NAZAD NA PRVU STRANU

“Knjige, braćo moja, knjige...”

Subota, 24. januar 2015.

Poziv da pišem sedmodnevni dnevnik je izazovan, jer shvatam da to baca dodatno svetlo na ono što svakodnevno radim i proživljavam. Razmišljam o tome koliko toga može da stane u jednu pedesetinu godine ili 2% celog obilaska Zemlje oko Sunca.

Ovo je dan koji često koristim za poluprivatna viđanja. Viđanja koja nisu striktno vezana za posao, ali jesu prilika da sa ljudima koje dobro znam diskutujem o dešavanjima na poslu i u društvu. Tada se mnoge nove ideje rađaju, jer su razgovori spontani i bez pritiska. Ovoga puta je bio razgovor o projektu zaštite dece na internetu.

Subota je prilika i da se vidim sa sestrom i zetom, i da prozborimo ponešto neobavezno uz neku čašu belog vina. Smejali smo se nekim dogodovštinama tokom praznika. I njhovim i mojim.

Nedelja, 25. januar 2015.

CC

Dan kada niko od vas ništa ne očekuje. Pa ni vi sami.

Odlučujem da ga iskoristim da završim „špigl“ za novi broj Petničkog biltena koji iz štampe treba da izađe u narednih mesec dana. Pravim redosled tekstova. Ubacujem nove autore i teme. Pišem mailove sa predlozima potencijalnim autorima. Kada radite ovakvu vrstu publikacije, pred vama se nađu sve aktivnosti realzovane u prethodnom peridou. Sve je kondenzovano. Tada još više budete zadovoljni...

Ovo je dan koji je prilika i za odmor uz neku od zanimljivih serija. Gledam nekoliko epizoda za redom serije „House of Cards“ koja veoma dinamično i atraktivno prati političku intrigu u borbi za poziciju američkog predsednika. Kevin Spejsi odličan u glavnoj ulozi.

Ponedeljak

CC

Jedna gospođa, vlasnica medicinske privatne prakse u Beogradu, je odlučila da zatvori svoju mikrobiološku laboratoriju. Odlučila je da svu opremu pokloni Petnici.

Ekipa iz Petnice odlazi da se dogovorimo oko svega. Ona je sva oduševljena što smo mi oduševljeni onime što nam nudi. Zahvalna je na svemu što smo učini za njenu decu koja su bila naši polaznici, i što činimo za mnogu drugu pametnu decu u našoj zemlji. Ne moramo da objašnjavamo da će nove genracije mnogo toga naučiti na ovoj opremi.

Istovremeno ona je ogorčena. Zbog toga što mora da zatvori radnju posle petnaest godina rada. Ogorčena je na mnogo šta. Ogorčena je i što joj je jedno dete otišlo u inostranstvo. Sumnja da će se vratiti. Raduje se što je drugo dete sreću ipak našlo ovde.

Mnogo izmešanih osećanja. Možda ta suprotnost istovremenih misli u njenoj i našim glavama upravo oslikava stanje u našem društvu.

Utorak, 27. januar 2015.

CC

Srećem se sa urednikom Nacionalne geografije Srbija. Slušam njegove savete za moj novi angažman uređivanja časopisa Popular Science Srbija. Daje savete glavnog urednika sa iskustvom. Istovremeno zapitkuje o mojoj viziji ovog časopisa, o prvim koracima. Svidja mu se prvi moj broj. Iako smo prijatelji i dugo se znamo, pomalo sam strepeo šta će mi reći za moj prvenac.

Na ručki sam sa vlasnikom Popular Scince Srbija. Dogovaramo naredni broj. Prihvata ideju da ubacimo poklon kalendar. Kalendar će pokrivati period mart 2015 – mart 2016. Ubacićemo i važne datume iz istorije nauke. Plava slova u kalendaru će označavati te važne datume.

Uveče se spremam za Svetosavsku akademiju. Poziv službeni, ali strepnja kako će sve ispasti prijateljska. Ekipa iz Ministarstva nedeljama sprema program koji treba da podseti na velikog prosvetitelja kojeg danas slavimo, ali i da ukaže na moderne aspekte današnje škole, i da pokaže gde školstvo naše zemlje treba da bude u 21. veku. I da sve to ostane u domenu svetovnog i prosvetiteljskog, a ne kao prethodnih godina. Bilo je sjajno.

Sreda, 28. januar 2015.

Rano ujutru krćem put Petnice. Preko Uba, jer se svih ovih godina pokazalo da je automobilom tako najlakše i najbrže.

Pripremam seminar za nove studente saradnike. Izabrani nekadašnji petnički polaznici, kada upišu fakultete, dobijaju priliku da u Petnici pomažu u realizaciji programskih aktivnosti, kao vršnjački edukatori. To je koncept koji negujemo od samog osnivanja Petnice 1982. godine. Sa posebnom pažnjom se posvećujemo njihovom uvođenju u ovaj važan angažman.

CC

Ovim seminarom započinjemo sezonu obrazovnih programa u 2015. Do sredine decembra ove godine, samo uz kratke pauze, biće realizovano više od 150 različitih seminara, radionica, škola...

Seminar za skoro 50 novih mladih ljudi koji će nam biti ispomoć u nekoj od 15 različitih disciplina koliko ih imamo u Petnici, koncipiran je tako da se budući mlađi saradnici, kako ih zovemo, upoznaju sa osnovama pedagogije, psihologije, sa time kako Petnica funkcioniše, sa procedurama, sa svim mogućim situacijamau kojima sa mogu naći u radu sa srednjoškolcima, sa načinom pripreme predavanja i važnim osobinama mentorskog posla...

Veče provodim sa roditeljima. Majka je privela kraju svoju zbirku kratkih priča koju uskoro treba da objavi poznati beogradski izdavač. Otac privodi kraju monografiju o Kazneno-popravnom zavodu, u kojem je proveo ceo radni vek, a koji je nedavno obeležio 50 godina postojanja.

Četvrtak, 29. januar 2015.

Sve je više oduševljenih srednjoškolaca koji na društvenim mrežama dele informaciju da su pozvani na seminare u Petnici. Entuzijazam i energija mladih ljudi koji vole da istražuju svet oko sebe, da rade na sebi, da uče i napreduju, je nešto što je nezamenljivo kada se oni sliju u Petnicu.

To je ono što daje nadu za budućnost naše zemlje.

Ovakva atmosfera olakšava i administrativni posao pisanja godišnjih izveštaja za donatore. Poslednji dani januara su uglavnom posvećeni tome. Kujemo i planove za dovođenje novih donatora, kako bi ovi sjajni uslovi koje imamo bili još više iskorišćeni novim programima i novim grupama učesnika.

CC

Veče se provodi sa prijateljima u najprijatnijem ugostiteljskom ambijentu pod nazivom „Usput“. U selu Balinović malo pre brane, a odmah posle seoske kafane, u porodičnoj kuću povratnici iz Beograda su kreirali sjajnu atmosferu. Uz Serbian slow food na ovom mestu se čovek stvarno može odmoriti i zaboraviti na sve probleme. Kao u nekoj bajci.

Petak, 30. januar 2015.

Sa Meseca i Zemlja izgleda manje, pa i problemi na njoj

Sa Meseca i Zemlja izgleda manje, pa i problemi na njoj (Foto: NASA)

Povratak u Beograd. Novi sled zakazanih sastanaka. Dogovori oko novih programskih aktivnosti. Razgovori sa donatorima...

Užurbanost glavnog grada daje drugačiju dinamiku životu.

Viđanje sa prijateljima i diskusija o različitim političkim događajima. Sve je više onih koji crno gledaju na stanje u našoj zemlji.

Petnički oblak koji me prati i u Beogradu me čuva od crnih misli. Znajući šta će sve lepo da se dešava u Petnici ne razmišljam o društvenim i političkim problemima, kojih je sve više. Mada sam svestan da ne sme da se ćuti i skreće pogled, kada problemi postoje.

Najvažnije je da se u svom mikrosvetu osećamo ispunjeno, da osećamo da radimo važne stvari, da ih radimo maksimalno dobro, i da znamo da smo sami napravili male korake kojima će na duže staze celo naše društvo biti bolje.

Nekada ipak mora da se izađe i iz svog mikro sveta, da bismo ga sačuvali.

***

A planeta Zemlja nastavlja svoj put oko Sunca. Sunčev sistem svoj put oko centra Galaksije...

NAZAD NA VRH

Nema komentara na ““Knjige, braćo moja, knjige...””

Ostavite komentar