Kolubarin upitnik: Predrag Milovanović

Kolubarin upitnik

Kolubarin upitnik: Predrag Milovanović

Opišite Valjevo u dve reči

Neiskorišćen potencijal.

Valjevski specijalitet/specijalnost je...?

Već više od 150 godina - Valjevsko pivo.

Vidrak ili Pećina? Ili nešto treće? (Zašto?)

Na Pećini Vidrak se skriva, sa Vidraka Pećina otkriva. Cenimo ih i negujmo oboje.

Divčibare ili Povlen? Ili nešto treće? (Zašto?)

I Maljen (Divčibare) i Povlen, i nešto "treće", a to su Jablanik, Medvednik, Magleš, Suvobor...

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?

Dobra koja smo nasledili, vrednosti koje još uvek posedujemo, i ogroman potencijal koji neiskorišćavamo...

Najdraža valjevska ulica? Neka priča vezana za nju...?

Ulica Filipa Višnjića i Nušićeva ulica, dve su ulice u kojima sam postajao Valjevac. U prvoj do '98. a u drugoj od tada, do sada. Tačnije, Valjevac sam postajao u još nekoliko ulica od '91. do '93. ali me sećanje iz tog perioda baš nešto i ne služi. :)

Ulica Filipa Višnjića, bez obzira na to kako ona danas ili sutra bude izgledala, ostaće zabeležena u najlepšim dečjim sećanjima, kao takva kakva je bila do te '98. kada sam se odselio - kao ulica igre i radosti, ulica prvih drugarstava, ulica u kojoj nisam načinio prve korake, ali u kojoj sam načinio prve okrete pedala na biciklu, koji će me kasnije odvesti duž ostalih valjevskih ulica i mnogo dalje od toga. Upravo zahvaljujući biciklu upoznao sam Valjevo i njegovu okolinu, istražio planinske puteve i puteljke.

Nušićeva ulica je ulica u koju sam se doselio pred polazak u prvi razred osnovne škole. Bila je to tada ulica prizemnih kuća i cvetnih dvorišta, puna zelenila. Nedugo zatim, začuo se zvuk prve mešalice, koji nije utihnuo ni dan danas. Ulicu je okupiralo mnoštvo nekvalitetnih i neuglednih višespratnica, pred čijim naletima je ulica gubila poslednje znake života. Nušićeva ulica više ne postoji, bar ne onakva kakvu sam je upoznao i voleo.

U Valjevu mi najviše smeta...?

VAndalizam i neVAspitanje, koji su nažalost sve prisutniji i izraženiji.

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Prelepu prirodu koja ga okružuje; Tešnjar, ali ne onakav kakav trenutno jeste, već onakav kakav zaslužuje i treba da bude; bogatu i slavnu istoriju; mnogobrojne velike Valjevce, poznate i manje poznate, i njihova dela.

Bazen u Petnici ili Gradac? Ili nešto treće? (Zašto?)

I Petnica, i Gradac. Jer, Valjevo posebnim čini upravo to što poseduje i jedno i drugo, a Valjevci bi trebali da budu ponosni i čuvaju to što imaju, a imaju i mnogo više... Valjevo leži na četiri reke.

Dom vojske bi trebalo da postane...?

Dom umetnosti, jer umetnost ostaje za večnost.

Najlepša valjevska bašta je...?

Stara autobuska - lipe pored Kolubare... dok su najružnije one letnje (i zimske) "samonikle" u Tešnjaru.

Dobra vila bi Valjevu donela...?

Ne donela, već vratila staru slavu, a Valjevcima pamet u glavu.

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika:

David Kecojević

***

Predrag Milovanović je rođen 1. jula 1991. godine u Valjevu, gde je završio Prvu osnovnu školu, muzičku školu "Živorad Grbić" i Valjevsku gimnaziju, prirodno-matematički smer.

Student je Arhitektonskog fakulteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i učenik muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu, na odseku za solo pevanje.

Od osnovne škole, pored posebnih interesovanja za likovno i muzičko stvaralaštvo, pokazuje interesovanja i za informatiku i računarstvo.

Ne izostaju ni rezultati. Više puta je nagrađivan na okružnim i republičkim takmičenjima, arhitektonskim konkursima, kao i na smotrama naučno-istraživačkih radova.