Šta vam najviše smeta u Valjevu?
Kroz našu rubriku „Kolubarin upitnik“, Valjevke i Valjevci različitih profila dali su odgovore o stvarima koje vole ili ne vole u Valjevu, o uspomenama, razočarenjima, nadama i očekivanjima vezanim za grad.
Pošto je kraj godine blizu, u nekoliko nastavaka napravićemo pregled onoga što su naši sagovornici rekli. Pozivamo vas da kroz komentare date i svoje odgovore.
Smog zimi, apatija kod ljudi.
Ljudi koji su se prozlili i „pokvarili“.... Palanački mentalitet, nekultura, agresivno mediokritetstvo.... Pogubno politikanstvo svih vrsta i oblika, koje zatire svaku vrednost i vrlinu, a podstiče neukost, podlost i zlobu.
To što svi kukaju a malo je onih kojima pada na pamet da bilo šta promene.
Loše upravljanje gradom koje za rezultat ima stagnaciju i ispadanje iz svih koloseka u Srbiji.
Bahatost, primitivizam, prostakluk, sve manje duha i radosti, a sve više tuge i očaja. I, naravno, bezidejnost vlasti. Smeta mi i to što je sve manje prostora za pešake, sve manje drveća i što nema biciklističke staze.
CC
Što dovoljno ne cenimo kvalitetne i vredne ljude, uništavanje izvorne Karađorđeve ulice, vašar ispred Centra za kulturu, devastiranje gradskog mobilijara i grafiti na svemu (vrhunac – iscrtani Muselimov konak ), divljanje automobila na Gradcu, primitivizam koji kao da nadvladava...
Zapuštene i prljave ulice i parkovi, motorna vozila na Gradcu i delikvencija koja se pojavljuje svakog petka i subote, negde nakon ponoći u krugu Knez Miloševe i Tešnjara.
Što je političarenje postalo osnova svega. Korozivno dejstvo te osnove vidi se čak i na Google Mapsu.
Velika stopa nezaposlenosti i što mladi ljudi nemaju priliku da iskažu sebe.
Malodušnost i malograđanština, zavist, a naročito neiskrenost i odsustvo svake želje da jedni drugima kažemo: bravo, čestitam, izvini …
To što preovladava nemar, nemanje kulture, nevaspitanje, bahatost, ali po tome se ne razlikujemo puno od ostatka Srbije. Smeta mi smog zimi i đubre koje se baca svuda sem u kontejnere.
Smeta mi toliko toga, ali tu nema leka. Kao što govoraše RBM, i Valjevo je, kad sebe, potonulo u Srbiju.
To što se uspeh najteže prašta, a poštovanja za svestranost gotovo da nema.
To što, uprkos svim preduslovima da bude šarmantna evropska provincija bogatog kulturnog i istorijskog sadržaja, nezadrživo juriša ka tome da se poistoveti sa većinom balkanskih gradova i postane palanka vredna prezira.