NAZAD NA PRVU STRANU

Sto ličnosti i Valjevo

Magazin Nedeljnik objavio je ovog juna posebno izdanje “100 ljudi koji su promenili Srbiju”. U opisu ove publikacije se navodi: “Političari, državnici, kraljevi, vladike, naučnici, umetnici, muzičari, sportisti, vizionari... Svi oni su menjali Srbiju, i bez njih Srbija - ili bar jedan njen segment - ne bi bila onakva kakva je danas. Svi su oni menjali Srbiju, neki nabolje, neki nagore.”

Izdvajamo ličnosti o kojima su pisali, a koje su rođenjem ili stvaralaštvom vezane za Valjevo i Valjevski kraj.

* * *

Lideri

Vladika Nikolaj Velimirović

1881-1956

Nedeljnik ga opsuje kao ‘jednu od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti’ i odaje da o njemu danas ne postoji unisono mišljenje – osporavan je zbog kritike zapadne kulture i predratnog iznošenja antisemitskih stavova, kao i duhovni otac ljotićevske ideologije; SPC ga smatra duhovnim autoritetom.

Rođen je u Leliću, gde su njegove mošti prenete 1992. godine. U Valjevu osnovna škola i ulica nose njegovo ime.

Manastir Ćelije

Manastir Ćelije (Foto: Lj.R.)

Justin Popović

1894-1979

Časopis o njemu kaže: “Kada bi svi sveštenici Srpske pravoslavne crkve makar malo ličili na Justina Ćelijskog, a vernici pažljivije slušali šta je govorio i kako je živeo, i SPC i ova zemlja bili bi bolji.”

Živeo je i pisao u manastiru Ćelije nadomak Valjeva, a njegov grob privlači mnoge posetioce.

CC

Živojin Mišić

1855-1921

Kako Nedeljnik piše, verovatno najviše slavljen srpski vojskovođa. Rođen u Struganiku, vođa Kolubarske bitke, ima spomenike u Mionici i Valjevu...Emisiju o Živojinu Mišiću i njegovim srodnicima i potomcima i među poznatim valjevskim porodicama pogledajte ovde. U Biografskom leksikonu Valjevskog kraja Zdravko Ranković je između ostalog zabeležio: “Njegov lik i delo ovekovečeni su u mnogim umetničkim delima: višetomni roman D. Ćosića „Vreme smrti”; pozorišna predstava „Kolubarska bitka” prema dramatizaciji dela tog Ćosićevog romana; pesme V. Ilića Mlađeg („Na dan sahrane vojvode Mišića”), Alekse Šantića, Slobodana Markovića („Vojvoda Mišić”), Petra Pajića; slike Uroša Predića, Milana Milovanovića, Vase Eškićevića, Veljka Stanojevića, Nikole Milojevića, Teodora Švrakića; skulpture Đorđa Jovanovića (poprsje na beogradskom Novom groblju), Dušana Jovanovića Đukina, Veljka Forcana (bista u Struganiku), Nebojše Mitrića (reljef na ribničkom mostu u Mionici), Ota Loga (spomenik u Mionici, bista na Rajcu), Milana Besarabića (bista u Ljigu), Dušana Nikolića (spomenik u Valjevu), Ljubiše Mančića (reljef na mestu u Beogradu gde je bila M. kuća), Drinke Radovanović (biste u Tekerišu i Beogradu), Save Halugina (bista u Mišićevu kod Subotice)... U Ljubljani je 1919. dotadašnja Kunova cesta preimenovana u – Cesta vojvode Mišića. Kasarne u Mariboru i Ljubljani dugo su nosile M. ime. U Zemunu je proglašen za počasnog građanina.”

Umetnost

Nadežda Petrović

1873-1915

Jedna od najznačajnijih srpskih slikarki sa početka 20. veka.

Kao bolničarka srpske vojske, preminula je u Valjevu 1915. godine, u vreme epidemije pegavog tifusa. Nedeljnik piše: “Priča se da je pre nego što je zauvek sklopila oči, obilazeći valjevsku bolnicu, veliki vojvoda Živojin Mišić skinuo sa svojih grudi medalju za hrabrost i okačio je o Nadeždinu bluzu.”

CC

Muzika

Stanislav Binički

1872-1942

Poznati srpski kompozitor koji je najviše upamćen po kompoziciji Marš na Drinu. Ova kompozicija nastajala je u Valjevu 1914. godine, o čemu je u Kalendaru “Kolubara” za 2014. godinu pisao Zdravko Ranković. Tu informaciju prenelo je više medija u zemlji, navodeći: ““Marš na Drinu” nastao je u tokom Cerske bitke 1914. godine. Na samom bojištu, a po nekim novijim podacima koje je tokom priprema za obeležavanje 100 godina od Prvog svetskog rata otkrio Zdravko Ranković, direktor Izdavačke kuće “Kolubara”, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binički komponovao je najpoznatiji srpski marš u Valjevu, gde se zatekao sa Vrhovnom komandom.” I film “Marš na Drinu” ima veze sa našim gradom – sniman je u Valjevu i okolini 1963. godine.

Nauka

Branislav Petronijević

1875-1954

“Čovek koji me je impresionirao, ne samo svojim sposobnostima već i odlučnom apsorpcijom filozofije čak i u najtežim okolnostima, bio je jedini jugoslovenski filozof našeg doba, čije je ime bilo Branislav Petronijević – tako je o filozofu, matematičaru, paleontologu, profesoru Beogradskog univerziteta, doktoru filozofije iz Lajpciga i srpskom vojniku rođenom u Sovljaku kraj Uba pisao Betrand Rasel”, piše Nedeljnik.

Sport

Dragan Džajić

1946.

Legendarni fudbaler rođen je na Ubu.

O svojim počecima je pričao NIN-u 2003, a prenela Revija Kolubara: “Nikad neću da zaboravim jedan plakat kojim se građanstvo Uba obaveštavalo da će pioniri „Zvezde” gostovati u Valjevu. S obzirom da je moj stariji brat već igro fudbal, zamolio sam ga da pokuša da me ubaci u tim „Metalca”. Jedva smo skupili pare za autobuske karte do Valjeva, otišli smo pravo na stadion i brat je zamolio trenera pionira Miška Lazića da me primi u tim. - Znaš kako je, „Zvezda” gostuje jednom u deset godina, hiljadu klinaca iz Valjeva moli me da ih stavim u tim! - rekao je Miško. - Neće se obrukati, videćeš! - bio je uporan moj brat. I Miško je popustio. - Dobro, neka igra prvo poluvreme! - rekao je on, ali mu nije padalo na pamet da me promeni u drugom poluvremenu.”

NAZAD NA VRH

2 komentara na “Sto ličnosti i Valjevo”

Kolubara

Ova publikacija je u formi posebnog izdanja časopisa i samo tih 100 ljudi. Svakako njihov autorski izbor, na koji smo rešili da se osvrnemo. I, da, mnogi od nas bi odabrali druge ljude. (Publikacija još uvek može da se nađe na kioscima). U svakom slučaju, hvala na promišljanju i deljenju impresija sa čitaocima Kolubare.

Војислав Андрић

Ларо, не знам да ли си набројала све личности које су књизи и које имају везе са Ваљевом. Ако у књизи сем набројаних нема других личности везаних за Ваљево, онда та књига представља само приватан избор аутора, а по многим критеријумима би могла бити спорна. Као и у сваком суженом избору недостају многи значајни људи, па и Ваљевци и Ваљевке. Избор у коме су пре Десанке, Љубице Марић, Симе Пандуровића, Доде Бабић ... (који нису више са нама) и живих Матије, Љубе Поповића, Дејана Мијача, Воје Брајовића ..(који су на срећу још живи) .уз сво уважавање њиховог имена и дела Тома Здравковић, Моша Пијаде и ко зна ко још иза корица књиге, чини се да није озбиљан избор. Опет уз уважавања феноменалног глумачког опуса Драгана Николића, поставља се питање, зашто је у књизи "Прле", а нема "Тихог" ... Можда је ово престрога оцена, али када ми књига буде доступна можда могу и нешто више рећи, јер је вероватно аутор (или аутори) имао неке своје критеријуме за избор.

Ostavite komentar