NAZAD NA PRVU STRANU

Vojnički i filmski dani u Valjevu

Danas, 28. februar 2015.

Ljudi, sećanja: Predrag Pega Popović (drugi deo)

(...) Diplomiram u martu 1971. u Pragu, na FAMU, kao prvi snimatelj iz Jugoslavije sa diplomskim radom kojim predstavljam jugoslovensku filmsku fotografiju sa analizom radova dva najbolja snimatelja do tada - Tomislava Pintera i Aleksandra Petkovića - i filmovima Nedjelja i Lordanovim filmovima od kojih je nastao omnibus Kronika jednog zločina. Krajem marta odlazim u vojsku - u Valjevo.

CC

Završivši studije na FAMU u Pragu život mi postaje sve dinamičniji. Krajem marta odlazim u gardijsku jedinicu JNA u Valjevu. Prilično star za vojsku opet mi je spas moje bavljenje fotografijom i filmom. Bila je to 1971, jubilarna tridesetogodišnjica revolucije. Još pre polaganja zakletve prenosim celu fotolaboratoriju u zasebnu prostoriju gde mi je na istom spratu bila i četa. Kapetan Mitrović mi priča kako je proveo tri meseca sa vojskom u rovovima pored mađarske granice, od avgusta do oktobra 1968. čekajući Ruse. Fotografija i film mi omogućavaju da izbegnem sve ozbiljne vojne obaveze, a pomognem opet snimanjem u programima raznih kulturnih aktivnosti koje su pratile proslavu jubileja Revolucije. „Zastava film“ dolazi u Valjevo i snimam još dva nastavna filma.

CC

Makavejev završava montažu svog WR Misterije organizma, a ja moram da završim kopiju filma koji treba da ide u Kan. Ja vojnik, ali sa važećim pasošem. Setim se Makovih reči kada me je pozvao u Split: Ti si mladi lav koji dolazi, a Petko je moj stari drugar! Bez reči sam prihvatio put i snimanje u SAD. Sad je trebalo napraviti kopiju gotovog filma u Minhenu. Uspeo sam da u tri, četiri dana krajem aprila odem svojim „Mini Morisom“, napravim kopiju Misterija u laboratoriji „Bavarije filma“ i vratim se u kasarnu. Za to vreme mogao je to biti veliki prekršaj, ali se sve dobro završilo. Definitivna kopija je stigla posle nekoliko dana. Članovi cenzure: Antonije Isaković, Vlada Stamenković, Milutin Čolić i Arsen Diklić odobrili su film koji je te godine u Kanu, na programu 15 dana autora, postigao izuzetan uspeh i dobio nagradu „Luis Bunjuel“.

Tog proleća, za razliku od praškog, eskalirao je MASPOK u Hrvatskoj. Šime Đodan, Marko Veselica, Vlado Gotovac tražili su mnogo veću samostalnost Hrvatske. U vojsci to nisam toliko osećao, ali jednog petka u maju, kad obično popodne zamire aktivnost u kasarni, video sam da se raznosi novo oružje u sanducima. U tenkovskom puku koji je bio deo naše gardijske jedinice, pale se i izvoze tenkovi, spuštaju kamioni sa „klocnova“ za prevoz vojnika... Ratna soba u komandi bila je osvetljena sa svim komandantima bataljona. Uveče je na smotru pred spavanje došao i komandant bataljona Bralović, koga do tada nisam ni znao, i saopštio da će, zbog političke situacije sa kojom nas je upoznao, naša četa biti udarna, što je značilo da se spava u kompletnoj uniformi sa puškom na stočiću pored kreveta. Tu noć nisam trenuo. Od prave vojne obuke praktično sam bio samo na jednom bojevom gađanju puškom M-58. Pitao sam se - šta je moglo da se dogodi da se to dešavalo pre tri nedelje kad sam bio u Minhenu. Sigurno bih bio dezerter.

Ujutru smo se normalno probudili, posle doručka uključen je razglas u kasarni. Na Drugom kongresu samoupravljača u Sarajevu govorio je Tito. Ozbiljno je upozorio na situaciju u Jugoslaviji i posebno Hrvatskoj u kojoj su bili pohapšeni mnogi političari i generali. Imena nije spominjao. Bio je to kraj maspoka u Hrvatskoj i početak likvidacije liberala u Srbiji.

NAZAD NA VRH

1 komentar na “Vojnički i filmski dani u Valjevu”

Zoran Djordjevic

Pega je sjajan covek i fantastican profesor. Jedan od najboljih snimatelja sa prostora bivse Juge. U Pragu i Ceskoj je ostala skoro mitska prica o Peginom poduhvatu kad je za vreme sovjetske okupacije usao u bolnicu u kojoj je lezao Jan Palach. Snimio je tog mladica koji je nekoliko dana pre toga se ziv spalio na Vaclavskim Namjestima. Pegini kadrovi su jedini snimci ceskog heroja. Pegina hrabrost je nemerljiva i za svako postovanje, a to su Cesi izuzetno postovali i cenili. Zbog Pege i njegove hrabrosti, svi studenti iz tadasnje Jugoslavije su izuzetno cenjeni kao veliki prijatelji ceskog naroda. Moji profesori i posle 20 godina su pricali o tome.

Ostavite komentar