NAZAD NA PRVU STRANU

Raskoš bez slobode

U nekim krugovima, kojima sam i sama bliska, Emirati generalno, i Dubai specifično - imaju prilično lošu konotaciju. Kičast način isticanja bogatstva ove zalivske zemlje, strast domaće estrade da se uslika na nekoj od ondašnjih plaža sa oblakoderima u pozadini, i netratransparentni poslovi i ugovori naše vlasti sa emiratskim šeicima i kompanijama ne stvaraju baš neki dobar imidž.

U isto vreme, gomile turista iz celog sveta, pa i Srbije i regiona, hrle na ovu istočnu destinaciju. Posebno u hladnim mesecima. Uz to, povoljna poslovna sredina odvela je mnoge naše građane – uključujući i Valjevke i Valjevce – da rade u Dubaiju. Brojni su obrazovani, uglavnom mlađi ljudi, koji tamo imaju uspešne karijere, otvaraju im se internacionalne mogućnosti, a istovremeno se dobro zabavljaju u najliberalnijem i najotvorenijem gradu arapskog Srednjeg istoka (slobodu i otvorenost treba uslovno shvatiti; više o tome kasnije). Poseta prijateljima i rođacima koji su u poslednjih desetak godina otišli tamo da rade čest je povod putovanja. Tako je bilo i sa nama.

CC

***

Ako stignete u januarski četvrtak veče, i odmah vas odvedu na večeru u downtown, sačekaće vas prijatna prolećna temperatura, ulica sa nizovima bogato osvetljenih palmi, pune kafane jer tamo je vikend petak i subota, raznovrsne kuhinje (mi smo završili u jermenskom restoranu), i zabrana točenja alkohola (sem u objektima sa posebnim dozvolama). Oblakoderi svud unaokolo se podrazumevaju. Kao i nezaobilazni Burž Kalifa sa svojih 160 spratova.

Uz odlične domaćine, tokom nedelju dana sebe zatičete: sa šlemom, vezane konopcem, penjući se na neku stenu jednog od emirata; u crnoj odori sa kapuljačom, u poseti velelepnoj i – kao i većina građevina, novoj – džamiji u Abu Dabiju; na brodiću gde učite o istoriji lova na bisere u ovoj zemlji, a onda i sami otvarate školjke i nalazite svoj biser ili dva; na bazenu (novog, naravno) stambenog naselja u sred pustinje; u lutanju ulicama starog Dubaija (starog - iz osamdesetih godina XX veka); u džipu koji strmoglavo osvaja peščane pustinjske dine, nadajući se da će toj avanturi uskoro doći kraj.

CC

Težnja da se pokaže bogatstvo, prestiž, nadvladavanje prirode, ali i preduzetnički duh na međunarodnom tržištu zaštitni su znaci Dubaija. Sa jedne strane, proći ćete kroz delove grada koji se zovu Internet City i Media City, sa regionalnim sedištima najprestižnijih IT i medijskih kompanija u svetu. I možete samo da poštujete uspešne napore koje su učinili da se to sve dešava baš u Dubaiju, a ne u nekoj drugoj zemlji u okruženju, koja ima bogatiju tradiciju, viševekovnu kulturu i prijatniju klimu – poput Libana, Jordana ili do pre nekoliko godina Sirije. Sa druge strane, poseta botaničkoj bašti koja radi samo tri-četiri meseca godišnje (na letnjih 45-50 stepeni nemoguće ju je održavati) primer je preteranosti, želje da se zadivi i, na momente slatkog, kiča; spomenik fascinaciji, a ne prirodi.

CC

***

CC

Emiraćani u Dubaiju čine manjinu: od otprilike 2,2 miliona stanovnika, njih je samo oko dvesta hiljada. Oni imaju sve blagodeti bogatstva ove zemlje: svaka porodica ima obezbeđenu vilu, poslovi su zagarantovani, a oni koji pokažu ambiciju da uče i usavršavaju se lako će završiti na najprestižnijim univerzitetima sveta, kojima će država dati izdašnu donaciju za uzvrat. U drugoj grupi su strani profesionalci, uglavnom iz zapadnih zemalja (među koje u ovom slučaju spadaju, većinom, i građani Srbije), koji mogu kroz poslove u biznisu, menadžementu, arhitekturi, marketingu i drugde da odlično zarađuju, ali, kako nam objašnjavaju naši domaćini, ne mogu da očekuju pravnu, socijalnu i ekonomsku sigurnost. Dok radite i ne nađete se u nekom problemu, sve je dobro; u suprotnom, najviše što se može je: nadati se sreći. Tokom krize 2009. godine više stotina hiljada takvih profesionalaca je napustilo Dubaji. Posle toga, još više ih je došlo.

Najveći deo čine radnici iz siromašnih azijskih i afričkih zemalja, koji rade niskoplaćene poslove svih vrsta i nemaju praktično nikakva prava. Ipak, može se pretpostaviti da je i to bolje od uslova u zemljama iz kojih su došli. U jednom restoranu srećemo dečka iz Beograda. I ovde i tamo radi na sličnim mestima i podjednako zarađuje, s tim što su troškovi u Dubaiju neuporedivo veći; nada se poslu u prodavnici firme visoke mode, gde je plata daleko viša.

CC

***

Najliberalnija destinacija u okruženju, epitet kojim Dubaji voli da se ponosi, ima i pokriće, ali i mnoga ograničenja. Slobodan je u odnosu na Abu Dabi ili neke druge od emirata UAE u pogledu verskih dogmi ili korišćenja alkohola, na primer. Takav je posebno u odnosu na neke druge države regiona, poput Katara ili Saudijske Arabije. Ipak, mnoge društvene, političke i medijske slobode u velikoj su meri ograničene. Autokratska vlast je najkraći opis situacije. Bilbordi sa hvalama vladaru su brojni. O politici se ne priča; sa strancima pogotovu, čak i ako su oni dugogodišnje kolege. Mediji su, kako potvrđuju i izveštaji Freedom House, neslobodni. To se odnosi na sve vrste medija. Na primer, zbog komentara na društvenim mrežama možete biti optuženi za sajber kriminal. Osetljivim političkim i društvenim pitanjima mediji se praktično i ne bave. Uz medije na arpaskom, brojni su na engleskom. U većini i jednih i drugih, novinari su stranci, dobro plaćeni i, kako analitičari naglašavaju, nemotivisani da se bave za državu nepoželjnim temama i istraživačkim novinarstvom.

CC

***

Tmurni postpraznični dani svakako su prijatni kada se provedu na egzotičnoj lokaciji sa blagim suncem i arhitektonskim obiljem koje često nalikuje poseti drugoj planeti. Još su lepši kada vam domaćini sa skoro decenijom iskustva sve objašnjavaju i pokazuju inače teško dostupne, zanimljive i uzbudljive lokacije. Raznobojna svetla oblakodera, njihov odsjaj u vodi i duga šetnja kroz marinu vas ponesu iako niste mislili da će vam se svideti. Kosmopolitska sredina i doživljaj da je napredak ostvariv su uvek inspirativni. Ali, za diskretni šarm, patinu, bogato istorijsko nasleđe, bujnu prirodu, kulturno stvaralaštvo i jeftin provod u baru na uglu – ovo svakako nije mesto. I definitivno nije mesto za slobodne i ravnopravne građanke i građane. 

CC

NAZAD NA VRH

3 komentara na “Raskoš bez slobode”

Branka

Laro, bravo za tekst, nisam bila u Dubaiu ali posle čitanja tvog teksta "Raskoš bez slobode" i upečatljivih fotografija, kao da sam bila, pozdrav.

Veljko

Ovo je najbolji članak o Dubaiu koji sam pročitao i najviše odgovara onome što sam video tamo. Odlična analiza i prave informacije. Bravo Larisa!

Branko Pirgic

dobar, informativan tekst, posebno mi se dopada zakljucak...pozdrav autorki

Ostavite komentar