NAZAD NA PRVU STRANU

Šarm Tbilisija

(foto: Ljuba Ranković)

Prvog dana boravka u glavnom gradu Gruzije mislio sam kako saobraćaj sve uništava i koliko problema stvara. Pet-šest dana kasnije, već potpuno naviknut na haotičnost gradske automobilske vreve, skoro da je više nisam ni primećivao, provlačeći se (kao i drugi) između automobila u pokretu. Srećom nekakav vetar skoro uvek duva, pa zagađenje nije toliko primetno.

(Foto: Ljuba Ranković)

(Foto: Ljuba Ranković)

Smešten je na neobično živopisnom terenu, razlika između najniže i najviše nadmorske visine u Tbilisiju je skoro 400 metara. Brdo sa predivnim parkom Mtacminda je kosim vozom povezano sa gradom, do tvrđave Narikala se iz samog centra stiže gondolom, naravno tu su i staze koje krivudaju sa ovih ‘izdignutih’ lokacija do starog grada, reka Kura koja deli grad i njena živopisna odsečena leva obala naspram starog grada… I inače zanimljive vizure iz običnih uličica i sa trgova daju taj utisak neobičnosti.

(Foto: Ljuba Ranković)

(Foto: Ljuba Ranković)

Vozeći se taksijem preko Trga slobode u Tbilisiju, spazili smo par biciklista-avanturista koji su tek pristigli ko zna sa koje strane u ovaj zanimljivi, raznovrsni grad. Sve što nose sa sobom nalazi im se ili u rancu na leđima, ili u ‘bisagama’ nakačenim po biciklama. Osim što mi ta vrsta avanture deluje vrlo primamljivo, upoređena, i naša mrcvarenja po kasnonoćnim/ranojutarnjim letovima i presedanjima i čekanjima u Istanbulu dođu nekako manje bolna. U svakom slučaju, od Valjeva preko Beograda do Tbilisija treba minimum desetak sati. Avionom (ne biciklom).

(Foto: Ljuba Ranković)

Khinkali

Khinkali (Foto: Tamara Romanchuk)

Tbilisi donekle podseća na Beograd 90ih (ili sećanje vara, ne znam). Osim glavnih bulevara i trgova, ostale ulice su uglavnom nenašminkane, a fasade zgrada i kuća u nekom šarmantnom stanju prljavog sivila, blagog haosa i nesređenosti. Na žalost, puno stare arhitekture nekontrolisano propada i već odavno je prošlo tačku do koje je moguća jednostavna restauracija. Naravno ima i dosta novih objekata, od potpuno modernih zgrada, do onih koje se poigravaju sa regionalnim stilovima, a zanimljiva su i grandiozna zdanja opere, parlamenta, tržnice i neizbežne stare i nove crkve.

(Foto: Ljuba Ranković)

(Foto: Ljuba Ranković)

Imajući premalo slobodnog vremena za bilo kakvo daljnje istraživanje grada (a kamoli ostatka zemlje) ostaje ta blesava ideja za obilazak južnog Kavkaza biciklom, jednog proleća. Ili bar vozom.. Ma makar i kolima, ali bez žurbe, kako jedino i valja da se upoznaje drugačiji, a opet bliski, prijateljski svet.

(Foto: Ljuba Ranković)

(Foto: Ljuba Ranković)

(Foto: Jan-Michael Ihl)

NAZAD NA VRH