Valjevo, Gimnazija i diksilend orkestar
Ovog leta, na džez festivalu Nišvil, Jovanu Maljokoviću, vrsnom džez saksofonisti, kompozitoru i aranžeru rođenom u Valjevu, uručena je nagrada za životno delo.
Tim povodom dao je više intervjua, a u Gloriji od 1. septembra govorio je i o svom detinjstvu i mladosti u Valjevu, i svojim muzičkim počecima.
Jovan je rođen u Valjevu, gde je završio mešovitu gimnaziju, u koju su išli i Matija Bećković, Mića Orlović, Ljuba Popović. Ponosan je što je pohađao tu čuvenu školu, koja je Srbiji dala mnoge talentovane umetnike, a i dalje je veoma vezan za Valjevo i često odlazi da obiđe majku Olgu.
Otac Andrija, čuveni valjevski mesar, kupio mu je harmoniku kad je imao samo četiri godine, pa je odlazio na časove kod komšije, profesora ovog instrumenta. Ipak, kad je otvorena niža muzička škola, upisao se na odsek – klarinet.
Jovan Maljoković (Foto: Đorđe Đoković / kolubarske.rs)
„Svirao sam ga četiri godine i predstavljao sam našu školu na takmičenju muzičkih škola Srbije u Zaječaru i osvojio prvo mesto. Kad sam se vratio kući, predao sam direktorki škole diplomu najbolje klarinetiste Srbije. Moj četiri godine mlađi brat Miodrag, koga zovemo Đino, bio je veoma talentovan za trubu, koju je svirao sve dok u gimnaziji nismo formirali diksilend orkestar. Zafalio nam je bubnjar, te se on prešaltao i s vremenom postao jedan od najboljih bubnjara u Srbiji. Bio je član Džez orkestra Radio Beograda, a sada svira u mom bendu. Odlično se slažemo i uvek mogu da se oslonim na njega.“
Jovan je u Beograd došao 1961, kada je upisao jugoslovensku i svetsku književnost kako bi roditeljima ispunio želju da stekne diplomu. Ali, slučaj je hteo da se smesti na Vračaru, u Katanićevoj, blizu Molerove ulice, u kojoj se nalazio veoma popularan džez klub „Euridika“. U njemu se svirao odličan džez i okupljali su se najbolji muzičari...