Tragični februar 1915 (II deo)
Pijemont, 28. februar
Spasoje Lukić
U Valjevu je preključe umro od pegavog tifusa Spasoje P. Lukić, advokat iz Valjeva, rođeni brat g. Janka Lukića, profesora Velike Škole u penziji.
U mlađoj pravničkoj generaciji pokojni Lukić je bio neobično cenjen zbog svoga odličnog poznavanja našeg zakonodavstva i svoje svagdašnje gotovosti da se za stvar pravde smelo i do kraja založi. On advokatski poziv niej shvatao kao trgovački posao, i kao izvor velikih prihoda, već kao delikatnu i svetu profesiju, kao pomaganje prevarenim i oglobljenim. Zbog toga je, i kao vrlo mlad čovek, uživao reputaciju retko savremenog, ispravnog i uglednog advokata.
Politik,a 28. februar 1915.
Onima koji su pratili život i kretanje naše Omladine poslednjih godina, poznata je i politička delatnost Lukićeva. Ubeđeni konzervativac, solidne političke kulture i organizatorskog duha, on se još kao student bacio na jačanje Napredne Stranke u narodu. Više no iko drugi, on je doprineo da se organizuju „Klub Studenata Naprednjaka“ (čiji je predsednik u jedno vreme bio) i „Napredak“, klub naprednjačke oomladine. Na studentskim zborovima i konferencijama, njegova se reč cenila i usvajala.
I ako je pripadao stranci, koju su događaji osudili an smrt, on je verovao u njenu sutrašnjicu sve do pre godinu dana. Od tada, on je izgubio veru i u svoj politički program, i u crtanje svoje stranke, i u njenu budućnost i zato je prestao da politički dela u narodu. Umro je razočaran u ideje i ljude, kojima je posvetio najlepše dane svoje mladosti. Zbog toga je njegova smrt isto toliko tragična, koliko i prerana.
Ime ovog poštenog, retko duševnog i blagorodnog idealiste, koji je uz to bio trezven Srbin, vrlo human i obrazovan čovek – živeće u dugoj i svetloj uspomeni kod njegovoih mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca.
Mir pepelu njegovom!
* * *
Pijemont, 28. rebruar
Jeremija Tomić
Na Ubu je 20. t. m. Umro i uz veliko učešće činovnika i građana sahranjen Jeremija Tomić, učitelj sa Uba.
Pokojni Tomić bio je vrlo posvećen i metodičan učitelj, sav posvećen školi i upućivanju omladine u život. I u učiteljskim redovima i kod svojih sugrađana uživao je velio poštovanje zbog svoje čestitosti i svoje ozbiljne predanosti poslu oko narodnog prosvećivanja.
Bog da mu dušu prosti!
CC
* * *
Straža, 26. februar
Odžačar za Valjevo
Valjevu je potreban odmah jedan odžačar. Posao je veliki i po izvešću valjevske opštine rentabilan. Interesovani se imaju javiti sekretarijatu beogradske opštine radi uputa u Valjevo.
* * *
Politika, 28. februar
Razgovor sa jednim pukovskim lekarom
(Pismo „Politici“)
Valjevo, 22. februara
Veliki broj umrlih lekara od pegavog tifusa, nesumnjivo je jedan od najglavnijih razloga što se danas sa svakim lekarom razgovara o toj nesrećnoj boleštini. U blizini Valjeva nalazi se bolnica jednog od naših pukova, kojoj je šef jedan mlađi lekar koji je u oba prošla rata bio sa ovom istom bolnicom na bojištu.
Na pitanje: od kud se toliki broj lekara zarazi pegavcem? Taj lekar mi je rekao:
- Ne verujem da su na lekare pegavac prenele vaši; svi oni su ljudi koji su se umeli i hteli čuvati gada. Ali pegavac je bolest koja nije dovoljno prostudirana, jer se do ovoga rata javljao u jačim razmerama svega dva puta: za vreme Tridesetogodišnje Vojne i francusko-pruskog rata od 1871 godine. Naročito nije prostudirano prenošenje te opake zaraze. Profesor Štrimpl, jedan od kapaciteta prvoga reda, tvrdi, na primer, da pegavac prenose isključivo i samo vaši, dok to očigledno nije tačno.
Drugi jedan naučenjak velikoga glasa, prof. Ernst Romberg, govoreći o prenosu pegavca kaže od prilike ovo:
- U bolnicama i odajama, gde leže bolesnici zaraženi pegavcom, treba svi prozori i otvori u opšte da budu otvoreni, i peći dobro da se lože, kako bi kroz te prostorije vazdušna struja strujala što jače, da bi provetravanje i čišćenje unutrašnjeg vazduha bilo što silnije. Jer u zatvorenom prostoru gde leže bolesnici, ova zaraza se prenosi i kroz vazduh udisanjem“. (...) B.
Valjevo 1918.