarin upitnik: Marija Tešanović
Pogled sa Debelog Brda
Marija Tešanović, rođena u Valjevu 12. marta 1990. Tokom studija je bila saradnik Narodnog muzeja i Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, kao i stipendista opštine Osečina. Dve ljubavi - prema arhitekturi i Valjevu je spojila u završni rad gde se bavila transformacijom Valjeva iz kasabe u evropski grad.  (2 komentara)

Normalan svet
Časlav Hadži Nikolić
U intervjuu za Večernje Novosti krajem januara ove godine, novinarka i voditeljka RTS Tatjana Peternek Aleksić pričala je o svojoj autorskoj emisiji "TV lica... kao sav normalan svet", rejtingu, uspehu i gostima. Govoreći o emisiji i ličnostima sa kojima je u njoj razgovarala, posebno je istakla Časlava Hadži Nikolića, neuropsihijatra rođenog u Valjevu. Prenosimo deo teksta u kome autorka govori o njemu i snimanju u Valjevu

Oto Logo, Valjevo, Mionica
Početkom ove godine u Beogradu je preminuo vajar Oto Logo. Oto Logo je rođen 1931. godine u Beogradu. Među njegovim delima dva su poznata spomenika u Valjevskom kraju.

Valjevski bioskopi
U avgustu 1910. godine ustanovljen je stalni bioskop u Valjevu. * Ovih dana najavljeno je da bi Valjevo sledeće godine moglo da dobije svoju bioskopsku salu prilagođenu 3D projekcijama. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: David Kecojević
David Kecojević je rođen 1990. u Valjevu. Učio u osnovnoj školi „Sestre Ilić“, a posle završio društveno-jezički smer u Valjevskoj gimnaziji. Posle srednje škole, upisao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milutina Petrovića. Tokom studiranja, uspeo je da intenzivira svoj hobi prema istoriji filma i animacije.

Sokolsko društvo u Valjevu
Javni čas Sokolskog društva, 1928.
Izložba „Ko je soko – taj je Jugosloven„ otvorena je 4. februara u Muzeju istorije Jugoslavije. Ovim projektom otpočinje period obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.

Austrougarske slike Valjeva
Preko tri haljade fotografija koje je austrougarska vojska napravila u Srbiji od 1914. do 1918. objavljene su na sajtu Državnog arhiva Austrije. Među njima su i slike iz Valjeva i okoline. Prenosimo nekoliko.

Raskoš bez slobode
Povoljna poslovna sredina odvela je mnoge naše građane – uključujući i Valjevke i Valjevce – da rade u Dubaiju. Brojni su obrazovani, uglavnom mlađi ljudi, koji tamo imaju uspešne karijere, otvaraju im se internacionalne mogućnosti, a istovremeno se dobro zabavljaju u najliberalnijem i najotvorenijem gradu arapskog Srednjeg istoka (slobodu i otvorenost treba uslovno shvatiti) (3 komentara)

Povlenske misterije: Alke
Čovek je oduvek težio da pruži objašnjenja za pojave koje ga okružuju. Kada je u tome uspevao - nastala je nauka, a kada nije - nastajale su fantastične priče, motivi i legende. I u današnjem svetu razvijenog obrazovnog sistema, fantastične priče ne samo da žive, već i nastaju. Takva je i priča vezana je za područje Povlena i Medvednika i alki na njima.

Recepti iz Petnice
Ukoliko mislite da je došlo vreme da probate da napravite svoj vlastiti sir, evo petničkog recepta. Ili bar da znate kako se to nekada radilo. A tu je i zimski mlečni delikates – makalica. Preporučuje se uz toplu lepinju, pogaču ili proju.

Kolubarin upitnik: Predrag Milovanović
Predrag Milovanović je student Arhitektonskog fakulteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i učenik muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu, na odseku za solo pevanje. (2 komentara)

Njujorška premišljanja
U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o dijaspori. Svakakvih nas ima, to je sigurno. U Americi sam zaista upoznala razne karaktere. Nažalost, neki od njih mi nisu ostali u najboljem sećanju. Ali sve je to život, i svakim danom se nauči nešto novo. (2 komentara)

Arhitektonsko kulturno dobro Marušića
Cerak vinogradi, Mapa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda
Beogradski Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je predlog da naselje Cerak Vinogradi postane kulturno dobro – prostorna kulturno-istorijska celina. Odluka je sada na Vladi Srbije. Arhitekte zaslužne za ovaj projekat i njegovu realizaciju krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina su bračni par Milenija i Darko Marušić.

Najčitanije u 2015. godini
Koje priče su privukle najveću pažnju čitalaca Revije Kolubara tokom 2015. godine? Ubedljivo najpopularniji je tekst o lepim Valjevkama iz šezdesetih godina XX veka (ranije objavljen u knjizi “Valjevke”), koji smo za Internet izdanje podelili u tri dela – ukupno oko 20 hiljada čitanja!

Biciklom Zemun-Kosjerić via Valjevo
U knjizi putopisa “Drugde” (1969), pisac Aleksandar Tišma, između ostalog, govori o svom putovanju biciklom kroz Srbiju u leto 1961. godine, kada je posetio i Valjevo. Ova priča preneta je u Kalendaru “Kolubara” za 2002. godinu.

U sezoni zabava
U periodu pre Drugog svetskog rata, u sezoni nakon Božića, organizovane su esnafske zabave, zatim takozvani Ciganski balovi, ili koncerti i igranke poput onih koje je pravio Glas Valjeva da prikupi sredstva za svoj finansijski opstanak. (1 komentar)

Spomenik i planina
(1 komentar)

Valjevska dobra vila
Nove godine - nove i stare želje, lične i društvene. Tokom 2015. godine sagovornike “Kolubarinog upitnika” pitali smo šta bi dobra vila donela Valjevu. Evo njihovih odgovora.  (1 komentar)

Zanimljive žene familije Nenadović
Ljubica, Vera i Momčilo u Valjevu, 1930.
Kostimografkinja Ružica Nenadović-Sokolić, jedna od junakinja knjige “Valjevke”, preminula je pre tačno godinu dana u Rijeci. U pretpraznične decembarske dane stupili smo u kontakt sa njenom ćerkom Dianom, koja živi u Zagrebu, i saznali zanimljive podatke iz života i rada kako Ružice, tako i drugih izuzetnih žena u njihovoj familiji. I dobili prelepe slike koje sve to ilustruju (1 komentar)

Povlenske misterije - Kugle
Osim uzbuđenja koje pruža svojom lepotom, planina Povlen intrigira i svojim predanjima i mitovima. Među njima su i ona o povlenskim kuglama. (2 komentara)

Valjevske kafane
Sagovornike „Kolubarinog“ upitnika tokom 2015. pitali smo koji bi restoran ili kafanu izabrali za slavlje. Evo njihovih odgovora. Zaključak: Koliko karaktera, toliko kafana. (1 komentar)

Na šta bi Valjevo trebalo da bude ponosno?
Završavajući 2015. godinu, nastavljamo podsećanje na neke od tema iz našeg “Kolubarinog upitnika”. (1 komentar)

U Valjevu pre 200 godina
Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1815. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“

Kolubarin upitnik: Svetlana Janković Beljanski
Rođena 1968. godine u Valjevu gde je završila оsnovnu školu "Žikica Jovanović Španac" i Valjevsku gimnaziju. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Od 1996. volonterski radila i bila aktivna u Društvu za cerebralnu paralizu Valjevo. Od 2009. koordinatorка Kluba osoba sa invaliditetom "Korak napred", a od 2014. godine na mestu pomoćnice gradonačelnika za socijalna pitanja.

Priče iz Karađorđeve (II deo)
Posle Drugog svetskog rata predsednik valjevske Gradske opštine Vasa Nožica imao je dovoljno i snage i razboritosti zahvaljujući čemu je odbranjeno da Karađorđeva ulica ne uzme tada najčešće (Titovo) ime glavnih ulica. Promena u tom smislu izvedena je tek 1971, ali sa nevelikom važnošću – u leto 1990. godine uspostavljeno je predašnje stanje.

Šta vam najviše smeta u Valjevu?
Kroz našu rubriku „Kolubarin upitnik“, Valjevke i Valjevci različitih profila dali su odgovore o stvarima koje vole ili ne vole u Valjevu, o uspomenama, razočarenjima, nadama i očekivanjima vezanim za grad. Pošto je kraj godine blizu, u nekoliko nastavaka napravićemo pregled onoga što su naši sagovornici rekli. Pozivamo vas da kroz komentare date i svoje odgovore. (5 komentara)

Priče iz Karađorđeve (I deo)
„Ovo je nova ulica – pisao je Drašković – nova u odnosu na Knez Miloševu i Vojvode Mišića ulicu s leve strane Kolubare, jer je Karađorđeva ulica kasno prosečena. Zato su u njoj novije kuće i noviji stanovnici... Današnja Karađorđeva ulica prosecana je u dva maha. 

Valjevski recepti
Nakon teksta o tome šta se gaji i sprema u Valjevskom kraju, iz knjige „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije” prenosimo recepte vezane za Valjevo i okolinu. (1 komentar)

Spomen obeležje valjevskom glumcu Mitru Radiću
Osnivači pozorišta
Pedeset godina nakon smrti valjevski glumac Mitar Radić dobio je spomen obeležje u Valjevu, zahvaljujući inicijativi Fondacije “Zdravko Ranković” i redakcije Kolubarske.rs. Mitar Radić (1887-1965) je 1905. godine bio među osnivačima valjevskog “Abraševića” i zapaženi član “Abraševićeve” dramske i horske sekcije.

Hrana Valjevskog kraja
Gastronomska kultura je neodvojivi deo nematerijalne kulturne baštine jedne zemlje, baš kao i jezik, običaji, legende... Očuvanje gastronomske baštine važan je zadatak društva i države i njihovih institucija.

Nepoznata devojka i dedina kuća
Čednost (1966)
Ovojesenja izložba fotografija Slobodana Lazića, rođenog Valjevca, u prostorijama Centra za planiranje urbanog razvoja u Beogradu, donela je desetine njegovih fotografskih zapisa o zanimljivim ljudima i predelima. Mi smo ga zamolili za priču o dve od tih slika.

Mostovi su najvažniji
“Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrijednije od mostova.Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova."

Pozorišna prošlost Valjeva
Knjiga
Sledeće godine biće šezdeset godina od kako je Valjevo bez profesionalnog pozorišta, iako se njegovo obnavljanje (uostalom kao i novo zdanje biblioteke), povremeno obećava, a potom zaboravlja. 

Interpretacije herojske smrti
Izložba radova sa umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva u beogradskoj Ciglani

Valjevska šnicla
Ako svoje šnicle imaju Pariz i Beč, što ne bi i Valjevo?

Revolucija informacija u Valjevu
#iRevolucija 2014
Druga internet konferencija iRevolucija biće održana 14. novembra u Valjevu (1 komentar)

Kad dođeš u grad smoga i dima
Od grada smeštenog u neposrednom okruženju lepih i znamenitih zelenih planina i reka tokom proleća i leta, u jesenjim i zimskim mesecima Valjevo se pretvara u grad pun dima, smoga i magle.

Spomenik Desanki – 25 godina sa nama
Na današnji dan pre četvrt veka, na velikoj svečanosti u Valjevu, otkriven je spomenik pesnikinji Desanki Maksimović i pesništvu uopšte. Ovom događaju prisustvovala je i sama pesnikinja, a besedu je govorio pesnik i akademik Matija Bećković.

Kolubarin upitnik: Luka Tripković
Luka Tripković
Rođen 9. maja 1989. godine u Valjevu. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 2014. godine, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Trenutno student doktorskih studija na istom fakultetu. (2 komentara)

Četiri Valjevca i Bela kafa
Aleksandar Popović sa tetkom Selenom
Na stranici Narodnog pozorišta u Beogradu posvećenoj pozorišnoj predstavi „Bela kafa“, našla su se imena čak četiri Valjevca: Aleksandra Popovića, Milana Neškovića, Zdravka Rankovića i Nenada Jezdića.

Dom kulture – Spomenik kulture
Uz mišljenje da u središtu Valjeva nastaje veličanstvena građevina, list «Napred» je u prvoj informaciji o tome tvrdio da će po veličini budući Dom kulture «biti najveća zgrada u Valjevu i jedna od najlepših u Srbiji».  (2 komentara)

Kiše jesenje
Nekad zlatna i šarena, sa miholjskim suncem i vedrinom koja krepi, nekad kišna, vetrovita, tmurna i tužna. I ove godine jesen je naizmenično pokazivala oba svoja lica.

Valjevo, Gimnazija i diksilend orkestar
Ovog leta, na džez festivalu Nišvil, Jovanu Maljokoviću, vrsnom džez saksofonisti, kompozitoru i aranžeru rođenom u Valjevu, uručena je nagrada za životno delo. Tim povodom dao je više intervjua, a u Gloriji od 1. septembra govorio je i o svom detinjstvu i mladosti u Valjevu, i svojim muzičkim počecima.

Valjevski hotel "Sekulić"
Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.

Crtice iz istorije Radio Valjeva
Branko Vićentijević i Zdravko Ranković u redakciji Radio Valjeva
Radio Valjevo, najstarija radio stanica u Valjevu, prodato je ove nedelje na aukciji u Beogradu. Podsećamo ukratko, u nekoliko slika i upečatljivih epizoda, na istoriju ove medijske kuće kroz prethodnih pola veka.

Valjevske uspomene Jaroslava Jande
Kasarna V pešadijskog puka
Jaroslav Janda našao se u Valjevu u jesen 1914. godine, pred Kolubarsku bitku, gde je često po zadatku dolazio sa obližnjih položaja da pokupi poštu i obavi nabavke za jedinicu. Austro-ugarska vojska evakuisala je svoje ranjenike iz grada jer se znalo da se srpska vojska približava. Kako nije želeo da se vrati u Austriju, menjao se sa nemačkim vojnikom i ostao u Valjevu, radeći u bolnici smeštenoj u zgradi Gimnazije. (1 komentar)

Otkrivamo: Češke uspomene iz ratnog Valjeva
Jaroslava Hlavačkova rođena je u Pragu, 1957. godine. Po obrazovanju je doktor istorijskih nauka, studirala je u Pragu i Kijevu, više od decenije živi sa mužem u istočnoj Africi. Ipak, postoji nit koja je vezuje za Valjevo. Naime, njen deda, Jaroslav Janda, kao vojnik u sanitetu austrougarske vojske proveo je oko godinu dana u zarobljeništvu u Valjevu. 

Sve boje Divčibara
Uoči Dana gljiva, koje se ovog vikenda, posle nekoliko godina pauze, održavaju na Divčibarama, podsećamo slikama na Divčibare kroz razne sezone i razne godine.

O snimanju 'Priča iz Nepričave'
Hotel Narcis
Ekipa odsela u valjevskom hotelu „Narcis”, sa snimanja se vraća tek predveče. Zoran ne izlazi iz lika Seljaka, ne skida kostim, ni kad prolazi valjevskim korzoom, niti u hotelu. Šeširče nakrivo, košulja se delimično izvukla iz plavih platnenih radničkih pantalona, na nogama kondure (opanci gumenjaci). Valjevci ga gledaju sa velikom sipatijom - Zoran je „naš čovek”.

Kolubarin upitnik: Tamara Jokić
Koncert Tamare Jokić 18. septembra u Valjevu
Rođena 1990. u Valjevu. Završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu španskog i portugalskog jezika u okviru obrazovnih sistema bivših kolonija. Bavi se pevanjem, ali, iako je muzika zvanično hobi, za nju je mnogo više od toga. Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod.  (1 komentar)

Burn, Man, Burn!
Ako je verovati Larry Harvey-ju, jednom od pokretača i Glavnom Filozofskom Oficiru (CPO) festivala, Burning Man je kao ona svećica na torti koju nikako ne možeš da ugasiš. I stvarno, ovaj umetnički festival već punih 20 godina opstaje uprkos mnogobrojnim skepticima među samim Brnerima koji ga proglašavaju mrtvim i pre nego što se pepeo gore pomenutog Čoveka od drveta pošteno ohladi i nestane u oblaku pustinjske prašine.

Podsećanje: Reč
Nema više Titovog trga
Na današnji dan pre 25 godina izašao je jedan od šest probnih brojeva Reči, opisanih u zaglavlju kao “Nove valjevske novine.”

Valjevske ljubavi Sime Pandurovića
Kafana Srbija
Presudni trenutak njegovog života je preseljenje u Valjevo. Kafane uvek pune elegantnih oficira. Svakog jutra pred “Srbijom” sreski načelnik pije kafu. Kolubara između kamenih bedema. Pokraj reke dućani iz turskih vremena. Među stare profesore Gimnazije, koje đaci pozdravljaju sa: “Ljubim ruke”, došao je mladi Sima Pandurović

Valjevo na Tviteru
Na Tviteru – društvenoj mreži na kojoj korisnici komuniciraju kratkim tekstualnim porukama od 140 karaktera, a sve češće i slikama – brojni su Valjevci (kroz lične naloge, ili kao predstavnici medija, organizacija, firmi) koji pišu i o svom gradu.

Kolubarin upitnik: Dragan Todorović
Valjevo noću
Dragan Todorović, rođen u Valjevu, 1956. Iz Valjeva nije mrd'o. Novinar nedeljnika „Vreme“. Član NUNS-a i Srpskog književnog društva. Ima četiri knjige izabranih tekstova. Izdvaja poslednju, karakternog naslova, „Nije narod sapun da se potroši“. Dobitnik priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2000. godinu. (1 komentar)

Logo Fondacije „Zdravko Ranković“
Logo Fondacije „Zdravko Ranković“ kreirala je Marija Milutinović, dizajnerka poreklom iz Valjeva koja živi u Parizu. Marija je poslednjih nekoliko godina godina grafički uređivala izdanja Izdavačkog preduzeća „Kolubara“.

Kolubarin upitnik: Đorđe Đoković
Rođen 1981. u Valjevu. Fotograf, nekad herpetolog. Urednik fotografije u Kolubarske.rs. Imao dve samostalne izložbe fotografija: izložbu makro fotografije "Izazovi prirode" i izložbu džez fotografija na Valjevskom džez festu; učestvovao na više grupnih izložbi.

Mislio sam da je živottt...
Kafana Sunce
Autor pesme “Mislio sam da je život” je Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine. Preminuo je 1933. od posledica tuberkuloze. Iako je živeo nepune 23 godine, iza njega su ostali stihovi koji traju. Bio je rođeni brat Drage Jonaš, čuvene spikerke. (5 komentara)

Noć ispred Petničke pećine
Desanka Maksimović
Zapamtila sam kroz ceo život tu noć ispred Petničke pećine iz koje je izvirala potajna slast čežnje. I sada kada pomišljam na nju i na moju glavu na Simiim grudima jeza miline prožima me svu.

Put kojim se ređe ide
Pogled na Mravinjce
Za prave ljubitelje prirode, za radoznale i za one koji nisu alergični na loše srpske puteve (takvi, u stvari, nikuda i ne putuju), postoji još čitav spektar puteva i puteljaka (da ne pišemo ovde na koliko se sve načina može iz Beograda stići do Valjeva!) do Tare.

Kolubarin upitnik: Vojislav Andrić
Vojislav Andrić
U karijeri je bio profesor, dekan, ministar sporta, organizator matematičkih škola i takmičenja. Istaknuti direktor Valjevske gimnazije u više navrata. Aktivan igrač valjevskog „Metalca“ i šabačke „Metaloplastike“ od 1966. do 1988. Vezan za rukomet do danas.

Odraz u ogledalu
Čini mi se da sam ove godine popio više začuđenih ili barem malo upitinijih pogleda “što tamo” na pitanje gde sam proveo odmor, nego što je to bio slučaj pre pet ili šest godina.

Zabava na Divčibarama
Bend Hawaii
Jedno toplo avgustovsko veče pred kafanom „Zlatibor“, nekoliko preduzimljivih ljudi, i jedan izlet do Divčibara doveli su nekoliko meseci kasnije do formiranja Zdravstvenog društva Divčibare i potom početka ubrzanijeg razvoja turizma na planini Maljen.

Sećanje: Zdravko Ranković
Sa Zoranom Joksimovićem i Milošem Crnjanskim
Istorijski arhiv Valjevo je u svom Glasniku, broj 48 (2014), objavio dva teksta o Zdravku Rankoviću. Prethodno smo preneli Doprinos Zdravka Rankovića istoriji fotografije u Valjevu, Branka Matića. Ovog puta, uoči godišnjice smrti Zdravka Rankovića, prenosimo In Memoriam koji je napisao Milorad Radojčić. (1 komentar)

Tešnjar u slici
Foto: Bojana Andrić
Setimo se, manifestacija Tešnjarske večeri je nastala (1987. godine) sa idejom razvoja, očuvanja i revitalizacije kulturne baštine grada i njegovog najstarijeg dela – Tešnjara (3 komentara)

Knjiga o valjevskom Sivom domu
KPZ - upravna zgrada
 Iz štampe je izašla knjiga posvećena istorijatu jedne institucije o kojoj često imamo predrasude.

Kada umisliš da je okean - Gradac
Nije mi dugo trebalo da se odlučim na novu letnju avanturu! Moj Brđanac mi je predložio da bi trebalo da dođem na ostrvo zvano Martha`s Vineyard (Martini vinogradi) preko leta i pri tom zaradim neki dolar!

Valjevske plaže
Valjevski list „Naša reč“ u broju od 1. avgusta 1936. godine piše o tome kako se Valjevke i Valjevci snalaze za osveženje tokom toplih letnjih dana, o nedostatku dobro uređenih plaža i o ponašanju (i oblačenju) građana na kupalištima. Prenosimo ovaj zanimljiv tekst u celosti.

Doprinos Zdravka Rankovića istoriji fotografije u Valjevu
Dušan Jovanović
Istorijski arhiv Valjevo je u svom Glasniku, broj 48 (2014), objavio dva teksta o Zdravku Rankoviću koja ćemo u dogovoru sa ovom institucijom preneti na sajtu Revije Kolubara. Počinjemo tekstom Branka Matića o Zdravkovom bavljenju fotografijom.

Kad se građani organizuju
Stanovnici Volosa su malo posle početka velike krize uveli sistem međusobne razmene rada i dobara, i smislili jedinicu kojom se to meri – to je tem, ili skraćenica za „lokalnu alternativnu (monetarnu) jedinicu“.

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (3. deo)
Lajkovačka pruga / Radovan Beli Marković
Prilazeći Slovcu iz Valjeva u moru zelenila ugleda se jedan od najlepših gvozdenih mostova u Valjevskom kraju. Rešetkaste je konstrukcije, sa po dva lučna jaka nosača i spojevima koji uverljivo govore o njegovoj čvrstini. Na samom je ušću Toplice u Kolubaru, podignut 1934. sredstvima iz ratne odštete učinjene tokom Prvog svetskog rata. Radovi su počeli tri godine ranije.

Kolubarin upitnik: Ana Bosiljčić
Rođena 1983. godine u Valjevu. Autorka društvene igre Valjevopolis, valjevske verzije Monopola. Radi u porodičnoj firmi kao elektro inženjer, a donedavno i kao nastavnik praktične nastave u Tehničkoj školi Valjevo.

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (2. deo)
Gradačkim mostom valja preći pešice da bi se imao potpuni doživljaj, i vizuelni i čujni. Ako se to čini iz grada, između štangli postavljenih rešetkasto, pomalja se bela mermerna skulptura Milovana Glišića sa kojom se srećete čim siđete sa mosta. Pogled na reku ispod mosta i uzvodno, otkriva lepotu koja mami. Visoke topole sa obe strane čine ga još lepšim, a prelaz uzbudljivim. I istorija mosta nosi mnogo toga.

Vesti iz Fondacije 'Zdravko Ranković'
Deo bogate foto arhive „Revije Kolubara“ i Zdravka Rankovića biće u narednim mesecima digitalizovan i nakon toga postavljen i dostupan na internetu. Podršku ovom projektu dao je Grad Valjevo kroz program finansiranja projekata u kulturi

Između oleandera i referenduma
Kada se čovek popne na uzvišenje nekog lepog ostrva, kao što je Simi, i pred sobom vidi plavo more, ružičaste oleandere i bajkovitu arhitekturu, sve teškoće i neizvesnosti deluju tako daleko i apstraktno. Bar nama turistima.

Kolubarin upitnik: Aleksandar Ilić
Zalazak nad Kolubarom
Aleksandar Ilić (1981, Valjevo), prozni pisac. Koautor je romana "Srpski psiho" (2007) i autor romana "PR" (2014). Romani i priče su mu prevođene na poljski, grčki i makedonski jezik. Knjiga "PR" u središtu pažnje ima internet i društvene mreže, odnosno, kako izdavač kaže, to je "roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta."

Divčibarski izleti
Od Valjeva do Divčibara, pre rata, išlo se samo putem Valjevo-Užice do Kaone odakle je odvojak puta u dužini od 9km vodio do Divčibara. Put Valjevo-Užice je imao makadamsku podlogu, koja je, zbog male frekvencije saobraćaja, dosta dobro održavana. Deo puta od Kaone do Divčibara sve do 1936. godine, kada je rekonstruisan i povaljan, bio je običan seoski put.

Put u Poggio
Bez milosti za kamione
Ali ovo mestašce mi se odmah iz nekog razloga zalepilo za pamćenje. Ima tu neke, kanda metafizike, teorije o putovanju duše ili čega drugog, svejedno. (8 komentara)

Valjevac iz Brđana i ostala dijaspora
Pokušaću da vam nekako približim sliku kakva je dijaspora na ovim prostorima, ali sigurna sam da nije ništa drugačije od drugih, evropskih zemalja. Ako postoje, kako kaže domaća intelektualna elita, dve Srbije, dijaspora se deli na tri. (3 komentara)

101 problem Valjeva
U prvom broju upravo pripremljenog "Društvenog magazina", Grupe za društvene nauke Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda”, objavljena je lista “101 problem Valjeva”. Konačnu listu prenosimo u celosti.

Kolubarin upitnik: Barbara Milovanović
Barbara Milovanović
Koordinatorka projekta "101 problem Valjeva" Društvo istraživača "Vladimir Mandić Manda". Glavna urednica "Društvenog magazina", Grupe za društvene nauke Društva istraživača, čiji je prvi broj pripremljen ovog juna. Studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođena 1993. u Valjevu.

Ja ću misliti na Berlin, sa Berlincima…
Kabare Kosovo u Monbižuu
Publika tri puta vraća na bis ansambl koji je nakon petnaest godina lutanja krov nad glavom pronašao u Gračanici, na Kosovu...U publici ima i onih koji su nošeni sličnom balkanskom sudbinom pronašli dom u okolini Berlina (1 komentar)

Kako sam gledao (i igrao) finale Lige šampiona
Osim gledanja finala iz trećeg reda „zapada“, što je samo po sebi na ivici naučne fantastike, deo nagrade je i igranje utakmice dan posle finala, na istom stadionu, gde bi mi – skupina amatera i navijača trebalo da gazimo istu onu travu posle majstora iz Barse i Juventusa….brrrrr

Divčibarske ljubavi
Hotel Maljen
Dve anegdote iz divčibarskog hotela „Maljen“ pedesetih i šezdesetih godina, zabeležene u knjizi „Divčibare“ Boke Lome.

Kafane i kamašne
Paralelno sa svim tragičnim zbivanjima, dešavao se i obični, svakodnevni život. Izmenjen ratom, naravno, ali ipak prisutan. Život u kome se nađe mesta i za modu, kafanu, umetnost. O tome svedoči i ondašnja štampa.

O Božici, Ćubani i valjevskom detinjstvu
Biljana Maksić
„Biljana Maksić, naša najpoznatija scenaristkinja, kaže da je pisanje rudarski, racionalan posao, ali ujedno i najzabavniji koji može da zamisli.“ Ovako Blic Žena najavljuje intervju sa dramskom spisateljicom rođenom i odraslom u Valjevu. Prenosimo deo intervjua koji se odnosi na njene valjevske dane.

Kolubarin upitnik: Dušan Arsenić
Dizajner, arhitekta, scenograf, karikaturista. Rođen 1961. u Valjevu. Završio Valjevsku gimnaziju 1980, diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Član ULUPUDS-a od 1990, status slobodnog umetnika stekao 1991. (2 komentara)

Gvozdeni mostovi u Valjevskom kraju (1. deo)
Gvozdeni most na Kolubari
Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Prvi takvi mostovi u Evropi su se pojavili sa pojavom železnice, pogotovo kada je počela upotreba livenog železa, krajem 18. veka. Posle 1830. godine, sa naglim razvojem železnice, pojavljuju se i rešetkasti mostovi

Ide Mile Lajkovačkom prugom
O nastanku popularne pesme piše Toma Bajić * Nastala je između 1908. godine, kada je proradila lajkovačka pruga uskog kolesaka i 1954. godine, kada sam je prvi put čuo. (1 komentar)

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (3. deo)
Beč krajem XIX veka
U emigraciji kneginja Persida je takođe imala dosledan stav. Dok se knez Aleksandar mirio sa situacijom i čak bio u stanju da pregovara sa knez Mihailom, kneginja Persida nije htela ni da čuje za bilo kakav kompromis. U borbi sa Obrenovićima njena je parola bila „sve ili ništa”.

Kolubarin upitnik: Darija Ranković
Darija Ranković, Novinarka Radio Valjeva (1989-94), potom Radio Patka (od 2005. glavna i odgovorna urednica). Dobitnica priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2013. U maju 2014. osnovala Kolubarske.rs – Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga, koje su za kratko vreme postale značajan i popularan medij. Prvu godinu opisuje kao „tešku, ali slatku“. (1 komentar)

Džez u slici
Izložba valjevskog fotografa Đorđa Đokovića biće otvorena u petak, 29. maja u 20.20 časova u holu Centra za kulturu, u okviru 31. Džez festa. Biće izloženo četrdesetak fotografija nastalih na Valjevskom džez festivalu od 2011. do 2014. godine.

Dan mladosti
Valjevo, razglednica
Kako je za Kolubaru napisao Radoš Glišić, ovaj praznik bio je ipak više od zvanične ideologije: "Dan mladosti, kao praznik pod kraj školske godine, neka vrsta ode proleću i toj mladosti, entuzijazmu, poletu, optimizmu, kao proslava ličnog i opšteg uspeha"

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (2. deo)
Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića
Knenjiga Persida stvorila je svoju kamarilu u kojoj su preovlađivali njeni rođaci – Nenadovići... Kako svoje rođake tako i zetove ponameštala je po raznim visokim i važnim položajima. Kad je njen muž stupio na presto 1842, Persidi je bilo skoro 30 godina, i ona je umela zrelo da misli i nastupa.

Kolubarin upitnik: Ivan Nastić
Ivan Nastić je vlasnik agencije Wild Serbia, organizator tura, manifestacija i skupova za građenje timskog duha. Speleologijom je počeo da se bavi 2000. godine. Spustio se u najdublju Zemljinu jamu, znanu imenom Krubera Voronja u Gruziji 2010. godine.

Kolubarin upitnik: Šta je valjevski?
"Šta je valjevski?" je nastao iz želje mladih ljudi da prokomentarišu ono što se dešava u Valjevu. Želeli smo da imamo svoj megafon, koga do sada nije bilo.

Valjevka na prestolu: Persida Karađorđević (I deo)
Crkva u Branovini
Dok su Obrenovići, uzevši ih ukupno, bili jako inteligenetni, ali labavog morala, Karađorđevići su nedostatak intelekta nadoknađivali moralnim osobinama. Pri tom, Aleksandar je bio neotporan, bez energije, i teško se snalazio u osobitim i komplikovanim situacijama. Ali je zato Persida, iako mlada i bez iskustva, umela da se snađe i pokaže - što je kod žena ređi slučaj – jedan stav, koji iznenađuje. Izgleda, da je njen otac Jevrem umeo vaspitati je i pripremiti za jednu tako visoku funkciju, koja će joj pripasti.

Sačuvati ambijentalnu celinu
"Moje je načelno mišljenje da bi svaka gradska vlast u Valjevu, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, morala naći načina da obnovi i sačuva ne samo Dom Armije nego i ceo još koliko-toliko očuvan deo Karađordjeve od Suda do Jadra kao arhitektonsku celinu koja se nadovezuje na Knez-Miloševu ulicu", kaže dr Aleksandar Loma

Američka pesma o Valjevu
U nastanku ove pesme, i priče o pesmi, učestvovali su: jedan Amerikanac koji je bio u Valjevu pre sto godina; jedan Amerikanac nastanjen u Francuskoj koji nikada nije bio u Valjevu; jedan Valjevac u Kaliforniji; i jedna Valjevka u Beogradu. (1 komentar)

Srednji Povlen (foto šetnja)
Majska vikend šetnja Mravinjci - Kneževo Polje - Srednji Povlen - Ploča.  (1 komentar)

Grad u moru svetlosti
Hidroelektrična centrala na reci Gradac (sr.wikipedia.org)
Na današnji dan, 9. maja 1900. godine (27. aprila po starom kalendaru) Valjevo je dobilo električnu energiju. Bilo je prvi grad u Srbiji, posle Beograda, koji je dobio struju.

Tour de Transilvanija
Sibiu
Dve porodice, dvoja kola, vožnja od 1.700km (Valjevo - Transilvanija i nazad) u četiri ipo dana, četiri grada, par zamaka, stotine fotografija i lep osećaj ispunjenosti spakovali su se u ovaj (malo produžen) prvomajski praznik.

Zašto baš Temišvar?
Više ljudi me pitalo: „Zašto baš Temišvar?“ kad sam rekla da za prvomajske praznike planiramo da odemo do ovog grada.

Biti Valjevac (2. deo)
Kako je na osnovu jedne rime stvoren mit o Valjevcima i kako taj mit valja održavati, naročito kad nisi u svom gradu. (1 komentar)

Biti Valjevac (1. deo)
Valjevo 1994-96
Kako je na osnovu jedne rime stvoren mit o Valjevcima i kako taj mit valja održavati, naročito kad nisi u svom gradu. (1 komentar)

In Memoriam: Zoran Joksimović (1932-2015)
Na sceni Doma kulture: Milica Janevska, Zoran Joksimović, Miloš Crnjanski i Voja Brajović
U Valjevu je preminuo Zoran Joksimović, književnik i novinar, dugogodišnji urednik u Izdavačkoj kući “Kolubara”. (1 komentar)

Kolubarin upitnik: Branko Antonić
Šteta je što Valjevo više nema...? Valjevaca starog kova i specifičnog gradskog duha, na kome su nam nekada jako zavideli. Nema više te vedrine, duhovitosti, dobrodušnosti, a ni šarma po kome ovaj grad dugo beše prepoznatljiv.

Dom vojske na prodaju
Dom vojske
Gradsko veće Valjeva donelo je odluku o prodaji zgrade Doma vojske. Četiri godine nakon što je Grad postao vlasnik, doneta je odluka o prodaji ovog kapitalnog valjevskog zdanja. Novac od prodaje, kako je najavljeno, će biti uložen u 'kapitalne projekte'. (1 komentar)

Dnevnik polumaratonca
28. Beogradski maraton
Posle usamljeničkog treniranja u Valjevu, kada već počneš da misliš da si jedini na svetu koji se sprema za trku, dođe konačno i taj dan kada se na startu maratonske trke u Beogradu, kod crkve Svetog Marka i Glavne pošte, pored tebe nađe još nekoliko hiljada istomišljenika-trkača

Digitalizacija “Napreda”
Valjevski list "Napred", za period od 1945. do 1973. godine digitalizovan je i može se od sada pretraživati na Internetu. Kako za Reviju Kolubara kaže Violeta Milošević, direktorka Valjevske biblioteke, koja je projekat realizovala u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, sredstvima iz fonda "Digitalizacija zavičajne građe", uskoro bi na Internetu trebala da budu dostupna i građa od 1973. do 2010 (koja je već u digitalnom obliku).

April u Rimu – April u Beogradu
Veliki Gospodin, šarmantni manipulator i večiti mladoženja. Grad koji će vas zavesti, ali će u isto vreme koketirati sa mnogima. Niste ljubomorni, opraštate mu. Stara baraba. Gospodin čovek. Prihvatite flert, namignite mu, razvucite osmeh i pripremite najudobniju obuću koju imate jer ćete narednih par dana puno pešačiti.

30 godina Moderne galerije Valjevo: Antologija neobičnog
Otvaranje Moderne galerije
Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili.

Beograd-Stokholm-Valjevo-Beograd
Kao i svaki lokalpatriota gledam prenos košarke iz Valjeva. Za Metalac navijam uvek, osim u jednom slučaju, jer je Partizan iznad lokalpatriotizma.

Kolubarin upitnik: Bojana Andrić
Bojana je rođena 1983. godine u Valjevu. Diplomirala Filmsku i TV kameru na Akademiji umetnosti. Stipendista opštine Valjevo za nadarene studente. Dobitnica nagrade-stipendije Evropskog pokreta u Srbiji kroz program Putujemo u Evropu 2007. Članica Foto Kino Saveza Srbije i Nezavisnog Udruženje Novinara Srbije. Predsednica UO VAKUM-a (Valjevska Kulturna Mreža). Jedan od osnivača produkcije Kinematografska Kuća.

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (III)
Na valjevskom korzou šezdesetih godina pažnju je privlačila i jedna izuzetno lepa crnka. Zvala se Slavica Dragićević. Mnogo mi se sviđala, ali je moje udvaranje diskretno odbila. To me nije omelo da joj posvetim jednu pesmu, objavljenu u listu „Napred”. Bio je to sonet sa akrostihom, koji je glasio „Devojci u plavom”, jer su gimnazijalke (pa i Slavica) u to vrerme nosile plave uniforme (kecelje). (1 komentar)

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (II)
Danas je kod nas vrlo popularna TV serija „Sekst i grad”, ali moram reći da su sve te Sare Džesike Parker i ostale Samante – samo blede kopije naše Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” – Nade Sarić! (7 komentara)

Lepe Valjevke iz „zlatnih šezdesetih” (I)
Karađorđeva
Naročito za vreme „zlatnih šezdesetih” prošlog veka, o kojima se i danas priča kao o godinama blagostanja, lepih devojaka i mladića i sjajne muzike. Zato sam i prihvatio ponudu Zdravka Rankovića da pišem o lepim Valjevkama iz tog vremena i osvežim uspomene na te – hodajuće valjevske cvetove... (6 komentara)

Kuća Gođevac u Valjevu
Kuća Gođevca, Fotografija po završenim radovima na uličnoj fasadi
ili: Kako je po svim konzervatorkim principima saniran i sačuvan objekat gradske arhitekture koji nije pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima

Fondacija "Zdravko Ranković"
Zdravko Ranković
Danas je registrovana Fondacija „Zdravko Ranković“. Fondacija će raditi na očuvanju istorijske i kulturne baštine Valjeva i valjevskog kraja i promovisanju i unapređenju javnog informisanja u Valjevu. (1 komentar)

Vojnički i filmski dani u Valjevu
 Diplomiram u martu 1971. u Pragu, na FAMU, kao prvi snimatelj iz Jugoslavije sa diplomskim radom kojim predstavljam jugoslovensku filmsku fotografiju sa analizom radova dva najbolja snimatelja do tada - Tomislava Pintera i Aleksandra Petkovića - i filmovima Nedjelja i Lordanovim filmovima od kojih je nastao omnibus Kronika jednog zločina. Krajem marta odlazim u vojsku - u Valjevo. (1 komentar)

Kosovka devojka - Nadežda Petrović
Nadežda Petrović
Odlomak iz teksta objavljenog u listu Pijemont 29. marta 1915. o smrti Nadežde Petrović, slikarke i dobrovoljne bolničarke, preminule u Valjevu.

Kolubarin upitnik: Irena Blagojević
Novembar 2011
Irena Blagojević je diplomirala flautu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i do 2000. ozbiljno gradila karijeru flautistikinje radeći istovremeno i kao profesor flaute. Tokom ličnog i muzičkog sazrevanja, postepeno se pevanje nameće kao prvi izbor i najprirodniji put da se lično izrazi.

Kolubarin upitnik: Dragan Ristić
Dragan Ristić
Dragan Ristić je osnivač benda KAL prepoznatljivog po originalnom muzičkom stilu Rock’n’Roma u kojem se pojavljuje kao glavni vokal i gitarista. Angažovan je na filmu i u pozorištu kao producent, glumac ili kompozitor. Direktor je Romskog kulturnog centra Beograd.

In Memoriam: Ljiljana Ljiljak (1949-2015)
U Valjevu je preminula Ljiljana Ljiljak, novinarka, član redakcije Revije Kolubara od njenog osnivanja. Bila je draga prijateljica uredništva i redakcije, žena koja je umela da voli život i prepozna lepotu, da unese osmeh, toplinu, znanje, talenat i mudrost.  (5 komentara)

Počasni građani Valjeva (III deo)
Dodela priznanja Valjevac ličnost godine
Slobodan Milošević (1941-2006) - Političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 25. aprila 1989. godine što do tada nigde nije bilo učinjeno. Tu odluku je njen donosilac, Skupština opštine Valjevo, poništila 24. novembra 2000. godine.

O knjizi "Valjevke" i o Valjevkama
Knjiga "Valjevke" Zdravka Rankovića (izašla u dva izdanja 2013. godine) je knjiga o nekadašnjim i sadašnjim Valjevkama, značajnim i poznatim, lepim i odvažnim, preduzimljivim, delotvornim i požrtvovanim, mudrim i humanim, znatiželjnim i zanimljivim. O Valjevkama romantičnim ali i realnim, mnogo kad i izvanredno uspešnim

Kolubarin upitnik: Katarina Marinković
Katarina Marinković
Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva (4 komentara)

Počasni građani Valjeva (II deo)
Desanka Maksimović
Josip Broz Tito - Posle Drugog svetskog rata predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je dva puta dolazio u Valjevo (1954. na izlet i 1967. godine), jednom na Rajac (1962) i jednom u Robaje (1978), a nekoliko puta se zadržao u Valjevu putujući u druga mesta.

Počasni građani Valjeva: od generala Miškovića do velemajstora Karpova
Izvor Heroesofserbia.com
Dr Vilim Tausig: Lekar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva posle Prvog svetskog rata. Kao medicinar, rezervni oficir austrougarske vojske, došao je među Valjevce za vreme tog rata i ostao ovde da službuje i po njegovom okončanju.

Kolubarin upitnik: Jelena Obućina
Valjevska gimnazija
Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva (1 komentar)

Tragični februar 1915 (II deo)
Izbor iz domaće i strane štampe od pre 100 godina.

Mostovi na Kolubari (IV deo)
Most kod Hrama
U starim dokumentima nema pomena mosta u produžetku Sinđelićeve ulice sve do 1993. godine. Veliki drumski most poslednja je velika investicija u mandatu gradonačelnika Slobodana Đukića, i možda poslednja velika investicija u centru grada pred ulazak u 21 vek. Most nije nikada tehnički primljen jer nije urađen izlaz sa njega, zapravo deo ulice Sinđelićeve, preko tada postojećeg jaza sa priključenjem na ulicu Knez Mihajlovu

Praznici na moj način
Biram programe
Već nekoliko meseci ponedeljak mi je neradni dan, kao i cela radna sedmica. To je meni moja borba dala, da posle 13 godina stalnog posla napustim fabričku traku i upišem se u slobodne umetnike ili frilensere i radim kad hoću, mogu ili imam šta. A pre svega kako mislim da treba. Danas, prvi put posle 20 godina ne znam sastav aktuelne Vlade, a kamoli odnos u Skupštini.

Budimpešta, uvek iznova
Banja
I sama Budimpešta, sa Dunavom, tvrđavom na brdu, nasleđem i srednje Evrope i socijalizma, podseća me na Beograd. Ali na Beograd kakav bio mogao da bude. Kad bi se malo potrudio. OK, ne bi mogao da bude baš takav, nema ni te stare gizdave mostove, ni banje, niti se u letnji dan kraj reke čuje „Na lepom plavom Dunavu“, ali ima neke druge stvari, pa kad bi se to malo dovelo u red...Ili ja to samo zamišljam?

Valjevske osamdesete kroz etikete
Valjevo - Srbijanka i Pivara
U zelenoj fascikli sa rajsferšlusom starija sestra i ja sačuvali smo baš puno etiketa koje su u periodu od 1979. do 1983. godine za razne firme iz tadašnje Jugoslavije urađene u pogonima Valjevske štamparije * Štamparija je nestala u stečaju pre desetak godina. Danas je skoro zaboravljena, kao da nikada nije ni postojala tamo na placu pored reke Ljubostinje. Dizajneri, zanatlije grafičari i mašine otišli su svako na svoju stranu. (2 komentara)

Mostovi na Kolubari (III deo)
April 2014.
Treći i danas postojeći izgled ovaj most dobio je 1993 godine. Postavljen na betonskom, blagom jedva uočljivom luku, podseća na skok gazele, a linija stubova, po dva na obe obale, samo potvrđuje njegovu vitkost. Projekt i za ovaj kao i Jadarski most uradio je ugledni inženjer, konstruktor mostova, Dragan Bebić. Zanimljivo je da je javnost bila ogorčena visinom mosta

Tragični februar 1915 (I deo)
New York Times, 9. februar 1915.
Izbor iz domaće i strane štampe od pre sto godina

Valjevo – Majami – Ko zna gde
I opet, rekla sam ono najcrnje što mislim o Majamiju. Ali ima i deo koji vam nisam rekla. Vreme. Februar mesec. Zove me drug iz Čikaga da mi kaže da ne može da skine sneg. A ja sam poslednji put videla sneg u Srbiji u januaru 2013 godine. Kuće su im najlpše kad se zaobiđu turističke atrakcije, šoping centri, beskućnici, dileri i lokalne prostitutke. Sama duša starog Majamija je na tim kućama. Obojene su ili svetlo plavim nijansama, ili žutim kao i ova država. (4 komentara)

Jedan je bio Zdravko Ranković (1944-2014)
Zdravko Ranković u Pragu
Živeo je intenzivno u svome vremenu, pisao govorio, podsticao, promovisao nove ideje. Bio je po mnogo čemu znamenitost Valjeva, istraživač njegove kulture, direktor i urednik Radio Valjeva, Napreda, Revije Kolubara, kalendara Valjevac i Kolubara, Biografskog leksikona valjevskog kraja, urednik godišnjaka Sanković, vlasnik izdavačkog društva „Kolubara“. (1 komentar)

Mostovi na Kolubari (II deo)
Gvozdeni most na Kolubari
Za vreme gradonačelnika Mateje Nenadovića (1903-1906) uređena je obala Kolubare sa kejovima, podignuta varoška klanica, na pijaci dva kantarska paviljona, pa Gimnazija, sudovi...Trajali su ovi poslovi, veoma skupi, godinama, pa su na primer kejovi počeli da se intenzivno uređuju 1906. godine a radilo se sa prekidima.

Zapamćena Firenca – Beograd – Firenca
Putovanja su avantura – ponekad ne onakva kakvu smo želeli.  (1 komentar)

“Knjige, braćo moja, knjige...”
Poziv da pišem sedmodnevni dnevnik je izazovan, jer shvatam da to baca dodatno svetlo na ono što svakodnevno radim i proživljavam. Razmišljam o tome koliko toga može da stane u jednu pedesetinu godine ili 2% celog obilaska Zemlje oko Sunca.

„J“ kao Jezi
Ovo nije Jezi, već Ankona. Odavde se moglo samo onuda kuda pokazuje ona bela strelica na plavom krugu
Međutim, to je Stari grad, odnosno Ćentro storiko, da ne kažem Skadarlija, a oni koji su sve ovo nekada davno pravili nisu imali u vidu niti mene niti moj dvanaestometarski kamion. Mogao bih ja tu da smotam u levo ali samo pod uslovom da zadnjim delom kamiona uđem u jedan izlog, i to ne malo, nego mnogo. A izlogu je i malo dovoljno. (9 komentara)

Valjevo-Berlin-Valjevo
Dnevnik iz Berlina, sa osvrtom na Valjevo. Moricplac, Potsdamerplac, Hermanplac. Jutarnje trčanje i večernje kafanisanje. Krojcberg i Mite. Jedna zabava i četiri piva u frižideru...

Zlatibor-Divčibare-Valjevo
Zlatibor
Foto reportaža by Miroslav Jeremić Jeremija

Mostovi na Kolubari (I deo)
Beli most za vreme poplava
Ima ih malo. Drvene je grad odavno porušio, a valjalo bi bar da nam jedan krasi pogled na reku. I gvozdeni sa kojima se mogao grad i danas hvaliti, takodje su nestali. Nismo mostovima sem očekivane funkcije davali potrebnu urbanu lepotu izuzev u jednom slučaju – Beli most.

Čovek koji nam je podario Pećinu i druge priče
Vesti iz štampe iz januara 1915. godine

Hotel „Grand“: Od kafane, štamparije i bolnice, do spomenika kulture
Vlada Srbije utvrdila je tokom 2014. zgradu hotela „Grand“ za spomenik kulture. U obrazloženju ove odluke navodi se da se zgrada nalazi se u centru grada, kod najposećenijeg mesta zvanog Krst, gde je počinjala i završavala se valjevska čaršija u kojoj se odvijala trgovina, zanatstvo i ugostiteljstvo.

Zlatibor - Beograd - Valjevo koje nedostaje
Ovo je jedna od retkih godina kada ne idem za praznike u Valjevo. Pošto sam se malo udala, nekako smo prećutno odlučili da ove godine ostajemo u Beogradu za Božić, a da ćemo one tamo ići u Valjevo. (2 komentara)

Beograd-Valjevo-Beograd. I praznici
U Valjevo odlazim par dana posle Nove godine. Petak je popodne, kao i uvek idemo kolima Ibarskom, uhodano stajemo na pumpu, kapućino sa čokoladom iz automata. Gledam u sneg i zgrade pored puta, znam ih napamet. U sumrak se približavamo svojim kućama. Nekako spustim kofer niz ulicu i praznici mogu da počnu.

Obnovljeno prijateljstvo
Prijem kod Žarka Kovača
Zadarski list u svom tekstu od 22. decembra 2014. piše o sportskim i drugim vezama između Valjeva i Zadra, nekada i sada.

Gradačke orgulje
U niski neponovljivih vrednosti koje je čovek sa merom dodavao čarima prirode duž klisure Gradca, brana od pruća je jedna od onih dragocenih bisera. Sa njim se moramo ponositi a kad stignu nevolje, učiniti sve da se ponovo oglase te čudesne vodene orgulje.  

Epifanija
Bazilika San Zeno: kraj koncerta
Na dan kada Srbi slave Badnji dan Italijani obeležavaju Bogojavljenje ili Epifaniju. Neradan dan, državni praznik, poslednji u nizu decembarsko-januarskih praznovanja koja, uz nekoliko premošćivanja, od poslednje nedelje poslednjeg meseca i prve nedelje prvog meseca čine jedan solidan godišnji odmor pun druženja, razonode, svetkovanja te s tim u vezi, obilja jela i pića. (4 komentara)

Zimski dan na Gradcu
Vodenica
Drugojanuarska foto-šetnja na Gradac pod snegom, do Ćelija i nazad. 

Njujork Tajms o Valjevu, Brankovini i Mionici 1913. godine
Brankovina oko 1910.
Ne navodeći ime autorke, Njujork Tajms je 13. februara 1913. godine objavio putopis kroz Srbiju, između ostalog i dolazak u Valjevo, Bankovinu, Mionicu. Njihova najava teksta je neobična, utoliko pre što je i ovaj list 1904. pisao o knjizi „Kroz zemlju Srba“ Meri Edit Daram, odakle smo nedavno objavili prevod dela koji se odnosi na Valjevo i Ub

Gvozdeni most na Gradcu – Spomenik kulture
Most na Gradcu
U oktobru ove godine, stari gvozdeni most na Gradcu proglašen je zvanično za spomenik kulture. Podignut je 1928. godine kao reparacija, ratna odšteta Nemačke države Kraljevini SHS.

Zavičaj, otvorena rana...
Svojevremeno sam svojom voljom promenila mesto prebivališta, svoje Valjevo zamenila Beogradom, jer sam mislila da je to za moju decu i mene bolje, pa nije bilo lako. Ovde je bilo tuđom voljom, mnogi misle iz hira ili interesa tadašnjih državnih moćnika. Idem put Leška, da čujemo šta kažu ti ljudi 55 godina kasnije. Da li ih to pritiska i dalje ili su se pomirili sa sudbinom?

O kvačilu i kafi
Toskanski borovi, Val d’Elsa
Po raznoraznim magacinima raznoraznih firmi nailazim na različite ljude. I ovakve i onakve. Kakvi su zaista najbolje znaju oni sami i oni koji sa njima žive i rade. Ja računam na sopstvenu intuiciju, uključujem sve svoje senzore, gledam čoveka u oči, pratim kako radi ili reaguje, (šta bih drugo od duga vremena) posvećujem mu svu svoju pozitivnu energiju. Od njega obavezno stigne odgovor, zavisno od toga o kakvoj je ličnosti reč. Oni pravi, iz nekog samo njima znanog razloga (ja ga slutim) mi se obrate pitanjem: a biste li vi popili kafu. (4 komentara)

Beograd – Novara – Buenos Aires
Cabildo
Ali, ima nešto... Kao da je ta izmešanost rasnih tipova, nepoštovanje urbanističkih pravila, prisustvo svih mogućih arhitektoskih stilova i formi... ceo taj utisak haosa, posledica nepristajanja duha mesta da se slepo pokori kolonizatorima i njihovim pravilima, da se pretvori u kopiju Evrope u Novom svetu. Prema tome je nemoguće osetiti ravnodušnost.

Zvezdara, Beograd
Lokal-patriotizam probudi se oko praznika, skupe se u rodni grad i roditeljske kuće svi oni koji su nekada negde otišli i koji po nekim drugim gradovima Srbije ili sveta žive i rade. Dok se grlimo, ljubimo i radujemo jedni drugima, uvek neko kaže kako svi treba da se vratimo u Valjevo, da tu nastavimo živote, jer samo tu zaista može da nam bude dobro. Uvek se složim, iako znam da je nemoguće, ali ipak, Nova je godina...

Leksikon VA mitologije
Slet povodom Dana mladosti
Leksikon Yu mitologije nastao je na inicijativuDubravke Ugrešić. U razdoblju 1989–2004. mnogi su doprinosili oživotvorenju te zamisli, među njima i Živoslav Miloradović, naš saradnik. U januaru 2006. redakcija Kolubare prenela je odrednice koje se odnose na Valjevo i Valjevski kraj. Urednici i saradnici Revije Kolubare počeli su zatim da stvaraju Leksikon VA mitologije - beležeći mesta, događaje i ljude koji su postali deo mitske prošlosti grada.

Britanska spisateljica o Valjevu i Ubu 1904. godine
Hotel Sekulić
 Valjevo je lepo uređeno mesto, osvetljeno električnom energijom. Moderno obučene dame i pompezno uglađeni oficiri, koji su slušali vojni orkestar u Parku, uklopili bi se i u Rue de Rivoli i Row. Moji novi poznanici bili su oduševljeni da čuju da sam naučila srpski u Londonu. Kad sam im rekla da je moj učitelj bio Poljak, radost je splasla, ali su se složili da je to bolje nego da sam ga učila od nekog „zlog Švabe“ (tj. Nemca).

Bioskop, hor, grad
Poslednjih dana u Beogradu se podigla velika prašina oko „upada“ u bioskop Zvezda. Pošto sam od samog starta bila tu, mogu da prenesem svoje viđenje ovih dešavanja. U akciji „Okupacija bioskopa Zvezda“ bila sam u ulozi građanke koja je svojim glasom – pevanjem - i samim prisustvom dala podršku ekipi koja je taj korak načinila. Jer, kako kažu Jarboli, podrška je važna, a Valjevke su najlepše Beograđanke, bio jednom jedan grafit; možda bih najlepša zamenila nekim drugim epitetom, no nema veze...nazad na priču. (6 komentara)

Propadanje kuće na uglu
Ugaono zdanje na susretanju dve moćne gradske ulice, Vuka Karadžića i Pantićeve, sa glavnim ulazom upravo na tom petom zidu. Ulaz koji poziva da se uđe u intimu unutrašnjosti. Svest da si u mreži gradskih tokova i da se promišljeno treba u njih uključiti posedovali su i vlasnik i projektant.

Pismo podrške trajnom rešavanju problema Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu
Bašta Doma vojske
Kao upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", centralne bibliotečke institucije ne samo Univerziteta u Beogradu već i matične biblioteke svih univerzitetskih biblioteka u Srbiji, u prilici sam da dobro procenim uslove u kojima koleginice i kolege rade u Valjevu (2 komentara)

Po Italiji i Švajcarskoj, kamionom
Abruzzo blizu Aquile
Čim nešto u evropskoj zajednici zaškripi, naši rodoljubi i rusoazijati zavrište kako su omraženoj Evropi odbrojani dani i da neće drugo, pa se stoga ni nama, vodećim maherima na Balkanu, a i šire, ne preporuča ulazak u ovu ekonomsko - političku udrugu. Kao da ne izgubimo nacionalni identitet. Nevinost smo izgubili odavno, pa bar identitet da sačuvamo. Protivnika Evropske zajednice ima i u evropskim zemljama i može se reći da nisu baš malobrojni. Ali svi oni imaju mali problem, da ne kažem nedostatak u vaspitanju. (11 komentara)

Idejni projekat vizitorskog centra Anine
Lokalitet Anine (preuzeto od Zavoda za zaštitu spomenika kulture)
Vila rustika, otkrivena i delom istražena na lokalitetu Anine, je seoska kuća veleposednika i centar poljoprivrednog imanja. Kao takva, sastoji se iz više zgrada grupisanih oko dvorišta (rezidencijalni stambeni objekat gospodara, stambeni prostori za robove, kuhinje, pekare, spremišta za alat i žito, staje, prostorije za obradu grožđa, maslina i žita).

Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“
Jutarnji list, 17. novembar 1914.
Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ predstaviće pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata. Kroz istraživanje smo sakupili veliki broj tekstova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.

Dnevnik: Skandinavija - Andaluzija
Ove godine ćemo jesenji raspust, koji pada u poslednju nedelju oktobra, provesti u Andaluziji. Ideja je jednostavna: bukirati jeftine avionske karte za neku južnu destinaciju, iznajmiti automobil, izabrati interesantna mesta za videti, klopati dobro, piti vino i, možda najvažnije od svega, akumulirati što više sunca za mračne mesece koji slede. (1 komentar)

Dnevnik: Nataša Žugić / Berlin - Beograd
Nataša Žugić
Florijanov stan je prostran, u dva nivoa, ima izlaz na krovnu terasu - baštu i fascinantan pogled. Dodajem u sebi: ovakav standard života nije ni približno moguć za jednog arhitektu u Srbiji.

Mišljenje o inicijativi za prenamenu objekta Doma vojske Srbije u Biblioteku
Dom VSCG danas mala
Milenija Marušić i prof. Darko Marušić, arhitekti
Biblioteka u gradu svakako je jedan od ključnih elemenata kulturnog identiteta svakog grada. Nažalost, u Valjevu to nije slučaj. (1 komentar)

Dnevnik: Tamara Aćimović / Valjevo - Njujork
Tamara Aćimović
Valjevo je scenografija grada gde još zadovoljno šetaju samo oni koju su preko veze dobili uloge koje i loše glume. Od crnog dima na koji mi smrdi kaput koji nosim na sebi, ne vidi se više ni grad, ni ljudi. Jedino se još beli Stevan Filipović u spomen nekom boljem vremenu i stisnutim pesnicama bodri sve koji odlaze. (7 komentara)

O ustupanju Doma vojske Biblioteci
Dom vojske
Episkop šabački Lavrenitje, protođakon dr Ljubomir Ranković
Mnoga kulturna znamenja krase lepi grad na Kolubari i pronose njegovu slavu širom naše Otadžbine, Evrope i sveta.

Dnevnik: Grgur Strujić / Los Anđeles
Grgur Strujić
Nedeljama obilazim oko tastature i već pomišljam kako nikada u zivotu ništa više neću ni napisati, a onda jutros, valjda kako i priliči ponedeljku, posle odradjene porodične rutine - dete u školu i ženu na posao, palim kompjuter i nonšalantno otvaram ne jedan nego dva nova dokumenta. 

E-šetač - novembar 2014
Ljiljana Ljiljak
Nema Valjevca da deo detinjstva nije proveo u dečijem igralištu parka-šume Pećina. Bio je, iako nikada završen, revolucionarni iskorak u svemu što se gradskoj deci tada, a i kasnije, moglo ponuditi za osmišljeno odrastanje i radost igre.  (1 komentar)