NAZAD NA PRVU STRANU

Kolubarin upitnik: David Kecojević

Opišite Valjevo u dve reči:

Skrajnuta lepota

Valjevski specijalitet/specijalnost je...?

Živopisan urbani duh Valjevaca, koji, nažalost, odumire. Sve je manje takvih legendi, a još manje onih koji bi ih mogli naslediti.

Vidrak ili Pećina? Ili nešto treće? (Zašto?)

Kao decu vodili su nas u šetnju od Tešnjara, preko Baira i Vidraka, kroz šumu do Platana, preko mostića na Pećinu. U povratku, obavezno na sok u Lovačkom domu i istim putem nazad do Tešnjara. Znači, i Vidrak i Pećina.

Divčibare ili Povlen? Ili nešto treće? (Zašto?)

Dajem prednost Povlenu, jer njegovu prirodnu lepotu još nismo stigli da naružimo i obezvredimo.

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?

… prave ljude i prave vrednosti. Na darovite i obrazovane, posebno mlade ljude. One koji su spremni da bez ličnih ili grupnih koristi, čine dobro sebi i svom gradu.

Najdraža valjevska ulica? Neka priča vezana za nju....?

CC

Tešnjar – Bobovčeva, Glišićeva su ulice koje su obeležile moje detinjstvo u kućama i dvorištima porodica mojih roditelja. U tom kraju sam išao u školu “Sestre Ilić”, u Bobovčevoj sam se sankao i naučio da vozim bicikl.

Moja porodica i ja smo sa Gradskog trga tokom bombardovanja “izbegli” u Tešnjar kod bake na tri meseca. U pauzama bombardovanja bili su to skoro idilični dani u kojima smo bili okruženi brigom i pažnjom rodbine, komšija i prijatelja. Bilo je to vreme dobrodušnosti i druželjubivosti. Zar treba da nam se zlo nadvije nad glavom da bi se setili koliko smo međusobno bliski i važni?

U Valjevu mi najviše smeta...?

Više od svega brine me, to što većina mladih danonoćno “bleje” po kafićima, ne znajući šta će sa sobom. Nije da grad ne nudi kulturne, zabavne i sportske događaje, ali njima to očito nije dovoljno privlačno. Kod mladih Valjevaca nedostaje ta osnovna svest da postoji mogućnost izbora kako mogu da provedu svoje slobodno vreme. Da ne moraju po svaku cenu da prave ruglo od samih sebe, samo da bi bili u koraku sa filozofijom života savremene srpske (turbo) folk kulture. Nebrigom i nemarom institucija i roditelja, mladi su prepušteni kolotečini. Pre nekoliko godina, jedna generacija valjevskih maturanata nosila je majice sa natpisom “Bolje flaša u ruci, nego posao u struci”.

CC

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Budući da svet ne počinje od nas, što neretki ovdašnji Valjevci zaboravljaju, moramo se najpre ponositi našim bogatim istorijskim i kulturnim nasleđem koje nas i te kako obavezuje. Među onima koji to znaju, ima i te kako dragocenih Valjevaca koji bi, poput predaka, u svom vremenu mogli mnogo da učine za svoj grad. Nažalost, takvi se uglavnom ne pitaju i ne traže mimo političko-stranačkih interesa i veza.

Otuda, poput onog čuvenog grafita da su Valjevke najlepše Beograđanke, mnogi vrsni Valjevci – stručnjaci, naučnici, stvaraoci… žive i rade u Beogradu i ko zna gde po svetu. Nekada davno, (60-ih i 70-ih godina) gradonačelnici Valjeva su pozivali uspešne sugrađane, čak i studente, da se vrate u svoj zavičaj. Uz pravu podršku grada, neki su na obostrano zadovoljstvo to i učinili. Nekad bilo, sad se spominjalo…

Bazen u Petnici ili Gradac? Ili nešto treće? (Zašto?)

I jedno i drugo, što se mene tiče. Gradac idealan za duge šetnje, Petnica za kupanje. Nažalost, za šetnju uz Gradac smetaju automobili, za Petnicu nedostaje biciklistička staza.

Dom vojske bi trebalo da postane...?

Pridružujem se onima koji su za to da ovo lepo zdanje bude u funkciji kulture.

Najlepša valjevska bašta je...?

Svakako je i meni najlepša bašta zanatskog centra kraj Kolubare.

Dobra vila bi Valjevu donela...?

Ja verujem u bajke i dobre vile, naročito na filmskom platnu. Ali, pravo čudo skriveno je u nama, samo bi ga trebalo osloboditi. Svi imamo san o svom gradu, dajmo priliku znalcima i stvaraocima da taj san za sve nas ovde i obistine. To je manje pitanje novca, koliko je stvar volje, znanja i upornosti.

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika

Predlažem svog prijatelja Filipa Stankovića.

* * *

CC

David Kecojević je rođen 1990. u Valjevu. Učio u osnovnoj školi „Sestre Ilić“, a posle završio društveno-jezički smer u Valjevskoj gimnaziji.

Od rane mladosti, stremio svoja interesovanja prema umetnosti: učestvujući u školskim predstavama u osnovoj i srednjoj školi, bio urednik filmskog programa za vreme Tešnjarskih večeri, bio član hora „Abrašević“...

Posle srednje škole, upisao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milutina Petrovića. Tokom studiranja, uspeo je da intenzivira svoj hobi prema istoriji filma i animacije.

Za svoj diplomski projekat u saradnji sa mladim kolegom dramaturgom Mihajlom Vitezovićem, realizovao dokumentarni film „Tito i film“. Projekat je napravljen u okviru serijala „Titova soba tajni“, u produkciji Filmskih novosti. Film je emitovan u dva dela na RTS-u sredinom 2015. godine, a festivalski život je započeo u septembru iste godine na našem festivalu „Valjevski filmski susreti“. 

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “Kolubarin upitnik: David Kecojević”

Ostavite komentar