NAZAD NA PRVU STRANU

Divčibarske ljubavi

Hotel Maljen
Hotel Maljen

Život u ljubavi i slozi

Počela glavna turistička sezona u 1957. godini. Hotelu „Maljen“ na Divčibarama, potrebno je još radne snage. Direktor Ugostiteljskog preduzeća „Sloga“ iz Valjeva Rajko Kojić šalje na rad u „Maljen“ jednog konobara i savetuje ga:

Pazi kako se ponašaš na Divčibarama i ne pravi nikakve ispade! Trudi se da sa svima zaposlenima živiš u ljubavi i slozi!

Čim je došao na Divčibare, naš konobar poče da obleće oko jedne lepuškaste radnice hotela. Treće veče uspe da je obrlati i spava sa njom, obećavši da nikom o tome neće pričati.

Hotel Maljen

Hotel Maljen

Sutradan ujutro, po običaju, oko pet časova okupilo se sve osoblje „Maljena“ u restoranu da pije kafu. Dođe i naš konobar i za celo društvo poruči po kafu i ljutu rakiju. Kako je porudžbina rakije uz kafu signal da je onaj ko poručuje imao ljubavni uspeh, to se radnica, koja je sa njim provela noć, izdade:

Sram te bilo! Tako ti držiš reč da nikom nećeš pričati!

Za ovo saznao i direktor Rajko. Pozvao konobara i grdi ga.

Druže direktore, kad ste me poslali na Divčibare, Vi ste mi rekli da sa svima živim u ljubavi i slozi. Ja sa njom nisam spavao što je mrzim već što je volim i živim sa njom u ljubavi. Što se tiče sloge, tako smo složno onog jutra popili kafe i rakije, da je to bila jedna milina – brani se konobar. Direktor se nasmeja i oprosti mu učinjenu grešku.

* * *

Hotel Maljen

Hotel Maljen

Snimanje na tranzistor

U leto 1962. godine jedan Valjevac se na Divčibarama zaljubi u Novosađanku. Zalepio se uz nju kao taksena marka. Nikako je ne ostavlja samu.

Jednog julskog popodneva sede njih dvoje na terasi hotela „Maljen“ i pijuckaju kafu. Naiđe direktor letovališta Cale Simić, noseći tranzistor u kožnoj futroli. Naš ljubavnik, misleći da je to fotoaparat, navali na Cala da ga fotografiše sa njegovom izabranicom. Cale pristade.

Nasta poziranje i nameštanje kao u fotografskom ateljeu. Kada je ocenio da se skupilo dovoljno publike da posmatra „snimanje“, Cale okrete dugme tranzistora iz koga grmnuše zvuci čačanskog kola. Novosađanka pocrveni i pobeže da se nikad više ne vrati našem Valjevcu, a on, zabezeknut, ostade izložen podsmehu prisutnih.

Tekstovi su prvobitno objavljeni u knjizi „Divčibare“, Bogoljuba Boke Lome, koju je izdala „Kolubara“ 1996. godine. 

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “Divčibarske ljubavi”

Ostavite komentar