NAZAD NA PRVU STRANU

O Božici, Ćubani i valjevskom detinjstvu

Biljana Maksić, naša najpoznatija scenaristkinja, kaže da je pisanje rudarski, racionalan posao, ali ujedno i najzabavniji koji može da zamisli.“ Ovako Blic Žena najavljuje intervju sa dramskom spisateljicom rođenom i odraslom u Valjevu.

Prenosimo deo intervjua koji se odnosi na njene valjevske dane.

Biljana Maksić

Biljana Maksić

Biljana je rodom iz Valjeva. Događaje iz detinjstva i dalje živo pamti. Mnogo su uticali na njen senzibilitet.

Imali smo ćebe na kvadrate, braon i žute. I petla ugraviranog na stranicama kreveta. Moj deda Jeremija bio je najbolje ljudsko biće koje sam upoznala. Naučio me je da budem slobodna. Od moje drugarice Zoke naučila sam da budem temeljna i da budem žensko, mada to još učim. A jedna Lidija iz osmoletke smela je što mi drugi nismo. I danas je ponekad sretnem i zavidim joj na hrabrosti da živi kako želi.

Ljubica Nožica Ćubana

Ljubica Nožica Ćubana

Mnogo je volela i Božicu, bibliotekarku dečje biblioteke, zbog divne kose, lepog glasa i nepatvorene ljubaznosti.

Svi ti ljudi bili su dobronamerni i pomagali su mi da odrastem. Zahvaljujući profesorki Ljubici Nožici, sećam se čuvene Valjevske gimnazije kao velike pozorišne predstave. Stalno smo bili na probama, non-stop sam nešto pisala.

Volela je Biljana i matematiku i hemiju, ali ju je reditelj Vladimir Andrić, porodični prijatelj, ubedio da upiše dramaturgiju.

Danas najviše učim od svoje ćerke Sofije. Ona je diplomirani producent i bolje poznaje film od mene. Na to sam ponosna.

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “O Božici, Ćubani i valjevskom detinjstvu”

Ostavite komentar