NAZAD NA PRVU STRANU

Arhitektonsko kulturno dobro Marušića

Cerak vinogradi, Mapa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda
Cerak vinogradi, Mapa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda

Beogradski Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je predlog da naselje Cerak Vinogradi postane kulturno dobro – prostorna kulturno-istorijska celina. Odluka je sada na Vladi Srbije. Arhitekte zaslužne za ovaj projekat i njegovu realizaciju krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina su bračni par Milenija i Darko Marušić.

Milenija Marušić

Milenija Marušić

Milenija Marušić je Valjevka, završila je Valjevsku gimnaziju, a potom Arhitektonski fakultet u Beogradu. Darko Marušić je do penzionisanja bio redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Vodio je prvu školu arhitekture u Istraživačkoj stanici Petnica, 1996. godine. Više puta su pisali o potrebi za novim prostorom Valjevske biblioteke. (Između ostalog, i o idejama sa Letnje škole arhitekture vezanim za buduću – još uvek nedosanjanu – zgradu biblioteke).

U obrazloženju predloga Zavod za zaštitu spomenika kulture se kaže da je naselje Cerak Vinogradi “prvi savremeni stambeni kompleks u Beogradu koji je u proceduri za proglašenje za kulturno dobro” te da naselje odlikuje “autorska arhitektura i može se uporediti sa drugim istorijskim celinama u Beogradu poput Kosančićevog venca i Kotež Neimara po ambijentalnom karakteru što predstavlja osnov za njegovu zaštitu.” (Opširnije o ovom poduhvatu u Politici, 7. januar 2016).

Govoreći nadahunuto u martu 2014. u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, na promociji knjige Valjevke, o ženama iz svoje porodice koje su joj bile uzori, Milenija Marušić je naglasila kako se hrabrost koju su joj one ulile prenela i na njen stvaralački arhitektonski rad.

Životne pouke koje je dobila i kako dobar stan treba da izgleda opisala je ovako:

“Ono što su moja i očeva majka ugradile u mene pomoglo mi je da, kad sam počela da se bavim arhitekturom, smognem snage i nađem načina da, kako se to kaže, isteram projekat do kraja i onako kako smo mislili da treba. Da, pre svega, nikad, bez provere i borbe, ne prihvatim da se to ne može.

Pošto smo se Darko, moj muž i ja, najviše bavili stambenom arhitekturom, koja nije prestižna arhitektura u koju se ulažu pare, to nije bilo lako. Kako, dakle, u takvoj situaciji napraviti dobar stan.

I kad me je u jednom intervjuu novinarka pitala – šta je to za Vas taj dobar stan odgovorila sam, da dobar stan treba da ima šest dobrih osobina od kojih navodim samo tri za koje se trebalo kod investitora posebno izboriti.

Cerak vinogradi, Mapa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda

Cerak vinogradi, Mapa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda

Dakle,

  1. dobar stan je kada u podne uđeš u njega ne pališ sijalicu, da te dočeka dnevno svetlo, koje zrači kroz dvokrilna zastakljena vrata dnevne sobe, u koju ulaziš pavo, ne tražeći ulaz u nju levo i desno po hodnicima;
  2. dobar stan je kada, makar bio i najmanji, gleda na dve strane sveta, da ne bude samo hladan sever ili vreli zapad;
  3. dobar stan ima lođu-terasu kao produženi, otvoreni deo dnevnog boravka i obedovanja tako dimenzionisanu da u nju komotno stane sto sa četiri stolice.

Ovo je značilo da investitor treba, uz svo obrazloženje i predloženu uštedu na drugim elementima objekta, da uloži novac u razuđeniju, ne ravnu fasadu koja omogućava dvostranu orijentaciju stana, u veću terasu koja se donedavno bodovala, računala i prodavala sa redukovanom, ne stopostotnom površinom, da umesto jednokrilnih ugradi dvokrilna vrata.

Izvor fotografija: Vikipedija, Politika, Revija Kolubara

Izvor fotografija: Vikipedija, Politika, Revija Kolubara

Uvek imajući isto na umu, mislila sam, kad je majka moga oca uspela da joj iz korena njene kao lan plave kose raste kao zift crna kosa, kad je moja majka imala hrabrosti i snage da pred svima iskaže svoju želju o tri roga, mogu valjda i ja, nikad ne priznajući da nešto ne može, da neko ne može ili da nečeg nema, da “isteram” naše projekte do kraja, pa i da se sagrade takvi stanovi.”

Za očekivati je da će stambeno naselje na Ceraku, nastalo po ovakvim principima gradnje, i zvanično dobiti status kulturnog dobra, a arhitekte blisko povezane sa Valjevom još jedno, veoma značajno, priznanje. 

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “Arhitektonsko kulturno dobro Marušića”

Ostavite komentar